Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад га зовнуше, поче да посматра, мрзовољно, Исаковича. Павле му онда рече да је дошао крај њиховим патњама, да ће изићи из лазарета и наставити пут, до Кијева.
Павле је примио, љубазно, та два шокачка калуђера, стиснуо се са њима, на свом седишту, и одговарао на њихова питања, мрзовољно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
„Море љубићеш ову цевку!“ — одговарали су артиљерци... „Ах, док је мени пушке, путуј игумане...“ — говорили су мрзовољно пешаци... А већ дојади и ово марширање. Није се касало, већ смо данима ишли ходом.
Још дише и несвесно помера руку. — Зашто га не склоните? — запита потпоручник Александар. Један од војника мрзовољно климну главом, па, вадећи пикавац из уста, махну руком: — Нека бар на миру умре...
Чак и Крста возар запалио неку лулу и цима густе димове. Али му се нешто не свиђа, загледа мрзовољно лулу, па је са неким презирањем баци у реку.
Војници се згледаше као да се премишљају, али се нико не подиже, Док топовођа не понови заповест командира батерије. Мрзовољно се дижу, као да се нуде ко ће први.
И опет поред нас дугачка поворка пешадије. Мали пешаци, натоварени убојном спремом, гамижу мрзовољно и равнодушно. Преморени су већ, па одмичу за оним челним као стадо, и њихове мисли не иду даље од скученог погледа у
Још истога дана наредили су да се спремимо за покрет. Мрзовољно и без журбе, војници су приводили запреге... После оне трагедије, они се не узбуђују много.
Прокисли и преморени, шљапкали су мрзовољно пешаци поред топова и изгубише се у ноћи. Али нису одмакли далеко. Бојали су се да не наиђу на неку од наших јединица
Чекајући да нам дођу коњи, скинули смо капе па се брисали од зноја. — Све ће нам на нос изаћи — вели мрзовољно Александар. Отидосмо пешке у дивизион и јависмо се ађутанту.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Механџија, огрнут дугачким кожухом и гологлав, сањиво му промрмља поздрав. Ђорђе мрзовољно отпоздрави, нареди да се рабаџијама угреје бакрач ракије, нека се налочу, нека сви поцркају!
Одјекну стидно и порочно у кући у којој се давно није чуо смех, где су сви плашљиво и мрзовољно мрморили и шапутали, не само укућани, већ и слуге и надничари што су галамили, смејали се и звиждали само до вратница
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и један по један, војници мрачна, паћеничка изгледа, у спреми, под строгом приправношћу, и са чутурицама у руци мрзовољно одлазили да се умивају.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Лука прекиде ову тишину. — Што пљујеш толико у прсте кад преврћеш лист? — То су моје ствари — одговара Војин мрзовољно — Простак! — рече Лука више за себе и ућута. У последње време постали смо нестрпљиви и раздражљиви.
— Не... наш газда. Заћутали смо. Понудио сам је цигаретом, не бих ли је одобровољио да ми отвори врата. Пушила је мрзовољно. Посматрао сам је сада изблиза, али никако нисам могао ухватити прави израз њенога лица.
Шофер је очајно трубио и заустављао ауто. Сељаци млитаво склањали стоку, гледајући мрзовољно и ауто, и шофера, и путнике. Провлачимо се некако, гледајући са стране да неко дрво не запара кола. Сад идемо живље...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ИИИ МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ МИЛАДИН (улази, понизно гужвајући шубару у руци). ЖИКА (мрзовољно): Шта је? МИЛАДИН: Дошао сам, господине! ЖИКА: Видим да си дошао. 'Ајд' казуј, шта хоћеш?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
од дугог загледања, такви већ одустају, и можда им само понекад дође на памет да повире према старцу, после чега мрзовољно одмахну руком као да кажу: нема од тога ништа, тај неће.
По млитавом му лицу попало мртвило, гледа ме разливеним погледом док му говорим о стању манастира. Онда мрзовољно одмахне руком и каже да ће помоћи. Дакле, он је решен на битку с нама. Још горе: он једва чека да све то почне.
Тако остајем ја. Шта кажете, кћери месечевих пропланака? Слутим да мрзовољно одмахујете својим красним главицама. Нећете?! Нећете Димитрија?! Па зар се он није чувао за вас?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
– И бар да је скроман – придружује се мрзовољно Бора Станковић – и као што је ред да се један дезертер прави туткун, да седи у кут, у пепел, да не даје глас о себ'.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Помаже бог! Ослоњен рукама о тезгу, гледао је трговац мрзовољно и промрмљао нешто у знак поздрава. — Дајте ми два килограма шећера! — Немам — и трговац уздиже само рамена.
Преморени коњи стењали под амовима. Стражари су мрзовољно зурили у ноћ... У селу је кукурикао петао. А у даљини праснуше неколико пушака. Или Арнаути пљачкају...
Изнурени телом, измучени душевним колебањима, лишени тако воље, иду мрзовољно, ослушкујући непрестано шта се око њих говори. Коморе се увелико осипају.
Уз пут наиђох на један пук пешадије. Застали су да виде куда ће. Војници се пресамитили преко пушака и гледају мрзовољно преда се. Седам стотина километара одступали су под борбом, бранећи сваку стопу. Одело им поцепано, шајкаче нагореле.
Неки говоре како би се пексимитом могао и коњ убити. — Како ти изгледа? — питам једнога пешака који мрзовољно жваће. Он махну главом, па ће рећи: — Тхе... уста мичу, трбу’ не осећа.
Пронашли су га и тамо. — А ти, побратиме, дошао си овде на „мајалос“? — пита га Душан. — Кипислцауф! — одговара мрзовољно Лука. — Штета!... А ми пошли код тебе на каву. — Због велике врућине престао је да пије каву — добаци Живадин.
Онда запалих цигарету. Понудио сам и Луки. Он узе цигарету, принесе је устима, затим је одмаче, погледа мрзовољно и врати ми је... — Извини, молим те. Пушио сам целе претпрошле ноћи, јуче цео дан, па ову целу ноћ.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Лишће пада, мукло гавран гракну лугом, Мрзовољно сунце У таму се зави; Ми рекосмо: ''Збогом!'' хладно једно другом. И уз отмен наклон ти коленце сави.