Матавуљ, Симо - УСКОК
— А, а, а — учини Стијепо. — Мрмоња! — Мрмоња! Мрмоња! — Мркоња! — повика млађарија усред смијеха. — Мармон — исправи Крцун.
— А, а, а — учини Стијепо. — Мрмоња! — Мрмоња! Мрмоња! — Мркоња! — повика млађарија усред смијеха. — Мармон — исправи Крцун.
— А, а, а — учини Стијепо. — Мрмоња! — Мрмоња! Мрмоња! — Мркоња! — повика млађарија усред смијеха. — Мармон — исправи Крцун.
— Мрмоња! Мрмоња! — Мркоња! — повика млађарија усред смијеха. — Мармон — исправи Крцун. Стево настави: — Мрмоња, двадесет хиљада војника, зађе у Конавле, крај ријеке Љуте, гдје ми бјесмо, и у зору удари на нас и потисне нас.
Владика га само погледа и мало диже руку, а на то мој ти Мрмоња заковрну, посрну, те да га сâм владика не прихвати, пружио би се на тле као свијећа! — „Што ти би, господине?