Употреба речи мрсити у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје! Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!... Објесићу те, нека се приповиједа!... Страшан је био Турчин.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Збиља, зар ће се данас мрсити? — запита Бакоња доручкујући. — Данас, други дан коризме! — Кад су ваке прилике, има се „дишпеншацијун“ — рече Бујас,

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Могу после друговати са облацима и пркосити громовима, мрсити олује и неговати у недрима орлове крсташе и јастребове, али никада више за мене неће значити тескобну мору.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности