Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Милун видје е их оптекоше, И путе им све већ похваташе, Види јунак е мријети ваља, Али њему мријети је тешко Без лијепе замјене јуначке: Једна српска и турскијех десет, Тако Милун мисли и
Милун видје е их оптекоше, И путе им све већ похваташе, Види јунак е мријети ваља, Али њему мријети је тешко Без лијепе замјене јуначке: Једна српска и турскијех десет, Тако Милун мисли и хесапи, Па уставља себе и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ни остали не изгледаху соколастији од свога вође. Видјело се лијепо: „Е им се мријети неће, ал’ јест нешто што их напријед креће.
Ако му би суђено да овако умре, није му ни тада криво, јер ред је мријети, а љепше овако но женски!“ Сви потврдише да је тако.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Не иде, дјецо, па ет'!... Неко вели: ово — оно... турски суд!... Мријети ваља — није ни за турског земана било праве, ама... Немојте, моја рођена дјецо!
“ Ја укабули', па што Бог и срећа јуначка дадне... Те цијеле боговетне ноћи нијесам могô ока на око склопити. Мријети, људи, ваља, а душа излази на тијесна врата: мало сам се и бојô.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Не дајте сузи да јој с ока лети, Врат'те се њојзи у наручја света; Живите зато да можете мријети На њеном пољу гдје вас слава срета!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У мог брата Мустај-бега Личког та имају двије куле блага: једна моја, а друга његова; ако буде мријети по реду, хоће нама обје останути“. Проговори Јанковић Стојане: „А не лудуј, Хајкуна ђевојко!
“ „Не питај ме, брате, Мустај-беже! Забоље ме и срце и глава, сву је мене зима обузела: богме, брате, мријети ваљаде; већ ти сједи на меке душеке — да ти паднем у криоце главом, да ја пустим моју гр’јешну душу“.