Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
да је Давид — јесте Давид, да личи на озебла пјевца — личи, брате, да је сирома' — богами, сирома', има ли у кући мрса — не би се рекло, је ли га тукла свака невоља — биће да јесте.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
а млада, ваљаше петнаест златних дуката, да је брат брату дава, а ево се вама десило месојеђе; знам ви сте сувотни без мрса, па ја сам волији вама и са штетом дати, но другоме за корист; ајте одерите је, измјерите и подијелите, па на аманет
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— до светог Лазара; Шарка ми се кока опилила, А риђа се коза окозила; И жена ми доста вредна била, Па је доста мрса накупила: Лулу сира и чибук кајмака — и камишлук масла бијелога!
Где је среће, ту је и несреће: Шарку коку поједе лисица; Жега плану о Илину дану: Оно ми се покварило мрса! 4 Кад се жени који куће нема, Цуру проси која среће нема, Свате купи који посла нема — Све пандуре и воденичаре;
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кад бијаше помљелацâ и поковалацâ испреко воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић — иако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину.
нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира путнине, пољуби стрица у руку, отиде ка Балегану те узе хљеба и мрса, јави се Срдару; па од њега право у коњушку, гдје оседла „билца“ па на воз. У сплати спаваху Бељан и говедар.
Ћипико, Иво - Пауци
Болесник га погледа својим испијеним очима, застења, и, не могавши поднијети јаки воњ мрса што заудараше из уста и избиваше из одијела и маснога припашаја, одврати главу од њега.
Али не потраја дуго. Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Знао сам да их шаљем у смрт. Одабрао сам старе војнике: Ратка Чигру, Милију Вугу, Кустуру, Петра Мрса и Мркојла Пиогуза. Гледао сам их док послушно седлају коње, припасују оружје, узјахују и излазе на капију.
јечма, педесет врећа зоби, исто толико врећа пшенице, тридесет чаброва свињске масти или лоја и стотину чаброва белога мрса. Ништа више. Чини ми се да би Димитрије све то тражио без околишења, у писму које би било краће и сажетије.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Није то прави пост само мрса не јести: ама задржи руке своје од грабљења и бијења, ноге од трке на зурнице, шале и шамате, очи од гледања красна и