Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Крв им подиђе у лице и очима ситно затрепташе. — Разумем!... Разумем! — мрмљали су стражари. — Шта мислите!? — викао је наредник. — Хоћете да вам командант дивизије чува фуражна кола!... Дроње!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
И збиља, после неког времена њихова ларма се утиша. Почеше да ћуле уши и да ослушкују. Мрмљали су нешто, шапутали један другом на уво, показивали рукама на бедеме и куле. Загризли су дакле.
Неспокојни, мрзовољни људи обилазили су око згаришта, непрестано нешто мрмљали и шапутали, покрети су им били некако сапети и ситни, бојажљивост и зебња још су више испошћавали ону чемерну
Смрзнуће се тамо — вајкао се Макарије. Нека се смрзне кад је луд — мрмљали су калуђери, увлачећи зимогрожљиво главе у рамена. Снег ће падати цео дан и целу ноћ засуће стазе.
су раздрагано и распрђено тобож својим спаситељима, капе су летеле увис, низ тавна лица су се котрљале сузе радоснице, мрмљали су Оченаш, узносили бога Свевишњега, смандрљали се потом у двориште, пипали отврдлим длановима дарове Божијег Милосрђа.