Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
тишини торња, пирила је језива хладноћа тешких и ледених звона, пуних оног својственог ћутања у неком ужасно мирном и мртвачком ставу савршене непомичности клатнâ. Он осети као дасе канџе неке невидљиве, хладне као лед авети привлаче из мрака.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Један га је био ујео за руку. У том затвору, апсеник би брзо научио како је у мртвачком сандуку, а изгубио би и појам о времену.
Има у Вијени четири коцкарнице. А зашао је у седамдесету. Кроз коју годину, оставио би жени безброј дуката на мртвачком сандуку. А има ли лепшег, и раскошнијег, живота, него што га богате удовице у Вијени имају?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чуло се да је цео сребробогати Земун похрлио да је види на мртвачком одру, толико је то била лепа госпожа и толико је имала, и мртва, на себи скупоцених хаљина и накита.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Кад Самрт тихо му приђе и мирно стаде над њиме. Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име.. И за тим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Волиш ли још ноћу улице, кад блуднице и фењери стоје покисли? А раге мокре парове вуку, у колима, ко у мртвачком сандуку, што шкрипи. Да ниси сад негде насмејана, богата и расејана, где смех ври?
Две руке које читају „Борбу“. У тој дрвеној рупи, сличној мртвачком сандуку, где се спава, хлеб и вино и кревет од дасака. Један црвени, раднички јастук. Сиротиња свуд иста.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име... И затим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд...
В. Илић ЦXXИВ Са погледом угашеним, С прекрштеним рукама, На мртвачком одру свом Лежао сам међ' вама. Ви сте моје бледо лице Росним венцем обвили, И о мојим боловима Са уздахом зборили.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А доцније, привлачио ме он све више и више па ме вукао себи, и неком особитом и чудном мртвачком дражи упијао ме тако, да сам се ја, лежећи са стране и наслоњен срцем на њега, осећао као на самим прсима њеним,
„Гле, гле“, кажем, „што јаучеш жалосније, све ми је смешније. Волим да те гледам ту, ето тако, у том кревету, као у мртвачком сандуку.
После кишнога дана пред ноћ је грануло сунце и обојило жутом, мртвачком и жалосном бојом ливаде и пропланке око нас. У смакнутим стројевима ми смо нечујно и журно газили по каљавој земљи у
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А кад дошла тамна ноћца И заспало Цвет-девојче, У сну јој се приказало Сабља-момче, сахрањено У мртвачком огрталу, Па је њојзи говорило Гласом шупљим и потмулим: „Заклетве се твоје сети, Заклетва је погажена Срцу немир,
Подунуо вихор ветар, Отворио стаклен прозор, Угасио огањ жишка, И у среди собе мале Стоји оно Сабља-момче У мртвачком огрталу. Двоје младих загрљених У камен се претворило. Сабља-момче проговара: „Заклетве се твоје сети!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Сопх. Оед. реx, 3, и Паул Стенгел, Дие гріецхіѕцхен Култуѕалтертüмер2, Мüнцхен, 1920, 80. Б. има угледно место и у мртвачком култу, можда и ту као апотропајон. Кад човек издахне, меће му се у руке б. (СЕЗ, 19, 240).
Вук, Пјесме, ИИ, 1, 48, 70, и Посл., 6167: »Тако ми соли и хљеба«). П. је, пре свега, основна и неизоставна жртва у мртвачком култу и култу предака. Кад човек издахне, док је још у кући, меће му се више главе п. (понекад п.
(»да се деца не би у сну плашила«, СЕЗ, 14, 19). Његова апотропајска моћ разлог је што се он издашно употребљује у мртвачком култу (»мирише на т.
И три класа ражи (СЕЗ, 86, 1974, 441 и 449). — О ј. у мртвачком култу има неколико веровања која ваља споменути. Њу држи и душовађа, по народном веровању у Лесковачкој Морави: »Кад
Боб (віціа фаба). У чланку Бадњи дан и Божић (СКГ, 11, 1924, 40) Чајкановић истиче »важну улогу« боба и пасуља у мртвачком култу код свих Индоевропљана и наглашава: »Наш народ употребљава пасуљ и боб при гатању, а сви предмети који се при
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
од бола, паника ме је све више захватала, паук је постајао све тежи, губио сам дах, као да сам се одједном пробудио у мртвачком ковчегу хват испод земље и схватио у трену да су ме живог закопали, а да ја не могу ништа да учиним осим да умрем а не
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
дебелу књигу, Кад самрт тихо му приђе и мирно стаде над њиме, Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име И затим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд...
1893. (СА ПОГЛЕДОМ УГАШЕНИМ) Са погледом угашеним, С прекрштеним рукама, На мртвачком одру своме Лежао сам међ вама. Ви сте моје бледо лице Росним венцем обвили, И о мојим боловима Са уздахом зборили.