Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Благо ће бити и свим људма кад се буду словесним здравим разумом како надлежи и добродјетељију управљати, не мрзећи се, не раздељавајући се, разве од злих и неваљалих, не наричући један другога профани, зашто ово је псовка, и ниједном
Те здраво! Време је већ да сви чистосердечно признамо да смо зло и неправедно творили, инатећи се и мрзећи у сами свети недри и наруча евангелскога закона, који је извор љубови, мира и доброте.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
је и продужио спавање »лењштина једна, што бадава једе хлеб« (да се послужим речма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан, па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).
Теодосије - ЖИТИЈА
избегавајући сујетно празнославље и неуместан смех, срамотне и штетне песме младићких пожуда, што слабе душу, сасвим мрзећи.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
хуманизмом, а спавају са својим несрећним секретарицама, једу преко оверених рачуна волећи народ у целини, а мрзећи сваког појединца понаособ.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Не могу да појмим како се онда могу наћи два човека да се убијају, мрзећи земљу један другога и мислећи да је то земља која му жели зла.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Макар окуси. Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш. Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде. А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А после је, да се више не би стидео пред њима, наставио да насрће на њу, мрзећи је. Сигуран је: никад никога није толико мрзео као стрину.
зори кроз прозор побаца њене сукње и ланену кошуљу и истера је голу напоље, и кроз прозор гледа како се хитро облачи, мрзећи га помало. Још у младости је смислио ту жену коју, сит, голу и ситу, тера од себе да би осетила стид.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију. И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Е толико мрзећи су били да не буде он који господин, а Бог тако хтеде, и сами га тамо послаше, јер да не узбуду они договарали се што