Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Мушицки у појединим својим одама изоставља оба јера. У тој »буни у славенским писменима« најдаље је ишао Сава Мркаљ, који је у својој књижици Сало дебелога єра, либо азбукопротрес учинио одлучан корак ка упрошћавању азбуке.
Сава Мркаљ, који је у својој књижици Сало дебелога єра, либо азбукопротрес учинио одлучан корак ка упрошћавању азбуке. Мркаљ је у својој новој азбуци избацио велики број непотребних слова, место ѣ, ю, я, писао іе, іy, ја, тражио нарочите знаке
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ЖЕЉА МОЈА У ПРАДЕДОВА КУЋИ ЖИВОТ ЗАКЉУЧИТИ 203 ИСПОВЕД 206 СНИ 207 НЕПОЗНАТИ ПЕСНИК 210 НЕВОЉА 211 САВА МРКАЉ 213 САСТАВЉЕНО КАД У ГОРЊОКАРЛОВАЧКУ БОЛОВАОНИЦУ ДОСПЕДОХ ПОБЕЂЕН И ОСТАВЉЕН ОД СВЕГА СВЕТА 214 ЈЕЛЕНИ ДИЈАКОВИЋ ЗА
Слушкиња неће, Госпоју не смем, А курве ме обилазе, — Тешке невоље! Пре 1822. год. Непознати песник САВА МРКАЉ САСТАВЉЕНО КАД У ГОРЊОКАРЛОВАЧКУ БОЛОВАОНИЦУ ДОСПЕДОХ ПОБЕЂЕН И ОСТАВЉЕН ОД СВЕГА СВЕТА Јао! Јао! Јао триста пута!
Вук не ломи реч ни веру своју; Топи картач не привезу к боју Анаконда, рис и лав. 1825. Сава Мркаљ ЈЕЛЕНИ ДИЈАКОВИЋ ЗА НОВУ ГОДИНУ Јутрос ми рече вила посестрима: „Жедниш ли, Сако, сам себека знати, То немој све
Сумљати се нећу Да Ти, о Умна, све ме жалиш време; Јер здравље желим Ти, дуг век и срећу. 1829. Сава Мркаљ СТАРАЦ Сва ми тужном крепост оде, Стар сам, слаб сам, о незгоде! Једва лозна кап и шала Би сад мене разиграла.
Пре 1833. Сава Мркаљ СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ ОДА НА РАТ Није га мати на топле и млађане грлила прси, Тигрица млеком њега је задојила.
Она се такође певала, а као таква мора да је била веома позната када је Сава Мркаљ једну своју песму (в. напомену поводом његове песме Старац) писао тако да би се могла певати као ова Видаковићева.
Недић казује ово: „Знамо њену најближу предисторију. Ранивши у тренутку мрачне свести некога учитеља цртања, Мркаљ је био затворен. Тукли су га ,за непокорност његову’, оковали ,у тешко гвожђе’ и затим стрпали у болницу.
Песма није само потресно људско сведочанство: Мркаљ је овде достигао и свој уметнички врхунац. Кроз необично гипке стихове, претежно десетерце, саопштио је он своје
Обрадовић, Лука Милованов, Еустахија Арсић, Михаило Витковић, Јевтимије Јовановић, Владислав Стојадиновић Чикош, Сава Мркаљ, Спиридон Јовић, а сем тога и песме грађанске лирике.