Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ДОРОТЕЈ Димитрије Свега се сећам, нарочито нашег првог сусрета. Све је онда било тако необично: и тај дан, и он, и Мртваја вир.
Понекад сам одлазила на Мртваја вир, на то дивно драго место, склоњено од људи, купала се нага и огледала потом своје лице у бистрој води.
први пут после толико времена, како ми у ковчезима леже лепе хаљине и како би било пријатно поново се окупати у Мртваја виру, смаћи ову смрдљиву штроку са себе и намазати се миришљавим уљима и помадама.
Састајали су се тајно, о чему сам само ја знао, у шумарицима изнад Мртваја вира. Истога дана кад је Јелена, властелинка, Лаушева жена, протерала Јању са Куле, нестао је и Ћирјак.
Одједном осетим и сам неко голицаво лудо струјање жмараца дуж кичме. Нестаде тескобе, живнем. Одем до Мртваја вира. Скинем са себе одећу и бацим се у прозрачну зелену дубину.
Чим се сенке скрате, затворим овце и говеда у тор и пожурим на Мораву. Нашао сам згодно место за купање. Испод Мртваја вира река се рачва у два рукавца. Један од њих пролази испод гужве танких врбових прутова који врховима додирују воду.
ко не наиђе кроз честар, јер би се и то неким случајем могло дести мада ниједан путељак не води овуда, сви су или око Мртваја вира или низводно на три стреломета код Ристовића воденице.
Кад сам се мало привикао на врело блештавило, окренем, готово случајно, или због мутне слутње, главу ка Мртваја виру. Боже, зар је то могуће?
Димитрије се правио као да не опажа. Остао је код узгред споменутог „Видео сам данас Јелену на Мртваја виру“. Димитрије Моје невоље се продужавају: не знам ко сам, куда смерам, шта хоћу и зашто радим.
Одавде, из врзине у коју сам се сакрио још јутрос, прежам трен када ће џомбаста грбава стена изнад Мртваја вира примити на себе мога брата у Христу, бившег монаха Доротеја и лепу властелинку Јелену, жену намесника жупе
Љубав је била на делу. Повила је њезину лепу главу у страну, оборила јој очи према вртлогу у средини Мртваја вира, а његово је стасито тело нагнула над плићаком.
у џбуње, ту облапорну тичурину гладних очију, која је свила своје гнездо у каквом јарку; издужила шију према стени над Мртваја виром, зажагрила очима и чека кад ће патинути онај разговор. Разговор!