Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Отпора... ако се отпором може звати: неколико мртвих, погинулих, и десетину-двадесет рањеника, што, с дуге борбе малаксали, последњи пут из пушака шаљу смрт непријатељима
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Иду удовице јунака, иду мајке светаца, пекара, бојаџија - бежите с пута! - иду веренице и сестре мртвих ђака и регрута!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Него и ми смо ти добро... Чекај! Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!... Десет мртвих Турака!... Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!... А за две године исекли бисмо сву Босну!... Охо!
— Не дршћи, не бој се!... Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове! Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!... Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!...
То беше покољ каквог није било. Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... Турци опет одступише.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пред вртовима океан се пружа, Разлеће се модро јато галебова; Кроз бокоре мртвих доцветалих ружа Шумори ветар тужну песму снова.
Благослови, Добри, њихов траг што сјаји, Трубу мртвих увек пуну Твога даха. И на вечној бразди њиних корачаји, Мач мртвих позлаћен златом твога праха.
И на вечној бразди њиних корачаји, Мач мртвих позлаћен златом твога праха. („Американски Србобран“, 17. септембра 1942) НА ЦАРЕВ АРАНЂЕЛОВДАН За твоју Славу,
А осветник је жртву пратио! За мучеником иду хероји! Пут невиних је Бог позлатио: Само се гробље мртвих преброји... 1943. („Американски Србобран“, 13.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
и кметовима и старијим људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица, весела, узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих: — Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја. Зачудише се људи: — Кажи-де!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И то највише просјацима и другим убогим људима. Јер веле: да што се тад њима, за у покој душа мртвих, дâ, да они поједу, попију, као да се самим мртвима дало, као да се они, мртви, дигли из гробова те сами они јели,
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А око њега у шљивару, на полеглој и угаженој трави, лежало је неколико мртвих војника носем пободеним у земљу или полеђушке па су са раширеним рукама изгледали као крстови.
Африка
У нашој је такође толико прашине, маховине, инсеката, мртвих змија и угарака, да бој, пре но што развије постеље и столове, мора најпре да је очисти.
Црњански, Милош - Сеобе 2
ПО СЕЋАЊУ СЕ ХОДА КАО ПО МЕСЕЧИНИ 153 ИX КРАЈ ЊЕГА КОРАЧА, САМО ЊЕГОВА СЕН КОЈА ГА ПРАТИ 182 X ИЗМЕЂУ ЖИВИХ И МРТВИХ СВЕ СЕ ВЕЗЕ ПРЕКИДАЈУ...
У њиховим побунама, док су били у Потисју, било је већ неколико мртвих, и неколико кућа било је срушено. Трифун се, сиромах, надао да ће се избећи још веће зло, кад се са њима пресели у
Била је то тишина која завлада, кад читаве поворке мртвих оду. И само пси, остављени по селима, у ноћи, урличу. То јутро, кад је Исакович полазио, он се од тог пролаза кроз
Ушепртљивши, ни сам није знао зашто, хтео је, некако, да јој да на знање да је смерт грозна, да дели живе од мртвих, али да он ту поделу не признаје, да он, и мртву, воли ту жену. Госпожица Божич се на то смејала.
Тукли су се верно, на страни хришћана, на страни Аустрије, па шта су добили? Хиљаде мртвих глава. Маневре, регулирања, егзерцирања, ушоравања, те овакву, те онакву, сахрану мртваца. Жуто ми је лице од попара.
Исаковичи о том нису знали. Њихов видик био је ограничен Росијом. Иако је њихових сународника, мртвих, у аустријској војсци, било на свим европским ратиштима тог времена, не само у Прајској, Францеској, Италији, него и у
У росијској војсци, било је већ мртвих њихових сународника, у Персији. Они су се у ту војску селили, плачући. Очекујући аудијенцију у росијском посланству,
Капетан је пролазио гегајући се, онако, како су се у то време гегали прости, сирмијски, хусари. X ИЗМЕЂУ ЖИВИХ И МРТВИХ СВЕ СЕ ВЕЗЕ ПРЕКИДАЈУ...
Ствар би могла бити очен интјересна! Између живих и мртвих – рече Волков – све се везе прекидају, па, према томе, капетан може поштовати успомену своје мртве жене, али се, због
Она онда додаде да је и он, свакако, један од онијех, што на глави носе, место своје, туђу косу, са мртвих скинуту. А зашто лаже и каже да ће са њима, у Росију. Ко је он?
То је плаћено са око сто хиљада мртвих. А кад је тим истим гомилама одузето оружје, и кад су њих и њихову децу почели да насељавају у паорију – која је
а залутао на молдавску, турску, границу, где је, у једном росијском форпосту, чак и у некој чарки – у којој је било и мртвих – учествовао. Лично је био повео атаку! Исаковичи су били занемели, и поцрвенели, кад им је чин саопштен.
Теодосије - ЖИТИЈА
Једнородни Син и Слово Божје, Господ наш Исус Христос, јављајући се ученицима после свога божаственог васкрсења из мртвих п са њима једући, учаше их о свему.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Вратио сам се, забога, из мртвих. СПАСОЈЕ: То је ваша ствар! ПАВЛЕ: Не само моја већ и моје породице. Зар се жена, супруга, неће обрадовати повратку
Црњански, Милош - Сеобе 1
и свет, који се настављао после, био је непознати, неизвесни свет, из којег је знао да ће се вратити са гомилом мртвих. Збијен, све више, кретао се даље као стадо, све ниже опуштених глава, прелазећи њиве и насеља, и не погледавши их.
Непозната земља, по којој је ратовао, сасвим га је заморила, а имао је и много мртвих. Састанак са оном матором Принцезом гризао га је у мозгу као неки црв, а неколико дана било му је неизмерно жао свога
Нареди да се Антоновичу одговори да пошаље до мртвих одмах калуђера и да иде пред Беренклауа, а да се у пуку каже да нико не излази из логора без ножа.
Чак се ђенерал Гвадањи у многоме променио, када је чуо колико је пук на ратишту имао мртвих. Уосталом, Исаковичу би било добро и да су га оковали. На дреку ђенералову није одговарао.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁶⁸ Табуисани елементи култа мртвих. За жену у благословеном стању посебно је опасно да дође у додир са мртвацем и уопште са свим оним предметима који су
стању посебно је опасно да дође у додир са мртвацем и уопште са свим оним предметима који су делови култа мртвих, јер то може имати кобне последице по дете које она носи.
табуи чине један јединствен систем забрана којим се настоји да се трудница изолује од свих елемената и симбола култа мртвих, како би се пород заштитио од опасног и злог утицаја духа умрлог. Табуисано кретање (опасна места временски периоди).
) Субота је — као „последњи“, али и „женски“ дан — несрећан и нечист дан. Она је и дан мртвих, односно задушни дан. Субота је по свом месту у недељи „заклопит“ дан (заклапа седмицу), те је зато несрећан дан.
У ђевђелијској кази прича се да је оно ћутљиво (а ћутање се у магијском мишљењу повезује са светом мртвих у којем се не говори) и да често мења одећу, занимања и жене.
¹⁰ Дабог (хроми вук), врховни национални Бог (мртвих), има свог представника у куму (земаљско оличење претка), који игра кључну улогу у свим важним породичним збивањима
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Када се дим разишао, на тргу је лежало пет мртвих играча. Била је то најлепша смрт коју сам икада видео. Из звучника обешених у крошњи липа кркљао је Јохан Штраус.
што је потребно да се попуши једна цигарета, а професору се поврати боја, и још кажу да су видели како је устао из мртвих исти онакав какав је био пре него што га је ујела змија, а старац је и даље седео и гледао некуд према оним љубичастим
Како су се звали сви они филмови? »Оркански висови«, »Песма мртвих љубавника«, »Ребека«... А ево је, жива и релативно здрава, каже келнеру бифеа »Шанса« на Ташмајдану: – Молим вас
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
био познат и читан својим пикарским, хумористично-авантуристичним романима, у роду Лесажова Жила Блаза и Гогољевих Мртвих душа. Такви су његови романи Милан Наранџић и Трпен спасен.
окретао оном што је некада било, »седој прошлости«, и јаче но иједан српски песник осетио високу поетску меланхолију мртвих ствари, тужну чистоту онога чега нема више и што живот не може да прља и људи да скрнаве.
Милићевић, Вук - Беспуће
бунећи својом тупом ломљавином мртвачку тишину заспалих поља; наличио на немирну и несрећну животињу која јури преко мртвих предјела, кроз једну вазда исту ноћ, као да тражи пута кога нема.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Сјећаш ли се само колику је узбуну по свим овим селима дигао онај чича с Међеђег брда који је, тобож, устао из мртвих и пророковао свијету. Ишло се к њему као на ћабу, чак је и владика слао питање на свештенство.
— уставшим из мртвих. Разговарао је он чак и са страшним котарским предстојником, господином Говнитером (тако су сељаци изговарали презиме
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Јављали смо о победама, а и јесу биле победе, али такве, да их што пре заборавиш. Много крви, много мртвих и рањених. Па су ми успут пале на памет и разне сплетке беговске. Хасанага о томе ћути, а ја га не питам.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. Па знаш ли — кад дође задушница, дан мртвих? То је једини дан када мати намести и спреми, као никад.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад ујутру дан осване, и они поустају, али насред собе велика гомила мртвих мишева и пацова, а по соби слабо је који још трчао, него су извиривали из јама.
местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, а ни од шта се не поплашисмо до ноћас од мртвих људи! Има ли који јунак мећу нама да се врати натраг да види како је сад у оној цркви? Један вели: — Ја нећу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
бочица са цуцлом, пудера, ћебади, бакутиних породичних фотографија, дедине официрске сабље, примуса, тигања, малих мртвих фратара, распарених чаша, метли, постељине, левих ципела, брда књига и грамофонских плоча — још и ми!
Без везе! А град, као што је познато, може бити освојен само преко нас мртвих. И тако када су месечари сасвим лежерно наишли на наше пушке, мислећи да смо већ одавно отперјали, ми запуцамо из све
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Та он је био њихов друг, доскора је био жив, и зар да га баце као ствар поред пута... А колико је тек мртвих пред нама. При сваком овом пуцњу, од којег земља трепти, падају мртви и рањени...
Не маре они за себе, боже сачувај, него им је стало до материјала. — Вала, ако они преко нас живих или мртвих дођу до вас — рече мој командир једном капетану приликом застанка — онда им слободно изиђите у сусрет и предајте
— Сигурно има мртвих — додаде и ошину коња, као да би желео што пре тамо да стигне. Ја сам, напротив, затезао дизгине.
Никоме није до шале у овој тешкој атмосфери, испуњеној дахом мртвих људи. Под оваквим утисцима сваки види свој живот као далеку прошлост и цело биће је усредсређено на овај тренутак,
И тако, сви смо тога дана били љути. Сретамо рањенике који причају да се код Шапца воде очајне борбе, да има много мртвих и рањених... — Наравно — вели потиштено Милутин — тамо гину, а ми да повадимо очи око једне пређице...
Пређе ровове, обазре се неодлучно лево и десно, прође између мртвих и приближи се обали... Онако осамљен, у црној дугој мантији, личио је на неког светитеља са старих икона.
— Вјечни покој подажд Господи погибшим за вјеру и отечество! — и седа старина у епитрахиљу пође лагано између мртвих, шкропећи их вином. Војници га прате погледом, старајући се да упознају мртве.
Неки су облачили грађанско одело, а било је војника и у плавим блузама скинутим са мртвих аустријских војника. За овом шареном војском ишли су старци и жене, тражећи своје синове.
Нигде живога створа. А мало даље рупа од гранате и свеже избачена земља. Обиђох пажљиво... можда је ту и мртвих било... Преда мном припуцаше пушке. Куршум звизну изнад главе и ја легох уверен да мене гађају. Хладан ме зној проби...
Човек мора да се диви тим пешацима. Гину као стока и нико их не жали; па се још команданти поносе бројем мртвих. Предосећам да сада наилазим међу други свет, частан и узвишен, али који живи у вечитоме паклу.
И када бацимо бомбе, онда они распале гранатама, и на крају неколико мртвих и рањених. А зашто?... Да се узнемири непријатељ! Ето... ми њега, а он нас. А они људи у позадини спавају.
Тражио сам тада од командира да образује сноп према четвртом топу. — Има ли мртвих? — пита потпоручник Алекса. — Два мртва и три рањена! — одговара поднаредник. — Оставите мртве, а рањене превијајте.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Скоро ће јесен, а ви са ципела још нисте очистили пролетње блато! Прозори су вам препуни мртвих мува! Са хаљина вам отпадају дугмад, уместо дугмади стављате зихернадле, свуда по кући разбацујете косу и укоснице,
ВАСИЛИЈЕ: Он у вама није видео вас! СИМКА: И оно се на моју кућу односило! Ако у неким собама има мртвих мува, то је зато што живим сама, што не стигнем! СОФИЈА: То се односило на једну кућу у Бургоњи, у Француској!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А светковина што вино пије, славе и цркве што нас се тичу? Суза са ока још канула није, још телали место мртвих вичу. Здраво, на дому мрки погледи, мржња и свађа. Здраво, у сраму, покору, беди, браћа смо, браћа! Загреб, 1918.
Ни свила, ни страст, ме нису тако увијали, као загрљај болан тих мртвих, телом палим. За тамни јаз лепоте државе сам лудео, у души мирис горак рађања удисао, па и кад бих, смућен, у туђини
Страшан је то посао. Бродови се љуљају, чекрци шкрипе, а муљ, ужасно блато са дна морског, пуно мртвих, ситних риба, разлива се по палуби, тако да се људи лепе. Барке су се судариле и притегле као да извлачимо дављеника.
Ја сам, сутрадан, пошао у тврђаву Коморан. Аустријска војска имала је уочи зиме године 1917. много мртвих, а нарочито младих официра, у Италији, па је, ваљда зато, неко у Министарству, у Бечу, био решио да се сви студенти
Не иде ми се из Беча у Загреб, где је почело крвопролиће. На Јелачићевом тргу има мртвих. Сем тога, све су везе са прошлошћу прекинуте. Не добијам више писма од матере, не иду тамо ни железнице.
Да су меци из пушке пресекли само један једини од тих каблова, мртвих би демонстраната, и жандарма, било остало, на калдрми, на гомиле.
Да употребимо све боје, лелујаве боје, наших снова и слутњи, звук и шапутање ствари, досад презрених и мртвих. У форми то није богзна шта! Али, делимо ритам сунчаних дана, од вечерњих ритмова.
Између чинова, на завеси, јављају резултат трка, и, ако се негде сударио воз, колико је мртвих. После, рекламу лепог боксера Карпантијеа, који је фабрикант посуђа. После се комад наставља.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
НА ТЕРАСИ 91 МІЅЕРЕРЕ 92 СЕВЕРНА НОЋ 95 ЗАБОРАВ 98 ПОТРЕС 100 МИ, ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ, ДЕЦА ОВОГА СТОЛЕЋА 102 НЕМИР МРТВИХ 104 ГОДИНЕ 107 НА КАМЕНОЈ КЛУПИ 108 ЈЕСЕЊА СВЕЧАНОСТ 110 КРОНИЧНА СТАРОСТ 112 ИИ 114 НА
се увек суморне тишине Облака, лишћа, нечујних ветрова, Глед’о сам широк израз туге њине Кад су те дали месту мртвих снова. И ако живот овај вео скине Некад с равница, неба и брегова, – Ја знам да опет неће ми помоћи. ...
Само мис’о сину: Откуд толико звезда? Али дивно Падају звезде преко мртвих. Мину... Далеко коб се јавља лаким ходом, Далеко звезде издишу над сводом.
Заспаћу мирно под Истине велом Са венцем снова преко мртвих груди. СТАРИ МОТИВ Разнежена јесен: млаки дани неки, С мирисом давнине, пролећа и чежње, С радошћу наивном к’о
Још савести ветар неки, уздах Мртвих шта ли? — кроз мој живот прости Прође, каткад, к’о језа кроз кости. Још савести ветар неки, уздах, Знак последњи
НЕМИР МРТВИХ То је била тешка ноћ за тешким дâном — Ноћ увелих снага, ноћ умрлих бића, Ноћ чудних ветрова, заспалих открића,
С напором се дижу поцрнеле плоче! То је буна мртвих, то је уздах свега Што је некад могло да води, да блиста; То је протест оног што једино вреди; То је стара буна,
Можда оправдање наше вере, драга, И разлог што наша испаштања иште, Можда мртвих снова искупљена блага И утехе крајне тихо пристаниште.
Душе нам дубоку црнину облаче, Јер су попадале заставе слободе; Сабласне катарке по пучини ходе, А фарови мртвих нада већ не зраче. Нити ће скоро зрак сунца да пробије Зидове тврде наше дуге робије. Тонемо као труп Титаника.
И, за чудо! Тада ништа му не смета: Ни шум мртвих сêни, ни идоли пали; Сâм се пита зашто и шта да се жали? А један се осмех рађа полагано: Осмех који ништа не мрзи
Па култ мртвих, оних о којим се сања!... У њима је било неко чудно врење; То су они звали светом осећања... Ко од нас мари за те
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ово су наши, а турски се ни један не види, и то је знак да ће више мртвих глава турских но наши’ бити. Једна ме цигла биљега коју у плећу гледам мало уплашила: види се један гроб који ми
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад у јутру дан осване, и они поустају, али насред собе велика гомила мртвих мишева и пацова, а по соби слабо је који још трчао, него су извиривали из јама.
местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, и ни ода шта се не поплашисмо до ноћас од мртвих људи! Има ли који јунак међу нама да се врати натраг да види како је сад у оној цркви?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
спалили; и да су смели од Турака, заисто би га сажегли жива, јер се је усудио био против сабора, дуги[х] постова и мртвих костију писати.
Ко би могао описати ону чувствителну срца радост матера к чадам својим! Рекао би да су из мртвих воскреснули. „Не губите времена“, викне капетан, „ту се лепше руча него у тартани; ручајте, пак ћемо збогом путовати.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кроз брестове и дудове, у ниско небо, куће пружају црне кљунове, димећи модро. Сељак, комшија мртвих Прероваца, гологлав и раздрљених груди, изиђе из куће носећи у рукама живог, шареног петла.
— Неколико тренутака још подржа печат, па га врати у недра. — И кад преко нас мртвих прегазе! — викну Тола, а сељаци га погледаше, поћуташе, па се гласно сложише: — А ви се, браћо, не дајте!
“ Одговара Аћим крај ханџара: „Бриши сузе, пламен испод стреје, Букни, земљо, и Бог нек се згреје. Гневом мртвих, живе мршти веђе, Па насрни на то мртвојеђе.“ И опет се са катићког крова Зора гласа из црног Прерова... О, преваро!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
што се, над кровом Велике школе, сабирао у светлосни огањ а онда расипао над развалинама и ружињацима, над ходом мртвих и над рекама. У то подне свуда су била пространства светлости и спокој времена, сав врућ.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Пред вртовима океан се пружа; Разлеће се модро јато голубова; У бокору мртвих, доцветалих ружа Шумори ветар тужну песму снова.
Попа, Васко - КОРА
нам проклијати Разбежали се дани Зар да довек чекамо сунце Да нам се кроз ребра зажути Слушамо како нам срца У грлу мртвих стубова лупају Истрчали смо из груди 14 Очију твојих да није Не би било неба У слепом нашем стану Смеха твога да
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ја сам их својом методом постепене реконструкције, заиста, васкрсао из мртвих. „То сам учинио у свом великом делу „Испитивања окамењених костију“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Баш у то време, иако опијен славним победама, Београд се побожно сећао мртвих, засипао их силним цвећем, захвалношћу и сузама, више и усрдније, можда, него икад дотле.
Изгледало је: као да пролеће буди живот само ради мртвих и да живи друге дужности и не познају већ да убијају и да плачу.
Шта се догађа тамо? Мора бити да има и мртвих? Оволики број рањеника, које сретамо успут, сведочи да има много и других, који нису могли да иду или који су остали
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Прва мађионичарска поигравања с бескрајно великим и бескрајно малим. (И то не бескрајност као представа мртвих, статичких олина, већ искра живог дјетињег немира, као неуморни коефицијент који вртоглавом пожудом умножава и
Једнако као да сам гледао чаробњака гдје хода зраком или као да је мали у планини одједном устао од мртвих и звонким циликом смијеха раскинуо замађијаност те узбудљиве и нелијепе игре.
А одатле, с тих мртвих страница, оне се пребацују равно у васиону и у њој остварују, без посредства театра, без претходног отјеловљења у
Зато су у том периоду радње за умјетно крпљење ницале као гљиве послије кише. Стријељани би се потајао, ноћу устао од мртвих, у првој радњи закрпио рупу на леђима, па звиждућући одшврљао у мјесто гдје га не познају.
Као да је мирисала смрт, као да је у близини наслућивала присуство невидљивих мртвих простора. Затим су долазиле моје бесане ноћи, у којима сам се припремао за самоћу. У мраку сам шаптао: „Бити ћеш сам!
Дошао сам с притајеном надом да ћу наћи мноштво старих знанаца, мртвих предмета који су за мене сачували свој добро познати глас.
У дну наших ћелија лежи умор других, у нашој истанчалој крви носимо талог туђих искустава. Душа нам је пуна мртвих чахура туђих сазнања и туђих разочарања.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Зло је, не може бити горе. — То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. — Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? — Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. — То знам ја, али не зна закон. — Па шта ћу сад ?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, а ни од шта се не поплашисмо до ноћас од мртвих људи! Има ли који јунак међу нама да се врати натраг да види како је сад у оној цркви? Један вели: — Ја нећу.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
у тој гробиници младости и цвећа Дисала је она још лепотом својом У јесењој ноћи, у ноћи са којом Грлила је живот свих мртвих пролећа.
Ил' да је гробља, сенки, ветра, звука И игре мртвих, аветиња коло, Да је болова, сећања, јаука — Знамења, да сам некад и ја вол'о. Ал' није.
Улица је била покривена мраком, Кровови и куће тонули у тмину. И ја сам се крет'о лаганим ,кораком Као чувар мртвих кроз алеју њину. Бојажљиво приђох до прозора твога: Модра, бледа светлост на завесе пала.
Звуци виолина, вино, јак додир жена Дају нам пир, Ал' свуда се крећу сенке мртвих времена, Умрли мир. Музика с песмом пружа нам старе јауке, Опела траг; Загрљај, занавек наше скрштене руке И живот
Где-где само суве сенке голих грана К'о костури од живота, мртвих дана. Свуда земља; видик пао. Влажна тама По звуцима, преко мира, лежи, спава. И тишина у долини заборава Мирно труне.
Ноћас ме је походила срећа Мртвих душа, и сан мртве руже, Ноћас била сва мртва пролећа: И мириси мртви свуда круже. Ноћас љубав долазила к мени, Мртва
Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав из свију времена, Заљубљени, смрћу загрљени Под пољупцем мртвих успомена. И све што је постојало икад, Своју сенку све што имађаше, Све што више јавити се никад, Никад неће к мени
Позваше нас браћа из мртвих равница, Понижене сестре и клонуле груди, Јаворове гусле покиданих жица, Закопана звона, оковани људи.
који неће заспати никада, А од којих душа често се отима; Да мрак мене гледа са изразом свију Помрлих облака и мртвих очију Чини ми се да се отварају врата Од гробнице света, заспалих земаља, Да устају дани из помрлих сата И да мртво
Дани борбе и љубави и висине, Дани рада и идеја и полета Попадали по младости, те се чине К'о предео мртвих гора, којим шета И лагано и свечано дух тишине.
Ја знам да скора слобода ће ићи Кроз све крајеве да откупи жртве: Ја знам да скоро нико неће дићи Нараштај мртвих и сузе за мртве, Јер лепе речи свуд не знају стићи. 1914. ПРОЛЕЋЕ 1915.
Уздах као стража заспалог опела, Погинулог дома није умро јоште. Је л' то буна мртвих, ствари и поретка? Ил' се збиља овде и сад неко крије? Је л' облик пропасти, вечан, без почетка?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ма узми на радост дивљи поклон мој, Неугледну огрлицу суху Од мртвих пчела што у сунце претворише мед. Мандељштамове пчеле, као што видимо, пчеле су из античке митологије, Персефонине
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Нечисте крви Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав из свију времена, Заљубљени, смрћу загрљени, Под пољупцем мртвих успомена. Владислав Петковић Дис И Постоје књижевна дела са срећно и са мање срећно изабраним насловом.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Чујеш ли, мрзим је! Стала проћу силној отоманској царевини а слабија је, чујеш ли, од мртвих Друштинаца изнад Митровице. Па нас лаже све неким ослобођењем. А камо га? Зар да чекамо до Бога и до вијека?
Прота му онда прискочио и секнуо свој револвер да га за насладу изрешета. Али му спазио израз мртвих очију. Чудо. Тај израз је био толико мек и примирен као да тај некадањи силник хоћаше да проговори како је све
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Миљковић ПЕСМЕ Садржај УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ 2 ЗА ОНЕ КОЈЕ ВОЛИМО 3 УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ 4 ПРВО ПЕВАЊЕ 6 СЕДАМ МРТВИХ ПЕСНИКА 8 БРАНКО 9 ГРОБ НА ЛОВЋЕНУ 10 ЛАЗА КОСТИЋ 11 ДИС 12 ТИН 13 МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ 14 ГОРАН 15 НОЋ С ОНЕ СТРАНЕ
СЕДАМ МРТВИХ ПЕСНИКА (1956) БРАНКО Ноћ испод земље развеселим Израсте ветар у нежну биљку из тог подземља где светиљку и птицу
пепео без страха јер нема Пепела већ само пламен који спава У камену мутном што потајно спрема Излазак сунца изнад мртвих глава. СЛУГА МИЛУТИН Последњу светлост сабласти прате и биље... Употребљив само у сну, свет нас вара!
Рад трговања духа страшног морепловца: Хоћете ли да вам продам своју ноћ? Долази истина, биће много мртвих, Нова побожност већ је измишљена. Немојте се никад користити слободом И бићете слободни: крв се исписала.
Краков, Станислав - КРИЛА
Беже распрштале сенке на све стране, скачу, саплићу се преко још поспалих, или можда мртвих тела. Јуре преплашене мазге и мрве копитама. Звече бацана оруђа. Паника као ураган бесни. Около грми, прашти, звижди.
Опет су резерве јуришале и изгубљени део косе био је повраћен. Разуме се да је било доста мртвих. Војници су цвокотали од неспавања и страха, трзали се, шапутали и дремали.
Само када је било много мртвих онда су правили велика гробља на местима где је било равно и видно, јер су после долазили фотографи да их сниме.
Петровић, Растко - АФРИКА
У нашој је такође толико прашине, маховине, инсеката, мртвих змија и угарака, да бој, пре но што развије постеље и столове, мора најпре да је очисти.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
и што при оваквој данашњој дугој и острвљеној борби имамо сразмерно мало губитака — у шанцу 40, а око шанца до 200 мртвих и рањених.
Из битке од 11 августа ми имамо уопште врло мало заробљеника, али утолико је већи број мртвих које су Турци оставили на бојном пољу.
Ако је у борби нестало господина, за ког питате, онда га потражите међу гомилама мртвих, које су Турци оставили, и међу којима, судећи по европском оделу, многи не припадају турској народности.
Не бојте се, то се само наша друга класа преобукла у низамско одело, поскидано с мртвих Турака. Черњајев аранжира у шанцу читаву светковину; пило се, наздрављало, па чак и певало.
Шуматовац је дакле страшно поломио Турке. Они су на бојном пољу оставили више од хиљаду мртвих, расејаних по шуми и виноградима.
Комаров је уверавао да тамо на коси нема Турака; но после малога диспута пристаде да се вратимо. Код мртвих стража нађе нас коњаник изаслан од Черњајева (који беше стигао Пруговцу), да потражи Комарова. Одјурисмо у каријеру.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
— Та страхота даклем уме Да се стиша и затаји! Ко га гледа, не би рекô Кол’ко с’ у њем мртвих снова, Кол’ко с’ у њем изгубило Жеља, нада и бродова.
— Ко те пита, ко ли хаје, Што је доле у дубина. Ко те пита, ко ли хаје, Кол’ко ј’ на дну мртвих снова, Кол’ко с’ у њој утопило Жеља, нада и бродова! ЛИ Од чега си, Боже, срце знао створит’?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Види се да је раније око тих жица била велика борба, јер је међу жицама лежало неколико мртвих војника, наших и бугарских. Али се чудим како се онај један уплео као да су га увијали жицом.
Завладали смо њиховим рововима. „Лези, лези!“ — наређивао је командир, и ми прилегосмо између њихових мртвих војника. Испод нас је текла локва крви.
Појурисмо даље. Али неко пусто камење, као бедеми. Сручисмо се са неког бедема и падосмо на гомилу мртвих војника. Смрад да угуши. Готово бесвесно батргам по оним мртвим. Хоћу да повраћам... Мука ми. „Вуци ме!
Али чуо сам после да је мој пук остао на врху три дана, да склони рањенике и покопа ону силну множину мртвих. Четвртога дана извршили су напад на Кочобеј.
Они покупише чутурице и изгубише се у ноћи. После два часа лутања и спотицања преко мртвих и кроз читав рој од куршума, вратили су се са водом...
Неки су трчали жицама, размахивали секирама и, окрећући се у ковитлац, падали. А пред жицама је лежао бедем од мртвих и рањених. Покушао сам да се померим, и тада сам осетио страховит бол у нози.
Рањена нога вукла се преко оштрог камења и ја завукох главу у онај ограђени простор. Био је пун мртвих војника. Ваљда су се ту склонили па су их Бугари са висине све побили.
За такве подухвате за време рата каже се само лаконски: „Експеримент није успео.“ Пет стотина мртвих људи... Маленкост! Двадесетога септембра хиљаду деветство шеснаесте године Кајмакчалански масив био је у нашим рукама.
Он је појахао коња и на челу одреда пошао у правцу наших мртвих. Тада је пала команда: — Поздрав надесно! Последњи поздрав мртвим друговима.
Нас рањене, уз јаук и шкргут зуба, понели су на супротну страну. Ветар је дувао, лепршајући косе мртвих војника... Капетан Радојчић се диже и протегли.
Једва смо се размрсили и сваки пронашао своју јединицу. На положају је било сијасет мртвих Бугара. Али је чудновато колико ти људи мало полажу на своје пале другове. Сећам се једнога примера.
— Не мари. Поред данашњих две стотине мртвих и рањених, овај нити нас множи, нити нас дели... И душа ми је била заспала.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Они умиру: треба их, нашто крити, помало дизати из мртвих; он је данас можда живљи но пре сто година: одиста бесмртан. Битно је да саопштим следеће.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Пријатан мирис скорушеног планинског сијена, с тешким смоластим задахом мртвих, спарених јела и оморика, некако тешко пада човјеку на душу у овој загушљивој планинској жези.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И, осамљени, крај својих ватара Вере су нашли у песмама снова. И сад у оку њином се одмара Сен давно мртвих северних богова.
Одјек се мрзне, а ноћ на ме сипа Лептира мртвих покидане главе. И док ум слепо по словима пипа, Ја чекам тице да се снова јаве.
Зар ниси горда као бесцен урна У којој лежи прах мртвих царева? А ти си тужна. Стид ти образ прели. Разумем. Ова ноћ светла и бурна Тражи у нама блесак палих днева.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
14, 179; 17, 134; 19, 71 ид; ГЗМ, 19, 322; Самтер, Гебурт, Хоцхзеіт унд Тод, 56, 143 идд>), а и иначе знамо да душе мртвих шаљу сан (<Голтхер, Хандбуцх дер герм. Мyтхоиогіе, 85 ид; упор. и Р.М.
В. има везе и са култом мртвих. У љубињском котару в. се саде по гробљу (ГЗМ, 6, 1894, 154). У околини Преспанског језера, када се, о Светој Тројици,
даље ѕ. в. Пшеница. Још у неким случајевима доводи се к. у везу са култом мртвих и предака: полаженик (који је предак, упор. ‹СЕЗ, 31, 1924, 151›) бива, поред осталог, посут и к.
жртва демону болести (уз жртву враћа се демону болести болест): ми знамо да се к. радо приноси на жртву душама мртвих (нпр. СЕЗ, 14, 28; 16, 250; 19, 26; 253), а душе мртвих су те које изазивају болести (‹в.
радо приноси на жртву душама мртвих (нпр. СЕЗ, 14, 28; 16, 250; 19, 26; 253), а душе мртвих су те које изазивају болести (‹в. СЕЗ, 48, 522; АРW, 2, 8, идд; в. више ѕ. в. Конопља›). К.
Код Срба лан се не сме узимати ни у руке преко Беле недеље (СЕЗ, 19, 33) — а ми знамо да је то недеља мртвих; мртвачки покров нипошто не сме бити од л. платна. О Божићу полаженик се кити са три л. повесма (СЕЗ, 32, 1925, 369).
муке, сажали се и неће да пусти град« (СЕЗ, 17, 144). Град доводе душе мртвих (αωροι βιαιοθάνατοι ‹= невидљиви насилно преминули›), и ова басма упућена је њима; исто онако као што се сличне приче
или шећером« (СЕЗ, 40, 332) — дакле, кољиво, панспермија, за коју иначе знамо да се једе као облигатна жртва душама мртвих и прецима (једе се о сваком подушију, о слави, и у божићној сезони, цф. ГНЧ ‹41, 168 идд›, и горе, чланак Пшеница).
— На везу в. са култом мртвих указује и народна песма из Срема (Вук, Пјесме, 1, 678) која је певана на следећи начин: женско дете, легнувши на траву
Можда је овде боб »симбол везе између света природног и натприродног, живих и мртвих« — као и у »причи о зеленој деци из Вулпита која излазе из рупе у земљи и хране се искључиво бобом« (Схірлеy Тоулѕон,
и 254). Пасуљ или грах (пхаѕеолуѕ, пхаѕеолуѕ вулгаріѕ). В. горе ѕ. в. боб. Говорећи о »важној улози« п. у култу мртвих, Чајкановић истиче још и ово: »Он се давао као храна покојним прецима.
По свој прилици, са култом мртвих је у извесној вези и врачање за проналажење лица »које ће отварати болесника« (побратима или посестриме) и које ће га,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Крај мене на бедему остала су моја браћа монаси, те кукавне испијене утваре, дремљивих очију и мртвих лица. Видим и Јелену, сада господарицу Куле, крај ње новог заповедника војске која је остала, Дадару, и управника
могу да се вратим свом спокојству, тад ме мучи радозналост, хтео бих да сазнам ко је победио, а ко изгубио, колико је мртвих, колико рањених.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Прегледао нас је као што лекар прегледа тешког болесника и покушао да стари Архимедов текст палимпсеста воскресне из мртвих. Тежак посао! Наше кости, тј.
Много је таквих мртвих сунаца у васиони. Но као што ни сваки човек не пређе у животу све оне степенице, тако их не пређу ни сва сунца.
Зато знамо да је васиона препуна мртвих сунаца и тамних пратилаца ових живих. Ти тамни пратиоци живих сунаца обавили су се чврстим корама и газовитим
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
поново прода. Али гробница Влаовића, то је нешто друго него неки општински одбор и његова одлука. Боји се општина мртвих Влаовића! Кад се кроз раздробљен камен по ивици раке завири унутра, види се угао старинског металног сандука.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
као назив за фигуру »мисли« из традиционалне реторике и стилистике: непосредно ословљавање одсутних лица (живих и мртвих), богова, па и неживих предмета (отаџбине, закона; у љубавној поезији: дрвета у шуми итд.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Борбе су биле очајне, бивало је и рањених, бивало је и мртвих, који су успут остајали; али ми остали, које је некако мимоишло смртоносно тане, надирали смо даље предосећајући да
“ Па и крај свега тога, професори ових мртвих језика, то сте извесно и сами приметили, живе у дубокоме уверењу да су деца дата у школу искључиво зато да те језике
Брзаку поласка ова кандидација. Задовољан, ако није могао председавати збору живих, а оно бар да председа збору мртвих књижевника, он одмах заузе председнички став, убриса цвикер и узе први реч: – Господо, ми смо се овде искупили да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Дреница је ово... Могу лако да припуцају пушке. — Ко... Арнаути? — окрете се поручник Бранко. — И нас мртвих се они плаше, а камоли оволиких топова. КОД ГРАНИЧНОГ КАМЕНА Био сам одређен за коначара.
Били су то последњи трзаји многих. Јер се све чешће наилазило на одрану кожу и изуђено месо са мртвих коња. Кажу да су видели неке помрачена ума, како једу месо ових мрцина.
Промичемо тако поред мртвих и нико им не одаје почаст. Не прекидамо чак ни започети разговор. Јер и онај мали пешак пред нама, који се поштапа и
Објашњава да му је у грлу застао пексимит и замало да га угуши. А на брежуљку, између мртвих, леже и живи костури, и чекају последњи час.
Неки ће их занавек затворити. У нама као да је утрнуло осећање живота, пролазимо поред мртвих равнодушно, као поред оних гомила камења покрај пута.
Али на првој завојици угледали смо жалостан и мучан призор. Око десет мртвих наших војника лежало је поред пута. Поређали су лешеве један поред другог.
Окретох се. Лешеви, голи људски лешеви, преко стотину мртвих људи набацано на обалу, на гомилу, разјапљених вилица, стакластог погледа, раскречених ногу и згрчених руку.
Дошла је и комисија, те по списку предадох децу. Одмах затим стиже и лађа. Прођосмо опет поред оних мртвих и укрцасмо се на брод.
Посматрали смо занемели. У нашој свести појави се визија бојишта, мртвих, рањених. И једна мисао, која је дотле подсвесно тињала, под утицајем овога пуцња излете са наших усана као крик: зар
Њима је тешко, много тешко, јер они данас својим грудима треба да пронађу непријатеља. А биће много мртвих! Многи од њихгледају ово звездано небо и мисле како сада те исте звезде посматрају и њихове породице.
Кажу да су тада Дринци изгубили око девет стотина официра и војника. И то мртвих. Из ове ноћне борбе рањеници нису излазили. Ко је само викнуо: „Јаој!“ — по пет Бугара налетали су на њега бајонетима.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И док вјетар лако Праменове златне мрси јој по челу, Њезин поглед блуди преко мртвих страна, Далеко по кршу, по родноме крају; И два плава ока сузом заблистају — Кô два плава неба, кô два ведра дана.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И не беше места где мртви не лежаху: брда, долине, вртови, поља, све беше тада пуно мртвих телеса. А друге одводише у туђу земљу и растављаху. Беше тада горко ридање и плач.
Што ће, Јово, твоје пусто благо? Што ће, Јово, твоја вјерна љуба? Што ће, Јово, твоја стара мајка?“ Тад се Јово из мртвих поврати, па мртвачким проговара гласом: „Сријем земља стећ ће господара — ил̓ бољега, или ће горега; моји коњи и сиви
Намах пуче од триста Србова, намах пуче триста џевердана, мртвих паде за триста Турака; од Турака седам хиљад’ пуче, магла паде од неба до земље, нит’ се види неба ни облака од онога
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
У један мах обгледајући где је слабији град до трист хиљада што их паде мртвих! И догод Жидови у свади не исекоше се међу собом унутра, дотле града не могоше узети.
Опак бијаше Ганибал, везир катрајански; разби другу војску, пак с оних мртвих трупина начини себе мост преко воде, и преко са својом војском пређе.
Толико их Царограђани у пољу пак истукоше и исекоше тушта, што ни броја мртвих није се знало. Тамо доиста изврши се оно Мојсеово проречено што но се вели »Један ће потерати хиљаду, а двојица ће
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице него чак и пушкарања било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари, несрећни отац лепе неваљале „побегуље“ Зоне, за којега су, опет, постојале