Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— И замаче с дружином у шибљак!... Ноћ се спустила мрачна... Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци. Овде-онде шине муња... Турци се спремаху за прелазак. Било их је до један буљук...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А када је, први пут обучена у белу свилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором, над којим је мрки чемпрес шумио дугим црним шумом, — Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чинио се као да неке гугутке у њима кликћу. Ти кошчати мрки, сасушени, људи, са брда и планина, огрезли у крв, у крвопролића, као да су били заборавили да се смеју, па су се сад
Те исељенике био је уписао капетан Сава Ракишич. А тај сухоњави, мрки, увек намрштени официр био је, тих дана, остао удовац, са седморо деце, и није радо пошао.
Лишће би узлетело пред њим, залепршало и падало, као безбројни, жути, црвени, мрки, мртви, лептирови, које ветар подиже, али који крилима више не машу.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
! Једино је планина злослутно ћутала. Њезиним тамним стазама већ се шуњао и кукурузима се при- мицао мрки медо. Мачак Тошо и Миш пророк тек су били мало одмакли од свога џака кад се с другог краја њиве јави један жалостив
Матавуљ, Симо - УСКОК
И та поворка, уз голе, љуте крше, под натмуреним небом, бјеше символична! Ти мрки ђетићи, према којима природа њихова краја вазда, и велике нације, које им, у часу невоље, ласкаху, поступаху маћински,
почеше доказивати да се нијесу кињили, а ђакон Иво надвика их: А што их жалиш, господару, као да су лацмани, а не мрки вукови, који мало хају и за вријеме и за даљину! Што је то њима!? Пођоше и дођоше!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Па задивљен, што је тако нарасто врати се храбро на сеоски пут. Сад га више заплашити неће ни мрки ловац, а ни кер љут.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ноћи, ноћи, тавна ноћи — Ко би Србу у помоћи? Ој Чупићу, љута гујо, Ој Ћурчијо, мрки вујо. Ао Луко, Турска муко, Ао Петре, Плаи ветре, Што довати турско море Па о српске разби горе!
Ал' кад Турад бесна се распали, Бакрачлијом коњица удара; На освету свога господара Лете Турци кâно мрки вуци, Голе ноже у десници руци.
Врат' се назад, врати, мрки вуче, Не бој ми се, тај те не утуче! То је била најпотоња мука, На самрти задрктала с' рука, Ишчупала траве нешто
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Погле, пашо, што се дело на врх горама? — Мрки брци, мрко чело, мрка донама!” „Ваљда, чедо, помркује какав стари брест!” Ал' у цури све силније зла се буди свест.
„Зар не видиш облак црни? Зло је по нама! Мрко чело, мрки брци, мрка долама.” Селим-паша мирно пије жути ћилибар, — све се гушће стаклом вије чудновати шар.
Оклоп лула, чибук црни цев је голема, мрко чело, мрки брци, мрка долама. Задимио чибук страшни нештедимице, на прозору дим се вије, чак до гредице.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сад се договоре да посаде најприје мрки лук; ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Следи се деда, шума занеме, настаде страшан мук. Одједном, с краја судијског стола, зарежа мрки вук: „У мени, браћо, од беса врије, пресуда ова праведна није!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. — 9 И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени јако, А остаде пуста
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Суза са ока још канула није, још телали место мртвих вичу. Здраво, на дому мрки погледи, мржња и свађа. Здраво, у сраму, покору, беди, браћа смо, браћа! Загреб, 1918.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
А када су први људи згрешили, све се изменило. Облаци, мрки и страшни као гнев Божји, застирали су небо, у њима су буктале бледе, пакосне муње и рикали громови; из мрких облака
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Па сам дошâ до тебе, владико: на мору је од свашта мајсторах, би л' ми могли пушку прековати? ВЛАДИКА ДАНИЛО Мрки Вуче, подигни бркове да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках колика ти токе изломише!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Он сједао није, јер обичај не да. „Нека, жено! Ово су мрки вуци! Најели би се и сирова меса у невољи... Елате, људи, па ајдмо!... Нека женска главо!... Подај кокошима твој ориз,.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Сад се договоре да посаде најприје мрки лук; ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра перја у лука, а не гледаше
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Све ме посматра: мрки поскок жиле Што сав притајен чува дуб и чека. Мотре ме и две птице што се збиле. И лелујава сува влат, понека.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
приноси лампу Адамовом лицу, и онда је тако с лампом загледао, зврји цилиндер на лампи, модре су му усне, и образи, мрки, сенке су исте. Ђорђе зажмури да не гледа те сенке, исте као некада када је... ...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Болесници су се опет повукли у се, одгодили болест за неко вријеме. По стазицама парка проврвјели су мрки људи с оним посебним изгледом лажних цивилиста: у ногавицама као да крију саре чизама, а четвртасте главе искривљују
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сад се договоре да посаде најприје мрки лук. Ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта
Ћипико, Иво - Приповетке
Има их свакојаких: младо и старо, мушко и женско, с лулом у устима и без ње. Мрки су и озбиљни. Како се који искрца онако и застане — ишчекује друге, да се удруже па да заједно хрпимице крену у варош.
слуша гласове страсне омладине што се мијешају са шумом борова изнад врела и лаким отицајем воде, над којом стрши мрки град и пуста голет. Заграби сићем и у узбуђењу због данашње вијести враћа се кући.
Па онда хоће силом да се брани од мисли што на њу налијетају, али залуду: дође јој на памет онај мрки морнар из Леванта — куд је сада он, и је ли се оженио?
Пролазе и собом носе њене другове из дјетињства и младости... Ко зна гдје је сада онај мрки морнар из Леванта, с оним првим осмијехом што јој се у мождане усјекао и гледа га пред собом као искру кад у тами сине!
њему испрекрштала се дрвета и расуле се суре гомиле испреплетане бршљаном, и заклонице над којима, као стражари, стрше мрки чемпреси; поред поља, уз море, нижу се села из чијих средина издвајају се витки звоници.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
где се гажењем житних поља стиже до божанских дедова („Бози су моји дедови“), то јест до словенских богова: И ко тур мрки, преко пландишта, Кроз житна поља ево долазим, И газим класје и зрна газим. – Гледајте, бози, мене младића!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
стране погледа на манастир, учини му се да гледа два реда ластиних гнезда припијених уз голи, од времена као мѐд мрки крш.
Одело, иако ново и чисто, опет просто н веома сељачко. Место кицошкога ћурчета обичан кратки мрки гуњ шарпланински, на ногама веома једноставна плитка обућа.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Бугари. Бугари... — Стој... станите... Одозго низ падине брега се ваљали згуснути редови. Били су мрки, светлуцави. Видели се други како прелазе реку, и пењу уз падине црвенога брега. — Опкољени... ракетлу, ракетлу...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: И то — зар и то? Па ко сме рећи, Да му не беше мати блудница?... КАТУНОВИЋ: И седог орла мрки синови Истурчише се — и Станојло, И пет стотина ј’ с њима делило Преваре грдне грешну свечаност.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
турске војске (Кон до коња, јунак до јунака,/ Бојна копља кано чарна гора,/ Све с' вијају по пољу барјаци,/ кано мрки по небу облаци).
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Пламен и дим, гори нам лице, Мрки кô вуци дођемо сви — Али где бесте ви, кукавице, Пудљивци худи, лажљиви пси?... 1860. ПИЈЕМ... Пијем, пијем...
Ћипико, Иво - Пауци
испод њих у стрмом кршу оазе винограда, по којима се истичу загаситозелена маслинова дрвета, ниска смоква и погдјекоји мрки чемпрес... А доле морска пучина трепери у зимњем сунцу и постепено, с умирањем дана, злати је...
А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи. Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
У пећиницама избушеним у стени чисте сиге што се окомито спушта, као људском руком засечена, над питому увалу звану Мрки до, где пребивају апиште, ситна, погана створења, која у глуво доба ноћи излазе на раскрсницу друмова, заскачу на леђа
тргу, који ће бити на Вилинском гумну, смењиваће се беседници и трбухозборци, гуслари и домишљани, казивари и спадала. Мрки и зловољни ће радити на пољу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени јако, А остаде пуста
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ристана, то је наш свет, мученик. Газда Спаса, плав и дебео као бундева, учини се мајстор Кости мрки Турчин, и крив за нешто. У самом себи осети као неки покрет за патриотско дело.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У ове часе звијездâ и сновâ У вашу башту ја сам долазио; Мирисао је јоргован и зова, И мрки чемпрес повијо се ти'о.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Ја кад бане књигу проучио, мука му је и жао је било: у образ је сјетно, невесело, мрке брке ниско објесио, мрки брци пали на рамена; у образ се љуто намрдио, готове му сузе ударити.
Те се Иво био раскарио: мрке брке ниско објесио, мрки брци пали на рамена, у образ се љуто намрдио; ни с ким Иво ријеч не бесједи, веће гледа у земљицу црну.
двије слуге, двије слуге иду назорице, а господар с њима не бесједи, но је чело грдно намрдио, а пониско брке објесио, мрки брци пали на рамена.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тамо још нијесу излијепљени ничији огласи. Тројица дјечака кренуше уз пут, мрки, озбиљни и ћутљиви. Личили су на дјецу поробљена, а непокорена народа.
Баш доље под њима, у сјенци стијешњене долине, налазио се мрки хладни склоп, извориште потока. — Овуда је немогуће спустити се — рече Јованче и нехотице устукну пред провалијом.