Јакшић, Ђура - ПРОЗА
лекари кост по кост из малаксалога тела чупали, издахнуо је; па сад они који су га до смрти мучили, дођоше да му чело мртве главе мртвачку свећу запале. Ала су милостиви ти људи, ти ближњи наши!...
Брат до брата, пријатељ до пријатеља, са убојним оружјем у руци паде. Бледа лица на црвеној крви, мртве руке превиле се преко студенога гвожђа... Дивна студија за увенчане живописце пређашњих векова!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Рањени јунак испушта мач и шлем, а шваља узима иглу и напрстак. ШВАЉА Скупљам трине, трице и кучине, дрешим мртве чворове, мокре узлове, где год који конац нађем подижем га, плав на зелен надовезујем, у клупче га намотавам, не
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У град оду, заишту хата белога, но Фочић почне се противити: да не да до мртве главе. Онда скоче Ужичани: „Вала ћеш га дати, или ћемо сад и тебе и хала предати Србима у руке.
стране, али је пет пута више пало Турака, јербо они с поља јуришају, а Срби из шанца дочекују, и Турци вас дан своје и мртве и рањене односе. Кад се веће мрак уфати, Афиз поплаши се и у Параћин врати.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже... Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!
Није било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукли. Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице.
Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети. Мртве су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПАДАЊЕ ЛИШЋА Корачаше нема, хладна, поред мене, Без сребрне сузе у мутноме оку; Крај нас беху мртве руже и врбене, Падало је вече на воду широку Старе једне реке. Њен је корак био Кô корак самоће, нечујан и сетан.
пролази тихо, једнолико, Ветар месечином засипа и веје; Спи небо и земља; и не дозна нико Ту паганску љубав сред мртве алеје. НОВЕМБАР Раширило се у немој висини Јесење небо, оловно и празно.
Учиниће га општим гробом, Свуд оставивши смрт и сенке; Понеће своје мртве собом, И ново благо, и све женке. А вратиће се мирно тада, Све као реке које плаве, — Докле за крвав запад пада
На згаришту ти држе говоре, На губилишту подло пирују, На буњиштима саде ловоре... И мртве уче сад да мирују. Мој добри роде, сви су рђави, Вапај твој не чују што тугује!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Однијесмо попа кући. Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве. Још је дисао. Намазасмо му уљем изгоријело мјесто на леђима, поквасисмо кошуљу оцтом, па му је навукосмо и положисмо
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
револвери, сандуци, ћебад, блузе, карте, бусола, поигравају, тресу се, дрхте, прете нешто као да имају душу, и ако су мртве, па се Јуришићу учини ужасно, као да све оне у глас вичу. бежи, бежи, бежи Јуришићу бежи где знаш! Он јурну на поље.
Јаој! Ено стрче моје мртве ноге до колена: возе ме у једном дивном римском шару са два точка од цвећа. Неки трули, смрадни и слинави редови
И пролазимо кроз триумфалне капије. Како су величанствене ове триумфалне капије кроз које пролазе клатећи се моје мртве ноге до колена у римским двоколицама препуним цвећа! Пст! Кукавица кука. Где је моја сенка?
Црњански, Милош - Сеобе 2
он није успео да наметне подунавским пуковима униформе, које Аустрија заводи, а да није успео ни да их натера да своје мртве, кроз варош, не носе откривене, до гробља. Нити да ушоре своја села.
Он би им то дозволио, и на парадама. А ако ће да сахрањују своје мртве и голе, шта то смета? Он, Енгелсхофен, дозволио би им то и насред Беча.
У тренутку кад гроф Палавичини помену да је, отсад, забрањено да мртве износе у отвореном сандуку, и, да мора, отсад, да их сахрањују у закованом сандуку, неко му нешто, из гомиле, довикну.
Она посматра њега, који је, кад му је жена умрла, за овај свет као умро, и сад убија себе, због те мртве жене, тако рећи, свако јутро. А Божич?
Између живих и мртвих – рече Волков – све се везе прекидају, па, према томе, капетан може поштовати успомену своје мртве жене, али се, због те смрти, не може одрећи живота, и живих жена на овоме свету.
Силом прилика. А као да га неки погреб прати, већ годину дана, успомена мртве жене га стално прати, па му се чини да она и сад седи пред њим, у колима, и гледа га, сузним очима.
каже, да код нас остави успомену учтивости, не зато што му је до нас више, нарочито, стало, него ради успомене на наше мртве, које је у свом дугом животу, често, под својом командом имао. Били су то храбри, честити, поштени, људи.
Она га чује, ноћу, како се буди и уздише. Тако му мртве жене, нека ћути, нека избегава Вишњевског. Само да из Токаја изиђу живи, да се не унесреће, да не остану у срамоти, а
Писали су они већ и Леополду И. Како још нису, ни за недавне мртве своје, сузу отрли – за синовима, за браћом, палим за Аустрију – већ им нове мртве ишту, и чека их, опет, сиротиња,
Како још нису, ни за недавне мртве своје, сузу отрли – за синовима, за браћом, палим за Аустрију – већ им нове мртве ишту, и чека их, опет, сиротиња, беда, и туга, и старост. Нису Исаковичи били први који су наумили да се одселе.
забележен, по тим брдским насељима, ни у књигама постмајстера на том путу, ни у књигама свештеника по селима, који мртве записују, на гробљу. По крчмама, нико није памтио човека, који је путовао усамљено.
Пољупци те мртве жене били су све страснији, и слађи, а нека опојна светлост избијала је, у загрљају, из њених груди.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Сва природа је жива или дејствује као жива, и мртве ствари и замишљене. Има духова у води, у земљи, у дрвећу. По пространим и недирнутим шумама и планинама су разне виле,
Пред Велику Госпојину посте исто онако као православни, а не као Турци уз рамазан; сахрањују мртве по хришћанским обичајима, са прекрштеним рукама и ногама окренутим истоку, а не као муслимани са ногама окренутим југу
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Иза куће, у самом завијутку мртве Тисе кричале су сарке а у дворишту се о гране две патуљасте вишње вешао читав чопор клинаца између две и дванаест.
које се качило за њену сукњу а онда се насмејала обухвативши погледом насип са железничком пругом, сјајно огледало мртве Тисе иза пруге и једну роду која је дремала крај шевара. - Сад иди!
Испод насипа светлела се разливена површина мртве Тисе пуна трски и крекетања жаба. Чинило се као да нам неко велико огледало блешти у лице.
Ја сам рекао да ће бити. Сада сам се гадио самоме себи због тога. Мало издигнуто, окружено водама живе и мртве Тисе, мочварама и трскама, Караново је изгледало као да лебди у ваздуху окачено торњевима својих цркава у небо и
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Комесар ће послати једног момка да вишој власти јави. Међутим дође и лекар, завеже ране кочијашима и лопову, а оне мртве изнесоше напоље и покрај њих наместише стражу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
своје власти, да лежи по кући као нека ствар, око које мирно обилазе, била је жељна сад да се кућа око ње преврне, а мртве ствари, непомичне и увек исте, раздражише је и узнемирише.
Тек када и ветеране из турских ратова почеше сељаци доносити мртве пијане, и кад и његове слуге Аркадија, једне ноћи неста, те га нађоше тек трећи дан, обученог у безброј сукања,
Оплакиваху мртве и живе, песмама отегнутим, наричућим, тако дуготрајним, да је за то време непријатељ све ређе пуцао, да после, уопште,
пред мирним коњима што се на пуцњаву нису ни трзали, са својим псима што су зачуђено њушили мирис барута, загледајући мртве, ишао је Исакович, не знајући где је његов пук, јер се људи беху помешали.
опет у свиленој, дугој кошуљи, на постељи, док је испод града, по јарковима, Подунавски полк сахрањивао два дана своје мртве, међу којима беше и више официра. То узеће Цаберна разби капију Елзаса, али остаде последња битка пука на том походу.
тихе, видне ноћи, почеше да проводе вечери септембарске, не знајући да се, у туђини, њини мили и драги, оставивши мртве, враћају на зимовање.
Вратити се дакле, исто тако бесмислено, као што се и пре враћало, оставивши мртве у земљи и покрхана кола по блатњавим путевима.
Да им дају заставе, да их ките перјем и да их пребројавају, живе и мртве, као коње и фишеке. Да измећу њиховог тумарања по ратиштима и живота оних на дому, у баруштинама, нема никаквог
на једном великом балкону, пуном официра, маркиз Асканио Гвадањи, коме је имао да покаже све живе момке, да наброји мртве, и да ода сваку пошту и част, пре но што војнике отпусти кућама.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА СМРТОМРСЦЕ Тражим помиловање за оне који брзо забораве мртве, оне што одмах са списка их скину и прекину са њима везе олако као паучину.
нико да је слаб кад опрости и да је кривцу саучесник, да је бабун кад помилује бабуна, само кад он подиже свргнуте и мртве васкрсава, клеветници ћуте, не кажу да је занесењак или песник.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Певао без слуха. Мумлао на оним местима песме где не знам речи. Возио полако крај слупаних кола из којих су односили мртве. Куповао потковице на сточним вашарима, за срећу.
Да ли је то био Синан? БЛАГОСЛОВЕНО ВРЕМЕ ДОСАДЕ Врела улица. Мртве, спарушене муве леже у августовској прашини избледелих излога, Бел Ами и Пуфко убијају време.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— И не био! — дода други. — Како ће смирити толику кавгу? Како ће пресудити за толике мртве главе!? — С помоћу божјом, као и до сада! — прича трећи.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Из Гогоља су Ревизор и Тарас Буљба преведени 1870, а Мртве душе 1872. Срби Толстоја почињу преводити раније но иједан други народ; његова Мећава преведена је још 1868, а Срећа у
Поповић. У тој борби против мртве »школске литературе«, он као поле књижевног рада истиче »прошлост и садашњост свог народа«, »историју србску и
године, и то ситније ствари. Већ 1872, са Љубомиром Миљковићем, преводи Гогољеве Мртве душе. Гогољева Тараса Буљбу превео је у два маха (Београд, 1876. и 1902).
Милићевић, Вук - Беспуће
једне биједне немоћи, нечега без снаге и без воље; киша је цурила с презривим, безвољним јадом, вазда једнака, и преко мртве ноћи и замрзлог јутра и дана који је куњао.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
земљицу га врже, И верноме не остави другу Ништа друго до на срцу тугу, Туга јадна само мучи груди, Ал' не може мртве да пробуди. Зато, браћо, будимо весели, Благо оном ком се дан још бели!
Красно Срби освојише града, Па већ неки врћу се назада — Већ и хладне ископаше раке, У њих мртве спустише јунаке, У славу им песме запеваше — Ал' и других песама бејаше: Мајке, сеје, љубе веренице Закукаше кано
руке обавила, Прошâ живот, прошâ јад и боља — А мој Боже, буди твоја воља, Ја се теби и чудим и дивим, Прими мртве, ма ја идем живим.
1 70 Неста дима и јуначке вике, И нестаде цике од пушака, Само кашто још по нож сијевне: Турци рубе мртве српске главе.
западу се спрема: Пољуби успут градове и села, Пољуби реке, потоке и врела, Пољуби Србље, те соколе сиве, Пољуби мртве, пољуби и живе, Пољуби ране по груди, по глави, Пољуби крвцу што с' пуши у трави.
једареда Са врлети доле гледа, Али сада ману стену, Па управо к њима крену; Већ је близу, сад још ближе, Већ до мртве ето стиже; Страшно око на њи паде, Они поше уназаде, Два-три крока поступише Па се опет скаменише.
Ма крај мртве она стаје, Посаже се, погледа је, Па се гротом тад осмену; Око њи се све окрену, И о тле се оборише, Кô да и
Сунце грану, а по гори Силан жубор већ жубори; Војници су већ устали, Па огледат мртве стали, А сувише те ајдуке, Што и сташе таке муке.
Зора зори, ето дана бела, Но мани се јађана опела. Ископаше дубоке се раке, Те ми мртве примају јунаке; Јоште једна рака стоји туна, Ту Радивој лежи и Ајкуна, Ајка грли свога Радивоја.
Боже вељи, то је воља твоја... Ја се теби и чудим и дивим, Прими мртве, а ја идем живим. Ала дивно Турци заглавили, Ал' је пало и Србиња чили.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свега ме поражаваше... Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине. Седох. Дрхтао сам као прут. Одједном чух лаки шушањ.
А још мање да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде у цркву, на гробље, да мртве препоје, па јој треба за попа. Чак ни јело. Да није морала за њега да готови, за себе никад не би.
Видиш да нема крст на грудима. И заиста на прсима није било крста, већ само његове скрштене, мртве руке. Седосмо међу остале. Сви ћуте. Нико не говори. Чак у мртвог Миту и не гледају.
Соба, мртвац, свеће које су трептале, гореле — све као да се покрену, диже. Почеше да наричу. Свака своје мртве да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их... Разлеже се јаук, запевка, нарицање!
њихова плача цела ноћ заједно с њима, са осветљеним, мртвим Митом, као да се покрете, ускомеша, диже небу цвилећи за мртве... Мушки почеше да беже гунђајући: — Жене, не плачите, жене! А оне још у јачи, већи плач. Као да се надметаху.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад цар видје толике војнике повезане и без ране и без мртве главе, побјешње од љутине, па трже пола војске те на оно поље.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
којих зује пчеле; Биће меда, зујем веле, Од нарциса, од имеле, Горког меда, посне жртве Посмртне за сенке мртве...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Да би сцена била потпуна, ми почињемо да плачемо. Доста нам је свега! Да смо само знале, не бисмо се ни мртве родиле у једном оваквом граду као што је Београд! Само је још то требало!
Газили смо до колена кроз дугмиће, андрмоље, траке за косу, државне заставе, излизане сребрне лисице, прашњаве шешире, мртве фратре и старе новинске комплете — назовимо тај хаос дијалектички: вишком породичне вредности!
После су једно два и по сата односили са бојишта мртве и рањене. — Повлачите се, побеђени сте! — урлао је лажни Макартур држећи се за лево увце пуно леда, а ми смо
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ГЛАС ПОД КАМЕНОМ Једном се родих као хајдук опак да век свој у заседи проведем бројећи товаре блага и мртве по грању главе.
куће водоскоком рудим и док их стражари носе некуда ван града, с кровова се цеди крвава слуз и кад их обесе мртве дрвећу лишће порумени ко у јесен, враџбине клете — доказ да су криви!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Животиње и мртве ствари су одисале на чистоћу, али су зато војници попадали од умора. Људи су се уморно протезали, нарочито возари,
У аманет нам је оставила ћесарска војска своје мртве, своје топове и осталу спрему. Војници!... Ми нисмо још казали своју последњу реч.
Мртви војници су лежали као опало лишће. Топови и каре били су окренути у разним правцима, шесторне запреге мртве. Између коњских лешева види се рука или нога несрећних возара. Разбацана војничка спрема: торбе, пушке, фишеклије...
Ипак... погледасмо слободно у небо и зарадовасмо се животу. ПОД ОКРИЉЕМ КРСТА Болничари су односили мртве и рањене, а артиљерци су на рукама носили гломазне топове, да се не би чуо ни најмањи шушањ.
Сакривени иза шипрага, посматрамо аустријске ровове и наше мртве војнике између реке Саве и ровова... Цела равница је непомична и укочена. Нигде се не види жив створ.
Када се врати рече нам да су Аустријанци преко парламентара тражили дозволу да сахране наше мртве. Наши су одговорили да им допуштају, али под условом да доведу свештеника, који ће опојати мртве.
Наши су одговорили да им допуштају, али под условом да доведу свештеника, који ће опојати мртве. Војници пришли такође уз насип и кроз израслу траву посматрају. Колона се лагано примиче.
Војници га прате погледом, старајући се да упознају мртве. Јер тамо су њихови рођаци, браћа, другови... И никад их више неће видети.
Многи су од наших рукавом брисали сузе. Онда мештани с друге стране приђоше и однеше мртве на кола. Трпали су их једне изнад других.
На улазу у село наиђосмо на завојиште пред којим беше маса војника са отвореним и крвавим ранама. Покрај пута видимо мртве. Сигурно су били тешко рањени, па су при преносу умрли и болничари их оставили ту. Пешадија је замакла.
А од њих обично и почиње. Кажу да те мртве страже по целе боговетне ноћи пуцају, из страха или због разних привиђања, која проистичу од шуштања лишћа или од
Приликом борби последњих дана, пре него што се и дошло на ово место, он није имао друга посла него да претреса мртве, и као искусан ратник, између осталога, купио је и дуван. Потпоручник Радојко задовољно трља руке и пуни своју кутију.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Свирам смрт, ал ми гудало расипа нехотичне звуке. А зидови мртве и облаке што плове благо ми милују руке. Једнако ћарлија као далек врт трагом мојим сенка моја, пуна жита и неба
Гладан и крвав је народ мој. А сјајна прошлост је лаж. А ко нас воли, нек воли камен голи. Нек пољуби мржњу и мртве. Ископане очи, вино што се точи, у славу убиства и жртве. О правди и победи светој нек умукне крик.
Ту су прошле хиљаде наших судбина. Клечали смо и плакали смо. Остале су само туђе, безбојне, мрачне улице. Мртве куће. Како се све сврши! Кад сам стигао кући, била је поноћ; нисам могао да заспим; читао сам.
Мислите ли да је краља Николе пропаганда попустила зато што нас поштују; наше мртве, наше жртве? Пала је зато што је данас, на веру, немогуће наћи пара. Да је нашла, видели бисте. Друге су нашле.
имате вађење очију; маркиз де Сад сече перверзно жену на позорници (види се крв), а абнормалне даме држе у орману леш мртве девојчице. После тога, сентименталне сцене. Све то није без једне бескрајне „испечености“ у занату.
После Сезана, карташи. Бисијер их још и сад расправља. Цео кубизам је опасно сишао са пејсажа, телесâ, на мртве природе са виолином.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Тама је пала... Суморно ћуте троја вешала У глухо доба тишине мртве— Празна и црна— С њих су недавно скинуте жртве: Два разбојника и Божији син— Два трна И један крин...
Мртви припадају Богу, њима је добро. Горе је живима кад остану самохрани. Али Бог је милостив. Он подиже наше мртве у живима. И тако матере налазе изгубљену децу, а деца родитеље... Ајде са мном... волим те као своје рођено дете.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
НАПУШТЕНА ЦРКВА Лежи стара слика распетога Христа. Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, самрт иста; Над главом ореол од кована сребра.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Гледао сам по два међу собом ђе упрте какву женетину тјелесине мртве и лијене (потегла би по стотину оках!), па је носе проз градске улице усред подне тамо и овамо.
ВУК МИЋУНОВИЋ Што бајете као бајалице али бабе кад у боб врачају? Што ће знати мртве костурине како ће се коме догодити? ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ Које јаде ти тобож мудрујеш?
Иза тмине и сунце огрије: пред вечер се над тобом изведри, Турке мртве по тебе бројасмо, погодит се нигда нè могâсмо око броја, колико их бјеше.
ЗАГРЛИ С ЂЕДОМ БАЈКОМ (КНЕЗОМ), УГРАБИ МУ НОЖ ИЗА ПАСА И УБИ САМА СЕБЕ; БАЈКО СЕ ПРЕНЕМОГНЕ И ПАДЕ СПОРЕД УНУКЕ МРТВЕ. ВУК ТОМАНОВИЋ Хвала Богу, велике жалости што нас нађе данас изненада! СВАК ЋУТИ И ПЛАЧЕ.
Шест путах сам с њим на муку био ђе прах гори пред очи јуначке и ђе главе мртве полијећу — јошт таквијех очих гвозденијех ја не виђех у једнога момка. А немаше јошт двадест годинах.
Баја и Новака, припијева Драшка и Вукоту и два Вука од села Трњинах, Марковића и Томановића, а кликује и живе и мртве — види страшну уру пред очима! Нама жива срца попуцаше, потрчасмо кули Радуновој, око ње се покласмо с Турцима.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве. Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Чађ и дим на лице пада, Као на душу. У даљине сиве Губе се мисли без наде и склада; А мртве наде неће да оживе, К’о ни век златан пропале Ниниве. ИЛУЗИЈА ДУГА СЕЋАЊА И НАДЕ Та јесен увек ране моје злêди.
се у сну снâже, Надом на слободу; и кад осмех стидљив Прве зоре сине на оне што траже Хлеба, — он је мин’о покрај мртве страже, Бесмртан и миран, поносан, невидљив.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ћаше зимус исто ’вако“, рече Крцун. „Понекад заграј е би пробудио и...“ „И мртве?“ „Не само њих, но и тебе, валај!“ Оташ и Спасоје слатко се насмијаше. Мишан му одговори: „Шапат у папрат!
Све што подносите и трпите, накнађује вам се поносом што вам кроз очи сијева. Браните своје огњиште; светите и мртве и живе што их је варварство угњечило.
Овај потоњи бијаше још у животу. Кад се поврнуше по Марка, али он наслонио главу на мртве коње и отворио очи. Лагано, међу двојицом другова, пође он уз гору.
— Не, данас је мало друкчије. Данас попо натакне петрахиљ, очита из требника двије-три молитвице, помене мртве, окади трпезу, па бјеж’.
“ упита Милић. „Знала, богме! Казивали ми јутрос наки наши људи. Ха!“ рече баба, показујући на мртве, „ти ће момци да чувају без измјене стражу за Заслапу. Јадни! Изгубисте ли још којега?“ „Не, Богу фала!
Посједаше. Али чим сердар сједе, оте му се око, те угледа мртве, па као да бјеше на жераву сио, скочи, отрча и откри оба мртваца и викну грозним гласом: „Јанко!
Четници се загледаху. „А што! Што се загледасте момци!“ викну Милић. „Носићемо их, ваистину, сву четворицу, и мртве и рањене. Нешто сам се предомислио. Та на прагу смо!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ме не такла љута змија усред ока! Тако ме оружје не издало кад је највећа потреба! Тако ме прије сјутра у мртве очи не љубили! Тако ме стријела усријед, почеока не убила! Тако ме туђе очи не водиле!
Кућа ти се кућетином звала, на огњишту изницало трње! Лијек тражио код седам Стана и девет Марија! Мајка те у мртве очи пољубила! Мајчино те млијеко губало! Мањи умро него што си се родио! Нашло те више чудо од смрти!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Цар тако и учини, и теке стане звијукати около мртве шћери, она сједе, а отац је загрли и одмах нареди да се сјутрадан приправи што треба за свадбу.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ако ли се у велики пост догоди помен овај речене братије наше, тада само суботом појемо панихиде за мртве. А онима чије се панихиде догоде у посне дане, треба им пре месопуста отпојати панихиде за покој.
И скоро умрлом да појете панихиде. Да не буде то, заповедамо: ако би неки од братије хтели да иду и да поју за мртве, нека то изволе, а други нека поју у параклитику прописану панихиду.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Парусије, саландари, проскомидије | и другојача којекаква имена, измишљена за глобити живе и мртве, то су ти твоји Јерусалимци и Светогорци; будак њима ваља и мотика, нека раде ка и други људи.
А што се усуђујеш спаситеља спомињати, то је твоје крајње | безумије. Можеш ли ти по води као по суву ходити, мртве воскресавати и проча спаситељева чудеса чинити? Што си ти? Балавче једно. Пак [х]оћеш да бог с тобом чудо чини.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
доказивати како су нелогичне све оне вјере хришћанске које не признају „чистилиште“ (пургаторију), а ипак се моле за мртве...
— Јето, дотуре, без замирке, ви ришћани не вирујете да има чистилиште, а зашто онда плаћате саландаре и парастосе за мртве? Реците ми, молим вас, шта им то помаже? Ко је у паклу, молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају?
Је ли тако? Е, кад је тако, шта, дакле, помажу молитве за ваше мртве? — Не помажу, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Лука Дошљак. У Београду, на гробљу, и ја ћу бити дошљак. На средини гробља стаде, као уморен тискањем кроз мртве комшије и земљаке, и окрену се ка селу, узимајући очима његову јутарњу тишину притиснуту маглуштином.
одозго, по њему се слеже прашина звука, звук се цеди кроз мртве капиларе сувих храстових брвана. Он удише ситну цику и погубљено пискање бронзе и туча, и сам сасвим изгубљен.
Тола не савлада суво, ситно руцање. ГЛАВА ТРЕЋА Гусне вече и мирише на тиквене вреже и мртве кукурузове ресе. Надничари долазе и ћутке вуку умор у велику кухињу, а Симки се с лица не брише осмех, помало суров.
“ „Спавај... спавај...“ Није тада, курва, спавала, помисли, журећи кући из пола, где су сељаци на гомилу стрпали мртве кукурузе. Па шта она мисли, шта сам ја? Хоће да ме превари да је не истерам из куће. Данас, одмах ће је истерати.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Већ је увелико било свануло, али се још пуцало, устаници су славили своју победу и скупљали своје мртве, сеизи совјетника Младена Миловановића већ су упадали у опустеле турске дућане и напуштене турске куће, са узвиком:
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ил' можда суза иде жалости, Да нас ороси тужна капљица? Или нам мртве враћа земљица? Врата шкринуше... О душе! о мила сени! О мајко моја! о благо мени!
Све у бл'јеску стоје!... Једна около кандила се вије, А нека болно, к'о да сузе лије, Пред сликом дршће мртве мајке моје; Неке бијеле, као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да
„Ми здружујемо душе луди свије'! Мртве са живим вежу наше нити; И с нама вазда уза те ће бити И они које давно трава крије! „Пригрли ова јата благодатна!...
- Сама врба стоји... Ј. Дучић XЦИ ИЗ „ЈАДРАНСКИХ СОНЕТА“ (1—10) 1 Само ја и једро изнад мртве воде, Неспокојни, мрачни, неми подједнако! Ноћ... Мирисни ветар провејава лако, И облаци тихо и нечујно ходе.
Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, Самрт иста; Над главом ореол од кованог сребра. Дар негдашњег племства и побожног себра, Ђердан од
Тама је пала... Суморно ћуте троја вешала У глухо доба тишине мртве, Празна и црна. С њих су недавно скинуте жртве: Два разбојника и Божји син Два дивља трна И један крин...
“ ...А сунце жеже... Спавају долине... Тегобне снове сва природа снује. Само, у часу те мртве тишине, Досадни цврчак однекуд се чује. И гле! мој чувар скиде капу с главе! Куд га то мисли далеко односе?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
развијаним, светом славом небесне благости, како што му и сада сљедујеш по блатнојзи и мрачној јудоли у окову мртве тјелесине.
Поб'јеђене мојом круном сјајном, сакрише се у густе гомиле у просторе мртвијех безданах; тамо своје мртве и плачевне сатварају са смрћу фигуре по гнусноме њиховоме вкусу.
Од удара овог свевишњега бездне хладне засуте атомом, које досад име не познаше до сна хладна и тишине мртве, не зефира, не луче, не гласа - сад их моћна потресе десница, те јој н'јеме из мрачне утробе подјекнуше свемогућом
Попа, Васко - КОРА
ПЕПЕЉАРИ Мајушно сунце Са жутом косом од дувана Гаси се у пепељари Крв јевтиног ружа доји Мртве трупце чикова Обезглављена дрвца чезну За крунама од сумпора Зеленци од пепела њиште Заустављени у пропњу Огромна
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Никола“, рече сам себи, „не разумем те!“ Одједанпут постаде му све јасно и разумљиво. „Ове рушевине нису мртве, оне дишу! Осећам њихов бесмртни дах како струји кроз овај ваздух и оживљава садашњицу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
свежина, већ споља не уђе никакав звук, нити жумор, нити мирис, ништа сем нешто више светлости и то уморне, суморне и мртве. Ох, познавао сам добро овај мир, мир гробља, мир који гуши, неиздржљив, ужасан.
“ Напићемо се, богами. Она ствар мора да је изравната. Шта ће човек, мора да заборави и на мртве и на ране и на срамоте, јер човек је челик, још тврђи. Напићемо се, видим.
Кажу му на пример: — Секула, отиди, бога ти, до мртве страже нумера 1 и однеси ову лепињу с кајмаком потпоручнику Ћосићу. А он поздрави по војнички: — ... Разумем!
се; знам да и они имају смисла за меру, чак и ти апотекарски помоћници, и да бескрајна, иако летња, ноћ има сувише мртве тишине и за мене.
Тада усред оне мртве тишине, једне од најсвечанијих ноћи коју је љубав могла да доживи, задрхташе наједанпут па се као неки таласи нада
Ове мртве војнике сахрањивали су наши и Французи на једном простору онога платоа, копајући за њих раке и обележавајући им гробове
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Они xоће да све спознају опипом — прсти тих слијепаца са широко отвореним очима — и да из сваке мртве ствари избаве њен живи глас. Рука ми бојажљиво посегну, као да ишчекује неко откровење, и прсти такнуше жице.
У њену се почаст воде игре под жутим уштапом и до мртве изнемоглости прескаче преко ватара; славећи њу дочекују се нова рођења и испраћају покојници до гробова; у њено име
искустава која су се касније обилно потврдила: не измицати се узалудно неизбјеживој патњи: газити даље кроз њу, до оне мртве тачке на којој изнуреност људског строја потпуно избалансира патњу.
И гле, сва та сувеж бијелих вјенчаних вијенаца, расутих оквирића, с фотографијама, увојака мртве косе похрањене у затвореним ковертама и кутијицама, више ми није говорила ништа, није више свједочила ни о чему него о
Тад сам спознао да и мртве ствари умиру. Од најранијих година осјећао сам достојанство онога што је старије од нас. Ствари којима не памтимо
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
БОГ, ДА СМИЈЕМ КАЗАТИ 379 МЕНИ ЈЕДАН, А ТЕБИ ОСТАЛО 380 НЕСРЕТНИКУ СЕ НЕ МОЖЕ ПОМОЋИ 382 И ТО ЋЕ ПРОЋИ 383 ШТО ЗОВЕТЕ МРТВЕ?
— Не, ако бога знаш! — рећи ће му везировић. — Каква нам је корист од мртве? Слуга не даде омести, но поново потеже ножем, а краљева се кћи од страха баилдиса, па у тој незнани избљује змију
Али роб, не марећи ништа за то, одговори му: — И то ће проћи. ШТО ЗОВЕТЕ МРТВЕ? Превозила се преко једне воде лађа пунана свакога народа, па ужди жестоки вјетар да су сви у ризику живота били, па
Што зовете мртве, него дајте да зовемо кога из оног села да нам помогу. РЕЧНИК абатити — застати, затећи андес — муслиманско прање
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
тама, Нечујно и тихо, не правећи звуке, По зиду се пење у чудним сликама: К'о љубавна чежња, као туга знана Преко мртве драге, преко гроба ледног; И насупрот тами из ранијих дана, Јавља ми се слика срећног јутра једног.
Заспале су потом. Она, без живота И младости, спава на крилима туге; Место цеви — мртво цвеће, мртве дуге По њој: она спава, с њом њена лепота.
И док земља мирно прима цвеће, Као ваздух умрле цвркуте, Моја мис'о лагано се креће Кроз гробове у мртве минуте. Гледам доба изгубљено, тавно, Где у хладу бајки се одмара; Видим прошлост по'абану давно, Век до века, и
Мртви људи и мртве радости Гледају ме сном што се не мења: Мртва снага велике младости Сад ми прича о духу камења. О животу из седих
И док земља мирно прима цвеће Као ваздух умрле цвркуте, Моја мис'о лагано се креће Кроз гробове у мртве минуте. УМРЛИ ДАНИ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ Још једном само, о, да ми је дићи Испод живота свет умрлих нада; Још једном само,
Јутро ми свако пружа живот цео, А свака поноћ један покров бео. За мртве немам молитве, ни боле. Посматрам, гледам; моје време тече.
Ноћас ме је походила срећа Мртвих душа, и сан мртве руже, Ноћас била сва мртва пролећа: И мириси мртви свуда круже. Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав из свију
Колико простран к'о гроб свију људи С данима њиним тешким к'о олово, Тешким к'о суза, која мртве буди, К'о ноћ са сузом, када сам болов'о, И осећао додир мртве студи! И све то гроб мој!
данима њиним тешким к'о олово, Тешким к'о суза, која мртве буди, К'о ноћ са сузом, када сам болов'о, И осећао додир мртве студи! И све то гроб мој!
И све то гроб мој! Ту ће лепо стати Све мртве руже срца деце нежне, Што ће живети, а бол неће знати, Као ни цвеће испод коре снежне, Што се камени, и ипак не пати.
пропасти С престола тајни и снова и звука, Ја сам дошао без бола и жуди Ту, где за небо нико нема вида, Ту, где и мртве убијају људи, Ту, где је жена појава без стида, Ја сам дошао без бола и жуди.
И остављајући споро своје среће знак, Са наслоњеном главом о мртве априле, Ја осетих тада пораз, гроб и задах јак. К'о ма'овина мека, к'о покров од свиле, Заборав ће сад падати на
Ћипико, Иво - Приповетке
—А маслине здраве као дукат. Биће да је при дну. По вечери скупа седећке молили су се богу. После, када и за мртве наменише неколико „оченаша”, полегоше по слами једно до другога, прикупљајући се свако своме.
ће да заокрене у до, окрете се прама граду; може бити да јој га је било мило, или се сјети свога поочима, или своје мртве мајке, тек, не рекавши никоме ни ријечи, нагне наново натраг низбрдицом.
Чељад у лађи, дижући се с мјеста, задржаше дах. — Је! — потврди стари рибар. Сама лађа доплови до мртве љешине. Мртвац наузначице лежи између шкрапа: коса му се расула, на по отворене очи упрте су у простор, лице суре
Сили се да заплаче, да над њим дуље остане, — то и друге ране — но не може; на устима осјећа додир његове празне, мртве пути, бесвјесно рука јој бјежи к устима да тај додир отаре са своје живе пути, да га уништи.... — Укрцајмо се!
Иво Полић попе се на највише место сивога зида у бршљану обрасло. С те висине погледа у двориште. Мртве леже у поподневноме сунцу претурене ствари старих остатака из разних доба, сведоци римскога, бизантијскога и турскога
сунцу претурене ствари старих остатака из разних доба, сведоци римскога, бизантијскога и турскога господства. Мртве леже, освојене младим дивљим зеленилом корова, жбунова и дрвета.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
(2) Има вечери које су пусте као глечери. (3) Има вечери које су мртве као језа. (Итд.) (1) Нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек носе што носе нисам овде да продајем зјала да
Убиство живе заручнице зарад мртве рођаке нема као подлогу обичну, него из колективно запамћених митских енграма васкрснуту инцестуозност.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
емоције - како се то ваљда најбоље види у Вечитом пољупцу183 - скопчане с јаким потискивањем, и долазе канда из „мртве љубави.
И то као отуда са тих воденица и башта где тај голуб трепери[. . . ]”184 У лирици је добро познат мотив „мртве драге”.
И колико је Дис у лирици, тачно толико је Борисав Станковић песник „мртве љубави” у приповеци и роману. Они имају и доста сличних, у извесним детаљима чак истих пејзажа.
Стога Софка носи у себи један облик „мртве љубави”, која је запречена пре него је допрла до свести. Из овога дубоко запретаног језгра заправо и потичу њене
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ГРОБ НА ЛОВЋЕНУ Али не, то још увек није време. То је једно место које препознајем у простору. Мртве су горе одакле та реч дође. Сфинго с птицом лажљивом уместо лица које свлада тајна иза слепе маске.
Она ће сачувати намере моје и твоје И васкрснуће мртве рођендане по милости. У подножју ветра немерљива сен охолости Нестаће у пепелу оних што више не постоје.
на штакама спавај ал им глас не сањај ИВ Ноћ је пуна мрачних анђела уклета лађа носи терет изгубљеног времена и наше мртве пријатеље у шуму без птица требало је прећи море време и простор који су се помешали сада су за једну смрт далеко од
нема их профил њиховог одсуства чува ноћ зеленгоре њихове су смрти најдивнија сазвежђа на југу неба земља мирише на мртве зеленгоро чујем те ушима свога срца и њих ту нико није умро ко је умро звездо моје крви и њихове зеленгоре ВИИИ За
и нашега срца Оне расту ван јаве па нам се онда јаве Чине паралелним прошлост и будућност и старају се да не буде више мртве стварности него живе нестварности Иду до смрти и натраг и чине време потребним Помешају дан и ноћ и зачну слатке
Краков, Станислав - КРИЛА
Рањеници су јечали, урлали или издисали. Око крваве вате по земљи милели су мрави. Пољски су мишеви цикали од злобе. Мртве су склањали у страну.
— Изгибосмо, изгибосмо, завапио је Марџукић, гојазни старешина коморџија, и набрајао је мртве. Можда су због тога његове очи биле пуне суза. Душку су очи сузиле због дима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Као коњичку пратњу Комаров поведе београђане Гају Дамњановића и Николу Ђорђевића и још З—4 сељака. Дођосмо до наше мртве страже. — Братци, есть Турки впереди? пита Комаров стражаре. — Турци је л'? — пита опет стражар са своје стране.
Мајор Илија Марковић, чији батаљони баш тада улажаху у борбу, стао насред поља, очи му као у мртве рибе, зинуо, подигао и раширио обадве руке, врат испружио а главу малко погнуо напред, као оно човек кад чека да га
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
груди, И нико нема ни речи, ни гласа, Нико с’ не усуди Дотакнут се крила тог сна, ил’ јаве, Заталасат’ ваздух око мртве главе.
ВИИИ Мртво небо, мртва земља, Не мичу се магле сиве; Мртви дани, мртве ноћи, — Само боли јоште живе. Тоне, пада мртва нада У наруче мртвом Богу, Изумрло што је могло, Само боли још не
Нека ради ко шта хоће, Слободно је, свак по своме, А ја мртве моје дижем, Па у срцу носим своме. Гроб је и то, ал’ на њему Душа моја цркву зида.
ЛXИИ Гроб је трулеж, — он не уме Брзо пепô стварат’ — Ту смо близу, кад ће мртве Живи огањ згарат’. Ако тада будем имô Живих пријатеља, Сетиће се мојих тијо Прошаптаних жеља.
Зором рано Зраци сунца засинуше; Жарко сјају и певају: „Овако се сузе суше!“ Друге ноћи: опет сузе На остатку мртве руже; Опет веле топли зраци: Овако се сузе суше!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Од болова и заглушнога треска већ сам се онесвестио. Понека искрица свести сине и разрогаченим очима посматрам оне мртве око себе. Дошло ми је да јекнем, да управим песнице небу, па да викнем: доста је било крви... Аман!
Мало затим сручи нам се на главу читава река од камења, те се сабисмо у гомилу. Однекуда носе мртве. Једнога ударила у главу па му око искочило. Затим смо претрчали један незаклоњен простор.
Запитао сам овога поред мене да ли су дошле њихове мртве страже. — Стигли су малочас. Чули смо како копају. Као да ме нешто смлати.
догађај је јасан. Ми смо своју дужност извршили... Можемо ићи. При поласку поздрависмо мртве. Ишли смо ћутећи. Код првога топа командир застаде. — Збогом, наредниче!
Људи су се скрили у лагуме, одакле их повремено извлаче мртве. Или се под земљом разлеже јаук рањеника... Сунце је утонуло у бездан иза планина.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Иза брега кад су стали, Синци к мајци повикали: „Ој премила мајко, збогом!” Одзив мајке, ког’ чекаше, Мртве горе им послаше — Одзив: Збогом, збогом, збогом!...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А!... ти си, Катуновићу?... КАТУНОВИЋ: Ја сам — Ал’ ко си ти, кораком мирним Што усред боја мртве полази?... РАДОШ ОРЛОВИЋ: Не познајеш ме!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Три јунице, што су се ономадне оштуриле, нађоше јутрос говедари мртве у тору. Орлови мрлинаши, они грдни планински орлови огуљених, голих вратова и дугих, заоштрљених кљунова, почеше се
— Шјутра ће бити гробови и биљези наше чељади мрачни, неосвијетљени. Немам чиме споменути мртве своје, нити имам чиме даровати кљаста и саката за покој душа њи'ови'... Шта дочека Реља Кнежевићу!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Јануар фијуче у сутонској студи, Бичевана река модри се и пени. Јаук голих грана мртве из сна буди: Кикоће се време у вечитој смени.
А кад поноћ смири улице и дворце, Ти, згрчена, чуваш пуст и мрачан форум, Идоле скрнавиш, пљујеш мртве борце, Ти, Вечита Сумња, ти Деуѕ деорум.
Неизгладиве као вечно клете Пољане, које мртве усе згрћу, За туђи ујед на мени се свете И прете Те очи које не тамне ни смрћу.
Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом. Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада.
(1916) XXXИИИ Игра пустим гробљем тежак дах багрења, А два стара врана на црквеном крову Гракћу кô да мртве из гробнице зову. И чу се громор кô ломњава стења.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ил’, можда, суза иде жалости Да нас ороси тужна капљица? Или нам мртве враћа земљица? . . . . . . . . . . . . . . Врата шкринуше... О, душе! О, мила сени! О, мајко моја! О, благо мени!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
године, у околини Струге појавило врло много змија, људи су их најпре убијали и онда, без обзира на то што су већ мртве, сваку без изузетка спаљивали.
, упор. СЕЗ, 31, 1924, 76). Жртва у сену мртвима вероватна је и због тога што с. за мртве има нарочиту привлачну снагу.
Бурјан. У околини Зајечара на Велики четвртак »пале у дворишту бурјан за мртве« (ГЕМ, 42, 1978, 429); тога дана, на Ваведење и Ђурђевдан палиле су се од б.
се кити и кува; упор. »прилагање кукуруза за мртве на олтар цркве у Нишкој Бањи о Св. Илији« (ГЕМ, 42, 1978, 397; в., у вези с к., и 424 ид, 494).
С. је и храна за мртве, и лек: пошто се деца, ради исцељења, провуку испод орахових жила, даје им се по кашика с. (СЕЗ, 83, 1971, 208,
Ћипико, Иво - Пауци
Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: — Дошла сам походити мртве... Младић ућута. У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи
Домало ето и њих редом. Јуру и Марију прати мајка им. Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене. Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не, не и не. Каже се само трње, али нипошто глогово.“ Он је онда управио на мене своје тврде очи, без сјаја, као мртве па ипак покретљиве.
да ме насади на врх Куле као квочку на јаја, да онде седим и да одозго пратим шта раде разбојници, да бројим живе, мртве и рањене и да све то бележим. Дошло је последње време. Лепа дужност за писмена човека.
Ридао је и готово урликао од бола, мусави сирочићи су вриштали од ужаса врзмајући се око мртве мајке и очајног оца, но свеједно људи су налазили да је то ипак врло смешно.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Прам његове густе косе Јецајући ветри носе И где паде, крста кије, Густи бршљан да се вије. Ах, за мртве ко да мари? Само гавран ту шестари; Ал' се и он брзо вине, И губи се у даљине . . . Што се мути зора сјајна?
На огњишту пламен лиже Камен студени, И у куту слике ниже Мртве јесени. Хладном кишом овлажене Ћуте равнице И ја склопих уморене Своје зенице.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Значи да је дух оног сићушног створења ипак нешто више, нешто што стоји изнад мртве материје. Назовите га божанском искром, па ћете лако разумети како наука испитује историју Земље.
да ли они постоје, и да ли они одређују једнозначно ток живе природе, као што физикални закони одређују унапред ток мртве.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
тамо, код куће, нисам на миру од оног старог, оца ти — знаш га какав је: ни за шта, ма шта да је, одмах он кућу дигне мртве на миру не остави од вике и псовке — а оно и овде кад код тебе дођем...
Јер кажем: Вера и Бог није за мртве већ за вас живе. да вама, живима, живот олакша: да што вас снађе у животу, особито смрт, верујући да је Бог тако хтео,
Куда? Ах, знам: на гробље ћу! Тамо мртве да опевам и себе, као већ мртвога, сахраним. (Задубљен у мисли седи на миндерлуку.) Улази Младен са братственицима.
ХАЏИ РИСТА и ОСТАЛИ Не дедо, не! МИРОН Свршено је. Мртав сам и идем међу мртве. Ви, тутори, чујте: Ја у име духовне власти која ми је Богом дана, попа Манасију постављам за старешину ваше саборне
А хаџика, кад види, само мене грди. А не зна како је мени кад пођем да га од баре истргнем а он исколачи оне мртве очи на мене и почне да режи, да ми чисто срце стане од страха... А здрав је, здрав као вук.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад смо се оно једаред, има година, почели расправљати са швапским гробљем: ко коме прелази границу и сахрањује мртве у туђу веру, ми одовуд решисмо да ћемо ископати јендек. И једне ноћи почесмо копати.
— Наравно да је поп-Тима отперјао; али су полако отперјали и сви Влаовићи, и нису стигли да превуку своје мртве у своје родно село. Има тако Влаовића на два гробља, али их нема више у животу.
КЊИГА ДРУГА ДЕЦА Тако се ствари збивају; увек и вавек Цветови шљива на мртве падају... В. Х. Одн (W. Н. Ауден) Ако од гробнице Влаовића, малчице узбрдо, кренете главним гробљанским путем, и
Наједаред неко викну: Децу носе! Па неко други: Деца иду! Али девојчице се нису јављале ни мртве ни живе. Растрчала се полиција; крај обале се дреше чамци и товаре у њих чакље и рибарске „водене лампе”; капије на
који је почео туда да пролази у нови логор стоке за клање; а понекад се и возио туда, на шинтерским колима, која су мртве и још мало живе псе носили на Кереће гробље.
” Тако кажу Срби, и тако и јесте. Кућа без деце, јалова кошница. Двоје старих без деце, две мртве пчеле у стврднутом воску... Знаш ли шта ми рече Морфидис једном приликом?
има неки задатак, неку дужност, неки „посао”, како се то каже, за себе и за своје, или за друге људе, за живе или за мртве.” Стари Папастергије је са одушевљењем говорио о Спиди: „Једини човек који зна нашта ће му оно што има и што зна”.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Претвараш вино у воду и воду у вино; црно замазујеш белим, а бело црним; дижеш мртве Лазаре из гроба, а живе Лазаре сахрањујеш. Кадар си измити без сапуна, обријати без бријача и опрати веш без цеђа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Као да чујемо врисак жена и деце. У пролазу видимо побијену запрегу, мртве возаре. Тек иза села застадосмо да се прикупимо. Коњи су бректали.
Пут је излокан, услед мраза се стврднуо, те се преморени коњи непрестано саплићу. Украј пута видимо мртве коње или поломљена кола. Сретамо често неке дечаке, који се враћају натраг. Заустављамо једну групу.
Три месеца тукли су се без смене и одмора. А сада су оставили земљу и мртве другове. Остао им је последњи дах. Стоји маса промрзла, док Бистрица хучи и ветар завија.
на узмак, али су избегавали и претпоставку да би једнога дана могли уништити оно за што су интимно везали живот свој. Мртве су то ствари, заиста, али подстакнуте људском снагом, оне су биле симбол војничког достојанства.
Опет бивак неке батерије. Каре без точкова леже као мртвачки сандуци, а разлупане цеви зјапе као мртве змијурине. Мало даље, пепео сагореле сламе и димљиви угарци дрвених делова.
Људи су се са великим напором дизали. Дежурни је остао са неколико војника да закопају мртве. Мој коњ једва је мицао. Сјахао сам и повео га. Али он се тако споро кретао да смо га морали вући.
После сваког преноћишта војници пред зору копају раке, да сахране мртве. Лежали су заједно у шатору, па нису ни приметили кад је умро. Сасвим нечујно, без ропца, без жеље, без јаука.
Као да очекују да њих ставе у онај ред. Војници се распитују за оне мртве. Рекоше како су то помрли војници из околних логора. Они живи чекају ауто, који треба мртве некуд да однесе.
Рекоше како су то помрли војници из околних логора. Они живи чекају ауто, који треба мртве некуд да однесе. Ишли смо лагано.
НА ДНУ ПАКЛА Напад Бугара на Катунац и Пожарску Косу сломљен је. Непријатељ је оставио своје мртве, огроман материјал и повукао се на врхове Могленских планина.
А наших све мање. Није било квадратног метра где није лежао мртав наш или бугарски војник. Ко ће још да сахрањује мртве. Све је похрлило да пољуби земљу и погине. Шест дана и шест ноћи трајала је та кланица...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Виде и вештице: Варалица зна тајну, могао би их подавити док трепнеш. Али шта ће Варалици мртве вештице? — Шта тражиш? — питају га углас, моле.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ем је дава, Ем је не удава... МИТКА (прекида је): Нећу теј старе, теј мртве, хаџијске песме! Друго! КОШТАНА (пева): Дуде мори, Дуде, бело Дуде, Како тебе, Дуде, нигде нема, Ни у Турско,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Све у блијеску стоје!... Једна около кандила се вије, А нека болно, кô да сузе лије, Пред сликом дршће мртве мајке моје.
Ми здружујемо душе људи свије'! Мртве са живим вежу наше нити: И с нама вазда уза те ће бити И они које давно трава крије! Пригрли ова јата благодатна!
Гдје су наше жртве? Зар не чује нико: све јаче и јаче Крв наших отаца како љуто плаче И како се тресу оне кости мртве? Тешко нама!... Ено, туђин се весели И сва блага наша отима и хара...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Говоре соколи, гаврани, коњи, па чак н мртве људске главе. То је остатак из прастарих времена кад је човек свему око себе приписивао своје особине и моћи.
То Турцима врло мучно било, па говоре цару честитоме: „Господине, царе Појазете, Марко није јунак николико, веће мртве одсијеца главе и пред тебе на бакшиш доноси“.
Како би га жива дочекао кад од мртве главе поиграваш?“ Цар му даде три товара блага. Оде Марко бијелу Прилипу, оста Муса уврх Качаника.
Ја кад виђе Црнојевић Иво, он преврће те лешеве мртве и крваве огледује главе, све тражаше дијете Максима. Ал̓ га Иван наћи не могаше, но он нађе сестрића Јована, што је
да пијемо вино: греота је тебе погубити, јер си теке на свет настануо; већ се предај, Сенковићу Иво, и без ране и без мртве главе! А ево ти тврду веру дајем да ти ништа учинити нећу: у твог бабе млого кажу блага, подај благо па откупи главу“.
Ђе свезаше три добра јунака, три јунака тридесет Турака, и без ране и без мртве главе!“ Проговори Сењанин Тадија: „Не чуд’те се, Сењанке ђевојке, то се срела срећа и несрећа, моја срећа, њихова
Зла погледа у добра јунака! Како ли га Турци преварише, и без ране и без мртве главе свезаше му руке наопако?“ Кад дружину на рачун узела, ал’ не има друга седмерице!
од тих елемената је Марково тамновање и избављање из тамнице, други су три Мусина срца, а трећи — султанов страх од мртве главе. У рускословенској књижевности налази се и прича о премудром Акиру.
А на крају песме та надмоћност је још снажније изражена царевим страхом од мртве Мусине главе н Марковим подсмехом: „Како би га жива дочекао, кад од мртве главе поиграваш?
још снажније изражена царевим страхом од мртве Мусине главе н Марковим подсмехом: „Како би га жива дочекао, кад од мртве главе поиграваш?
обавијено вучјом кожом. Лепо Турци помоћ приватише, тј. „божју помоћ“, поздрав. И без ране и без мртве главе, тј. да те не раним или убијем. Робом икад, а гробом никада, тј.
до смрти. 66 У ријечи пали под Удбину, тј. говорећи (разговарајући се) дошли су под Удбину. И без ране и без мртве главе, тј. да нико од њих није ни рањен ни убијен. Ко ме виче са тавнице б’јеле?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Те рад тебе, човека, бих и ја човек. Без ниједне ми помоћи мртве ослободих, и зарад тебе на земљи од твоје кћери девојке-матере ми родих се и обрезан по закону осмодневан бих...
Пак потрча за њима те их обадвоје с копјем пронузи и изнесе их мртве на копју пред сву војску да истреби поднашање и шегање људско од израиљских војиштана.
У оно доби ти погани свој адет имадијаху не копати мртве у земљу људске лешине, него на ватри их сажизаху. Како тадар свуд опкољено добијаху град толико изнутра које с каквом
по бедену бојном приготовљеном од Патрићија мајсторијом, — свуда изокола њих тушта губљаху, тако да нису они живи мртве им могли стачати жећи их на ватри. То се згоди оним хвалиоцем, што са суха бијаху навалили изсобарати градске стене.
Нигде ништа им неста за ками зуби. Те јоште црње и хуђе прођоше од глади: ка пси мањкаваху. Почеше јести мртве своје лешине и сваку липсотину. А и тога им не настача. Најпосле што хабе човечаска лајна с прахом месише те једоше.
Рад од омразе што се од христјанске вере одвратише кроз неке јепискупе своје назваше их Русњаци једне мртве лешине, те по томе остаде им име Леси.
Иноплеменика неверу. Имам и три Илијина задахнућа; на сина с Арафтенине, с чиме ћу проживити мртве. Такођер и три с водом приливања имам напоњена с чиме ћу посветити Богу принос.