Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Зашто тако шуме? Жути месец споро залази за хуме, Далеке и црне, кô слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на воду, Кô олово мирну и сиву, у мраку.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Кад телефон поставише иза капеле он уђе у испражњени олтар у чијој га мртвој тишини задахну осећање смрти, па се брзо попе на торањ цркве.
Горе, у оној мртвој полумрачној шупљини, у оној смртно хладној тишини торња, пирила је језива хладноћа тешких и ледених звона, пуних оног
Црњански, Милош - Сеобе 2
Док је другу четворицу прегледао, у једном, непомичном, реду, у мртвој тишини, на ходнику, Павле само чу како Шевич узвикује имја и чин лајтнанта Бурке Гајича и Михаила Гајдаша, а за тренут
кад су јој се смејали и од ње бежали, он се, зачудо, кајао, заборављао бес, и враћао јој се, у сећању, као и својој мртвој жени. Био је потресен судбином, која је постигла ту лепу и младу жену.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Млада, свежа и топла поезија Бранка Радичевића имала је дах младости и пролећа, и била као оаза у сувој и мртвој пустињи ондашње безличне, бескрвне и укочене дидактичне »објективне« поезије.
Милићевић, Вук - Беспуће
“ И у мртвој ноћи без живота и кретања, он непрестано мишљаше на њу и на њезине ријечи. Он се преврташе с једне стране на другу и
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Да нисам истукла ја њу, она би мене. Сад иште да јој бој платим — плаћали јој мртвој покров. АДВОКАТ: Ствар је куриозна, треба млого штудирати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
воду. Уским сеоским путем, између њива обраслих високим кукурузима, кретали смо лагано ка прелазу на мртвој реци Битви.
окретоше уназад и у бесомучном налету, без команде и реда, газећи стоку и људе, полетеше ка оном једином прелазу на мртвој реци Битви. А ту се сударише са новом колоном.
Јер за предња одељења не постоје прописи стражарске службе и стражар на мртвој стражи пуца и на своју рођену сенку. Даље нисмо смели. Решимо да се вратимо, па онда да скренемо лево или десно.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
и не зна да долазим верно Драгани својој, уз певање тица, Свежином ноћи, под лепотом звезда, Кад инстинкт снóва мртвој драги креће, Кад спава зора и спавају гнезда, И бледим миром уљуљано цвеће.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Празна торбица, — зла брашненица. — Кад нема погаче, добра је и овсеница. — Празна рука мртвој друга. — Празна не пали. — На сиромаха и зец вади пиштољ. — Тешка је немоћ шупаљ тоболац.
О ДРУШТВУ — Једна ласта не чини пролеће. — Сам човек никуд пристао. — Сама рука мртвој друга. — Човјек је сам као дуб посјечен. — Ни у рају није добро самоме. — Туђину се хвали а својему се пожали.
— Коме није вијека, није му ни лијека. — Пошто човјек умре, глава га не боли. — Свему је лијек до смрти. — Мртвој глави лека нема. — По смрти нема кајања. — Једној смрти ејвала, а друге се не бојим! — Смрт се паром не купује.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
130. У једном суду и вино и ракија (па неће да се помијеша). 131. У мртвој кобили дроб говори. 132. У нас јарац чудан јарац, у њега су рози чудни рози: на једноме змај кује, а на другом вран
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
започе кроз сузе: — Да си прост и благословен, липи мој синко, да срићан будеш у светоме реду, да својој мајчици и мртвој души олакшаш... — даље није могла од плача, но му одреза бич косе, коју ижљуби и однесе да спреми.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
за мутним далеким, Чезнући тако у тишини јâдâ И опет чита... Бол к'о море расте У мртвој ноћи... док сан жудни, мили, Крилом је, меким к'о паперје ласте, Осени тужну, уморну, на свили.
Зашто тако шуме? Жут је месец давно зашао за хуме, Далеке и црне к'о слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на воду, К'о олово мирну и сиву, у мраку. Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дркћу у своду.
Ст. Луковић ЦЛВИИИ О ЗАШТО? О зашто смо се, зашто смо се срели На мртвој стази опора венења, Под мутним небом маћијског јесења! О, зашто смо се погледали, је ли?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Међу српским лиричарима једва да ико има надахнутијих и дубљих стихова о „мртвој драгој од оних које је Станковићев савременик Владислав Петковић Дис дао у песми Можда спава.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Узабра га старац седи Па га мртвој ћерци дао: „Оживи ми, јединице, — Ма ја раја не гледао!“ — То изгледа роматично, Можда и јест — ко би знао!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: Довела бих је, Кад би ми вери додат умео: Да грешан човек руком сакатом У хладне жиле мртвој лешини Веселог жића крепке сокове, Вештином неком или мађијом, У једном часу може улити... Довела бих ти кћер!...
(Гледа кроз прозор.) Сирота жена! Једнако љуби уста блеђана Потпори мртвој туђе старости!... Сад јој баш Ћерим нешто шапће... Трза се... Добро!... Ево, застаде!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ИИ Делиград, 6 августа у четвртак, 1876 год. ...Каква разлика између живота у штабу и живота као добровољац на мртвој стражи, где Турци сваки час узнемиравају и не даду тренути...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сви ми остали ситни смо према овоме који стоји крај пушкарнице на мртвој стражи и звера у мрачну ноћ... Командир ме је гледао упитно. — Све је готово!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Та вест би, велим, тужно радосна Разорила ми црну храмину, У којој један живот несрећан Парастос држи мртвој прошлости; А прошлост ми је сва: Венеција!... И докле она стоји на мору, Море ће бола срце кидати...