Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све је мирно тако. На водама лежи крв вечерњег сунца, Дими се, и хлади, и мрзне полако. Албатрос је један кружио над водом, Залутао амо ко зна с кога мора.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и умре! Остави ме... Одједном чу се крхање плота, пуцање грања и глас: — А чекај ћерко мајчина.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Отпала је плоча с клина. Мрзне у сну детелина. Перуника круну свила у предворју ништавила. Лежи змија испод снопа. Отклопљена зјапи строфа.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Сад сам силом ћуди, Госпо, не знам чије, На северу мртвом, где се мрзне море, Где ниједна тица пропевала није, Где прастаре шуме никад не шуморе, И где снежне јеле што столећа броје Као
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ћути Хладно срце што потајно слути Свој свршетак, не знајући где. Сад изгледа да та зима бледи Мрзне живот свих бића од реда, Да све тужно мре.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Увече се дан хвали. — Под ноћ тикве цветају. — Пред зору се мрзне. — Скочи, па реци „хоп“. — Ко се последњи смеје, најслађе се смеје. — Конац дело краси.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Кратке моје обратим погледе у просторе небесне равнине: погледи се у прелести топе, а језик се од чудествах мрзне. Ко ће тебе разумјети, творче, ко л' могућство вообразит твоје?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Одјек се мрзне, а ноћ на ме сипа Лептира мртвих покидане главе. И док ум слепо по словима пипа, Ја чекам тице да се снова јаве.
Зима је царски вео пољем плела. Река се мрзне, али покушава, Све чари које даље југу броде И раскош зиме да у себи сточи.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
К чему памет не служи, оно се ни дочути не може. Што носи врућу жељу, то ни на љутој зими не мрзне. С незнањем не можемо се отпирати. Шири се кано пућак у ништо. Тко је мудрији, ваља му да је и поштенији.