Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Она два старија хоће да бјеже, а Грбо им не да, него рече: — Свакако је мријет. Онда им она рече: — Хајдете у другу собу, да вас за неко вријеме прикријем, јер иде краљ па ако вас нађе одмах,
— Казуј, Грбо, шта те је наћерало да ми не даш мира! — Свијетли краљу, — рече Грбо — мени је сведно мријет ми тамо мријет ми овамо, па сам волио овде да умрем него тамо. Потом га краљ одведе у једну собу и затвори.
— Казуј, Грбо, шта те је наћерало да ми не даш мира! — Свијетли краљу, — рече Грбо — мени је сведно мријет ми тамо мријет ми овамо, па сам волио овде да умрем него тамо. Потом га краљ одведе у једну собу и затвори.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СВЕ УМУЧА, НИКО НИШТА. КОЛО Три сердара и два војеводе са њихово триста соколовах, соко Бајо су тридест змајевах мријет неће док свијета траје. Дочекаше Шенђера везира уврх равне горе Вртијељке и клаше се љетни дан до подне.
Славно мрите, кад мријет морате! Чест рањена жеже храбра прса, у њима јој нема боловања. Поругани олтар јазичеством на милост ће окренут небеса!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она два старија хоће да бјеже, а Грбо им не да, него рече: — Свакако је мријет. Онда им она рече: — Хајдете у другу собу, да вас за неко вријеме прикријем, јер иде краљ, па ако вас нађе, погубиће
— па с њим доље. — Казуј, Грбо, шта те наћерало да ми не даш мира. — Свијетли краљу, — рече Грбо — мени је сведно мријет ми тамо мријет ми овамо, па сам волио овђе да умрем него тамо. Потом та краљ одведе у другу собу и затвори.
— Казуј, Грбо, шта те наћерало да ми не даш мира. — Свијетли краљу, — рече Грбо — мени је сведно мријет ми тамо мријет ми овамо, па сам волио овђе да умрем него тамо. Потом та краљ одведе у другу собу и затвори.