Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Очи су му севале. — Право веле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. Јелица му није силазила с очију.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Да мог бога мрзиш једном мржњом холом, Да се гнушаш моје мудрости: и блажен, Да моју оштрицу хваташ руком голом; Да знаш да ћу бити
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ја, даклем, терам далеко! Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка! Даклем, ти си већ контен да све заборавиш!.. Ћиро! Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки. Јест, тако је то! Све доле! И браду, и бркове, и...
Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка! Даклем, ти си већ контен да све заборавиш!.. Ћиро! Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки. Јест, тако је то! Све доле! И браду, и бркове, и... — Али његово преосвештенство, господин владика — Екселенц..
Ћиро, кад мрзиш, мрзи! И бркове му немој опростити, све доле, све! Све!... — Али, Персида... — ...А нашем Пери треба да кажемо да
Да памти кад се бацио на тебе. — Е, ти кад некога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира, смешећи се мало.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Стомак ти је јурнуо према грлу док си гледала његов бели кажипрст са златним прстеном око црног камена — мрзиш ли ишта више од тог црног камена у злату? Мрзиш – монограм на том камену, а он га је имао!
си гледала његов бели кажипрст са златним прстеном око црног камена — мрзиш ли ишта више од тог црног камена у злату? Мрзиш – монограм на том камену, а он га је имао!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
рекнеш коју, три стотине вила и што ти ја знам; ако ћутим, а она: „Шта ћутиш, шта не говориш; зашто си ме узео, кад мрзиш на мене“. Више би пута пио и ја мало вина, али она: „Како ја пијем воду, па нисам умрла“.
СОФИЈА: Мислим, да баш тако лудо и не радим. На прилику, ти мрзиш на белило, па се зато и не белим. МАКСИМ: Ниси ли сама признала да је на балу свака набељена?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Онако како он рекне. — Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! — Ама не мрзим је. Нит’ је волим, нит’ је мрзим. Онако, знаш како!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И ти опет никад нећеш знати шта си, Ни докле ће бити ове тужне смèне Онога што волиш и мрзиш, ни да си Један фантом света, један облик сèне, Док језива киша постељу ти кваси, Где се најзад лêже, и трули, и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Она се одмаче; са рамена јој паде његова рука. — Тешка ти? — Није. Кажи, шта си хтео? — Зашто ме мрзиш? — Не мрзим те. Спава ми се. Све су жене спављиве у овим данима. — Добро.
“, капетан се мало нашалио. Ти грешиш што га толико мрзиш. — Ништа нисам чуо! — Па добро. Немој да вичеш. Ако ниси чуо, ја ћу поново лепо да ти испричам. — Напоље!
Дохвати са стола шољу млека и пружи јој. — Нећу млеко. Отров је млеко. Воде, само кап воде. — Не смеш воду. — Мрзиш ме. По гласу... Одувек си ме мрзео. Ђорђе јој грчевито стеже руку. Нисам, шта ћу без тебе? — Рука ти је дрвена.
Још једино тебе имам, иако ниси мој. Ниси моја крв, али презиме имаш моје. То је мало. То је много. Научићу те да их мрзиш. Пробуди Ђорђа. Овај не стиже ни да се расани а чу оштар очев глас: — Ти си уморан, иди и спавај.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
се њему упита га: — А би ли нам стари приповедао своју несрећу, после које, тако затворен, чамиш у својој кући и мрзиш на овај народ? Знам, валах, да ти је тешко причати, али причај ради господина.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ »Стармали« 1886. АБУКАЗЕМУ 1. Кад је написао педесету „Шетњу“ Стани Абу-, стани Абу-, Абуказем брале, — Ма да мрзиш, данас мораш слушат’ мало хвале.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ракијчина коју си полокао, излежавање по хладовини, то те је сјебало те сад тежак и гломазан грмиш за момчићем, мрзиш га што му ништа није тешко, него трчи, из обести све ногом у дупе ударајући, док ти, слотија, за њим стењеш, зубима
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Затим почне тужним гласом: — И-сак, бре, ш’о ме мрзиш? — Не мрзим ве, очију ми — теши га Исајло и скида му чизме. Лука опустио главу и гледа испод ока Исајла. — Лажеш!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
12 Не љубиш ме, не љубиш ме, Но то мене мало коље Погледам ли лик твој само, Ја сам кô краљ добре воље. Ти ме мрзиш, посве мрзиш Тако твоје усне зборе: Но дај да их љубим само Па ме мрзи и још горе.
Ти ме мрзиш, посве мрзиш Тако твоје усне зборе: Но дај да их љубим само Па ме мрзи и још горе. 13 Не куни се, само љуби, Лаж је клетва
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Заустави се тек у првим гранама и злурадо се исцери: — Нек сад за мном дође, шпијунка једна! Ух, што је мрзим! —А мрзиш ли ти, Луњо, њега? — заграјаше дјечаци.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Чађи и рђи друг. Клин с клином на крај се избије. Како бољарем, тако и богаљем. О, мркоња, што на себе мрзиш! Млад левента, а стар простац и просјак.