Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сâм онуда ходао, а око мене нема тишина... Могао сам мислити што сам хтео. То мрко стење чувало би моје тајне и никад не би оно сведочило противу онога који му се и срцем и душом повераваше...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Његове таљиге и мршаво, мрко кљусе, сви су дизали на подсмех — иако су то била једина кола у којима се вожаху путници из Меонице и из неколико још
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Јаој, старости моја! — јекну сиромах. — А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко. Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. — Симо, зовни га! Сима оде. Људи стојаху неми, оборених глава.
— Молим те... — Оступи! — рече Крушка мрко... — Не гурај ме од себе, драги ага!... Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...
Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он. Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: — Ја ти то не вермам! — Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. — И нисам. И зато ћу му сад судити!
Збогом!... А пролазећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. — Тешко твоме дому, Иване Миражџићу!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Па је онда тресне о ледину, истеже прстима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа. Подилази му крв на очи, оне су влажне и лице гори као у грозници.
Африка
Црнци скупљени на уласку били су овим необично забављени. Смејали су се гласно од свег срца. Н. их погледа мрко и лаганим гласом који се пунио горчином, срџбом и презирањем, као каквим електрицитетом, говорио им је, не дижући још
Црњански, Милош - Сеобе 2
А мало потом Божич се, заиста, појавио. Био је натмурен – посматрао је Исаковича мрко, али није викао. Питао је капетана, мрмљајући, набусито, где је толико био.
Исакович јој, ћутке, узе бич из руке и погледа је мрко. Она га, смејући се, упита, да ли је његова покојна жена била послушна. Исакович јој није одговарао.
Његов поглед, при полазу, није више гледао у Бечеј, него некуд у облаке, мрко. Већ до Токаја морао је да прода коње, које је водио у поводу. Имао је тридесет болесника, који нису могли да корачају.
шаренило, у зеленилу, и жутом лишћу, које је опадало, а и то жуто лишће било је шаренило жутог – мање, више, црвено, мрко, мртво.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Дед, Софро, истави те новце; кад се, знаш, они’ пет акова прода, све ће то бити накнађено. Господар Софра мрко погледа на Чамчу, па вади буђелар, изброји хиљаду форинти на столу, и квит. Армицијаш прими новце и дâ му квиту.
То је Пера Кирић, брат Шамикин. Шамика, како се само може, уклања му се. Пера на њега мрко гледа; кад га гледа, глади јуначке бркове. У средини сале стоје играчи, те мере играчице.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
две Црногорке, пријатељице, које су истог дана родиле (једна кћер а друга сина), дале деци ове надимке: Златија и Мрко (заштитна имена) да би их сачувале од вештица, урока и злих душа.
Милићевић, Вук - Беспуће
доносила јело и касније почела да се брине за неке ствари по кући, старајући се да му угоди, не разумијевајући његово мрко лице ни ћутање.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гле град турски — мрко л' кроза тмину На србињску гледа покрајину, Мрко гледа, али залуд му је, Лоше су му за каменом гује.
Гле град турски — мрко л' кроза тмину На србињску гледа покрајину, Мрко гледа, али залуд му је, Лоше су му за каменом гује.
једну пети оде, Стиже тамо, па се заустави, Наслони се на ту шару пушку, Преко крша, преко провалија, Оде гледат мрко унапријед, Онда пружи ту десницу руку, Оком плану, ријеч проговори: „Тамо, браћо, за оном планином Гнијездо је
“ Тако зборе, пушке потпрашују, И на Турке мрко погледују. За кам један запао и Милун, Украј њега Фатима дјевојка, Она гледа доље низ стијене, Види Турке е коње
Држ' се за пас, злато моје! Ала сјаје око твоје, Око твоје црно, мрко — За тобоме, душо, црко. Тако, тако држ' се, циго, Зар јој не би ноне дигô, Да растераш цигу-мигу, Да растераш
Пушка дивна баш од Бајка плану, Те удари ону смртну рану, Баш му мрко око истерао, Чим Милету крвник загледао. Ао Бајко, свуд си де те треба!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тада га дозва отац к себи, не знајући шта да чини. — Седи! — рекао му мрко и показао место ДО себе на миндерлуку. Стојан, као увек, само стао пред њим. — Нека — одговори му — Могу и да стојим.
Загњурио космато лице у ручерде, па јеца. Сузе му иду низ руку. Стриц га погледа мрко. — Што плачеш? Ћут’! — осече се на њега, а нама махну руком да идемо спавати. — Га-а-зда! ...
Погледах, а оно се издиже затурен фес на чело и указа ознојено и зажарено мрко лице Младеново. Нушка се иза мене још више саже, поникну и рукама ме поче јаче привлачити к себи, као да ме одбрани од
студеном и мутном обзорју избио месец и једва пробијајући кроз влажне облаке осветљава целу варош и околна брда неком мрко-гвозденом светлошћу. А Томча на греди, што штрчи из кућна темеља, сео баш испод фењера.
Ја главу не смем да дигнем, покривам је, бојим се да погледам у прозор, да не видим хладну ноћ, ону мрко-гвоздену месечеву светлост или да не чујем Томчин страшан глас, како бије Цигане и испред Томче њихово пиштање и
Али, време је било чисто. Освојила пролет. Расцветале се кајсије, избила трава, дрвеће дошло мрко, мокро и набрекло тек што не пукне и зазелени. А и у ваздуху се већ осећала нова топлота и свежина.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Погле, пашо, што се дело на врх горама? — Мрки брци, мрко чело, мрка донама!” „Ваљда, чедо, помркује какав стари брест!” Ал' у цури све силније зла се буди свест.
И опет се задимио жути ћилибар, и опет се поновио чудновати шар. „Зар не видиш облак црни? Зло је по нама! Мрко чело, мрки брци, мрка долама.” Селим-паша мирно пије жути ћилибар, — све се гушће стаклом вије чудновати шар.
Оклоп лула, чибук црни цев је голема, мрко чело, мрки брци, мрка долама. Задимио чибук страшни нештедимице, на прозору дим се вије, чак до гредице.
” Тако збори нева млада, разговор јој огњем сева, млад је женик мрко гледа, погледом је сагорева. Млад је женик мрко гледа, нема збора, лица бледа, а невеста моли, куне, из очију бол
” Тако збори нева млада, разговор јој огњем сева, млад је женик мрко гледа, погледом је сагорева. Млад је женик мрко гледа, нема збора, лица бледа, а невеста моли, куне, из очију бол исцеда.
Из очију болом проси немилосна милос' нева, за немилос' једну мушку обећава милос' жена. Млад је женик мрко гледа, помркује роба верна, — то је вид'ла једна стара, крунисана брада седа.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Боље је ући у лављи кавез, него са псетом правити савез!“ Одједном Жућа показа зубе, погледа мачку мрко: „Држи се, Тошо, лоше си прошȏ, уговор наш је цркȏ!“ Само што рече избечи очи погрби леђа, на мачка скочи.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
земљу основа на Ничем ту је и свако од нас пустио корен насупрот чуду неисповедивом што над главама промиче мрко Онда Сава стане пред мене каже: ко си овде је вече никога нема сенке све раде по својој ћуди гладуј ево ти хлеба врати
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Како ко, тек нико читав сем вође. Гледају вођу мрко, попреко и стењу од бола, а он ни главе да дигне. Ћути и мисли, као сваки мудрац! Прошло је још времена.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Покушавао је и да мисли Ојађен, сломљен и потресен. Киша је росила, пропланци кисли И мрко лишће сејао кестен, Ал у то време, авај, Крапинци Још нису знали шта је јесен.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Са друге стране плодишта је огромно Саргаско море, које се из аероплана приказује као мрко-жута ливада на неизмерној зеленкасто-сивој површини океана.
Неке су од њих зелене, друге су црвенкасте боје или мрко-жуте, или сасвим мрке. При родњаци експедиције су их брижљиво проучили, расподелили их по врстама и одредили морске
Ускоро за тим могла се са палубе брода у даљини сагледати непрегледна мрко жута равница, з а коју смо, кад смо пре шест година овуда први пут наишли, гледајући је издалека, мислили да је то
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ТУРЦИ СЕ МРКО ПОГЛЕДУЈУ. СКЕНДЕР-АГА Ја се чудим, лијепе ми вјере, какав даваш приговор, владико! Видије ли суда од два пића, али
ВУК МАНДУШИЋ (мрко прича) На Шћепандан дође ми одива, из Штитарах љетос поведена, и каза ми: „Ево харачлије у Штитаре да купе хараче!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И од целог поздрава само што га упита: — Дође ли? — Дођох! — чисто мрко и неугодно одговори јој. И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап. — Да намештам?
и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“ где је био потпун мрак, | горела су кандила и мрко црвено осветљавала. Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И што даље иду, сенка бива њина Све већа на своду мраморном и златном, И страхотно свака има узраст џина, Што се мрко губи за планинским платном.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Ево Крцун, ставио руку десну на оружје, лијевом глади свој брк, а по народу мрко преваљује очима, па ће рећи): — Ви знате, браћо, мене и моје јунаштво, али ћу вам приповједити нека која може бити
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Мало не посрнух, мојега ми дина! Ал' мени не дође лијепа Емина; Само ме је једном погледала мрко, Нити хаје, алчак, што за њоме црко'! А.
Попа, Васко - КОРА
таласа Смех свој зелени не жени И ваздух уједа Стена која га је родила Има право Боде боде боде КРОМПИР Загонетно мрко Лице земље Поноћним прстима Језик вечног поднева Говори У зимници успомена Изненадним свитањима Проклија Све то
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Гледао сам одоздо њене јасне и смирене очи наднесене нада мном. Поврх њене главе испреплетало се мрко грање ловора са свијетлијим грањем олеандра у цвату на позадини проријетког прољетног неба.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Нека га, болан, нека му истече мало оне погане крви! — одговара Илија и мрко гледа преда се. —Што се не потурчи кад бегенише тема женама?... —А мени додија и једна моја! — насмеја се Тома.
—Води га! — вели Илија Анђи и мрко преда се гледа. —Ево, добар човјече, нека му повежем рану! —одговори жена. — Али што га нагрди?...
И заојка по загорску, али, док пусти глас, један од загорске момчади, погледавши га мрко, вели му: — Не пева се тако код нас!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и мутном обзорју избио месец, и једва пробијајући кроз влажне облаке, осветљава целу варош и околна брда неком мрко-гвозденом светлошћу”.
12 Овакви сабласни пејзажи, са „мртвом ноћи”, „мртвим падањем воде са чесме”, са хладном и „мрко-гвозденом светлошћу” месечевом - који су чудесно слични пејзажима Владислава Петковића Диса - у Нечистој крви почињу
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
До великоратне најезде био је витез према суседима: ни једнога иноверца није ни мрко погледао. А кад је испред Бугара утекао у планину, на његову је кућу први насрнуо чувени Мет Фираја.
Петровић, Растко - АФРИКА
Црнци скупљени на уласку били су овим необично забављени. Смејали су се гласно од свег срца. Н. их погледа мрко и лаганим гласом који се пунио горчином, срџбом и презирањем, као каквим електрицитетом, говорио им је, не дижући још
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) Радаче, слушај!... РАДАК: Чујем, Станоје! И чисто читам твоје болове Из оне капи што је у око С крвавим умом мрко канула. ГЛАВАШ: И све се овде у крв створило: Из крви свака ниче мисао, А свакој мисли смрт је основа!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Комаров и капетан Велимировић разговарали су набусито и погледали се мрко. Велимировић је кривио и оптуживао, Комаров се правдао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ветеринар спустио главу на груди и једва процеди: — Ја бих сада кукао из свега гласа! — онда погледа мрко Бору: — Ти замишљаш да сам ја аутомат... Мислиш ли ти да је ова моја кућа бугарски ров.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” То рече, па Милоша мрко гледа, Ког’ оцрни притворством Вук неверни, А Милош када смотри која беда И стид му грози, за тај укор скверни
Руку и ја пружим, и витког стаса коснем се, Ал’ на зло ти моје послуша рука памет. Гледну ме мрко, па скочи к’о срна, и утече к друштву, Ама бар један поглед да ми бежећи даде.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Марта, Ђурашкова жена, опомиње међутим заверенике да беже из Црне Горе.] ЧЕТВРТИ ДЕО ПРВА ПОЈАВА Ноћ. С једне стране мрко црногорско стење, на другој се види полумесец: Станиша сâм, а тамо даље Бошко, Богдан, Станојло, Мира и остали бегунци.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
У'ватио га некакав мерак, па ода и сијева очима. Партенија нешто облијеће око њег' а он га мрко погледа и вели: „3нам! Доста! Буди мене миран!“ Објеси' ја још на ата кубурлуке са двије грâше и кожне бисаге.
И то ми је владика и један Кристов свјештеник! — викну мајстор Глишо и презриво пљуну. Мићан их погледа мрко, дебело, па мирно, као с неком тугом настави: — Ћуд је њему његова крива, ћуд!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И тако вечно ове исте стопе, Крв нова сити. О, земљо олује, Мрко ти чело страшне капи шкропе И чудне химне изнад тебе хује!
Ћипико, Иво - Пауци
— Није још све! Ну ако буде потриба, навратиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно упутише једно за другим прама своме винограду.
Чинило му се да је то негдје близу саме цркве. У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају.
Младићи се осмјелише и наста весео смијех. И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... — Нека га! — потцикује Цирило...
Мрсета погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода : — Слабо се лови. Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, посолицом иштипано.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Све очи су миловале вреће на самарима, продирале кроз смрзло густо ткање од упредене козје длаке, наслућивале под њим мрко, једро зрневље пшенице, слутиле већ дебеле вруће погаче, големе залогаје међу ужурбаним зубима, тешке трбухе, дремеж
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нека деца нас теше, како су ту већ неки прелазили. Вођа коначара је поручник Коста „Турчин“. Гледа мрко Коста у мутну реку... Па се врати своме коњу и појаха. Хтедосмо и ми. — Останите!... Ја ћу први.
Мазговоци никако да се помире са својом новом улогом. Погледају мрко мазге, а ако нека дигне главу и почне да њаче, мазговодац је лупи песницом по њушци, и псовка му из срца излети.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Не стој на пут!... Мрко слути Онај што кô вихор гони... Руком држи кинџал љути, крвав као мјесец они. 1896. ЕЛЕГИЈА О ријеко драга
Мало не посрнух, мојега ми дина, Но мени не дође лијепа Емина. Само ме је једном погледала мрко, Нити хаје, алчак, што за њоме црко'!... 1902. БЕГ РАШИД-БЕГ На чардаку старом бег Рашид-бег сио, Пуши.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
удари копље у ледину, за копље је привезô Шарина, тулумину скиде са ункаша и врже је у зелену траву, па он сједе пити мрко вино; не пије га чим се вино пије, већ лађеном од дванаест ока, пола пије, пола Шарцу даје.
Марко сједи, пије мрко вино, ал' катане Шарац опазио, поче ногам' о земљицу тући, примиче се своме господару. Кад погледа Краљевићу
Како који Марку долазаше, Марка зове, Марко не говори, већ он сједи, пије мрко вино. Кад се Марку веће досадило, он пригрну ћурак наопако, а узима тешку топузину, па отиде цару под чадора.
Оде Марко у гору зелену подалеко од војске цареве, па разапе бијела шатора, под њим сједе лити мрко вино са својијем побром Алил-агом.
Сједе Ђемо на земљицу црну, Марко сједе лити мрко вино, а наздравља Ђему Брђанину, наздравља му, али му не даје. Кад се Марко накитио вина, онда Шарца свеза за
везан у Кладушу, Јанко с друштвом ка бијелој кули; почасти их три-четири дана, па одоше сваки двору своме, а он оста мрко лити вино са Стојаном на бијелој кули.
повикну редом на дружину, те по гори повјешаше Турке; узеше им рухо и оружје, па весели на кулу одоше, те сједоше мрко пити вино — све у здравље Костреш-харамбаше, бог му дао са животом здравље!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Чак је и мали Николица с приколицом ћутао мрко као да се дури и строго гледао своју нераздвојну Жују као да је опомиње: — Сад има да се мирује и главом и репом!
— Сврати, јуначе, причај како је било — звали би сељаци обрадовани што виде наоружана борца. Војник је мрко причао: — Мало нас је било, али смо се тукли све док нас бројна сила није потиснула. Официр нам се од жалости убио.