Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” „Пси су, синко, кавгаџије”, — отвешта стари — „а ја од природе на кавгу мрзим, пак се волим уклањати.” Наравоученије Срећан је човек такова сложенија који се ласно не расрди, и који може у
„Мισώ σοϕιστήν όστις ούχ΄αυτώ σοϕός: Мрзим мудраца који себи није мудар.” 103 Ловац и древосечац Ловац, здраво вооружен, хођаше по гори за ловом.
— вели — „други закон у удесјех тела мојега, који војује против закону ума мојега, и чини ме творити оно на што мрзим и чеса се морам срамити”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... — Казаћу: зато што га мрзим! — Али то није паметно... — Ја га од истине мрзим! — То знам... Ха! А кажи ти мени има ли у твојега баба пара?
— Казаћу: зато што га мрзим! — Али то није паметно... — Ја га од истине мрзим! — То знам... Ха! А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? – Има. – Знаш ли гдје му стоје паре? – Знам.
– Ако те твоји буду терали? Она му погледа право у очи. Станко је видео њен одлучан поглед. — Казаћу им да га мрзим! — А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. — Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком.
— Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?... Ја знам, он ме мрзи... Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја!... Али ако се сукобимо... И њему сину једна мисао кроз главу.
— Ја не знам — једва изговори. — Чујеш, Милошу! Ти си поштен човјек. Ја те волим, не мрзим те. Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Моје срце држи прстима од леда, И мој дух напаја кајањем без мере; Мој поглед у небо да очајно гледа, Да мрзим без снаге и љубим без вере.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Молим вас... — Та шта вам ја баш много и знам?! Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола... Та знате ме, фала богу..., па нисам рада да ми се пребаци...
— Није нег’ да се још измирим ваљ’да! Ако ти ’оћеш, ја боме нећу! Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен! — Па, забога, Персо, тридесет скоро година живимо к’о пријатељи!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Признајем: мрзим и бабу и малога, на смрт их мрзим. Јер та смежурана бабетина живела је некад и била млада а овај њен унук тек има да
Признајем: мрзим и бабу и малога, на смрт их мрзим. Јер та смежурана бабетина живела је некад и била млада а овај њен унук тек има да живи.
И све се нешто бојим и презам и мрзим. Од кога се бојим, зашто и кога мрзим? Не знам. Звер сам, страшан сам, јер сам гладан као вук, грозно сам гладан и
И све се нешто бојим и презам и мрзим. Од кога се бојим, зашто и кога мрзим? Не знам. Звер сам, страшан сам, јер сам гладан као вук, грозно сам гладан и покидан, збркан, киван, замршен и црн, а
Ужасно смешно!... Гле, каква чар ових благих срца! А ја их мрзим и крв би им пио. И све ове женске шалове и шешире и ове бунде и калочне и шубаре и оне пуне свачега корпе у рукама,
Да ли мрзим? Да ли се варам? Незнам Ништа не знам. Ништа, ништа, ништа, ништа не знам и не разумем. Само сушу неку осећам у души,
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Почех да мрзим њихова равнодушна лица. Мајмуни којима је упала кашика у мед, а они то чак и не виде! Рашида и ја сигурно не бисмо
Ја никада и ни у чему нисам сталан, али на неки начин, ипак, свиђало мн се да учим нешто што мрзим из књиге коју је мој претходник мрзео пре мене.
Погледај ту цвеклу и пеге довољне за читав један батаљон! Као и увек кад бих мислио о томе, почињао сам да мрзим самога себе. Рашидина је рука још била на мојој, а очи су јој биле засењене и срећне.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ваша носталгија — туљењем увелих вечно зелених, гробљанских, староградских песама! Господе! Ако ишта мрзим на свету, то су те отужне, прелудирајуће, срцепарајуће, међуградске песме!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ДЕВОЈКА: А ви имате и музику лепу? МЛАДОЖЕЊА: Врло лепу. Него нам је сала малена. ДЕВОЈКА: О, то ја мрзим! Не може, знате, човек ни да се окрене, особито кад је мало веће друштво.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
) МИЛЧИКА (Гавриловићу): Зар ви нећете? ГАВРИЛОВИЋ: Благодарим; ја мрзим те ствари. ЖУТИЛОВ: Не банч, господин Гавриловић и тако је од конзервативне партаје.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Немој да ти умрем од чуда. ЉУБА: Ала си проста, мајка. СТАНИЈА: Сад ја проста, што мрзим безобразлук; а ти ниси, што ваташ момка за руку. Зашто да га ваташ за руку; шта је он тебе?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Купих онда једно пет кила погрешних новина и укрштених речи, мада их мрзим из дубине душе, а нарочито тропску птицу са три слова (ара), део коњске опреме са два слова (ам), египатско божанство
Тако она опипа Снежану и истог часа се онесвести, кад се уверила да је права! Људи моји, шта мрзим те животне аматере! Чим виде нешто живо, одмах питају да ли уједа. Кретени! Али да видите шта се даље исподогађало!
Непрекидно мрмља нешто као: „Мрзим га, мрзим!“ а када га упитате шта то, за име света, мрзи, каже да мрзи јутро! После овог, чисто хамлетовског
Непрекидно мрмља нешто као: „Мрзим га, мрзим!“ а када га упитате шта то, за име света, мрзи, каже да мрзи јутро! После овог, чисто хамлетовског монолога, маман
— А онда? — улети неки блесавко. — Онда ти — рекох — долази седми! Заиста, ако ишта мрзим на свету, то су свакако три ствари: кисео купус, разметање знањем страних језика и седми у месецу. Зашто баш седми?
Зашто баш седми? Рећи ћу вам касније! Најпре о купусу ... Мрзим га, и то је јаче од мене! Затим, о разметању: то је због неког Бебике, маминог мезимчета, који парла толико страних
Због зашто? Због зато што обожавам цуре које седе саме у парку и читају књиге, а мрзим из дубине душе задригле манијаке у карираним панталонама!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Алекса, моју невољу: од јутрос како ми је трбу почео музику прави ти, па једнако траје; а ти знаш да ја на музику горе мрзим него на чуму. Не би л ми мого који грошић дати, да купим потајно леба и да га мало умирим?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Врагу ти кости! — дере се Тоша — Мрзим их више од Креке жапца. Пронађи, вило, Сланину-царство где риба чува печеног врапца.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ (глуми): „Ја волим живот уопште, али наш живот, паланачки, руски, малограђански — мрзим и презирем из дубине душе”... Играо сам Астрова у Ујка Вањи.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: То јест, то ти признајем. Иако си ти друге партије, ја те, видиш, само политички мрзим, а онако, у души, ја те волим. ИВКОВИЋ: Хвала вам, газда-Јевреме!
СПИРА: Опет ништа! ЈЕВРЕМ: Па онда, ја морам по дужности, у интересу партије, њега да мрзим. Не могу ја тек волети опозиционог кандидата. СПИРА: Није ни то баш онако строго као што је било некад.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Онако како он рекне. — Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! — Ама не мрзим је. Нит’ је волим, нит’ је мрзим. Онако, знаш како!
— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! — Ама не мрзим је. Нит’ је волим, нит’ је мрзим. Онако, знаш како!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
и без позивнице, Ух, што не волим те прославе и те благдане, Кад овце, неистеране на напас, по подне блеје, Мрзим народна весеља и државне сахране, Дочеке по повратку из Замбије и из Кореје, А посебно лезилебе и лижисахане Који
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ја мрзим наше једнолико време Безбојно, сиво, и у њему душе Скомрачне, ситне, пакосне и нéме, Што се у ропству свога страха
И мрзим само наше доба ружно, Где је све јадно, све „средина златна“, Где се, попут старог и жалосног клатна, Клатимо лагано
Ту је тако згодно и весело. — Хвала... ПОРУКА Не, друже! Нека и то знаш на крају, Да ништа не мрзим што сам некад вол’о. Ако је срце сад пусто и голо, — Бедници се само и ништавни кају.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
доброга архијереја реч: „Чада моја, немојте помислити да ја из какве мрзости к монахом ово говорим; ја на зле обичаје мрзим и рад би[х] да се не само из народа, колико је могуће, него и из саме цркве и алтара истребљавају.
било послати, прошао), на ови начин против намеренија мојега мораћу слагати, не смејући упуштати се у дуг, на којега мрзим како на црну смерт.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Нити ја мрзим Букара. Прековођани се одбише од цркве, али су њеки често долазили у гвардијанову ћелију, а одлазили смућени.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Главно је што синове рађа. Мени наследник треба... Женско... па зет да ми пролумпује и растури имање... Мрзим женско. Све што је женско... Мрзим и краву и овцу и кобилу. Не! Женско за ноге па о дирек! Нека буде с Толом и свршено.
Мени наследник треба... Женско... па зет да ми пролумпује и растури имање... Мрзим женско. Све што је женско... Мрзим и краву и овцу и кобилу. Не! Женско за ноге па о дирек! Нека буде с Толом и свршено. Само једанпут.
— Она се одмаче; са рамена јој паде његова рука. — Тешка ти? — Није. Кажи, шта си хтео? — Зашто ме мрзиш? — Не мрзим те. Спава ми се. Све су жене спављиве у овим данима. — Добро.
Ја, живомукац, једино ноћас завидим оцу твоме. Завидим му, али га не мрзим. Видим, године стигоше чак и мржњу да ми посрчу. Одмах да ти кажем: све старачке мудрости су лажљиве.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Јер ја се никад не могу смирити. Ја га мрзим. Ја не знам, ето, он ме увек мучи тако, мучи ме. Пре годину дана гледао сам док си говорила с њим и приметио сам да
је то могао брзо да осети, али се ипак нисам могао да уздржим а да му не приметим како политику не волим него просто мрзим, и како бих радије ма о чему другом волео с њим да разговарам.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Не мрзим га. Можда га чак помало и волим. Волим га оним незаинтересованим и непомућеним осјећајем којим волимо у суштини индифер
Био сам препун свакојаке радозналости о њима. Вјеровао сам да их мрзим, а ипак ме нешто неодољиво вукло к њима. У ствари, то није била мржња, већ више као неко удивљење, с трунчицом
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И управо у том тренутку он налази прибежиште у дубини историјског времена, код старих Словена: О! мрзим, мрзим да ми откривају истину, да свићу дани и да гледају у мене! [...
И управо у том тренутку он налази прибежиште у дубини историјског времена, код старих Словена: О! мрзим, мрзим да ми откривају истину, да свићу дани и да гледају у мене! [...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ту вашу малу Мораву. која се кочопери и узимље свијет на врат, а нема је ни колико добар турски вилајет. Чујеш ли, мрзим је! Стала проћу силној отоманској царевини а слабија је, чујеш ли, од мртвих Друштинаца изнад Митровице.
рудину готово испод саме планине, ја зауставих коња и окренух га да бих уназад још једном погледао низ Косово. Мрзим га, изједна га као рајетин нена– видим, јер ме је родило робом, а опет ми га никад доста није.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Затим ме гурну лактом и рече ми поверљиво и полако: — Не ругам се ја вери, већ њему. Мрзим попове. Сви су ти нека пренемагала и шерети.
— Како мисли ваше превасходство: рата уопште или овога нашега рата? — Ратова уопште. — Мрзим их из дубине душе. — А зашто? — Зато што рат уништава оно чему све треба да служи само као цељ — уништава људе.
Иначе ја мрзим свако крвопролиће па и револуционарно. Управо моје гледиште и на ратове и на револуције веома је просто и једноставно,
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1910) ПОСЛЕДЊИ ЧОВЕК Давно раскрстивши с Боговима палим Не преза, не стрепи, мирно живот живи, Не зна шта је мрзим, ни волим ни жалим: Одвратно му небо и видици сиви.
И када те мрзим, тад мој бол те воли И док моју душу Твоји греси тлаче, Кô очајник с чијег чела сјај се смаче, Желим те тад, кад ме
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да је толико не мрзим, била би ми у том тренутку чак и лепа: меки осмејак који јој је озарио лице, светлуцање влажних беоњача, мала округла
Она руњава војничина (боже, како мрзим тог клипана) намерава да ме насади на врх Куле као квочку на јаја, да онде седим и да одозго пратим шта раде
Волео бих кад би ми допао шака. Извадио бих му јабучицу голим рукама. То не кажем зато што га мрзим од раније због Јелене, како ми неки овде приписују. Тачно је да сам га јуче гађао стрелом.
Зашто? Просто зато што је Дадара постао неко. То кажем без пакосног смијуљка и злобне зависти. Мрзим га. То је тачно. Али мржња ме никад није толико заслепљивала да не бих могао признати једну очигледну истину.
Слао сам у неколико махова псара Алексу да прислушкује на вратима, али он се увек враћао без ичега. Мрзим Јелену, не волим Доротеја, па ипак им не бих могао направити такву сплетку. Толико подао нисам.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Јер шта сам ја, који? За вас, Хришћане — Турчин, туђа вера; а опет за моје, нисам прави Турчин, јер не могу да вас мрзим онако као што вас они мрзе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Неразумљив је мени живот богатог Грка у Римској улици, одавно... Ја мрзим ту улицу! А пре ње мрзим себе, што сам пустио да ми не дате живети, да ме навикнете на смрт.
Неразумљив је мени живот богатог Грка у Римској улици, одавно... Ја мрзим ту улицу! А пре ње мрзим себе, што сам пустио да ми не дате живети, да ме навикнете на смрт. Црква, религија, гробље, то треба да спасе Грке!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Затим почне тужним гласом: — И-сак, бре, ш’о ме мрзиш? — Не мрзим ве, очију ми — теши га Исајло и скида му чизме. Лука опустио главу и гледа испод ока Исајла. — Лажеш! — онда штуцне.
Подавио сам ноге и погледао разрогаченим очима команданта. Он је био миран. Не знам да ли да га мрзим, или да му се дивим. Али кад бих се ја питао, наредио бих да се осматрачница одмах измести.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О! мрзим, мрзим да ми откривају истину, да свићу дани и да гледају у мене! Где сам то сада? Верујте да је онда тек оно: кад ме
О! мрзим, мрзим да ми откривају истину, да свићу дани и да гледају у мене! Где сам то сада? Верујте да је онда тек оно: кад ме досада
Патим. Ах, патим страшно; Господе, Господе, зашто си ми врелину ову удахнуо, Ја њоме љубим, ја њоме мрзим, и завидим издашно; Ја бих хтео, страшно, кроз огањ свој изаћи.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Заустави се тек у првим гранама и злурадо се исцери: — Нек сад за мном дође, шпијунка једна! Ух, што је мрзим! —А мрзиш ли ти, Луњо, њега? — заграјаше дјечаци.