Матавуљ, Симо - УСКОК
браћом, на својој рођеној земљи, покрвили би се, али би се ради њене одбране против извањца сложили умах, преко мртвијех и рањенијех!
Деведесет Француза заробисмо. Руса мртвијех и рањенијех бјеше четири официра и око четрдесет момака. Нас се рани и изгибе око стотину.
Нас је погинуло двије стотине; Руса, што мртвијех и рањенијех, бјеше два пута толико. Француза набројисмо четрнаест стотина мртвијех солдата, четрдесет и шест официра
Француза набројисмо четрнаест стотина мртвијех солдата, четрдесет и шест официра са златнијем јакама, међу којима Руси познадоше једног ђенерала.
који би оставио своје огњиште и браство, а прибио се на туђе, ради жене, који би се одрекао својих живијех и мртвијех и своје крсне свијеће ради једне женске главе, е онда би била брука довијека и њему и нама. Али није тако!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
бесмртноме, све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме: диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши, из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.
кући Бранковића; но сви пали један код другога, пјевајући и Турке бијући, а тројица само претекоше под гомиле мртвијех Тураках — рањене их Турци прегазили. Дивне смрти, просто им млијеко!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
гроб овђе закопан од Косова, који би оставио своју крсну свијећу и своје огњиште, који би се одрекао својих живијех и мртвијех а прибио се уз туђе огњиште, е томе би била брука довијека, а и нама уза њ.
Турака је било нешто више. Након жестоке битке, Турци побјегоше, оставивши десетак мртвијех, а од четника погибоше двојица, а двојица се ранише.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Поб'јеђене мојом круном сјајном, сакрише се у густе гомиле у просторе мртвијех безданах; тамо своје мртве и плачевне сатварају са смрћу фигуре по гнусноме њиховоме вкусу.