Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда онај човек, увређен и огорчен, нагло устаје па излази без збогом и мрмља нешто љутито улицом поред Јуришићевог прозора. А кад, он изађе, неко упита просто: — Која је то будала? — Па будала!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Иако се то, што је Енгелсхофен промрмљао, није чуло, Гарсули је, сасвим сигурно, погодио. Он је чуо како Енгелсхофен мрмља „јер сте“. А шта су, Гарсули је већ знао. Енгелсхофен није требао ни да дода.
Он никада није трошио речи, пре напада. Кад би побеснео на неку неправду, почео би само да одмахује руком, затим да мрмља, да шкргуће зубима, да рокће, а кад би насрнуо, као вепар, погнуте главе, зграбио би противника рукама.
Ђурђе, који је жалио, искрено, старијег брата, поче на то да мрмља, како он разуме да је Трифуну селити се, најтеже. Махала је исувише близу Темишвару.
Стаде сасвим нехатно и чак је и брк погладио. А затим, поче да шапуће, и мрмља, Трифуну: „Е никуд и никамо далше на коју страну, без тебе, Трифуне!
Црњански, Милош - Сеобе 1
где је увела трава била нарочито густа, тако да му се чињаше као да гази по врху неког пласта, он поче, зловољно, да мрмља, обилазећи око гроба, јер му је стреха дрвеног крова, над гробом, сметала при замаху и ударцима.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Добројтро, стриче! — скаче цура као да је изненађена, а сељак повлачи очима по дворишту и у себи мрмља: — Какав сам ти ја стриц, загрмило у те! Види је како се упреподобила ко шокачка Госпа.
Дивљачно је то, плашљиво. — Видим, видим — помирено мрмља командант. Коначно, кад је читав задатак објашњен, Микан изиђе напоље.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Сасвим добро, сасвим... — мрмља матори — само настави, допада ми се; све више ми се допада тај тип! Маман наставља: — Даље: седи пре подне код „Три
Непрекидно мрмља нешто као: „Мрзим га, мрзим!“ а када га упитате шта то, за име света, мрзи, каже да мрзи јутро! После овог, чисто
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У траву гледа и мрмља тужно док пада снено вече: — Куда се вију трагови твоји, преклањски стари зече? У росно јутро, још нигдје сунца,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дошао је тако чудан и тако изненада на небо. Ми смо међутим спустили 700 м. ужета. Сад копа мрежа“ – мрмља капетан Вицо – „биће шкампа“! Боља риба је доле на дну и само кад је месечина јака диже рибу горе.
Па ми мрмља речи „томбе“ и „сомбре“. Па крешти њино „омбре, омбре“ – и наш „гроб“ и „мрак“. Ти, међутим, крећеш, ко наш лабуд
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Зузоре, зузоре, Сложно, живо; Читају неко Древно штиво. У миомирису Цветнога грмља Хиљаду пчела Исту реч мрмља. МИРИС ЗÓВЕ Куда нас зове Мирис зóве?
Ја то не умем, ја радим са коњима...” „Људи, ово су Аушвиц и Колима!” „Нема људи”, мрмља Праведни Лазар, „Јер ништа није свето онима Који изводе ближњег на пазар!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
И само гледа у њену кућу како ветрови око ње завијају, улазе унутра и, можда, шибају је, шибају... А он само мрмља: »Тако, тако!« И као светећи се и себи, још бешње: »Тако! Хоћеш ти! Не даш, не даш!«... То и ништа више.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
„Српска посла“, мрмља Господар Јеврем и наставља поред кућа које не препознаје а, прави Обреновић, не признаје да је ојађен.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Збунио сам се, магарац један, непријатност ми се десила, одмах ћу изнети. Па капетан полази на врата и мрмља: — Цепидлако из позадине, мизантропе!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
потамњео у образима као какав окорјели грешник, празна и укочена погледа, хода тамо и амо, суво, изнемогло шапће и мрмља: — Чудне ли среће и црна ли удеса мога!... Боже, Боже, што си тако немилостан!
Судац (на десној страни крај прозора, загњурио главу у књигу, па нешто мрмља). Писарчић (на лијевој страни, погнуо се по столу, па брзо и оштро пише).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Други богаташи пропуштају кроз прсте дукате, а он се као дете радује кад му кроз прсте мили жито. У себи мрмља: „Ови мали голицаду, ови крупни шушту, а руменика је к'о од сомота, свилено јој брашно, и свилена и плева...
Старац, и уплашен и постиђен, безмало клечи пред ћерком и мрмља нешто, моли за опроштење. — Да идем, Нато, у сиротиште...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ноге су нам утрнуле, тело малаксало, осећања замрла, а поглед празан и туробан. — Ово је провокација! — мрмља потпоручник Живадин гледајући коња једног вишег официра.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Затим су га чули како мрмља: — Видим га: злати се да дну! Па одмахујући главом шапуће: — Не, то је само одбљесак сунца!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1904. ВОДЕНИЦА Старо мјесто моје! Под сјенкама грана Радобоља мрмља, вере се и прска; Мрке хриди стреме високо са страна Пуне густих зова, смокава и трска. Све је исто, старо...
Бог зна гдје је сада?!... Радобоља мрмља Пуна грмјелица, сребра, адиђара... И док златно вече пада поврх грмља, Накривљена ћути воденица стара. 1908.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Он повири у њемачки плакат, узе нешто да мрмља, а онда пљуну. — Штета, ово не знам прочитати. — Знам ја! — дочека Стриц као из пушке.