Јакшић, Ђура - ПРОЗА
лепо подићи оно тешко гвожђе којим су му руке и ноге оковане, па ће се њима ударити у своју седу главу и стропоштати мртав поред јединца свога...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Дође курјак и хоћаше га изести, а ови му почне говорити да сад у њега не дира јер је одвећ мртав; каже му да ће сутра свадба бити у кући, да|ће се он тако нахранити да ће одебљати: „Дођи”, рече му — „после четири
Онда се мачак учини мртав и пружи се без увиженија. „Не превари”, рекне му један стари миш. „Мешину од твоје коже да видимо, не би к њојзи
За такова наши Србљи обичавају рећи: „Боље да је мртав него што је жив; нашто му таки живот?” А Далматини веле: „Ни за што није него за калуђере”, јер код њих просјак и
А кад већ види да све то ништа не помаже, како га упази једном да се отреска, ошије и легне као мртав, дâ га однети у једну гробницу пуну костију, и кад расуди да се је могао наспавати и отрезнити, дође гробници на
један лукав брат за искушати га, носећи врапца под јапунџетом, и упита га да му каже ако зна, је ли врабац жив или мртав, с намјеренијем: ако рече да је жив, да га нама' стисне за врат и покаже мртва.
познавши | шта је он наумио, одговори му: „То зависи од тебе, ако ти хоћеш, врабац је жив, ако ли ти нећеш, а он је мртав.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
око ње искласало жито до звезда вече се спушта међу гробове овде почива тиосав сарањен са свиралом овде почива мртав тиосав који је хтео да живи макар претворен у жабу боже прости макар претворен у дрво зелено припев јој улеће
Удара богато, удара од свег срца, већ му се лице од напора криви, губи дах, застаје, предише, више не може, и пада мртав уморан, а ми живи.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
сат и по ниже Ваљева, који је доцније постао стражместером) дочека га насред пута и карабиљ опали, а Гуша падне с коња мртав, а Ђока притрчи, узме његов мач, одсече му главу, хата његовог у’вати и узјаше.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« Пупавац с тешком муком изгамбуља из рупе. Остаде му једна ципела на дну углибљена. Онако мокар, босоног и мртав од тешког умора догамбуља којекако до свог стана.
Али, за чудо божје — није се могао ниједан воденичар одржати у тој воденици! Омркне здрав и читав, а осване мртав, са црвеном масницом око врата, као да је гајтаном удављен.
— Неко чудо дави људе — настави Пурко. — Ниједан воденичар не може да се одржи. Омркне здрав и читав, а осване — мртав. — Ама казују то и овамо по Овчини... — рече Страхиња, па се нешто замисли.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... И створи му се страшна слика пред очима: Као он мртав... Из главе му лопи крв и мозак... Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче...
Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав! Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... И, чудновато! Од тога часа он беше други човек.
– Добро је, драги ага! – А како је добро? Маринко му исприча цео догађај, само што је и сам мнслио да је Станко мртав. Турчин је слушао задовољно. Пошто Маринко сврши причу, упита он: — Па, шта мислиш сад?
И, јурећи шумом, уморио се. Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст... Није могао више мрднути...
Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином. Из велике ране на челу лопила је крв. Латковић се наднео нада њ. — Мртав?... — питаху голаћи. — Није... Дише... — Хвала богу!... Носите га у шарампов! — заповеди Зека.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи
Чудно сам и мрачно нешто мислио. Чинило ми се, на пример, — а не знам, управо, зашто — да је он мртав, па сам се чудио како мртвац дише.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Али опет, која вајда кад Љуба исти онакав. Од тада још лењи. Само лежи и спава. Више мртав него жив. Наза лута, проси, донесе му а он ни да се окрене на њу, а камо ли осмехне, проговори.
Ко зна кад је и кога дана издахнуо, само тад на њега наишли и видели да је мртав. В МИТКА — А, и ти ли? — гракнули би на њ сви просјаци чим би се и он појавио и ушао на гробље.
но још умрљан земљом како је јурио по чаршији, ваљао се, видео тако испруженог на постељи, где као увек готово мртав лежи и само блесасто мљеска, сише устима, тада би му долазило да га удари, бије, избије...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
модро-тамних лица, осети како га поплави неки хладан талас и помисли, да је и он сам исто тако сад овде могао лежати мртав и модар.
Ожени се па се разведи. — Не, не треба, то није потребно. Доведи је овде, сама ће да побегне у Француску. — Ама мртав сам ја за њу, господо. Пре годину дана имала је моју посмртну листу у рукама. — Дакле била и годишњица?
свима приликама, онај најпоследњи трзај и кидање и крик и све крајње у ужасној последњој секунди распадања кад настаје мртав мир и сан црн и вечан.
Африка
Крај моје постеље, гуштер, кога сам ноћас пре но што ћу заспати отерао из моје вреће за спавање, лежи мртав склопљених очију. Плав, са жутим пегама и жабљом главом. Напрасна смрт пуна тајанствености!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Псовао је у себи Гарсулија, шкргућући зубима, као и Трифун. Али, био је решен да жив, или мртав, стигне до грофа Бестушева. Јего благородије Павел Исакович био је човек који устаје на леву ногу.
Да падне као што приличи официру, сирмијском хусару, мртав, у траву. А не да га ухвате у колима, као кад се вози на параду.
Знао је да ће од случаја да зависи хоће ли најзад ући у Беч, или ће остати мртав на друму. Госпожа, која му је седела шчела, имала је канаринку у кавезу, за коју му рече да је преплашена.
Ту ће дакле умрети, кад га буде пронашла Бургваха? Та лорфа ће, дакле, стајати чело његове главе, док буде лежао мртав на патосу, кад га буду оборили из пушака, кад му понестане танади и праха за пиштоље.
Вишњевски Павла задржа и на вечери. Исакович се извињавао, да је мртав уморан са пута. Вишњевски му одговори, руски, иако је морао приметити да Исакович не разуме тај језик: Треба да се
Код места зовомаја Цорндорф. Где са коња пада, мртав, корнет Марко Зимински. Док на брежуљку блистају прајски оклопници.
Пана је био сад мртав, у Росији, већ тридесет и четири године, али је ето, и мртав, мамио људе у Росију. Како су људи Влашкалина стигли, од
Пана је био сад мртав, у Росији, већ тридесет и четири године, али је ето, и мртав, мамио људе у Росију. Како су људи Влашкалина стигли, од Титела до Токаја, то ваљда само Бог зна, али је Влашкалин, у
“ Петар Исакович беше, док је Варвара побољевала, уплашен да му жена не побаци, па је био више мртав него жив. Одлазио је у штапсквартеру ослабео, избледео, расејан.
А отити во своје отечество, ни по смерти мојој, желатељ нисам. Него ту, где ми жена есте, и дете буде, пребивати, и мртав.“ То наређује, каже, као аманет да се обдержит. У потпуној тишини, сви су чули шта је Петар изговорио.
Описан је јуриш који је водио млад корнет, јуначки. Пао је са коња мртав пред ветрењачом. Звао се – каже документ – Марко Зимински.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
По предању Матија Губец није мртав, него су он и његова војска живи сахрањени између две планине које су се над њима склопиле.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АЛОША: Ја тек морам мислити на њу. Ја њу љубљу. Ја морам мислити на њу... мртав нећу мислити. ПАВЛЕ: Како мртав? АЛОША: Ја написал њој. ПАВЛЕ: Шта сте јој написали?
АЛОША: Ја тек морам мислити на њу. Ја њу љубљу. Ја морам мислити на њу... мртав нећу мислити. ПАВЛЕ: Како мртав? АЛОША: Ја написал њој. ПАВЛЕ: Шта сте јој написали?
РИНА (престрављена): Или... не дај боже, мртав можда? АНТА: Мртав? Хм, мртав! Добро би било, али у томе и јесте ствар што није мртав.
РИНА (престрављена): Или... не дај боже, мртав можда? АНТА: Мртав? Хм, мртав! Добро би било, али у томе и јесте ствар што није мртав. РИНА: Али ко, забога, о коме говорите ви?
РИНА (престрављена): Или... не дај боже, мртав можда? АНТА: Мртав? Хм, мртав! Добро би било, али у томе и јесте ствар што није мртав. РИНА: Али ко, забога, о коме говорите ви? Немојте ме мучити?
не дај боже, мртав можда? АНТА: Мртав? Хм, мртав! Добро би било, али у томе и јесте ствар што није мртав. РИНА: Али ко, забога, о коме говорите ви? Немојте ме мучити? АНТА: Патите ли ви од срца? РИНА: Да!
Ја мислим да у уређеним западним државама мора постојати о томе какав закон и по том закону: ко је мртав, тај је мртав. Код нас, међутим... АНТА: Не може држава никога натерати да буде мртав.
Ја мислим да у уређеним западним државама мора постојати о томе какав закон и по том закону: ко је мртав, тај је мртав. Код нас, међутим... АНТА: Не може држава никога натерати да буде мртав.
Код нас, међутим... АНТА: Не може држава никога натерати да буде мртав. СПАСОЈЕ: Па то значи, ја нисам сигуран да се једнога дана не појави моја покојна жена, која је умрла пре једанаест
(Седне.) РИНА (Милану). Зар ништа ближе ниси сазнао? НОВАКОВИЋ: Да, сазнао сам, веле није био мртав. СПАСОЈЕ: Па да, он ће сада то да пориче. НОВАКОВИЋ: Одсео је у „Ексцелзиору”. СПАСОЈЕ: Која је то парцела?
Најпре сам се смејао, а затим ми паде на памет: Гле, па ово би могао бити најсрећнији излаз из ситуације. Важити као мртав, а бити жив”. СПАСОЈЕ: Он то сматра као најсрећнији излаз из ситуације. Хвала му лепо!
Зар се жена, супруга, неће обрадовати повратку мужа за којега је мислила да је мртав? РИНА (буни се и крије иза Милана). ПАВЛЕ (Спасоју): Или ви, на пример, као најближи рођак?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
моме месту он се не би клатарио око Тисе сваки божји дан, не би себи товарио кечеве на грбачу и био би бар милион пута мртав. - Како ти је само то са писмима пало на памет?
- Мали Галчев! - викнуо је један од оних што су играли преферанс, а онда се читаво двориште стрчало. - Је ли мртав? - чуо сам нечији глас. - Је ли већ мртав, људи? - Не, Симо! Не узбуђуј се, Симо.
- Је ли мртав? - чуо сам нечији глас. - Је ли већ мртав, људи? - Не, Симо! Не узбуђуј се, Симо. Знаш да имаш срце које не воли узбуђења.
Не узбуђуј се, Симо. Знаш да имаш срце које не воли узбуђења. Овај је хтео да изврши самоубиство, али није мртав. Зар ниси чуо да Галци као и мачке имају девет живота, Симо? - викала је жена у црвеној блузи.
- Жао ми је што му не можеш рећи да сам мртав! - рекох. - Послао би ми венац од два метра! - пођох за њом да је испратим.
Ја, одговарам да умирем од стида. Од стида због оцена, због писама, због самоубиства. Зар не видите да сам већ мртав од стида због свега тога? питам их. Да сам се претворио у мрава, да ћу се ускоро претворити у ништа?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
натраг, обиђе све вароши у Галицији, три дана блуди којекуд; трајало је три године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише јој чак из Коломеје, отуд јој јавља да се већ кући враћа.
Господар Софра још једаред стресе се и изда’не. Нема више господара Софре, мртав је. Док је покојни Софра издисао, Пера пред кућом хода горе доле, гледа на први кат, чека кад ће пући глас да је отац
Црњански, Милош - Сеобе 1
курјуцима, осети сав ужас смрти и, збиља, виде Аркадија, у води, пред собом, како лежи раскречен, раширених руку, мртав, под биљем и муљем, онакав какав је био оне вечери, тамо, у даљини, код Штукштата, несахрањен, кад га два сељака
Он је причао нешто, буновито, о Аркадији, који му се беше јавио мртав и рекао му да се више неће вратити. Сутрадан, док је Стана, Аркадијева жена, пренета сва избезумљена од ужаса и
При слабој светлости жишка тад, Исакович виде њене голе ноге и бело месо под коленима, и онако стар, изнемогао, већ мртав како мишљаше, осети како сав задригну и набрекну.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Луј Армстронг: »Тхе фоггy даy ин Лондон тоwн«. И он — већ мртав. Стари Лујика. »Ох, боже, нацврцаћу се«, мисли сигурна жена и каже: — Молим вас још једну вотку и нови лимун — швепс
Матавуљ, Симо - УСКОК
се владици скреће пажња на то; у другом бјеше тужба на његушко племе, због кријумчарења; у трећем се јавља да је нађен мртав човјек, ћесарски поданик на граници, према Будви.
Тада видјеше да је Крцун мртав, а Јанко жив. Претурише се огњем још два пута, па Никшићи умакоше у шуму! Четовођа викну: — Брзо, дјецо, носимо
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
него цара, насред Цариграда; у зло га је месо погодио, у колено, у срце јуначко. Мртав царе, а жив кући дође, и у кући мртву мајку нађе, где му крпи гаће и кошуље; сестра му се од старости
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
словесности, историчари и филолози упознају Србе са њиховом старом књижевношћу, која је од XВИИ века била само један мртав споменик прошлости.
труди се да у новим идејама васпита млађе свештенство, нарочито свом силом удара на калуђерство, које је сматрао као »мртав капитал људски«. За осам година укинуо је 700 манастира и растерао 36.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
гледа га Хајкуна сирота, Не би л' нашла трага од живота, Огледа га са свакоје стране, Али само грдне види ране: „Мртав, мртав — ох помози, Ала!
га Хајкуна сирота, Не би л' нашла трага од живота, Огледа га са свакоје стране, Али само грдне види ране: „Мртав, мртав — ох помози, Ала!
XXИX Дан четврти ето бежи, Кад ал' поред неки лука Његов зека мртав лежи, А на њему колан пукâ. Ма никакве на њем' ране, Па око њег' слуге траже, Иду, гледе на све стране; Нигде
Прва несвест веће прође, Али ето друга дође, А за другом дође трећа, Та бејаше јоште већа, Кô мртав је, силан Боже!
“ Тако збори у себека, Па једнога спаваћива Испод срца пипа жива, Ма кô мртав тај почива, Ко зна штано срећан снива, Ма зацело не од змије, Што крај срца с' њему вије.
Љуљну с' Бајко, прснуше му очи, Два-три крока још унапред крочи, Онда паде, али грдне јаде Јоште мртав Турцима зададе: Три Турчина собом оборио И на нос им душицу извио.
„Мртав, мртав... Ох, помози, Ала!“... Ово рекла, па ноже спопала, У срдашце живо се удрила, Те панула украј свога мила.
„Мртав, мртав... Ох, помози, Ала!“... Ово рекла, па ноже спопала, У срдашце живо се удрила, Те панула украј свога мила.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Жив и здрав. — Ко то, дједе? — Мој побро. Да је он мртав, и његов би сат умро. Па да, тако ти је то. Тога поподнева дјед је био толико удобровољен да ме је навече чак и у
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Биће посла преко главе, треба ујутру све то одма покренути. Ја ћу прво да с испавам. Мртав сам уморан. Ко да ми неко чезе о леђа сломио. ХАСАНАГИНИЦА: А шта ћу сад ја? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ништа!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
по дворишту тобоже неким послом, па се одједном тргну, уплаше, сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к њему, у собу, падају на њ, љубе га, плачу и наричу, наричу...
— А вилице му се тресу, зуби цвокоћу. И у велику собу, где он лежи мртав испружен, не улази к њему, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, мајку му, он, не
— И опет настави да се увија и стеже појасевима. Уђосмо унутра. Мита насред собе. Испружен, мртав. Већ и покров пребачен преко њега, те му штрче на грудима скрштене руке и на ногама нове, сад из дућана узете, ципеле.
већ осећајући да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он заиста мртав, умро, нестало га. А то није. Грех је помислити.
И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње. Грех је био то мислити. Било у башти, кући, свуда, свуда је био он; све је било његово.
— И као да је мртав, почне да кука, оплакује га. Није да га не воли! Ах, само једном да га осети, па да... Али како ће?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
кад изађу на језеро, он нађе згоду, па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах одмах заспи као мртав.
устај, срце! устај, душо! А он ништа не зна као да је мртав. Паунице, пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди, па запита слугу: — Шта је, јесу ли долазиле?
Слуга опет нађе згоду те му дуне за врат из мешчића, а он одмах заспи као мртав. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити н будити:
устај, срце! устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече слузи: — Кажи господару своме: још сутра може нас овде дочекати, па нас више никад овде неће видети.
устај, срце! устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: — Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда наћи.
— и човјек паде мртав. Грбо оде опет да чува овце, али му браћа опет завиђеше што су у Грбе боље овце, па се опет договорише да га краљу
Ловац кад га опази потегне из пушке да га убије, а ован се затрчи те њега пре роговима убије. Ловац падне па месту мртав, и друштво његово када га после нађе, не знајући ко га је убио, однесе га кући и укопа.
доглавник опазе да је он оживео, рече доглавник цару: — Тај ће сад још више знати него што је знао, јер је био и мртав па опет оживео.
Господар га одвраћаше, али узалуд: војник неће да остане ни жив ни мртав. Видећи господар да га је немогуће одвратити од намјере, напуни му торбу 'љебом и буклију ракијом, те војник отпутова
је ли то кућа тога и тога; а жена му пренемажући се одговори: — Јест, куку мене кукавици, ево га у кући где лежи мртав. Онда побратим рекне: — Бог да му душу прости! Он је био мој побратим.
Ево ти за два новца. Кад хајдук види шта од њега би, он бежи без обзира, и дошавши у дружину пола мртав повиче: — Браћо, хвала богу кад живи побегосмо!
Како је доље на земљи клањало много Турака, падне кмет на једнога и онај остане упола мртав, али и кмета ухвате Турци и поведу кадији. Окупи се много свијета да чује шта је кмет учинио и шта ће кадија судити.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НИКОЛА: Шта је, Максо, каква је то невоља на тебе. МАКСИМ Еј, брате, ја сам ти прошао; ја сам мртав, сарањен, закопан — пропао сам, па то ти је! НИКОЛА: Шта је, брате, побогу? МАКСИМ: Шта је?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
таман кад помислите да је најзад готово, госн Суле се опет придигне и још мало поприча, па тек онда дефинитивно падне мртав, само се у кадру лепо види да је све то кобајаги, јер госн Суле дише ли, дише!
тип оставио на цедилу, мислим, на клацкалици, баш када је сасвим горе у ваздуху, а он доле на земљи; мислим, да би мртав ладан сишао са клацкалице и оставио вас да треснете о тврду земљу и све што уз то фура, само ако би кроз дечји вртић
Девета симфонија! Нешто тако! Једноставно, док га гледате, осећате да он ни мртав не би желео да постане министар саобраћаја или нешто слично.
А овде? Не раздвајају се док један не падне мртав! Ствар части! Ето, неко вече, Чарли, сам си видео: био си испод стола, лепо си могао да видиш — уфуравају ми у кућу,
И мада су у „Три грозда“ чамили три пуба, а два гентера све то време издавала уши под кирију, нико ни мртав није могао да нађе ништа сумњиво у петорици типова које су тако страшно занимали аутомобили у Македонској улици.
“ — па се сви разиђу, а шљакаторе свуче комбинезон и, онако мртав уморан, куд који, мили моји, па на улицу. У Мишарску му се не иде, шта ће тамо?
И шта му сад вреде сви они стилови, Чарли, шта му сада вреде кад је мртав мртвијацат, Чарли, шта то све вреди старом Лујики XИВ кад се ја данас осећам као Луј Четрнаест по!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Осећам и сад, што ћу вам крити, он ме, и мртав, вечито штити . . .“ Заћута друштво дирнуто причом, мисли се роје, немирне ласте: дете-голубић и дечак нежан како
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
изгледа пропустио сам да приметим своју сопствену смрт на два часа јахања пред градом, но ипак сам мио им гост и мртав, у горњим спратовима одаје чекају спремне за ноћ и за загробни стан.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Знам, тако ја једанпут дошла код њега, па... али нека – бог нека га прости! ТРИФУН: Што – кажи! САРКА: Није лепо, мртав човек. СИМКА: Па опет, прија-Сарка, не могу да верујем тако нешто; ово је исувише млада девојка за покојникове године.
ТРИФУН: Ако вас је и опљачкао, он вас је бар за живота опљачкао, али мене је опљачкао после смрти. Онако мртав из гроба опљачкао ме је. Оставио ми као легат 3.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И као тих јецај прострујао је глас: мртав. — Па где ћете са њим? — запита неко болећивим гласом. — А шта га знам... умре сад на путу!
Али коњ ме је носио, већ смо близу, и чујем где војници говоре: „Мртав Аустријанац“. Непријатно ми је, али ме нешто вуче баш тамо.
Замакосмо преко врха и пођосмо падином, ка реци. Покрај пута била је колиба и пред њом је лежао мртав дечак. Заклали га. Глава му забачена уназад и широк отвор зјапи из гркљана. Детиње руке биле су крваве и згрчене.
— Рок службе, господине капетане! — добаци наредник Милан. — Боље бити жив, него мртав. — Е, е, та је добра... макар и коњосали! — Капетан Станојчић се наједном уозбиљи, јер угледа команданта.
церић. Боже, да ли ћу га наћи! Стадосмо баш пред кафаном. Ноге као да су ми биле одузете... Ту је он... мој брат, мртав... Изиђосмо. Неко рече да зовнемо свештеника. Можда ће он знати. Погледах у сестру.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он и ћата не мењају се. После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради. — Јеси ли гладан, господине ?
стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота. Стакло!... мртав!... мртав!... И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...
стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота. Стакло!... мртав!... мртав!... И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...
И она се сва окаменила... Ужас!... Које је доба ?... Заранци... Па он је већ мртав... мртав!... убијен!... А онај ће сад доћи, тек што није дошао. Казао је до мрака... Јест, сећа се!...
И она се сва окаменила... Ужас!... Које је доба ?... Заранци... Па он је већ мртав... мртав!... убијен!... А онај ће сад доћи, тек што није дошао. Казао је до мрака... Јест, сећа се!... И он ће тражити награду!.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРУГА ГРАЂАНКА: Бежите, пуцаће! ПРВА ГРАЂАНКА: Зашто не бежи, будала! (Стражари пуцају. Филип пада мртав. Затамњење.) Х СЛИКА ОДЛАЗАК ГЛУМАЦА (Друм изван града.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Трећи син Јованов, Јања, напустио је сво ју веру и био је после тога као мртав у породици Путника. У породици попа Ненада, најмлађег сина Јована Путника, нарочито су се поносили братанцем моје
Са њом сам ухапшен и ја. Откуд ту и ја, то би била дуга прича и не тиче се никога. Давно је мртав тај чувени музичар у Новом Саду, и тај чувени официр, а мртва је и она. Још само моје срце слушам како куца.
Универсал.) На пола сата пре тога, ја сам још рапортирао Јанаушеку, па су му сад јавили да сам остао мртав у руском рову.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!... Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Нестало је зликовца, а остала једна маса, која те, сваким знаком, сваком особином, опомиње, да пред тобом лежи обичан мртав човек. — Е брате, ка' и сваки мртвац! рече један из гомиле. — Ја нô болан, човек ка' и ми, одговори други.
Спасоје се простре на земљу као покошен, задрхта једном ногом и беше мртав. Жене вриснуше, дотрчаше људи из других њива и дохватише чича Перу, који стајаше са издигнутом и прслом палицом над
Чисто не смем да изговорим на што то мени личи... Као да ја нисам сад ђакон и... буди Бог с нама — као да сам већ мртав или сам, рецимо, осуђен на смрт... тако нешто...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Док их стаде по кући кривања, ђе ко бјеше запљаска рукама; ѝмах мртав паднут од смијеха! Мало стаде, они отидоше, а за њима други изидоше.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.
су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнео се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.
Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А с вечери, кад се сенке ноћи снаже, И пре пада свога — храст је мртав био. ЗА СТОЛОМ Одвише смо били радосни и тужни, Одвећ смелих мисли гајили и брали Све плодове горке кад су идеали
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сваки турио под главу камен, струку врх себе, под струком загрлио вјерну другу, дугачку пушку, па — као мртав. Ниједан не извади леденице ни јатагана иза паса, те да се коме и хтјело да се на бок обрне не могаше. Бриге им за то!
„Тата мој, што ти је ноћас?“ завапи Стана. Сердар љосну плећима на пустину, као мртав. Као прољетни ћух вјетра, тако силни уздах оте му се из груди, а у исти мах двије крупне сузе скотрљаше му се низ
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кусалом га закусује, а дршком му очи вади. Лак је испод капе. Лези, хљебе, да те једем. Мртав да је, а за новце да чује, скочио би. На језику мед, а на срцу јед. Накратко (накриво) насађен.
2) ШАЉИВИ Ако је и скупо, оно и не ваља. Боли га зуб па рамље. Боље мртав пијан, него мртав трезан. Валај си чојек, ако ја и лажем! Вредан за два лена.
2) ШАЉИВИ Ако је и скупо, оно и не ваља. Боли га зуб па рамље. Боље мртав пијан, него мртав трезан. Валај си чојек, ако ја и лажем! Вредан за два лена. Вредан је: више уради за два дана, него за дан.
— Свакој рани има лијека, а срамота до вијека. — Боље је чисто чело, него пуна кућа. — Боље да си мртав но срамотан. — Глава за главу, образ ни за главу. — Образ иде с главом О СРЕЋИ — Не бјежи од прве среће.
Жари, пали, удбински диздару, Док и твојој кули реда дође! Жива глава дуговање плаћа, Жив икада, мртав баш никада. Закон веже и старо и младо, Закон веже, разлог одр’јешује.
богу што је тако спавао и опоравио се, па одмах потрчи коњу да га види и намири, кад тамо, а то коњ у кошари лежи мртав.
Сарајева, Из Беча га момче угледало, На Биоград пушку наслонио, Асан-агу добро погодио, Међу очи под љево кољено, Мртав паде ага Асан-ага, Мртав паде, а жив дома дође. Жалило га до двоје чељади: Млада мајка и мртва љубовца.
угледало, На Биоград пушку наслонио, Асан-агу добро погодио, Међу очи под љево кољено, Мртав паде ага Асан-ага, Мртав паде, а жив дома дође. Жалило га до двоје чељади: Млада мајка и мртва љубовца. Чудне лажи, да је бог убије!
А нишани човек без очију; Не погоди два печена зеца, Но погоди Хусеин владику, Усред пете у срце јуначко; Мртав паде, а жив кући дође; Кад код куће чудо невиђено: Баба му се у бешици љуља, Отац му се није ни родио, За мајку му
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Један пут ја мртав гладан дођем пред једну Влашку кућу, а Вла пред кућом теше држалицу за будак. Како ја сјашем с коња, а ја повичем на
га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а царева га кћи стури с крила, па притрчи брату своме, те се с њиме пољуби, па онда узевши га за руку стане га водити
Све ово обишавши и виђевши врати се натраг у ону собу ђе је змај мртав лежао, па га извуче на поље и баци на земљу, а браћа кад га виде, умало их грозница не ухвати.
на кулаша, и долети у сватове баш кад су из цркве излазили, те младожењу буздованом удари у главу да је на мјесто мртав пао, а сватови онда ђипе да га ухвате, али он не шћедне ни бјежати, него остане међу њима, па се покаже да је он
кад изиђу па језеро, он нађе згоду па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах одмах заспи као мртав.
устај срце! устај душо!” А он ништа не зна као да је мртав. Паунице пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди па запита слугу: „Шта је? јесу ли | долазиле?
Слуга опет нађе згоду те му дуне за врат из мешчића, а он одмах заспи као мртав. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња па га ставе грлити и будити:
устај срце! устај душо!” Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече слузи: „Кажи господару своме: још сутра може нас овде дочекати, па нас више никад овде не ће видети.
устај срце! устај душо!” Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: „Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда наћи.
” Царица обенђелучи цара и допусти јој преноћити с њиме. Цар како легне у постељу, он се занесе и као мртав утиша се, а она кад остане сама с њим, стане му говорити: „Светли царе, сунце огрејало!
Ловац кад га опази потегне из пушке да га убије, а ован се затрчи те њега пре роговима убије. Ловац падне на место мртав, и друштво његово кад га после нађе, не знајући ко га је убио, однесе га кући и укопа.
и његов доглавник опазе да је он оживео, рече доглавник цару: „Тај ће сад још више знати него што је знао јер је био и мртав па опет оживео.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И отидох у страну туђу далеко, жирујући са свињама, и њихове хране не насићаваше се, мртав би, и не оживе, изгубљен беше, и не нађе се. (Лк.
И пре смрти мртав бивам, и пре суда сâм се осуђујем, пре бесконачне муке сâм себе мучим очајањем. Због тога, припадам ка пречасним
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фра-Тетка доказиваше да се о великијем годовима не може, без невоље, опојати мртав свећеник. Фра-Дувало је противно тврдио. Пирија и Наћвар бијаху мишљења Дувалова, а остали пристајаху уз Тетку.
— А за здравље Чимавице, ди год бија! — Живија! И сви се обредише. — Валај нам је јадни Шкоранца од вајде и мртав! — рече говедар Лису.
Ко то лежи кâ мртав? Изађе Дувало на тријем, огрнут раканцем, па виче: — Ко је убија редовника? Који је то погинуја?
Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао. Изјутра, кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Забранићу ти да ми на сахрану дођеш и гроб видиш. Ти си... од вечерас, ти си... мртав за мене. Један за другог ми више не постојимо! По муку, једно псето лаје из села. Аћим се стресе. Ја више не постојим.
Ти си ме сатрла и живог сахранила... Ја сам мртав човек, ја нисам човек, ја сам камен, ја сам угашен угарак... Ништа сам ја, чујеш ли? Ништа! — Ниси, ниси...
да, издати. А потом? Зашто се толико плашим неуспеха? Чему сва та рачунања? Ја ти више нисам отац... Ти си од вечерас мртав за мене. Један за другог више не постојимо. Вукашин дрхти. Одрекао ме се...
Он је зевао, с досадом га слушао и ниједном га није погледао. „Чакаранац мора до избора бити мртав! Чујеш ли, Никола?“ „Мртав човек није и побеђен.“ „Он ми се наругао како ми се ниједан жив човек није нагурао.
„Чакаранац мора до избора бити мртав! Чујеш ли, Никола?“ „Мртав човек није и побеђен.“ „Он ми се наругао како ми се ниједан жив човек није нагурао.
Скини тај капут. Сигурно ти га је таст купио. — О каквом се то убиству говори по вароши? — Чакаранац је мртав. — И то ће ићи на душу мога оца — снужди се Вукашин. — Он је штампао плакат о твојој женидби.
Прво ћу све девојке по Прерову. Дукат на пупак. Из њега пуче нешто као смех. А Прерово пуно његове копилади. Ни мртав не дам имовину. Нико не сме да ме жали. Она с лампом стоји више његове главе. — Бежи! Нећу одавде.
„Је ли мртав краљ?“ свима се обратио Аћим. „Није“, љутито му је одговорио. „Рука му се осушила што није боље гађао“, опет је
Удрите, удрите, поломите ми и ребра, само када су на краља Милана пуцали, кад је краљ мртав! И Ђорђа су тукли, била је месечина, вран кукуруз до појаса, лескало се поле од кукурузовог здравља, видео је сину
Слушао је причу како су попа Милоја вешали после Тимочке буне, и браду су му конопцем били обухватили, поп је мртав висио као да га нису обесили, већ као да су му браду ишчупали и њоме га задавили.
— Кога? — трже се Ђорђе. — Тога што му праве кућу. Сад се више не зна ко је жив, а ко мртав. Све се помешало. — Ћути! Свитало је кад је Милунка ушла. — Зове те Симка, Ђорђе.
а то се, по неком природном инату, и великим газдама дешава, онда, Адаме, никад не опрости живомученику Николи што се мртав руга твоме јаду. Али, све се уздам да нећеш, па ти зато и причам ово.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У том се одсеву, као машкара којој је отпала глава, труп, већ мртав, још жив батргао пред непостојањем. Вероватно да је баш ово очигледно претварање живог у неживо, то исцртавање
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
сам младост пров'о, Па на оно мирно Стражилово; Ту још једну стару отпевајте, Ту ми, браћо, кости закопајте, Ту бих мртав права мира дост'о - Србадијо, не било ти просто! Ј. Јовановић 3мај XЛИИИ ДИЖИМО ШКОЛЕ! Дижите школе, Деца вас моле!
Косице јој русе По леденим груд'ма, као свила густа, К'о мекано злато, почиваху ти'о. А залеђен, мртав, к'о да с ледних уста Један горак осмјех још трепташе мио...
Стефановић ЦXЛ ПРЕД КРАЈ ЛЕТА Пред крај лета, кад је грожђе на врхунцу, И мирисом гуши осушена трава, И сунцокрет мртав од љубави к сунцу (Спржено му срце смртно жута глава), У вечери млаке пуне месечине, Кад забруји песма силних
Сад је носе...“ Не питах више! Само сам узда'н'о, К'о да ме стрела кроз прса пробола! Лежах к'о мртав... А затим, лагано, С још два чувара, уђосмо у кола.
„И ево Ти се тешком клетвом кунем; Звезданим плавим небом нада собом, И земљом, где ћу мртав сам да трунем, Животом својим земаљским, и гробом, „Животом вечним - и распетим Богом Да нећу више грешит' се о
Попа, Васко - КОРА
сам ти дао Ти је не осећаш Празнина те је загрлила По трговима Суза твоја тражи Моје очи Увече се дан мој мртав С мртвим даном твојим састане Само у сну Истим пределима ходамо 23 Без твојих погледа река сам Коју су напустиле
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Да је какав писац био поред вас да посматра: како се камен повраћао у душу, нем како сте проговорили, мртав како сте оживели. Гнушај ме се, ако ти је мило, побратиме.
као да је неко рекао: „Капетане, пазите, будите присебни, сад је потребно да будете присебни кад вам ово кажем: Ви сте мртав, умрли сте овог секунда, умрли сте, умрли сте, јест, ви сте умрли.“ Такав је тачно био први утисак.
ИСПОВЕСТ ЈЕДНОГ СМЕТЕЊАКА 1 Има неко време, патим од несанице. Ево шта ми се дешава. Легнем у кревет мртав уморан. Дакле, сасвим уморан легнем у кревет и рачунам заспаћу сместа.
четири месеца мој брак поста лудница, борба на живот и смрт, рат, господине, рат из кога сам се једва био ишчупао више мртав него жив. И тако до синоћ. Шта је било синоћ? Ево шта, господине.
Онда шта? Или сањам или сам мртав пијан. ’Ајде, мислим, да се уштинем за бутину, па ако ме заболи значи ја сам.“ И стегнем колико игда могу.
главе ка спрату са кога се пад догодио, да их после спусте и загледају се баш у оно место где је млади радник јуче мртав лежао. И руке су им нешто живо махале.
Трајала је та операција бескрајно дуго, док се он, мртав уморан, напрезао да њен крај и сумњив исход у будном стању сачека, па је при томе напрезању и на свашта грешно
рупицом на копорану, а према месту где је куцало дивно његово срце, лежао је, раширених руку и са очима полуотвореним, мртав мали јунак Пацко.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И њено се држање сваког доимало однекуд чудачки, неодговорно. Чинила им се луда: гле: син јој тамо лежи мртав — а она база по мјесту, завирује у рибарницу, разговара о којечему с дућанџиницом на прагу, задиркује Винку да јој је
Ту се још доста да опозвати, повратити, поправити. Додуше, и на пробама кнежевић прободен мачем пада мртав, а Она остаје неутјешна. Али ту Прободени опет устаје, Неутјешна се опет смијеши.
Представа је, напротив, коначна, неопорецива. Ту се све пише црнилом, одмах учисто. Ко је мртав, мртав је, и више не устаје. Растанци су ту растанци заувијек, а оно што је минуло, минуло је бесповратно.
Представа је, напротив, коначна, неопорецива. Ту се све пише црнилом, одмах учисто. Ко је мртав, мртав је, и више не устаје. Растанци су ту растанци заувијек, а оно што је минуло, минуло је бесповратно.
стрелице нема, или кад је изгубила своју наелектрисаност магнетске игле, кад је у нама „легла“ — човјек је угашен, мртав.
Разумије се, не мртав у дословном, физичком смислу; јер тада, баш напротив, стрелица с необично јаким електричним набојем излијеће из нас
Али ако хоћете да кажем озбиљније, а уједно искреније, моју мисао, стари бог је мртав, бесповратно мртав. А, што је најгоре, изгледа да још ништа није успјело да га колико-толико ефикасно замијени.
Али ако хоћете да кажем озбиљније, а уједно искреније, моју мисао, стари бог је мртав, бесповратно мртав. А, што је најгоре, изгледа да још ништа није успјело да га колико-толико ефикасно замијени.
„Госпођо”, тјешио ју је истражитељ, „он за нас није мртав. Ми у струци држимо се начела: док нема леша, нема ни мртваца.
И, у таквом случају, онај за којим трагамо за нас је до даљега не мртав већ напросто одсутан.” А тад су, у недостатку поузданих ослонаца, запловили у пуке хипотезе, од вјероватних према све
Сад је он био мртав. Давно су били растурени и посљедњи остаци имања, кућа прешла у туђе руке. У њој се угнијездио нови власник, трговац
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику. Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. — О тајо!
— А други ? — Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. — Наопако, шта учинисте! ... А новаца? Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. — Број!
Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав. Него ме друга незгода доведе до тебе. Свештениково се лице замрачи.
Народ се окупи уоколо. На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац. Страх га беше погледати.
— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... Сви разделише ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове
Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... Убице се окретоше и одоше кроз село. У Радоњића забрану седоше. Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кô јадан, кô жалостан, не имајући куд камо, упрти самар на леђа, а четири плоче метну за пас, па једва ни жив ни мртав у мртви акшам дође кући.
кад изиђу на језеро, он нађе згоду па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах одмах заспи као мртав. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница.
Устај, срце! Устај, душо! А он ништа не зна као да је мртав. Паунице, пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди, па запита слугу: — Шта је? Јесу ли долазиле?
Слуга опет нађе згоду те му дуне за врат из мешчића, а он одмах заспи као мртав. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити:
Устај срце! Устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече слузи: — Кажи господару своме: још сутра може нас овде дочекати, па нас више никад овде неће видети.
Устај, срце! Устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: — Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда наћи.
га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а цареви га кћи стури с крила, па притрчи брату своме, те се с њиме пољуби, па онда, узевши га за руку, стане га
Све ово обишавши и виђевши, врати се натраг у ону собу ђе је змај мртав лежао, па га извуче напоље и баци на земљу, а браћа, кад га виде, умало их грозница не ухвати.
на кулаша, и одлети у сватове баш кад су из цркве излазили, те младожењу буздованом удари у главу, да је на мјесто мртав пао, а сватови онда ђипе да га ухвате, али он не шћедне ни бјежати, него остане међу њима, па се покаже да је он
Царица обенђелучи цара и допусти јој преноћити с њиме. Цар како легне у постељу, он се занесе и као мртав утиша се, а она кад остане сама с њим, стане му говорити: — Светли царе, сунце огрејало, баци десну руку преко мене,
На томе мјесту да забоду три ножа, па, кад се врате, по ножевима ће познати ко је остао жив, а ко је мртав: чији нож буде свијетао, тај је остао жив, а чији зарђан, тај је умро.
У та исти трем замути се брату му бочица воде, те он јави оцу и мајци да је његов брат а њихов син мртав, и да га иде тражити; те он од мјеста до мјеста, од града до града, док нанесе га срећа у онај исти град од пред царев
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Од искони, од векова се постоји. Васиона, вечна сила, вечност прати: Чобан мртав, небо гледа, свуд дан стоји, Небо гледа, ал' помоћи не зна дати.
Шта ли радиш сада, је ли, небо моје? Да ли ми се надаш, да л' те слутња пече? Куда око гледи из одаје твоје Кад дан мртав падне на радосно вече? О, не тугуј за мном. Лили, о не брини. Добро ми је, лако на овоме путу.
Спава ми се. Још да легне тело У тај сумор, мртав, што се вије. У ту душу, у ропац, опело, Да потоне све што било није, Да потоне...
Ноћас су ме походила мора, Сва усахла, без вала и пене, Мртав ветар дувао је с гора, Трудио се свемир да покрене. Ноћас ме је походила срећа Мртвих душа, и сан мртве руже, Ноћас
И нирвана имала је тада Поглед који нема људско око: Без облака, без среће, без јада, Поглед мртав и празан дубоко. И тај поглед, к'о кам да је неки, Падао је на мене и снове, На будућност, на простор далеки, На
Да сећања покрије један облак мира, И будућност моја цела да ми буде хлад На коме ће дан по дан мртав да се збира. Ја сараних све, и љубав, осим мира глад.
Двориште је црно, црна је и стреха. И црна су окна к'о црна доброта. И дању и ноћу обавија патња Мртав дом живота, као одјек ствари. Чини се да и сад му силази пратња За шум чим се јави, за поредак стари.
Ћипико, Иво - Приповетке
У тај час млади рибар подиже весло из мора. —Мртвац је ту, а ми што да радимо? — јави се први стари рибар. —Мртав је, понови њих неколико, једва дочекавши живу ријеч.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Станковић у Нечистој крви тачно у горе назначеним тренуцима приказује како се Софка распамећује, замире, па јој чак и мртав задах долази из утробе при прошењу, приликом ритуалног бањања у хамаму и током саме свадбе, што мора потицати из
Сватови је сахрањују и разилазе се. Милић се сам враћа кући, и одмах легне и премине. Кад се „мртав належао“, поново се појављују сватови и сахрањују га. На крају мајка ујутру нариче за снахом, а увече за сином.
су звезде што се дању губе, „растурају“, да би се иза сунчевог заласка поново појавиле, „окупиле“ („Дотле с’ Милић мртав належао“).
Данашња семантички коректна синтагма време тече има иза себе једно давно кршење забране, односно један тзв. мртав језички троп и самим тим једну меморисану језичку слику која је за њега везана.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
кретање, са сликом истих оних сељака што поређани уз кућни зид једнако клече или леже: „Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње, и све се то
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
У оваквим случајевима они се много ни за својима не жалосте, али су опет озбиљни, јер им је пред очима мртав створ Божји, иако друге вере и крви која сад нема велике цене.
Али Арслану преко ноћи жена проказала страшну бесу, те овај изишао пред стрица одлучно и честито: само ће се мртав одвојити од Јаблана!..
“ Па се наднесе над мртво– га сина и махну руком да га открије. Мртав Јаблан као да бејаше заспао. Лепотан мајци као и за живота.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Е па после ракијајте, — Ти тај посô знаш; Само свађат’ немојте се Украј мене ту, Јер и мртав ја ћу мрзит’ На ту работу. „СОНЕТ“ Сонет се лако ствара.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
стајо народ и плако о јао јао вама душе уклете с балсамованим рукама и уснама од крви видех видех видех чух и падох мртав о Ахеронте Ахеронте све стране света стичу се на твојим обалама.
смо тако сами и слаби и крти Док се земља окреће око своје смрти негде испод земље зри тишина зла Најзад сам довољно мртав ништа ме не боли Дрво се нагиње над заборавом нема шта да се воли Нека ниче цвеће из проклетог тла МОМЧИЛО
Ал се на починак не спрема сан мој иза брда где мртав себе иштем Овде доле свако своју таму има Мој мрак је сенка птице.
О неима пута којим би до мене могли доћи Ко пролеће које заборави да цвета сад лежим мртав на северу света Смрти љубоморна највећа моја ноћи!
ИИИ Ноћ то су звезде. Из моје заспале главе излеће птица. Између две горке дубине једна птица. И рт добре наде. О мртав да сам. Ал не помажу клетве. Смрт своју у глави носим ја путник без пртљага и лица.
О чело моје од сна и ветра мапо! Одајем се мртав сунцу после мене јер несрећа и после смрти траје. Слепи јасно виде судбину пред којом шене предели небесни сатворени
Слепи јасно виде судбину пред којом шене предели небесни сатворени од издаје. Одајем се мртав сунцу после мене. То је све што је остало од мога гласа, тај одјек у коме су заточени сви дани. Је ли споменик гроб?
Дај ми да видим свршетак твог лета Мир твога кретања што ми немир снио И непокретност моја кад сам мртав био Сам у свом срцу без муње и цвета.
Краков, Станислав - КРИЛА
У очима се појави мртав котур. Поглед се укочи. Потом им, за тренутак, лице ишчезне у пламену невидљивих воштаница. Веровало се много у
Петровић, Растко - АФРИКА
Крај моје постеље, гуштер, кога сам ноћас пре но што ћу заспати отерао из моје вреће за спавање, лежи мртав склопљених очију. Плав, са жутим пегама и жабљом главом. Напрасна смрт пуна тајанствености!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Понеку чавку видиш гараву Где густом маглом гракће храпаво И мудро куша очи упале: „Мртав је, мртав!“ трулеж казује Што и свечева моћи немоћне Са нечистотом пуни смрдљивом... ГЛАВАШ: А Ђенадије?
Понеку чавку видиш гараву Где густом маглом гракће храпаво И мудро куша очи упале: „Мртав је, мртав!“ трулеж казује Што и свечева моћи немоћне Са нечистотом пуни смрдљивом... ГЛАВАШ: А Ђенадије?
Тâ ме изгоре! Спа... со... Збо... гом!... ШЕСТА СЦЕНА Пред Главашевом колибом Главаш лежи мртав, а у застави види се како колиба гори... Турци се скупили око мртва Станоја, с голим ножевима.
ИСАК: доцкан је све, У крви својој лежи војвода! СПАСЕНИЈА (поражена, гледа немо у мртво тело): Мртав је он!... Грозни су они што га убише! РАДАК: Осветимо га! (Сви сељаци са исуканим ножевима вичу: „Освета!... Освета.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
мојих ногу, да га шчепах за једну руку, а неко га узе за другу; да смо донекле тако бежали, да успут неки викаху: мртав је, оставите га, а други: није, а после не знам шта би од Кирилова, чини ми се да га у оној гужви неки људи дочепаше
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Обазрео сам се хитро лево и десно. Цео први стрељачки строј лежао је мртав. Нешто ме занија, поведох се држећи се за жицу, онда опустих руке и падох на нечије тело.
Прилегох уз њега. Не смем да се макнем, да не бих одао знаке живота. Колико видим, нема метра где не лежи мртав или рањен војник. Моји болови су све јачи. Дошло ми је да закукам... до неба.
Још стоје свеже локве крви. Неки су издисали. Баш на самој путањици куда смо ишли, лежао је младић, мртав. Ваљда тек што је издахнуо, јер су се у унутрашњим очним угловима, налазиле још сузе.
Хтео је да га баци, али ја га задржах. Тај млади Бугарин освојио ме је онако мртав, те сам се заинтересовао за његову судбину... Веруј ми, и дан-дањи жалим што нисам прочитао то писмо.
Покушавали су гранатама да нас ишчепркају. Али ми се све више привлачимо њиховим рововима, да бисмо ушли у онај мртав угао који артиљерци не могу, и не смеју да гађају. Досађује нам само камење које пршти преко наших глава.
да су ме ранили у борби. Али кучке убише ме мучки... Кад падох... ја сам се притајио и направио као да сам мртав... Знам ја њих... Ни рањенике не остављају. — Он стеже моју руку. — Много сам се плашио за вас... Али, хвала Богу.
говорио је о смрти свога друга некако хладно, као и да није реч о живу човеку, с ким је јео и пио, а који је сада мртав. Али командир као да одговара на моју мисао, настави: — Он је већ пети водник кога губим за последњу годину дана.
За собом је оставио жену и дете. Страшно је то кад се помисли да они њега ишчекују, надају се, а он лежи мртав. Сишли смо брзо до својих коња...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ха! ха! Зар се и онде може турчити Где херувими и серавими Умилним гласом славе господа? Мртав је он!... Убијен... леш!... На стени тамо негде каменој Немилице се трују орлови Месишта тврдог љутим отровом...
светла госпођо, Да једних груди тврде костуре Два жива срца хране челична: Једно размрсках врелим оловом — Он мртав паде...
“ ЈЕЛИСАВЕТА: Мртав и живи? Ох, страшна часа! Кад с оштрим мачем мртви устану И безброј живе војске подигнув Мртвачким гласом дрско
КАП. ЂУРАШКО: Ти си оплакан — можеш гинути! (Бију се. Станојло пада мртав.) КАП. ЂУРАШКО: Тако да ми је све — Баш до једнога све истребити, Да нема више таке невере Од којих ће се земља
Добро, Јам сам сен — Мртвац сам и ја, и мен’ убише, И мени крвцу сву исцедише, Па пођох рањен, мртав, без срца, Да срце видим свота порода, Ја сам Орловић! КАТУНОВИЋ: Реци: Вук Бранковић — реци: издајник!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И пође шапат од уста до уста: — Рељин брњаш осванô мртав у бари. — Три јунице, што су се ономадне оштуриле, нађоше јутрос говедари мртве у тору.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1914) У КЛАНЦИМА СЕ МОЈА ДУША ВИЈЕ МЕЋАВА Бескрајна и бела пољана почива, Као мртав херој залеђена трупа, Коме бели покров ловоре прикрива. Све је пусто, као да клетва приступа.
Ја сам био мртав или живе ствари. Јер све беше исто: дрвета и сени И небо и земља и лептири њени. А кад сутра зора расу своје чари,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Пред њом не може да одоли. Када се појави "Хајкуна ђевојка", он престаје а се прави мртав, заборавља једину могућност свога избављења - да "мртав", изнесен из тамнице, може побећи.
Када се појави "Хајкуна ђевојка", он престаје а се прави мртав, заборавља једину могућност свога избављења - да "мртав", изнесен из тамнице, може побећи. Хумором се растерећује сцена.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Али утом пламен сину, А у грлу Илијину Живот запе на свакада. Млади другар мртав пада. Више њега буљубаша С три другара граничара Чуда ствара — Чак и унук да се сети Како треба у освети Срцу
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
2 Пазите, чудно сам вичан: јед, пелен ли ми од вас, или мана; мртав од ваше руке, или жив — не зацели се, не озледи ова рана.
Ћипико, Иво - Пауци
— потврђују остали. Раду, слушајући разговор, сузе облише. Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца. Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...
Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав. Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Можда би се неко и дивио његовим подвизима да је био мртав, али био је ту међу нама, из дана у дан, занет собом. Гомила доконе меропашке дечурлије, јурцајући по шуми у потрази
Спустио га је побожно и пажљиво крај ватре на прострту поњаву. Није био мртав. По жутим или белим Никаноровим јагодицама с времена на време би минуо оштар грч.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сунце зори не излази, Драгој драги не долази. Као одзив бојној труби, Момче једно самрт љуби. И док мртав јунак лежи, Вранац коњиц пољем бежи.
Чујете л' моју тугу? Ја плачем у тишини... О Ехо, по даљини, Поклони гласак другу, Што блед и мртав лежи У суморној долини. Кô кедар оборени, Кô цветак миришљави, Он ћути... Тешко мени!
Ви звезде на висини, Видите л' моју тугу? Ја плачем у тишини... О, Ехо, по даљини, Поклони гласак другу, Што блед и мртав лежи У суморној долини... 1888.
завоје своје, утробу дохвати смело, И залуд прилете робље - утроба пуцати стаде, И Катон завали главу, и мртав пред сина паде. 1890. МРАМОРНИ УБИЦА За време Анџела славног живљаше у древном Риму Силвије, убоги вајар.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Овде препуцава на жеги и зими камење и стење, али не пушта гласа од себе. Ово је мртав свет. А онде горе у зениту, камо још нисмо бацили наш поглед, онде виси на црноме небу наша Земља.
Због свега тога нема на Меркуру ни трага живота; то је један мртав свет као и наш Месец што је. Меркур, Венера, Земља и Марс, наши досадањи познаници, воде се у попису житеља нашег
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ – Миш у лављој шапи поче цијукати Пола мртав од стра' поче се правдати: „О ти, силни лаве, царе животиња! Ја сам погрешио, цела је истина, У твојој сам власти,
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Па још ноћу, кад се остане сам... онда је тек тешко и страшно: ту је он, а нема га, мртав је. (Показује око себе): Свуда је он: око мене, око деце, у постељи...
Свет бежи кући. МЛАДЕН (пролази уз грчевити смех): Тако, браћо! Тако! Осветите ме. Главу за образ! Ја сам већ мртав али бар да ми се кости у гробу не преврћу. (Оде.) ДИМИТРИЈЕ (оде за њим). Пауза. Улети Стана и нариче.
ХАЏИ РИСТА и ОСТАЛИ Не дедо, не! МИРОН Свршено је. Мртав сам и идем међу мртве. Ви, тутори, чујте: Ја у име духовне власти која ми је Богом дана, попа Манасију постављам за
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад је стигао до угла, одјекну други пуцањ, и несрећни младић се сруши мртав на месту. На глас о том мучком убиству две су жене пале у несвест: мајка јединца Станоја, и Сека мајстор Костина.
— Та моја глава, то вам је као кад зао ветар уврне петељку и загуши цвет, и цвет се још мало држи, али је већ мртав... Реците Ноли да се не бојим смрти... И реците јој хвала.
Не дозивајући никога, ушла је. Муж њен, разбијене лубање, лежи на поду мртав. Уста зачепљена, поцепан, изгребен. Јулица се кроз несвест трза и јечи.
Или се девојчица освестила и она нешто учинила што је ситуацију заплело? Тајна. Гос-Тоша је мртав, а девојчица се тргла из несвести тек при удару који је оборио и убио њеног поочима.
Угасише се у једном бурном моменту отац и син, као два догорела пламичка. Заграмзио за животом и одмором тако рећи мртав старац, и завеза се тврд и хладан чвор на најпунијој жили младог човека.
Под орахом, стари Сава је таман испио флашу пива, раширио руке као да некога хоће да загрли, и пао главом по столу, мртав.
Куда ће него у цркву, на литургије, на сахране, где мртав восак и уље миришу. Седи, седи у цркви, док тек црквењак: „Ево вам шешир и штап, досподине Ахиле, 'оћемо цркву да
На једној плочи, неки, ко зна откада мртав Грк, дао је исписати речи Хераклитове, ево сада бригом Спидином свеже извучене.
али како стоји на површини земље, сунце ће можда понекад завирити у њу и кад ја будем мртав у њој... Да ли ја то отимам од смрти нешто?...
Само узимам још нешто од живота: сан један, леп сан о гробљу и о онима који су мртви... Мртви? мртав је човек само кратко време, док лежи, видљив, међу живима. После, није више мртав него је нестао...
Мртви? мртав је човек само кратко време, док лежи, видљив, међу живима. После, није више мртав него је нестао... Волим цркву на гробљу... и лепе свечаности око оних који су нестали...
Док је он размишљао, Харисијадес се у сну растајао од душе. Кад је Спида стигао у виноград, Харисијадес је био мртав. У винограду још, чуо је Спида да звона гласе мртваца, мушко лице.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
је горње размишленије тако опечалило и погрузило, он таково незадовољство о свом стању у души својој осети, да је као мртав на своју Розинанту преваливши се — заспао, и с највећим очајанијем ркати почео.
је горње размишленије тако опечалило и погрузило, он таково незадовољство о свом стању у души својој осети, да је као мртав на своју Розинанту преваливши се — заспао, и с највећим очајанијем ркати почео.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
уживао у заблуди мојих поверилаца, који би ме и мртва сматрали за дужника, иако сам ја и за живота био за њих увек мртав; па онда, о положају моје жене, која, и поред тога што би одиста била удовица, не би никако могла бити удовица; па
Утврдили смо ово: морално стање врло рђаво, бројно стање: сви на лицу места, један тешко рањен и један мртав. Министра војног сматрали смо као мртвог и ја сам зато одлучио да се о државном трошку сахрани, што је било немогуће
— А је л' теби познато да је Вукашин убио Уроша? — Јесте! — Е па, како је он могао потегнути мртав са Марице, где је погинуо, и доћи па убити Уроша? — Не знам!
Латински и јелински сматрају се данас као мртви језици. Мени ни данас још никако не иде у главу тај појам: мртав језик. Ја разумем да изумре један језик а да живи народ, али да изумре народ а да живи језик, то никако не разумем.
И још, да тај језик живи под именом мртав језик! Замислите, молим вас, какво је то занимање: професор мртвог језика? Јер ја мислим да мртав језик и не може за
Замислите, молим вас, какво је то занимање: професор мртвог језика? Јер ја мислим да мртав језик и не може за што друго бити употребљен до као професорска професија.
јер ја мислим да вам не би ништа вредео овакав оглас, рецимо: „Млад и способан човек, који сем матерњег зна и један мртав језик, нуди се итд.
Ја: (ћутим, као што је и ред да мртав човек ћути). Новинар: Могу ли дакле очекивати? Ја: (ћутим и даље, не би ли се новинар, на тај начин, уверио да сам
Новинар: Могу ли дакле очекивати? Ја: (ћутим и даље, не би ли се новинар, на тај начин, уверио да сам одиста мртав). Новинар: Мислио сам да могу рачунати на вашу предусретљивост?
Новинар: Мислио сам да могу рачунати на вашу предусретљивост? Ја: (најзад и мртав пролајем): Сасвим, као што сам и ја рачунао на новинарску насртљивост, који ни мртвом човеку не дају мира.
Штавише, човек се брже и лакше навикава на смрт но на живот. И верујте да је та навика тако упорна да мртав човек више и не мисли на живот, обратно живом човеку, који увек мисли на смрт.
Жив човек чак и одузима себи живот, док мртав човек не одузима себи никад смрт. Да уђеш у живот, треба ти безброј припрема: мораш учити да 'одиш, да говориш, па
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Положисмо га на земљу, али на њему не нађосмо ране... Лежао је он као мртав, готово без свести. — Оставите га мало на миру, то је јака конту зија. А где је ударило? — запита командант војника.
— Немам ситно. Али Лука плану, прескочи тезгу, извади револвер и упре трговцу цев међу очи. — Кусур, или ћеш сад мртав пасти! Трговац с дрхтајима уздахну, хтеде нешто рећи, али се уздржа, извади кључ касе. Тада застаде неодлучан...
Када смо га, грешника, извукли, он је био мртав... — А како превукосте остале возове? — пита поручник Протић. — Да нам се не би исти случај поновио, људи су остале
Један сео на праг куће, ставио пушку покрај себе и притајио се. Не знамо да ли спава, или је мртав. Неко предложи да се уверимо. — Море, оставите га... Што, ако га пробудиш, даћеш му хлеба...
Неко предложи да се уверимо. — Море, оставите га... Што, ако га пробудиш, даћеш му хлеба... А ако је мртав, шта му можеш? рече Драгиша и продужисмо пут. Глад почиње и нас да мучи. Седимо покрај ватре и само говоримо о јелу.
Болнички аутомобили су свако јутро долазиЛи и односили болесне војнике. Ако се затекне који мртав у шатору, снесу га само на пут. А киша свакога часа пада и сунце опет сија. Тако се мења и наше расположење.
А живот је тако мио... — 3ађу ујутру по шаторима, али не да их прегледају, већ да виде ко је још жив, а ко мртав... Ено га, један сад умро. Болничари су носили укочену људску прилику и замакоше под обалу.
Онда довлаче свеже резерве. А наших све мање. Није било квадратног метра где није лежао мртав наш или бугарски војник. Ко ће још да сахрањује мртве. Све је похрлило да пољуби земљу и погине.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Једини се крај пуковника нађе он; Сам од једне гранате би закопан. Сви држаху да је мртав и почаст даше, А он мало угруван кући стиже већ други дан: Напред, на јуриш! Битка добијена.
на мишици ”амблем клана“ Змија у чељустима лафским; он долази кроз океане и кроз векове, Мртав или жив; за њим његове шуме плове.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Коначно, сигурно су га већ давно ожалили и уписали у гробљанске књиге. За њих је сада мртав. А за себе? У раздање и у сутон мучила га је сумња је ли он икада и био Дрвосеча. Можда му се то само приснило?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Она, Реџеповица, ће ми се упије у памет и ће се разболим. Боловаћу. Недељу дана мртав болан ће да биднем за њума... Не ли ме издадоше, потказаше?
« И ја ћу да погинем! То да певаш ти. Погинућу, хоћу!... Син ми лежи болан — мртав нека је! КОШТАНА (уплашено, болно): А не то, газдо! ТОМА (не слушајући је): ...Жену? Немам. Никад је нисам ни имао.
АРСА Устани! МИТКА (не диже се). АРСА (дрма га): Устани! Јеси ли жив? МИТКА За тебе — не! Мртав. АРСА (надноси се јаросно над њим): Мито, Мито! Чуј!... Или ћеш ти, или ја...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
брду и облаку, откуд оно вила проговара; маче Марко ноже из потаје, те распори Мусу Кесеџију од учкура до бијела грла; мртав Муса притиснуо Марка, и једва се ископао Марко.
Када се је гуја пробудила, мртав Муса по ледини скаче; још је Марку гуја говорила: „Моли бога, Краљевићу Марко, ђе се нисам пробудила била док је Муса
Краљевићу Марко: „Ко гођ дође Урвином планином међу јеле студену бунару, те затече онђе дели-Марка, нека знаде да је мртав Марко. Код Марка су три ћемера блага; каква блага? све жута дуката!
је под јелом по трави, прекрсти се, сједе на доламу, самур-каллак на очи намаче, доље леже, горе не устаде. Мртав Марко крај бунара био од дан' до дан' неђељицу дана: ко гођ прође друмом широкијем, те опази Краљевића Марка, свако
Гледећ кале како Марко спава, више Марка књигу опазио, према себе књигу проучио, — књига каже да је мртав Марко. Онда кале коња одсједнуо, ла привати за делију Марка, ал' се Марко давно преставио.
Максиме, на Милоша бојно копље пушти, бојнијем га копљем ударио под челенку међу очи црне: на затиљак очи искочише, мртав паде под коња дората.
Шта ће себе? Шта ли ће Сријему? А шта ли ће у Ср’јему Турцима?“ Па извади ноже од појаса, удари се посред срца жива, мртав паде на земљицу црну.
Док дођоше кићени сватови, дотле с’ Милић мртав належао. Кад то вид’ли кићени сватови, наопако копља окренуше, наопако коло поведоше, жалостиву пјесму
Рано ти ми беше процватио, па ми тако рано ти увену!“ Па потрже ноже од појаса, те удара себе у срдашце, — мртав паде покрај браца свога. 79 ХАСАНАГИНИЦА Шта се б’јели у гори зеленој? Ал’ је снијег, ал’ су лабудови?
“ То изрече од Тупана Панто, земљи паде, пушци огањ даде, те погоди Перовић-Батрића посред паса, укиде га с гласа, мртав паде у траву зелену; а Осман му осијече главу. Глас допаде у село Заљути, милу бабу Перовић-Батрића.
То изрече Петровићу Ђорђе, земљи паде, пушци огањ даде, пуче пушка, остат пуста неће; ђе је гледô, Ђорђе погодио, мртав паде Узун са кулаша.
да те не раним или убијем. Робом икад, а гробом никада, тј. роб се може ослободити, а мртав не може оживети. Метну главу у јанкесу пасу, тј. метну главу у торбу која је висила о појасу са стране.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сузних очију Луња је пожуривала своје другове: — Идемо Јованче, идемо Ник, можда је наш добри дјечак већ одавно мртав. — Их, добри дјечак! Касно си се тога сјетила! — увријеђено и ожалошћено прошапута Стриц. — Па дабоме да је мртав!
— Их, добри дјечак! Касно си се тога сјетила! — увријеђено и ожалошћено прошапута Стриц. — Па дабоме да је мртав! Јасно је видио себе мртвог на некој зеленој пољани, а Луња се нагнула над њим па само горке сузе рони, јер зна да се
— Па дабоме да неће, него ће лежати мртав па макар ти сто година над њим сједила! — поче да шмркуће Стриц и тешке га сузе облише од пусте жалости над мртвим
Видећи да је откривен Стриц леже у травуљину лицем окренут земљи и умири се. — Ето ти баш, нек виде да сам мртав! Јованче повири иза жбуна, стукну и прошапута: — Пст, ево неког, лежи! ... Пази, па ово је Стриц.
— Је ли жив? — плашљиво упита Јованче. — Не знам, не миче се — забринуто рече дјевојчица. — Та видиш ли да сам мртав, будало! — у себи, љутећи се, рече Стриц. — Стриче, еј Стриче! — звала је Луња дрмајући га.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И у десној му руци држаше седам звезда. Кад то смотре Јоан, Паде му пред ноге на земљу Од страха кано мртав. Метну они чудни човек на њега Своју десну руку и рече му: »Устани, не бој се, ја сам први и последњи!
Метну они чудни човек на њега Своју десну руку и рече му: »Устани, не бој се, ја сам први и последњи! Мртав сам био, И ево сам жив у век вечити! Имам код себе кључеве од смрти.
Дурну се јунац, кћаше превратити кола: притрча он, јадник, задржати да не падне на земљу, те ћивот задржа, а сам паде мртав. Јер сам Бог чуваше они ћивот. То Давид цар гледећи врло се забрину, а што да чини?
Небојшу пси уједају. Није сваком царевина. С муком и с тугом благо се тече. Бољи је жив пас неголи мртав лав. Правицу не ваља крити. Прознај себе самога. Јеси ли сиромах, с богатим се не пачај! С коња сести на самар.
И само тек помрчних и студених подрумина страховитих пуно с бесови! ИЗ МЕТАФРАСТА Та бољи је жив пас, него ли мртав лав. Живи знаду то јер ће помрети, ја мртви што знаду?