Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!... Знаш — ливада... — Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино... Ти, Дашо... Јес — виноград... Не брини се...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сваки други је или Петар или Лазар, а већ се и Александри добрано запатили. Каплар Јово, уштогљен и прав, мрмољи и миче уснама као зец у детелини. — Ве-ве-ве-ве ...ке-ке ...Куја вуку помокрила руку ...Ето ти, испаде нешто.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
развуци повјесмо, па да, сејо, гледамо како праште свјетлице око врућег шпорета, гдје дјевојче болесно бунцалицу мрмољи: Смук ми пије очице, сиђи, свече, с иконе међу моје кошчице...
Ћипико, Иво - Приповетке
к њима бане Дангуба, уставио се код њих, гледа их десним оком, тапка ногама и подсмјехује се; глођући поцрњели камиш, мрмољи кроз зубе: — И то је трговина! „Попонциј” махом се намршти, погледа испод себе, прослиједи ходом и ни ријечи не рече.