Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ. Мрзило га потрчати и укаљати се. Да му је откуд да падне с неба у уста. Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.
— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? — Ја... ја сам пошао онако, друштва ради!... Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака. Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!... И, да видиш, боље овако!
Милићевић, Вук - Беспуће
У кући је било мирно, особито првих дана; он се није ни с ким виђао, јер га је то мрзило. Ипак, кућа се полако будила, осјећали се животи у њој, живот је јаче кроз њу струјао, ствари добивале нови изглед,
он је опет постајао стари и пуштао се са уживањем својој чами, не трудећи се да даје мислима извјестан правац; мрзило га да се обмањуј е. И тако се вукли дани без обиљежја и без узбуђења.
је ваљда био задријемао у својој наслоњачи, јер кад га је тргла нека лупа из ходника, око њега је била густа помрчина. Мрзило га је да пали свидећу и гледа на сат, осјећао се послије сна нешто боље; мисли су текле лакше, није га тиштао умор.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Ево паметне и ваљане газдарице. Шта си ти данас кувала, Маго? МАГА: Богами, нисам ништа. Ето, мрзило ме ићи на пијацу. МАКСИМ: То је жена; а не да растури кућу. СОФИЈА: Па шта сте ручали?