Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ми смо се љубили мржњом у то доба, Чежњивом и тамном мржњом. Вај! што мучно Беше, када једном неста и та злоба Која нас држаше дотле
Ми смо се љубили мржњом у то доба, Чежњивом и тамном мржњом. Вај! што мучно Беше, када једном неста и та злоба Која нас држаше дотле неразлучно.
Моју љубав тамну као мрак у чести, Ја испуних мржњом, кајањем и страхом — Но жеђ за издајством претвори се махом Сва у нови завет и сласт исповести.
Да мог бога мрзиш једном мржњом холом, Да се гнушаш моје мудрости: и блажен, Да моју оштрицу хваташ руком голом; Да знаш да ћу бити исмејан и
Африка
У први мах сам мислио да се шали, јер се остали црнци обично смеју. Али уједени је увек тако крештао, тако с Мржњом гледао на Н–а и тако уплашено бежао после од њега, да није било сумње да је овај ујед сасвим озбиљан.
помагао. Младић је сад само, као какво велике дериште, тихо јецао и гледао у Н-а са мржњом. Нико није рекао ни речи. Било је јасно дасе остали црни нису чудили што је Н.
Срести пантера, сâм, са двојицом–тројицом пратилаца који ће се разбећи, непотребно је итд. Иако ме Н. гледа скоро са мржњом, довољно је да се сетим да је он крив што сам изгубио један там–там играча на штулама, па да се сад од своје стране
Црњански, Милош - Сеобе 2
увек смешећи се, здрао руку Павлову, са својих ширита на грудима, и говорио братучеду, право, у лице, мирно, али са мржњом: „Дур! Кад ти кажем! А што се ти, дугоњо, мешаш у ово?
– како застаде у вратима, која је био отворио, и како га посматра, својим лудим очима, искричаво, са неком неисказаном мржњом. Божич се опет смејао. Капетан, каже – сунце му јарко – хоће баш да ражалости госпожу Евдокију!
Иза њених леђа, међутим – поред ди Ронкалија, који му се клањао – Павле примети како га Божич гледа, са мржњом, зрикаво. Исакович тада, најзад, увиде да муж, или све зна, или је чуо шта му госпожа шапуће, или је то погодио.
Зачудо, међутим, Трифун, не оде љутито, нити са мржњом на лицу, него рече Павлу да му завиди, што је тако сам у свету, без деце.
Понеки млађи човек, који је био расплео рибарске мреже, на крову свог кућера, пуног деце, а који их је гледао, са мржњом.
Теодосије - ЖИТИЈА
и мржње и лажи; који је од почетка човекоубица ђаво; који позавидевши првом човеку Адаму на почасти и подигавши се мржњом на њега, вешто је удесио злолукави да и њега сруши истим оним високоумљем и равнобожјем којим је и сам пао.
најшим оскврни, и убијена постаде крвљу, и у плен иноплеменицима падосмо, и непријатељи наши исмејаше нас, и нашом мржњом постадосмо презир и поруга онима који су око нас.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Једни „праведни као Бог“, други могу мрзети усијаном мржњом, јарост може доспети до белог усијања, а ови су главни носиоци и разносачи динарске девизе: света освета.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Испруживши се, она осети на телу трагове прошле љубавне ноћи и згади се. Изненада, са мржњом, мада је био мрак, виде крај себе, на постељи, и руке и зубе свога девера, и његову ретку браду, чу његов смех и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
пипцима и вукло некуда дубоко, у таму споредних сокака, низ степеништа за послугу оронулих господарских здања — сада мржњом издељеним заједничким становима — тамо, у лоше осветљене јазбине и брлоге из којих нема бекства ни повратка.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Друштво се раслојило, завадило, испунило мржњом и злом; оно гуши и окива размах младих бића. Због тога су сва средства отпора дозвољена, препоручљива.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Сви остали се брадом зглађују, те газанскоме реч повлађују: „Не убисмо га мржњом до сада, нек му је љубав смртна досада: не остаје нам друга припомоћ делила само, превара и ноћ.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
из Кнез Михаилове (не замерите, то говори злоба из мене), загрљени су, наравно, али он ме и поред тога гледа са благом мржњом.
Али шта бива? Келнери стигну бог те пита одакле са урођеном мржњом према свему што носи наочаре и нема трбушину испод сивог одела. А писце не могу очима да виде!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
бајка и гласом пуним успаванка, смешићеш се без престанка, и клечаћеш предамном: Али са мога лица падаће на тебе мржњом тамном радост зулума, згаришта и шума, и горди, безбрижни смех убица.
Па ипак су смешни са својим рачуном о Америци, са подлом вером у Русију, са својом глупом мржњом према Француској. Пре су веровали само у себе. А да их чујете како говоре о Пољацима и Чесима. Гони их, неко их гони.
Резултате, код нас, видели смо. Лазу Костића је, целог живота, пратила хајка полутана, са мржњом која је данас смешна. А сва та хајка била је организована, на бази личних мржњи.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Грми задњи одјек, потмуло и дивље, Борбе што се с мржњом и очајем води, Док у мраку будно, све живље и живље, Дише стара земља у новој слободи.
уз крваве зубље што нас зори воде, Поделићу судбу свога поколења, Прокрчити пута победи Слободе; Ил’ с отровном мржњом, крај сломљена мача, Срушити се гордо, без јаука, плача, У пожару који беспоштедно ждере Рушевине наших нада, наше
Сурова је бура преко твоје главе Прегрмела с бесом свирепости слепе, Уништила с мржњом твоје ноћи плаве, Пролећа, лета и јесени лепе. Како си ми данас мрачан и орон’о! Ни пуста трага радосном животу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дуго су му нешто говорили, тобоже благо, али је он видио да мржњом дишу... Најзад расковаше га и поведоше к неким старим, бабастим војничким старјешинама.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и од стида се два дана није појављивао на послу. О томе се дуго с гласном мржњом причало, а ја се све слабије видим у диму казаница, оџаклија и дугих чекања по воденицама.
Срела се са очима на икони: оне су је гледале с таквом равнодушном мржњом да није могла да изусти спремљени молитвени поздрав.
„Што си тако мали... ох, што си тако мали?“, шапутала је, распусно и бестидно га трошила и миловала, с мржњом и нежношћу што су се у налетима смењивале као велико и мало звоно, да га заувек нестане, да заједно нестану ради сина,
— устаде и наднесе се над њу. — Што ми одмах ниси рекла? Кажи ми још једаред. Кажи ми опет... — Родићу ти! — с мржњом викву, а он то не осети. — Истина ћеш родити? — Сигурно. Она настави полако да љушти кромпир.
Као Ђорђе. Нећеш! С Мржњом му је ломила врат. Њему се учини да чује Ђорђеве кораке, па напрегну сву снагу и ишчупа се. „Ниси ме ни помиловао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но ако сад их спазиш у даљини Гдје јуре с мржњом и кликтањем својим Пусти да и ја прије спазим самрт Нег' туђи пољуб на уснама твојим! Ј.Дучић ЛXИИИ МОЈА НОЋИ...
Моју љубав, тамну као мрак у чести, Ја испуних мржњом, кајањем и страхом Но жеђ за издајством претвори се махом Сва у нови завет и сласт исповести.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Од такве је чисто психолошке мотивације Борисав Станковић одустао, заменивши је једном другом: непомирљивом разликом - мржњом и осветом - између два света са готово обрнутим поретком вредности и понашања.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Јавор« 1892. (ХАЈНЕ) Јест, много су ме мучили На овом свету дивном, — Једни са својом љубави, Други са мржњом кивном. Хлеб су ми једом кропили На овом свету красном, — Једни са својом љубави, Други са мржњом страсном.
Хлеб су ми једом кропили На овом свету красном, — Једни са својом љубави, Други са мржњом страсном. Ал’ она, она, што ми је Сву срећу убила, Мрзила није никад ме, — Никад ни љубила.
Ту нађе пуно греха, нигде покајања, Завишћу, мржњом, злобом оскрвњен сваки кут; Анђео хтеде натраг, ал’ већ не мога наћи Из овог земског глиба натраг у небо пут.
Петровић, Растко - АФРИКА
У први мах сам мислио да се шали, јер се остали црнци обично смеју. Али уједени је увек тако крештао, тако с Мржњом гледао на Н–а и тако уплашено бежао после од њега, да није било сумње да је овај ујед сасвим озбиљан.
помагао. Младић је сад само, као какво велике дериште, тихо јецао и гледао у Н-а са мржњом. Нико није рекао ни речи. Било је јасно дасе остали црни нису чудили што је Н.
Срести пантера, сâм, са двојицом–тројицом пратилаца који ће се разбећи, непотребно је итд. Иако ме Н. гледа скоро са мржњом, довољно је да се сетим да је он крив што сам изгубио један там–там играча на штулама, па да се сад од своје стране
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: А савест? ЈЕЛИСАВЕТА: Чупај из срца! Освету сади — а хладном мржњом Заливај корен свога расада; Крвав ће цветак из њег’ изнићи... КНЕЗ ЂУРЂЕ: А братство? ЈЕЛИСАВЕТА: Зар ти је брат?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Опијени мржњом, опкољени вриском, Припијене усне до крви смо гризли, Моћна су нам ребра дрхтала под стиском Прстију, што међ њих
Страх нас један зором кô опело буди, Страх један нас гони с помраченим видом, Страх један нам ноћу мржњом пуни груди: Сестре су под стидом?
Ћипико, Иво - Пауци
Званице се љубе са попом Враном и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да ли зато да би ти њихови рањеници што брже прездравили и с већим бесом и мржњом кидисали на нас, његову браћу?“ Управља поглед у ивицу стола, дуго га не помера, дише ужурбано, а онда се смирује и
Сећаш ли се можда мржњом искривљених монашких лица оне ноћи у којој смо заједно премирали од стида? Незахвалности оних око којих си се сатирао,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Безумно, страсно, са смехом и плачем, А оружани мржњом на тиране, С буктињом, лиром и са бритким мачем, Прославићемо осветничке дане И као звона грмићемо тада Са равних поља
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
у апокалипсу. Не својом мржњом: обоје небо мрзи, Планина нас, долина кичевска, и грло то, и гњат; И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!
О многа тамна узбуђења, Чудни и грозни покрет тела, О давна моја откровења, И жеђ опојне сумње ждрела, Све је под мржњом упоређења, Све на прагу ми жудног усмрћења, Мишљах на све старе сусрете, На заносе који ме надвладаше; Ако љубљах,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
С чуђењем, прекором и као неком мржњом гледају је снаха и син, улица и град. — Ђаволу је душу продала! — шапућу већ и они који су с њеним унуком на свет
— Вратићу ти свиралу, вратићу ти мач! — молила је младића да застане ма за тренутак. — Не одговарај на љубав мржњом — плакала је али младић је одмахивао руком и продужавао свој бег.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
47 Они су кињили мене, Гњеву ме гоне бледом, Једни љубављу својом, А други мржњом и једом. Мој су хлеб тровали, отров У чашу лили ми редом, Једни љубављу својом, А други мржњом и једом.
Мој су хлеб тровали, отров У чашу лили ми редом, Једни љубављу својом, А други мржњом и једом. Но она што ме кињила, Мучила више од свије' Никад ме мрзила она И никад љубила није.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сакривених коса испод калпака и недара испод доламе, наоружана оружјем и љубављу и мржњом, она је оваплоћена жеља народна да све што живи и што је у живљењу угрожено ступи у борбу за слободу.