Јакшић, Ђура - ПРОЗА
гроб и мртвачка глава... Јест, драги пријатељу, живот је жалостан! И тешко ономе који се усуди те тужне листове у големој књизи живота
Наша је гомила видела пламен; осећала је да је то мртвачка свећа на гробу српских витезова!... Један старац, блед као крпа, диже се од земље и загушљивим гласом повика: — Ево
женске руке, а њојзи не јури крв у мозак; на рубин-усницама неке одважне кокете нема да задршће та сува кост, та мртвачка глава...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чак му се, изнад његове Сервије, указа и Аустрија, а царствујушча Вијена, као црн облак, и, у њему, мртвачка глава. Велика мртвачка глава, која му се приближава, и пита. Отац? Ватер? А чу, како он онда одговара: Звао се Никола!
Велика мртвачка глава, која му се приближава, и пита. Отац? Ватер? А чу, како он онда одговара: Звао се Никола! А мати? Муттер?
И додаде, а баба, Иконија! Она ми је била нешто најслађе на свету! Рођен? Геборен? Приметивши да је та горостасна, мртвачка глава нека Вијена, која га пита, са којом разговара, у сну, као да је пред царским официрима, са нојевим пером на
Муттер? – Чу, како се и даље дере Вијена, мртвачка лубања. Била је турска робиња, са бабом Иконијом, кад сте ви, мајку вам, улазили.
Тако ти дед Гаврило и брат му Мијаило остану сироте! Гут! Јаwохл? Абтрен! Кад Аустријанци одоше, мртвачка глава нестаде, а Павлу сину земља његова, у бојама плавим, зеленим, златним, руменим.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ништа не говори. Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица. И испред Анице укочено, све више почне да се диже. Поглед му строг, мрачан, упрт у њу. Она ништа не сме.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А уз њу се прикучила аждаха, седмоглави змај, на првој глави глава мртвачка, из вилица јој модри плам полагано по црном диму лиже кô да нешто пише, — у млазових прочитам сричући: Руварац!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Стајали су непомично поред топова. Цеви су зјапиле сада отворене, као мртвачка уста. На свим странама виде се трагови борбе. Разбацане чутурице, капе, делови војничке спреме, испаљене чауре.
Окренула сам се. Не знам како сам дошла до војника. Угледала сам два мртвачка бела сандука један изнад другог. Извукли су горњи и застали. Као да се плашили. Даха нисам имала. Глава ме заносила.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
) Учио сам и сликарство, приватно, код једног професора. Моја слика уљана, Једна мртвачка лубања, била је на изложби школа. Од мојих другова остала су ми само имена.
Са таванице се цере задригла сељачка лица, у дрворезу, а из угла вире црна мртвачка носила, ишарана бабама и животињама, као у средњем веку. Сва црква хуји.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А у селу права мртвачка гробница... Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ил' рађа? А уз њу се прикучила аждаха, Седмоглави змај, На првој глави глава мртвачка, Из вилица јој модри плам Полагано по црном диму лиже К'о да нешто пише; у млазових прочитам сричући: Руварац!...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али, пре свега, он је физички дегенерик. Физиолошки, Грк је сарага-човек. Мртвачка глава у модроцрној кожи, са две „шпенадле“ на уснама, то је тип грчке главе исушене, безизразне, бескрвне.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Проклетство, проклетство... И ти би опет да бежиш далеко, далеко; али очи се зорно упиру у бледа мртвачка лица, што стоје разбацана око тебе, и ти корачаш машинално, полако од трупа до трупа, застајеш, загледаш га, пипаш га,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(СЕЗ, 7, 75; 19, 241; Браство, 9—10, 442). Њиме се кити софра о задушној суботи (СЕЗ, 19, 29); кади се мртвачка жртва приликом »пуштања воде« о Великом четвртку (іб.
При томе ваља имати на уму да се мртвачка жртва уопште баца у реку (в. ГНЧ, 41, 219 ид), и да »ђаво« често није ништа друго него душа покојника (о. с., 223 идд).
у ватру »тобоже за птицу, која живи у ваздуху и храни се само оваквим миром« (ГЗМ, б, 270). Ово је, извесно, мртвачка жртва, јер се жртва »тицама« има по правилу увек да схвати као жртва душама. Ј.
јуна). Оне се дотле не смеју јести, а тога дана имају се прво »дати из руке« (мртвачка жртва), на онда тек јести. У једној басми против врућице тражи се и добија ј.
Он се издашно употребљује и у цркви, и не изостаје ни из једног обреда црквеног. Т. се кади мртвачка жртва (нпр. СЕЗ, 19, 41; 254), хаљине које остају иза мртваца и које се после дају сиротињи (СЕЗ, 16, 254), гомиле
1, 609: девојка која враћа прстен јунаку (зато што га њен »род не љуби«), обраћа се пелену као цвету којим се кити мртвачка пратња: »Ој пелен̓, пеленче, моје горко цвеће, Тобом ће се моји свати закитити Кад ме стану тужну до гроба носити«.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и ко је? Скрстивши уморне руке, он дуго стојаше тако, Тако га и тавна поноћ пред ликом каменим нађе. Напољу мртвачка тама... Силвије безумно викну, Кад страшна, чудесна слика с мраморног подножја сађе, И тихо приступи њему. „Чудиш се!