Јакшић, Ђура - ПРОЗА
1871. МОЈА ЉУБАВ ПИСМО ПОКОЈНОЈ ЦЕНЗУРИ Гробље је немо, а мртви не читају... То ће вам, покојна госпођо, сви доктори посведочити; пак и опет гробар што вам печат на надгробној плочи
И ви говорите о љубави! Ви!.. Смешно! А кад су мртви љубили? За живота бесте бич живима, газисте све што се усудило дисати, љубити...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Французи с гасмаском на лицу, пред сонетом, пред пољупцем И цветом, пред шампањцем! И Венецијанци мртви под лафетом, с лицем у пепелу, притиснути ранцем!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
После, једне зиме, не памтим које године, очима сам гледао као ђак, где свако јутро по осам и по девет мртви̓ фрајкораца донесу из квартира и стрпају у стражару код школе у Ашањи, пак оданде иза дударе по 12 њи̓ стрпају у једну
Зато ти укратко кажем, да четири дахије докле годе нама у руке не дођу мртви или живи, никаква мира дотле нема, нити о миру говори! И збогом!
покрај ватри печене јагањце, сву вече— ру, сав пртљаг и пљачку, побегну, неки се у вирове убске подаве, доста и̓ и мртви̓ остане, а други (се) под једно брдо уз крај прибију. Наши сву ноћ из мрака пуцају. (Кажу да је било 5800 Турака.
вода, а горња капија врло тврда, — паша и сви Турци на доњу капију нагрну и тако себе обезбеде, премда је било доста мртви̓ и рањени̓ од обе стране. Ми се вратимо у наш логор у Тополик. Ово је било у месецу јунију 1806. године.
У тебе је мало војске, а у Афиза силна је војска, он ће и на зор прођи”. — Миленко: „Може преко моје и моји̓ војника мртви̓ глава; али док један жив траје, проћи му овуд не дам. А Бог праведној страни помаже.
Кад се веће мрак уфати, Афиз поплаши се и у Параћин врати. Сами̓ мртви̓ турски̓ коња преко четири стотине што је око шанца лежало, кроме што је рањени одведено.
” Војска опали пушке; како се говорило око 10 с поља које мртви̓ које рањени̓ пало; док се ови одбију натраг и добошом огласе, и познаду се.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак. Дође већ да се свисне од терета. Свога га мртви зној проби... Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом. Док се чуше срећом и петли...
Ту ти се пило, јело, певало. Ту се пило за покој душе свима воденичарима што су год дотле осванули мртви у зарошкој воденици. Ту ти се напијало у здравље попу, кмету, Страхињи и свему Зарожју.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
му мирне звезде светле кад се смркне, И пуно је сунца, као чаша вина; Змија на по пута застане да цркне, Држећ мртви поглед пут наших висина.
ПЕСМА ТИШИНЕ Зборим ти несталој, док жалосно плави Мртви сјај месечев на планинској рти. Ти си још уза ме; врата су љубави Увек отворена, као врата смрти.
Мирис јасмина мешао се са љубичастом светлости ноћи у којој је спавао мртви син Божји. Војници су били поспали. Њихово оружје и шлемови светлили су око гроба.
да их не покраду, Носи, реко српска, крв невиних жртви: Радосне победе хероји нам даду, Али страшну правду извојују мртви. 20. октобар 1941. („Американски Србобран“, 28.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону, и птичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Та је задушница најважнија јер за њу веле: да се онда мртви, целе зиме до тада затворени горе, на небу, пуштају тада с неба те да онако жељни, гладни, сиђу у своје гробове и
да што се тад њима, за у покој душа мртвих, дâ, да они поједу, попију, као да се самим мртвима дало, као да се они, мртви, дигли из гробова те сами они јели, пили, крепили се.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Христић онда појури тамо. али у рушевинама њеним оба телефонисте, размрскани и унакажени, лежаху мртви и врући. Он зграби један карабин што је лежао поред њих и стаде бежати.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ПЕТАР: Господару, пала нам шупа и убила коње. ЈАЊА: Што, море, што? ПЕТАР: Мртви коњи, нема више помоћи ЈАЊА: Кирије имон! Убием си! (Трчи.) Убием си! (Завјеса пада.) ДЈЕЈСТВО ДРУГО ПОЗОРИЈЕ 1.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Е, не верујете, је ли, али тако је! Не лажу мртви! Лаже Гарсули! Мени остависте само једну књигу: Житије мученика наших светих. Гут! А убиство?
у росијском посланству, поменутог дана, Исакович је, полако, заборављао своју Бечлику, као што се заборављају мртви, кад их сахранимо. Копша му је био саопштио да сербске мајке, грофа Бестушева, у Бечу, више нема.
На ходницима, где се двојица састану, само би један могао остати жив. На авлији би остали само мртви. Док би се аларм рашчуо, док би помоћ дошла, већина затвореника могла би да се разбегне.
Понављао је да би се до гувернера затвора могло продрети, лако. А на дворишту тврђаве, непомични, остали би само мртви. Волкову се то брбљање Исаковича било досадило и једва је чекао, да тог официра види да је отишао.
Павле онда стеже сабљу, и своју, огрнуту абу, па учини корак, два, према кући, која је била мирна, као да су у њој мртви, арестирани.
су се, каже, од Црне Баре почевши, упутиле за њима, а они, Исаковичи, огледају се, од тог времена, у свакој води, као мртви коњаници. Где они преноће, где се пробуде, на хунгарским равнима, Месец личи на лице мртвог човека.
и после, у Росији, помињао само оно, што је у Токају почео да им говори: Сетите се, каже, како смо и до Фрушке стигли, мртви уморни, гладни, сасушени, ритави. Бубњи су нам били неми. Помрли су нам били, уз пут, и свирачи.
Лишће би узлетело пред њим, залепршало и падало, као безбројни, жути, црвени, мрки, мртви, лептирови, које ветар подиже, али који крилима више не машу.
били, у кући, остављени – код својих ногу, Петар је лежао на татарским јастуцима, са главом дигнутом високо, као мртви. Имао је, међутим, широм отворене очи. Биле су загледане у бескрајни простор кијевски.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер где се установи устав човечје природе, да живи мртвима пишу, или да њима нешто говоре, или да мртви живе слушају, и заповести њихове врше?
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
добро утаба Чека да семе никне Семе му главу испразни Претвори је у мишју рупу Мишеви поједу семе На месту остану мртви У празној се глави ветар настани И коти шарене ветриће ТРУЛЕ КОБИЛЕ Један другом буду камен на срцу Камен ко
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
) АНТА: Ау, ала су крупни наслови. СПАСОЈЕ (чита један наслов): Чујте само, молим вас: „Мртви се дижу”. АНТА (чита): „А кад дође суђени дан смрти, мртви ће се дићи из гробова”.
СПАСОЈЕ (чита један наслов): Чујте само, молим вас: „Мртви се дижу”. АНТА (чита): „А кад дође суђени дан смрти, мртви ће се дићи из гробова”. НОВАКОВИЋ (чита): „У парцели 17 гробница 39 отворила се и мртвац се дигао”.
НОВАКОВИЋ (чита): „У парцели 17 гробница 39 отворила се и мртвац се дигао”. ЉУБОМИР (чита): „Мртви устају, мртви говоре”. АНА (донела је чашу воде). ЉУБОМИР (испио је воду).
НОВАКОВИЋ (чита): „У парцели 17 гробница 39 отворила се и мртвац се дигао”. ЉУБОМИР (чита): „Мртви устају, мртви говоре”. АНА (донела је чашу воде). ЉУБОМИР (испио је воду).
Чекајући на трамвајској станици, отворио сам новине и привукао ми је пажњу упадљиви наслов: „Мртви устају, мртви говоре!” Прочитах прве редове и на један мах ме обли зној! РИНА: Исто тако и мене.
Чекајући на трамвајској станици, отворио сам новине и привукао ми је пажњу упадљиви наслов: „Мртви устају, мртви говоре!” Прочитах прве редове и на један мах ме обли зној! РИНА: Исто тако и мене.
Истрагом је утврђено да сте ви извршили самоубиство и, према томе, ви сте мртви; ви сте пред законом мртви и ви сте за нас мртви. Сахранили смо вас, и то свечано.
Истрагом је утврђено да сте ви извршили самоубиство и, према томе, ви сте мртви; ви сте пред законом мртви и ви сте за нас мртви. Сахранили смо вас, и то свечано.
је утврђено да сте ви извршили самоубиство и, према томе, ви сте мртви; ви сте пред законом мртви и ви сте за нас мртви. Сахранили смо вас, и то свечано.
За вас би једини излаз из ситуације био кад би се вратили тамо одакле сте и дошли и помирили се с тим да сте мртви. ПАВЛЕ: Да, то би био један излаз из ситуације, али има још један, и ја сам се за овај други одлучио.
Имао сам прилике да доказујем да је жив човек који лежи већ годину дана у гробу. Било је потребно да и мртви гласају за изборе народних посланика, ал' то је друго.
ЂАКОВИЋ: Па, господине, реците ви мени, шта мени смета сад, кад сам већ ушао у саму тајну, да бацим један летак: „Мртви су устали, живи се спремају да их поново сахране”. СПАСОЈЕ (пренеражен): Нећете ваљда?!...
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
За Караново су, као и за многе друге, уосталом, писци особе које су успеле да уђу у школске читанке и умру. Мртви и покопани, са споменицима по парковима, они могу да буду чак и драги!
То је еволуција. Свет у коме се пробудио био је свет генија масовне производње, а људи које је познавао били су или мртви или са измењеним мозговима. То није било необично.
Црњански, Милош - Сеобе 1
пропустио изасланство што је тражило барона Беренклау, да му преда варош и једна кола, на која беху натоварени мртви, који су млатарали висећим рукама и тресли спалим ногама.
Дигавши се, лен, толико лен да ускоро опет заспа у ходу, мрмљајући нешто кроз нос, мртви Аркадије је ишао право према својој кући.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) јер као што мртви не могу ни да виде нити да чују, тако исто се нека особа може учинити „слепом“ и „глувом“. „Српске и бугарске жене
’ то чине три пут“.¹⁴ У горњој Крајини новорођенчету измере уста концем пре првог дојења и тај конац завежу у мртви чвор. Кад дете напуни пола године, одреше овај чвор, па ће, мисле, дете убрзо проговорити.
У Босанској крајини „завеже мати или бабица новорођеном дјетету на оном комадићу пупка што ће отпасти мртви узао, па кад дјетету буде седам година, даје му да узô одријеши и дијете ће бити много напредније и јаче“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Траже се да дођу на поноћни бал код Небојше куле, мртви или живи, и заиграју валцер »На лепом плавом Дунаву« с вилењацима, вештицама, духовима и давним дављеницима. Траже се.
изнад гробова и затрпаних костију устаника, бегова и дервиша и жваћете жваку, а они вас гледају одоздо, испод асфалта, мртви ратници — баш вас брига!
гладни — узимаћемо храну, жлезде ће лучити неке своје непознате сокове, варићемо последњу вечеру и док будемо лежали мртви. Како је све то понижавајуће, мислила је не престајући да гута залогаје.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Можете мислити какав је умор савладао те људе! И ми бјесмо мртви сустали, а притиште мркла ноћ. Кад би пред зору, чу се поклич: „Ха, на ноге, утече Француз!
Затијем окупаше Крцуна, домаћица даде чисту кошуљу, те га наредише. Онда њих шесторица, онако мртви уморни, полијегаше.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Нашто мртви словенски језик, који разуме само једна мала мањина и који је туђ и неразумљив народу? Учити тај језик значи губити
је остала и која се развила у ово што данас српски народ има, почео је он радити на народном и живом језику, одбацивши мртви туђински и скрпљени црквени језик, исто онако као што је енергично потиснуо и црквене идеје.
књижевни језик, није успео да херцеговачко наречје постане опште наречје, али је успео да живи и народни језик потисне мртви црквени и школски језик.
Врло млад, раније но ико, он је изишао на глас са неколико добро писаних, садржајних приповедака (Мртви живот, 1903; Вихор, 1904; Беспуће, 1906, штампано у засебној књизи, Сарајево, 1912).
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јој, како се војске уоштриле! Стоје мртви, брате, на гомиле, Ама нико успрегнути неће, Већ ко може у бој се заплеће.
“ Побисмо се, стаде шара цика, Беше мртви, беше рањеника, Ал' без ране не би ниједнога, Сваки љуто бранио је свога; Стари Станко и он допâ мука, Сломила се
је са Цветом у граду, Собом одзва Србадију младу; Ти понели рањенике своје, Па сад живе и рањене броје: Отуд мртви педесет видише, А рањени беше мало више.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Шта је сад ово, ево, канда, већ и мртви устају, а? ...Па шта, кад је преко ноћи нестало силне царевине и њезине моћи, онда могу, вала, сербез и покојници
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
до ње дође и узме је, ја ћу бити његова, а ако ја прва к њој дођем и узмем је приђе вас, знадите да ћете ви сви мртви на оно мјесто остати, него пазите добро што чините.
Кад стара донесе зубљу, арамбаша виђе своје 'ајдуке ђе леже мртви на једној гомили, те стане молити војника да му се смилује — да му опрости живот.
Па онда пође к носилима, али се назови-мртвац усправи п седне вичући: — Мртви, камо те се? А побратим иза угла: — Ево нас, сви смо готови.
Ми благо делисмо калпацима, а сад устали сви мртви, па свакоме једва по два новца допало, а једноме ни то није могло изићи, него узеше моју капу те му дадоше за два
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
песме на свету, као што је, на пример, Преверова „Барбара“ (сећаш ли се оного о облацима који фурају низ реку као мртви кучићи, максимално речено, на часну реч!
па у џепингеру немам ни кинтаћа (чак ни за кофи), а дође време да се сређују формалности, они — ти лежерни типови, мртви-ладни, среде лепо своја пића, а кад им ја, мислећи да су стварно заборавни, одвојим лакат у плексус и кажем: „Па,
Замолите неког да вам опали ћорак с даљине од три метара и бићете укокани док кажете —бритва! Мртви мртвицијати, мислим, као Рамзес ИИИ или неко њему сличан. Јао, мила моја мајко, да сте их само видели на оном брду!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Под сунцем слеђен, усред воде жедник, у гвозден-љусци нестрпљењем жути а мртви светле брежјем разасути. Ни Петков цyцед нити Средин женик.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Понекад стакло мочваре мирне лептирић модар крилима дирне. У касну јесен кад магле спусте над поља мртви вал, из даљи сиве севера хладног у госте дође ждрал. Спусти се доле, зашуми трска, ледена скрама на води прска.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
која мисли со која боли и деца дижу бивољу главу у небеса крене удар по читавој крајини прво један па други и мртви се јаве на вест бодру велика је традиција вампира један моли убрус да обрише лице од корења од кише што се слива од
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ако су они неспособни за вучу, неупотребљиви су топови и оне гранате. Људи су мртви — Говорио је командир често војницима.
А колико је тек мртвих пред нама. При сваком овом пуцњу, од којег земља трепти, падају мртви и рањени... И целу ову масу здравих и снажних људи воде на губилиште.
Као да нам праве шпалир, лежали су мртви са обе стране пута. Битка се на овоме делу водила на друму, и где је који пао, ту и остао. Било их је много.
Затрупараше копите коња. Али предњи коњи трећег топа устукнуше, фркћући. Мртви се испречили. Следећа запрега најаха. Командир викну на возаре, те ови размахнуше бичевима.
Изгледа као да су се мртви ослободили мука. Али је мучно посматрати онога јадника кога је зрно ударило у главу, па му позади вири парче мозга.
Али мучно је загледати, јер су сви мртви имали подједнако мученички израз, те су наличили један на другога. Прегазисмо реку.
Видимо тамо неке непомичне прилике. Када се још више раздани, наше слутње постадоше страшна стварност. Мртви војници су лежали као опало лишће. Топови и каре били су окренути у разним правцима, шесторне запреге мртве.
Прича се како није добро да погреб иде истим путем. А ми наиђосмо опет на ону несрећну Битву, где још леже мртви, надувени коњи и преврнута кола. Очајање обузима људе при помисли на понован прелаз. Ко зна!...
У даљини негде одјекује потмула топовска паљба, од које други сада гину и леже исто онако мртви... и пред овим крстом и смиреном молитвом, људи као да полажу рачуна сами себи и невољно им се намеће мисао: зашто...
Ено га где паде, онај се у ковитлац окреће. Али зашто они наши леже мирно... мртви, мртви. Ох... рину разорна у гомилу... Ала падају...
Ено га где паде, онај се у ковитлац окреће. Али зашто они наши леже мирно... мртви, мртви. Ох... рину разорна у гомилу... Ала падају...
НА КАРТЕЧ! На чистинама и између кукуруза лежали су мртви војници у плавим блузама. Било је и тешко рањених, који су немоћно дизали руке, вапијући за помоћ.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нада мном ће у лишћу свелом уди твоји засијати, мртви, мраморни, вечни. ВОЈНИЧКА ПЕСМА Нисам је за сребро ни за злато плако, нити за Душанов сјај.
Тамо се тресу, не политичка ситуација, нити књижевне догме, него и сам живот. То су мртви, који пружају руке! Треба их наплатити!
Не бих точио лимонаде из Макијавелија. Али мртви брзо ућуте, а видовданска етика не пали свуда. Прошла недеља била је маџарска. Све су новине ћутале и чекале.
1924. ЛАМЕНТ НАД БЕОГРАДОМ ЈАН МАЈЕН и мој Срем, Парис, моји мртви другови, трешње у Кини, привиђају ми се још, док овде ћутим, бдим и мрем, и лежим, хладан, као на пепелу клада.
А кад ми се глас, и очи, и дах, упокоје, Ти ћеш ме, знам, узети на крило своје. ЕСПАЊА и наш Хвар, Добровић мртви, шејк што се у Сахари бели, привиђају ми се још, као утваре, ватре, вар. Мој Сибе полудели, зинуо као пеш.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
) Вараш се, дете!... Мати је далеко... Осетила сам данас то... Изгледа да је тако сад у зиму... у пролеће су нам мртви, канда, ближе, озелени трава, па онда птице... цвеће... Мирисни поветарац... душе покојтужно је, али је лакше...
бићеш код мене... Сироче: (Хвата је за руку.) Код тебе? Госпођа у црнини: Јесте... Оставимо гробове на миру. Мртви припадају Богу, њима је добро. Горе је живима кад остану самохрани. Али Бог је милостив. Он подиже наше мртве у живима.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
стоје само они, његови најмилији, који тамо негде у равном пољу на овој студени, можда леже размрскани, побијени, мртви. »Шта је ово ?... Не може бити! Зар баш сад, кад они долазе... зар баш овај воз!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Али сутрадан су научници запазили да су урођеници мртви пијани и одмах су видели како је до тога дошло: урођеници су попили сав алкохол у коме су брижљиво чуване ухваћене
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Хладни мртви свете, далеко од мене! Прошли су ме снови, не буди их више. Одвраћам од тебе мирне моје зене Што под месечином некад
У прошлости тражим чаробну мирноћу Да, ведар, завршим мог живота дане... Хладни мртви свете, далеко од мене! Ја не тражим ништа и не желим ништа, И ко мирни стражар, без рока и смене, Ја брижљиво чувам
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају. Напољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СВОЈИМА 30 СЕНКЕ 37 ТИШИНА 38 БОЛЕСНО ПРОЛЕЋЕ 40 ПУТ 42 ЖЕНА 44 КАРИКАТУРЕ 46 РЕЗИГНАЦИЈА 50 НЕИЗБЕЖНОСТ 52 МРТВИ ПЛАМЕНОВИ 53 СВУДА ЈЕСЕН 60 ВАТРЕ СПАСЕЊА 62 ИЛУЗИЈА ДУГА СЕЋАЊА И НАДЕ 64 ИСТИНА 66 СТАРИ МОТИВ 68 У ИЗНУРЕНОМ
тако, најзад, да се стиша У последњу јесен једног дана, Стална, ситна док засипа киша, Уз одјеке црне песме врана. МРТВИ ПЛАМЕНОВИ И Саранили су њене очи сјајне У таму гроба, у живота бол; Саранили су њене руке бајне У царство таме,
У дугачком, тужном и свечаном реду, Промичу крај мене дани што су били: Раскош првих снова у злату и свили, И мртви априли, И радости прошле и драги профили.
Тонемо као труп Титаника. Мрак. Неизвесност. дуги, мртви часови. Глуво доба. Круже кобни, црни гласови. А душе захвата слутња, страх, и паника. СОНЕТ Шта је то?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Фала да је Богу, барем је јуначки погинуо!“ „Е момци! доста би причања, но да се сарањују мртви, а живи да иду дома!“ рече Мијајло. Сердар се диже с натегом.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Једној смрти ејвала, а друге се не бојим! — Смрт се паром не купује. — Умри ја — умре цео свет. — Мртви се зла не боје. — Ко ће данас изеденом јагњету помоћи, ако сутра курјаку и кожу здере.
— Данас јесмо, сутра нијесмо. — Док смо, нек’ смо, кад умремо, нек’ се спомињемо. — Мртви живима очи отварају. О СУДБИНИ — Ко се за вјешала родио, неће утонути.
— Волиј’ бих зецове чувати — но жену. — Где се коњи туку, ту магарци мртви падају. — Грмови споро расту, ал’ брзо се извале. — Да није наде, скупа би ужад била.
(Жишка, жар) 102 — Миш медведа свеза? (Кључ и ковчег) 103 — Мртви родише живога? (Огњило, кремен, варница и труд) 104 — Највише зна, најмање говори?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
68. Ноћу стеоно, а дању јалово. 69. Од бијела камена постало, аљину има руком неграђену, од гласа његова мртви људи устају, а послије смрти крсте га. 70. Оздол гвоздено, озгор дрвено, а у сриједи месано. 71.
Онда калуђер таче штапом најприђе чоека, па коње редом. Тек што којега такну, мртви оживље а коњи се у људе провргоше; па их упита: „Који сте и што сте ви?
до ње дође и узме је, ја ћу бити његова, а ако ја прва к њој дођем и узмем је приђе вас, знадите да ћете ви сви мртви на оно мјесто остати, него пазите добро што чините.
Кад то виђе царев син, извади нож иза паса, те сам себе уби, и обоје мртви на земљу падоше. У ови исти час — Божја воља!
” обоје устадоше на ноге као да им ништа није било. Мртви се зачуде како ускрснуше, ај | отац радујући се поведе их у свој двор, па их вјенча, и прве године роди млада царица
” Па онда пође к носилима, али се назови-мртвац у један пут исправи и седне вичући: „Мртви! камо те се?” А побратим из угла: „Ево нас, сви смо готови.
Ми благо делисмо калпацима, а сад устали сви мртви, па свакоме једва по два новца допало, а једноме ни то није могло изићи, него узеше моју капу те му дадоше за два
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А ујтру? Ујтру сви устали здрави као дрен! Нико ни једне огреботине! Мртви, а устајемо као да смо живи! ПРОСЈАК: То сам ја све у моје тело примио!
А ти, усрећитељу! Живе нас урнисо, а ни мртвима ниси нам дао мира! Због тебе и мртви морамо да чипчимо! Педесет година, а ни женско, ни подварак... ПРОСЈАК: Шта ће мртвацу женско и подварак?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
[Х]оће ли православије пропасти ако се мртви не буду око цркве, но изван градова, вароши и села закопавати? [Х]оће ли православије посрнути ако народ не буде
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ћук од ћука, као што су сви његови, а највише Пињатина!... А мртви Шкоранца нека се мени јави, ако је кадар. Бакоња је пио ријечи Срдарове.
Шест спореднијех олтара бијаху застрти црнијем завјесама. Насред цркве лежаше мртви гвардијан, на истоме „катафалку“ који је служио за Шкоранцу и многе друге прије њега.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Прислонимо на зрак ува: Кроз шупљине између нас ветар дува Што времена по два спаја. Леже испод мрачне сене Мртви, а још нерођене Слути ваздух који крај нас засветлуца.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Државна сила. — Је ли војска? — у Прерову, као чавке, црнеће се жене. А ти си невин пред властима. — Мртви? Да није... — Смрзнути леже пред општином. Баш их брига за Аћима и радикале. Чува их војска.
Аћим на прстима пролази поред бачваре: да ли је и данас пијан? Уздржав а кашаљ. Нека не зна да отац све види. И мртви брестови на дрвљанику. Сакрио би се од себе самог. Куда ће сада? У његовој соби је као да су данас мртваца изнели.
— Није само мени. Свима. Поп је промукао од читања малог опела јер за велико нема времена. Мртви не могу да дођу на ред да последњи пут уђу у цркву.
Ићи ћу јарком, иако је тама, да ме не препознају сељаци у опустелим сокацима, којима последњих дана највише мртви прелазе. На крају Прерова нећу стати: тамо Мијат, звиждећи, вуче воду и меси блато. Прави кућу, миш.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
је ваљда било и жао младића па му је обећао да ће га, кад обојица буду у смрти, даривати невидимком какву пожели, ако мртви знају да желе. Очигледно је одржао обећање.
универзитет и КапетанМишино здање, и мало даље, према данашњем Студентском тргу, на остацима турског гробља, лежали су мртви устаници, узвици и пуцњеви још су се стапали са прозрачном тамом, српска је војска надирала одасвуд, са свих капија, а
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- давно, прије много лета, У дан један мутни, јесењски, и мокри, Кад капаше вода са дрвља и цв'јета, И кад мртви данак тешка магла покри: Спровод један стиже, хрпа мрачних лица, И у пусто гробље утјераше кљусе...
Па кад дође час Страшнога Суда, и кад мртви почну устајати, Нека тада све гробље оживи, Камен нек’ ми притисне гробницу, Само да се ја дићи не могу.
Једнолик, дуг, и влажан Јесењи дан се тмури; Плаче без краја, болно плаче Суморан бескрај сури; У мртви сутон што се хвата Једначи, јеца весма - По трулом лишћу, преко блата Стара, болна, и полагана, Убогих, мутних, штурих
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Само да се ово сврши.“ У најтежим тренуцима опасности, кажи сам, они су као и ми, а ми смо, сутрашњи мртви, пуни грозничаве зебње уздисали: „Само да све ово преживи, само да се ово преброди.
Онда је отаџбина била религија. Онда Бог није био свуда и на сваком месту. Њихова божанства, то су били њихови мртви очеви чије су душе становале у кућама своје деце и нигде на другом месту. Колико Богова, толико отаџбина.
— КО је дошао? — Бог богова. После је повирила нека жена и узвикнула: — Боже, па то су све мртви. Онда се грохотом насмејао старешина апсане и дрекнуо: — Ауф!
Ја сам веровао да мртви мисле, и утешен тамо враћао сам се поново у живот. Али, ето, оне сам ноћи седео узалуд: земља је ћутала, трава није
Кад, не постаја дуго, а они поскидаше пушке и почеше пуцати. Простреше се по земљи мртви и жене и људи, а после не знам шта би јер ме ви почесте дрмусати те се пробудих.
Пушке плануше и крв се проли. Зачас, и међу првима, младе и младожење беху мртви, ваљаху се у својој младој крви. Је ли видео господин оно гробље поред пута где су кипариси... Хм...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али њему су стизали само мртви предмети: путем би се на њима охладио топли додир њених руку, и до њега — вај! — није допирао њен уздах.
другог круга, ма колико живљег и збивањем богатијег од овог нашег, и опет је само један диони живот — само један мртви рукавац времена.
Сад ми се сви „важни”, и „одлучни”, и „пресудни” догађаји живота чине шупљи и мртви као празне личинке. Зуре у мене слијепо и бесмислено, попут прстења коме су поиспадали каменови.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
јадан, кô жалостан, не имајући куд камо, упрти самар на леђа, а четири плоче метну за пас, па једва ни жив ни мртав у мртви акшам дође кући.
Мали одмах изиђе и отиде у цркву. Кад дође тамо, ал̓ онај мртви стоји и држи рукама за штрикове. Мали, кад та види, рече му: — Звони, звони, кад си први дошао.
Мали, кад та види, рече му: — Звони, звони, кад си први дошао. Свеједно, ја се нећу ништа љутити. — Кад мртви ништа, а он ће опет: — Ма звони, човјече. Свеједно, звонио ти а звонио ја; кад си први дошао, звони.
Свеједно, звонио ти а звонио ја; кад си први дошао, звони. — Али мртви опет ништа, а мали се на то наљути, па примјери шаком, па љек у образ: — Кад нећеш звонити, што си ту дошао?
мртви опет ништа, а мали се на то наљути, па примјери шаком, па љек у образ: — Кад нећеш звонити, што си ту дошао? Мртви се стропошта на земљу, и мали узме па одзвони, и онда се врати к попу. Кад дође тамо, пита га поп: — Јеси ли одзвонио?
Па онда пође к носилима, али се назовимртвац уједанпут исправи и седне вичући: — Мртви, камо те се? А побратим иза угла: — Ево нас, сви смо готови.
Ми благо делисмо калпацима, а сад устали сви мртви, па свакоме једва по два новца допало, а једноме ни то није могло изићи, него узеше моју капу те му дадоше за два
“ Тако и учини. Кад се свекар врати, хајдуци су били сви мртви, а паметну снаху сви су волели, и чак из другог вилајета долазили да их она учи.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Прилази ми једна земља снова, С белим небом и црним очима; Прилази ми шум лепих ветрова: Мирис туге видик ми отима. Мртви људи и мртве радости Гледају ме сном што се не мења: Мртва снага велике младости Сад ми прича о духу камења.
Моја љубав под животом спава, Откад мис'о рађа своја чеда: Тако мртви дају каткад јава, Моју љубав још сећање не да. ПЛАВЕ МИСЛИ О што си, зашто занела се тако?
И моја љубав, и она је вани: Без мене, тихо, удаљена труне; Не чује моји кад падају дани, Не види гробље што га мртви пуне. Јутро ми свако пружа живот цео, А свака поноћ један покров бео. За мртве немам молитве, ни боле.
Симићу Каткада снага крвљу ми проструји И пробуђена жеђ живота, да ме Изведе мало из глуве осаме, Где живи зима и мртви славуји.
И сад, кад приђу моји дани стари, Дани велики, ал' мртви за мене, И твоје очи, и усне пламене — Једино што се крв моја зажари.
НИРВАНА Ноћас су ме походили мртви, Нова гробља и векови стари; Прилазили к мени као жртви, Као боји пролазности ствари.
Ноћас ме је походила срећа Мртвих душа, и сан мртве руже, Ноћас била сва мртва пролећа: И мириси мртви свуда круже. Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав из свију времена, Заљубљени, смрћу загрљени Под пољупцем мртвих
Ноћас су ме походили мртви, Нова гробља и векови стари; Прилазили к мени као жртви, Као боји пролазности ствари. ПРЕСТАНАК ЈАВЕ Долазе дани и
Кроз моју душу прошли су пукови, Еполете, сабље и шињели сиви, Огањ и јуриш; и још нови, нови, Јунаци мртви и јунаци живи.
Они спавају, ти наши синови, У својој крви, безбрижни к'о тићи, Заборављени к'о мртви кринови, И поносити к'о стари племићи.
траг безумљу знати; И где је прошлост са безбројно жртви, Чије је време, ко је Богу мати, Нашто је живот и куд иду мртви.
1911. ПРВИ ПОЉУБАЦ Тако у доба кад се мртви дижу И кад часовник, по фабули, живим Обзнану даје да авети стижу, Да коло воде по плочама сивим, Кад поноћ дође, и
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Овде се одбацују, стресају сви локални, усконационални, мртви митови и њихова кратковида тумачења. Остаје исконско прожимање звезде на небу и звезде у срцу, које је карактеристично
Зачетак такве појаве налазимо у стиху: „на столу лежи мртви леш таме“. А најважније је, разуме се, што је оваква врста слике у ранијем песништву била спорадична и усталила се тек
Све су то, дакако, мањевише мртви језички тропи, тј. кодирана су нова, пренесена значења, али и као мртви сведоче – и своје сведочење у језичкој
Све су то, дакако, мањевише мртви језички тропи, тј. кодирана су нова, пренесена значења, али и као мртви сведоче – и своје сведочење у језичкој меморији похрањују – о самоме механизму пројектовања људскога тела у човекове
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Нијесам ја луд, жено!.. Пођем у људе или на сабор. Све изгубило памет. И кнез и прото и онај мртви Неђељко Шкипац што иде у манастирску писанију. Све: Србија, Србија; Косово, Лазар.
А Турци су се и уверили, јер су и мртви по Анадолу боље од њега изгледали. И оверили му путне исправе за Косово, казу митровачку, село Чабар.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Будилници свести и намере красне, Носиоци мисли тако горостасне, Ви сте сада мртви — време напред уји, А ми изложени вихру и олуји.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Мртва је а негде још траје дан, о ласте Сви мртви су заједно био си пун мрачних нада У пустињи си што у празној светлости расте док у двострукој тишини слепе је очи
каменом не бунца због пакла из земље ископаног ко жива Овде камење пева и птица се скамени сива Овде су сви први пут мртви иза последњег сунца О зашто смо тако сами и слаби и крти Док се земља окреће око своје смрти негде испод земље зри
ТРИПТИХОН ЗА ЕУРИДИКУ И На уклетој обали од дана дужој, где су славуји сви мртви, где је пре мене црвени челик био, горки сам укус твога одсуства осетио у устима.
О, испод коже млаз крви моје чезне ноћ с оне стране месеца, ноћ вишања. Ал сва су затворена врата. Сви су одјеци мртви. Никад тако волели нису. Да ли ћу изненадити тајну смрти, ја жртва. Горка суза у срцу. На кужном ветру сам.
Спавај, злу је време. Заувек си проклет. Зло је у срцу. Мртви ако постоје прогласиће те живим. Ето то је тај иза чијих леђа наста свет ко вечита завера и тужан заокрет.
Већа све бива сенка моја далеко од хуке где ћутећи док остали су мртви уснух. Јој ваздух вене умиру сви облици! О милости за оно што сам био у сну. То паклена ми љубав у недоумици.
их стићи нећемо о никада никада се неће изједначити време наше смрти и њихове вечито бићемо раздвојени и мртви поѕт ѕцріптум Црвене птице пиће нам с усана видети их нећемо вриштаће траве у облацима кржљавим чути нећемо ИИИ Крв
кораке и смрт и једне вечери после живота крв престане да буде птица постане змија у трави па свуноћ деца плачу мртви су на левој страни узалуд упаљене ватре чекају њихов повратак њихова ноћ са нашим даном меша се не заборавите да то
имена за историју: од слепог лица бродолома у њиховим последњим очима створена је историја поука за остале: људи су мртви а не смртни сунце ће проћи и кроз наше очи неизмењено В Узидали вас у зид невидљиви и сви сте били спремни да
сплету онесвешћених чула на граници вас и изненађења нису вас нашли збогом граде где се прекида моје сећање сада сте мртви и ваше је тело неопипљиво сећање и топла прегршт земље прегршт Србије и нас рефрен: Уста су била испуњена песком и
Победници беже. Празан је празник биће је утварно Док достојни шетње кроз врт мртви леже. Сунце је болест и слабост је стрела У сну одвојени водом док се мрзну. У висини ватре хладно је без тела.
позна јутро оне које буди Ал зна их поноћ пуна сунцокрета Биљни петао на крову света Који их само зато буди Што мртви знају да буду будни Да следе реку звезде и птице и наставе живот криомице ФЕНИКС (И) Да л варком чараш по мом челу О
Краков, Станислав - КРИЛА
Већ под омањом главицом наишли су на већу прикупљену групу. Сви беху попали као мртви по оштром камењу у сенци бодљикавог жбуња.
Извештаји о мртвим и несталим непрестано су долазили. Истина доцније су многи мртви оживели, а нестали се повратили. Често је то старешинска радост, кад могу многе губитке да пријаве.
Други се згрчили подбиј ени под нешто нагнуте плоче увијени у крила шатора, непомични мирни као мртви. Тако је било све до јутра.
Терет ранаца ослободио је још малочас плећа. Мрак који увек скида храброст људи сада им је дао. Не виде се мртви, и јури се напред. Прво се: У р а!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Приближујући се главном месту ономадашњег разбојишта, прво осетих ужасан, угушујући смрад. Бпели летњи дани, па се мртви брзо распадају и труну. После смрада први су весници блиског разбојишта грдни ројеви крупних мува златица.
парчад жалосно фијукаше, а два Црногорца, улево од мене само це прокривише као рањени лавови и стропошташе се на месту мртви... Сад се зачу из даљине како хучи и наша граната.
»И мртви имају право, али право живих прече је и старије.« Лепа философија од простих људи. Пођемо, и хватајући све улево, нађо
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ И Све што даље време хити, Све се већма прошлост грли, Све се већма моји мртви Мени чине неумрли.
ВИИИ Мртво небо, мртва земља, Не мичу се магле сиве; Мртви дани, мртве ноћи, — Само боли јоште живе. Тоне, пада мртва нада У наруче мртвом Богу, Изумрло што је могло, Само
Покушавам да је тешим, Па јој зборим туде: „Залуд плачеш, чедо моје Мртви се не буде.“ XXИВ Можда није то баш тако — — Можда бејах где на путу, Па се жељан врнух дома, Своме гнезду, своме
— јоште једна стена, У њој урезаних некол’ко имена, — С њима с’ певô, плакô, ништа им не скриви, — А сад су ти мртви, — макар да су живи. ЛИИ Тетка Мико, уђи и ти У мој оквир црни, Одатле ми најдавније Спомене разгрни!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Другојаче није могло да буде. Али то камење дошло им је наскоро главе... Између наших и њихових ровова лежали су мртви војници. Артиљерија је одмах отпочела. И њихова и наша.
Разлежу се повици: „Удри га!“... „Не дај да бежи! „ „Јаој!“... „Предавам се, братко!“ У њиховим рововима остали су мртви и тешко рањеНи. „Санитет!“ — јаучу рањеници. На свима странама одјече прасак пушака. „Напред, напред!“... „Ура! Ура!“..
Он ме дохвати за руку и готово изнесе. „Ура!“ Ура!“ — разлеже се кроз облаке. А свуда унаоколо мртви, мртви. Никад толико људских лешева нисам видео. Са њима смо се саживели, и сад више нико не мисли на себе.
Он ме дохвати за руку и готово изнесе. „Ура!“ Ура!“ — разлеже се кроз облаке. А свуда унаоколо мртви, мртви. Никад толико људских лешева нисам видео. Са њима смо се саживели, и сад више нико не мисли на себе.
Њихови бајонети су светлуцали при јутарњем сунцу... Пред отвореним вратима Капије Слободе остали су мртви као неки стражари. Нас рањене, уз јаук и шкргут зуба, понели су на супротну страну.
Растурени по шуми, лежали су мртви и рањени Бугари. Још стоје свеже локве крви. Неки су издисали. Баш на самој путањици куда смо ишли, лежао је младић,
Сахрањују нас као незнане хероје. И онда замисли, како би то изгледало када би се ми сачекивали, а они леже мртви по јаругама. — И још треће — умеша се капетан Милија. — Сваки онај пешак који заостане може лако наћи своју јединицу..
Овде смо у мртвом углу. Војници се пузају уз онај камењар. У равници остали су мртви и рањени. Јаук се разлеже на свима странама. Успели смо се на једно ребро.
Било их је који су почели да беже па им гранате препречиле пут. Онда трчали насумце, падали мртви, или прилегли, чекајући да их непријатељ стреља. Не можемо ни напред, ни назад. Где смо, ту смо.
Заставник с барјаком у руци полетео је први. Наши су на отвореној пољани, сви живи, а Турци у рову, и сви мртви... Кипислцауф! Из долине гађа тешка француска батерија, и гранате прелећу изнад наших глава.
Кад дође ред на мене, он прекиде. Онда један скок, и настави даље. Обазрем се. Око мене сви мртви. Нагнем да бежим. Он поче да гађа мене, куршуми су прштали около, али ја се дочепах рова жив и здрав.
Наш је план овај. — Командир се замисли. Војници су га посматрали... Од њих ће многи још ноћас бити мртви. — Успех нашег напада зависи од бугарских објавница. Ако нас они са објавница осете и припуцају, напад је пропао.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ ЈЕЛИСАВЕТА: Мртав и живи? Ох, страшна часа! Кад с оштрим мачем мртви устану И безброј живе војске подигнув Мртвачким гласом дрско заишту Непогребено злато престола. КАП.
— О! РАДОШ ОРЛОВИЋ: Побеђени су!... Ах, мртви, ледени!... Зликовци подли, Турци невере! Мајчиног млека вечна поруга! Очинци гадни цркве Христове!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Милутин Бојић ПЕСМЕ Садржај ЛЕПОТА 2 ОНИМА ШТО ПЛАЧУ 4 ВЈЕРУЈУ 5 МЛАДОСТ 7 ВРАНЕ 9 МРТВИ БОГОВИ 11 ПОСЛЕДЊИ ЧОВЕК 14 ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД 20 САЛОМА 26 БАЈКА О
Те вечери Воља роди се у мени. (1910) МРТВИ БОГОВИ Мудрости доста! О, пали смо ниско. У вечну ноћ нас наше воде зубље, А чини нам се сунце нам је блиско.
Ограшја ћуте. Тајац пољем гази. Белбужд! Чујеш ли, то се мртви буде, Челичном речи да славе и суде?... А Поколење Сунца с гора слази. 5.
Јер хоћу да влада бескрајна тишина И да мртви чују хук борбене лаве, Како врућим кључем крв пенуша њина У деци што кликћу под окриљем славе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Дим.). Дрво, и кад само падне, на огањ се не меће (Ст. Дим.). У штавичком срезу (на путу Нови Пазар — Рожај) мртви се сахрањују у »кораби« од јавора или букве, али никако не од брекиње (испитивања Ст. Дим.).
за мртве има нарочиту привлачну снагу. У једној скаски из загребачке околине мртви, устајући ноћу из својих гробова, редовно краду с. и носе га у гробове (ЗНЖОЈС, 23, 266), упор.
остају иза мртваца и које се после дају сиротињи (СЕЗ, 16, 254), гомиле дрва које се на Беле покладе пале да би се мртви огрејали (СЕЗ, 19, 30). Даље, т.
Пре но што се мртви спусти у раку, боде се т. коцем, »да се не би повампирио« (СЕЗ, 13, 447), или му се, из истога разлога, забада трње у
Ћипико, Иво - Пауци
Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим... Видите, мој отац одувик мртви је тежак... Он — може се рећ' — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако
До Иве допираше час к'о молба, час к'о вапај, час к'о срџба, онако како би снажније ду'нуо вјетар!.. И онда завлада мртви тајац.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
После сам навикао. И наши имају неприлика са погинулим. Разбојнике који су пали мртви у двориште једноставно отискују низ литицу са северног бедема, упркос Макаријевом противљењу.
Сви су они у мојим сновима мртви, ружни, исколачених очију и надутих трбуха. Хоће ли то сан да ми каже како ја само смрт за собом вучем?
За њих смо били мртви. И они за нас. Артемије Шта сам могао учинити за оне које сам највише волео? Не би било користи од тога да сам
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ах, бурни запад припрема оркан и пламен, И тавни облаци бацају страшну сен Свечани, мртви мир прекида потмуо тутањ, С ког људски разум постаје срца плен. И час већ стиже!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То исто осећам и сада, па зато морам погнуте главе да Вас проведем поред тога зида и одведем у мртви свет, какав је била наша Земља пре онога несхватљивог чуда.
Како ме обузима носталгија гледајући нашу Земљу! Оставимо овај мртви свет, вратимо се натраг. XXXИИИ КИБ, ЛЕВЕРИЈЕ И ФЛАМАРИОН, РЕШЕЊЕ МАРСОВЕ ЗАГОНЕТКЕ Киб на Семерингу Дакле, тек на
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Свет је ишао да види нос. „Јесте видели нос?” и кикот. Живи људи весели су што нису мртви. Госпа Нола опет погледа на сат: Доцкан је веће, неће Лука вечерас свраћати овамо... Да видим, како је напољу.
— Не знам је ли заувек, али одох ја за неколико година, одох, и ништа ме више не може задржати, ни живи ни мртви... Не могу више, не могу, што рекао онај мој учени посинак, „да стварам људе”. Нисам Бог.
Дуги меланхолични крици барских птица. Пуцкетање отровних мехура на устајалој води. И мртви ропац Тисиних тромих таласа који муљаву обалу полако троше.
— Зашто прота, кад дође за крсно наше име, зашто не чита и име моје мајке? — Ама, дете, то није прилика да се помињу мртви... има кад се и то ради. — Кад? где? Ја хоћу да се овде, у кући, прочита њено име...
Давно су мртви обојица, и сви ми, њихови ђаци и пациенти, давно смо мртви такође, али та два човека као да су се издробила у своје
Давно су мртви обојица, и сви ми, њихови ђаци и пациенти, давно смо мртви такође, али та два човека као да су се издробила у своје савременике, и од тога траје у генерацијама нека племенитост,
томе се мора судити! „А дрвени философ, зна се, чита. По њему, можемо сви поумирати, и могу сви мртви поустајати из гробова, он чита!
Тако читав месец дана. Па онда „Сви-мртви” и „Сви-свети” — католици хаџијају на гробље; српски гробар вири, превирује: „Цвеће, цвеће, а ништа за појести.
Да ли ја то отимам од смрти нешто?... Само узимам још нешто од живота: сан један, леп сан о гробљу и о онима који су мртви... Мртви? мртав је човек само кратко време, док лежи, видљив, међу живима. После, није више мртав него је нестао...
Само узимам још нешто од живота: сан један, леп сан о гробљу и о онима који су мртви... Мртви? мртав је човек само кратко време, док лежи, видљив, међу живима. После, није више мртав него је нестао...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
НАУКА 41 СРПСКИ ЈЕЗИК 44 ИСТОРИЈА 50 ГЕОГРАФИЈА 56 ЈЕСТАСТВЕНИЦА 61 СТРАНИ ЈЕЗИЦИ 65 МАТЕМАТИКА 69 ФИЗИКА И ХЕМИЈА 77 МРТВИ ЈЕЗИЦИ 82 ПРВА ЉУБАВ 88 ПРВА И ПОСЛЕДЊА ПЕСМА 93 ДРУГА ЉУБАВ 100 ОД ТРЕЋЕ ДО ЗАКЉУЧНО ДВАНАЕСТЕ ЉУБАВИ 104 Q. Б. Ф. Ф.
И тако је и било: погинуо сам, а речи нисам изустио. МРТВИ ЈЕЗИЦИ Као остаци изумрлих народа, римскога и јелинскога, живе још и данас, расути по разним гимназијама, професори
Латински и јелински сматрају се данас као мртви језици. Мени ни данас још никако не иде у главу тај појам: мртав језик.
Напротив, у политици се то врло често дешава да баш они који су мртви пишу интервјуе са собом и нуде их разним редакцијама.
Новинар: Може се, дакле, сматрати да сте мртви? Ја: Рачунајте с тим као са једним фактом, који вам може служити као полазна тачка за интервју.
Оно што општина дели гробнице на гробнице прве, друге и треће класе, то мртви не узимају у обзир, они сви сматрају себе за мртваце прве класе.
Једна од тих фраза је и она: да је боље бити мртав лав но жив магарац, коју реч мртви лавови признају, али је не признају живи магарци, а кад већина нешто не признаје, онда то остаје само мртва књишка
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Изнад наших пешачких ровова стајао је стрељачки строј немачких војника у шлемовима. Наши су сви пешаци били мртви. Из неких шљивика јурили су у трку предњаци својим топовима.
Командир притајено уздише. Поручник Коста шкрипи зубима од немоћног беса. Сатерани у мртви угао, под заштитом ноћи, одржава се као неки ратни савет. Шта да се ради?
Око топова леже мртви наши војници. Остали се распрштали на све стране... Један Бугарин нишани пушком некога. Мени притрчаше неколико
— Спасавајте се! — викнем, па потрчимо сви низбрдо. Наиђосмо и на побијену запрегу предњака. Возари су лежали мртви између коња. Један предњак био је претурен. За нама припуцаше.
Одоздо чујемо неко јаукање. Вежемо онда једнога наредника, и спустимо. Јавља нам он одоздо, да су тројица мртви, а једном поломљене обе ноге. Требало је сада њега извући.
Спаса им нема. Па зашто им још за живота не бих смео одати посмртну почаст... А мртви су ослобођени мука. Остају живе лешине за нама и никад стићи неће. Сутрадан западосмо опет у глибовиту долину.
Наши су измицали један за другим као гусенице. На пољима су остајали мртви и рањени. Метеж је очигледан, али нема размере панике. Видимо наше официре како прикупљају своје војнике.
Мало коња успело је да побегне кроз ону јаругу и однесе у своју команду само седло, док су им јахачи лежали мртви и рањени, разбацани на све стране поред друма. Све се ово одиграло у правом коњичком темпу.
Потрчао сам и ја. Неколико шесторних запрега било се уплело међу каишеве и паоце топова. Међу њима лежали су мртви војници. Руде поломљене. Једна кара у налету била је пребачена преко топа.
Ама нешто грозно! — Војнике побили такође. Гледао сам доцније како на гомили леже мртви наши и њихови војници са забоденим баојнетима у груди и трбух. Непојамно...
сам свакојака чуда и грозоте, али оно што сам видео на Кајмакчалану, и ја доцније преживео, то се не да замислити. Мртви људи лежали су као оборене кладе. Гледао сам како је Бугарин ударио нашег војника бајонетом у трбух.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
То није оборени храст што вода носи, То није мртви орао на таласима, То везани јунак за катарку мотри уморним погледом на све стране.
! ... На високој планини бор зелен. То није ни велика шума, ни широка пољана, Ни оборен храст, ни мртви орао; Соко робује вољно уз везаног господара.
ноћ ту из себе као баснословни мач; настало би крволиптење за сликом коју утисну тада ноћ и ловац Мâч; пред нама лежи мртви вепар, ветар и толике звезде. Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар; можда и претерујем меру алкохолства...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) Ето, чуј! Већ почели и из пушака. МИТКА (споља): Сабљу, мори, и пушку! Коња, Дорчу ми изведи! Дорчо, сине мртви, ноћас ћемо ја и ти... аах! (Бат коњски.) У собу рупи полицаја. ПОЛИЦАЈА (задуван, баца штап пред Арсу): Ево, газдо!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја јецам, дрхтим, па и сам тако Постајем лешина једна. Устају мртви, глухо их доба Зове; на игру сви хрле; Ми остајемо под сводом гроба, И твоје руке ме грле.
Устају мртви, глухо их доба Зове; на игру сви хрле; Ми остајемо под сводом гроба, И твоје руке ме грле. Устају мртви, дан судњи свије' Зове светлости и тами; Но нама стало ни за чим није, Ми мирно лежимо сами.
''Зар, Хајнриче, устат нећеш? Вечног дана светлост греје; Сви су мртви ускрснули, Час радости вечне бије.'' Ја не могу устат, драга, Слеп сам јоште свако доба; Од плача се угасише
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ако се бог окрене против јунака, онда је он стари крвник. У битку се уводе мртви свеци са задатком да разним чудима уништавају непријатеља.
Ови бише сасечени, други пострељани. И не беше места где мртви не лежаху: брда, долине, вртови, поља, све беше тада пуно мртвих телеса. А друге одводише у туђу земљу и растављаху.
Што молила, бога домолила; бог јој дао очи соколове и бијела крила лабудова, она лети над Косово равно; мртви нађе девет Југовића и десетог стар-Југа Богдана, и више њи девет бојни копља, на копљима девет соколова, око копља
“ Ал’ говори Сенковићу Иво: „Што б’ се, бабо, рува поплашио? Ја с’ не бојим ни жива курјака, а камоли мртви кожетина!
Кад то виђе дванаест чобана, намах пуче дванаест пушака, мртви паде онђе шест Турака, шесторица на коњма побјеже. Намах Ђорђе викну по Тополи, те сакупи јоште више друштва; све по
Марко ломи оружје и убија Шарца зато што, по старом веровању, оружје и коњ само у том стању („мртви“) могу да припадају мртвом господару. Васа и Исаија су обична калуђерска имена. Биљеге му никакве не врше, тј.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
кућа јака Без прамена дима из оџака БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК Био једном један вук И био је збиља добар Миран као мртви мук Питом као неки собар За то нико није знао Мислили су да је зао Имао је дивне жеље Дивно срце у грудима
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ВОДА 169 САМСОНОВА ВРАТА 170 РИСАЊЕ ЈЕЗЕКИЉЕВО 171 ЈЕРУСАЛИМСКА ИЛИЏА 172 ШЕТЊА У СУБОТУ 173 ЈУДИНО ГРОБЉЕ 174 МРТВИ ГРАД 175 ИНДИКТ СЕПТЕМБРА 176 СЕЈАЊЕ СОЛИ 177 КЋИ ИПОДИЈАДИХА 178 О ТИРАНИМА 179 КОДРУСОВ ЖИВОТ 180 АПЕЛЕС И ЗЛАТНИ
И узеше их жиле спајати и месо им нарасте, пружи се и кожа одзгор на њима, — осташе целокупни људи. Али без душе, мртви. Мало почас, опет изнова духну на њих врућ ветар и тим часом сви оживеше, те здрави и читави ђипише на ноге.
И до данас хаџије туђоземце онамо копају. МРТВИ ГРАД Та еда Римљани нису гинули бијући им Јерусалим и преузимљући сву ону земљу с градови?
И онда ангел таки пак поврати ону душу к њејзину јој мртву телу. И кано из неке помрчине пробра се мртви. И оне који онде обстојаху око њега, запита их за свога брата.
Сужан сужна тешећи разговараше не скрбити у хапсу. Доле с погледом, горе с памећу! Мртви се коњи не поткивају. Крушац својим подаником врху на глави. Тко што чини, то свуда и пати.
Сад на гласу, славни, хубаво накићени, с миризмом намазати, а почас жути, бледи и мртви се скоро посмрдили, грозљиви да се ни прикучити од зла задаха њима не може...
ИЗ МЕТАФРАСТА Та бољи је жив пас, него ли мртав лав. Живи знаду то јер ће помрети, ја мртви што знаду? Низашто они не знаду, нити које хвајде више од њих има, ни плаће а ни враће, свега су се одужили и