Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад жена отиде и то попу каже, поп са неколико човека дође, те онога назови-мрца метну на носила, и однесавши га у цркву онако на носилима оставе га насред цркве, да онде по обичају преноћи, пак ће
Онда један узевши је у руке, скочи на ноге говорећи: — Стани да је о овога мрца огледамо је ли така као што је хвалите: ако му одједном одсечем главу, баш је добра!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
у скут и у руке, препуњају му чибук, и приносе у филџанима каву; али каве нема, него он присркује као да пије каву. МРЦА Мушки, ко је вјешт... направи (се) као мртвац...
мензилски — поштански миндрос — клупа за батинање мојасил — ране, најчешће по рукама из којих иде жута течност мрца — смрт мудир — управитељ, комесар мудрило — глупан мука — брашно муселез — медовина; алкохолно пиће зачињено медом
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад жена отиде и то попу каже, поп са неколика човека дође, те онога назови-мрца метну на носила, и однесавши га у цркву онако на носилима оставе га насред цркве, да онде по обичају преноћи, пак ће
Онда један узевши је у руке, скочи на ноге говорећи: „Стани да је о овога мрца огледамо јели така као што је хвалите: ако му од једном осечем главу, баш је добра.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда један, узевши је у руке, скочи на ноге говорећи: — Стани да је о овога мрца огледамо је ли така као што је хвалите: ако му одједном одсечем главу, баш је добра.
Ћипико, Иво - Приповетке
Стари је помоћу веслача извуче из мора и положи на бијело, још влажно жало. Гледају у мрца, у његове мокре расуте косе, надувено лице, очи упрте у празно, у укочене ноге, око којих скупише се ногавице танких
Али стари смионо заметне разговор, као да није ту мрца, па и остали слободније одахнуше. А кад се прве зраке љетњега сунца помолише и весело заиграше по пучини у хиљаду
Договорише се да код мрца остану удвоје, да га чувају, а други да се поврате и пођу у село да јаве властима што се догодило.
И хтједе да своју мисао људима изрече, но погледавши на мрца, застидје се и не проговори. Међутим, чељад се опрема да се поврати, а завлаче, јер никоме није мило остати код мрца:
Међутим, чељад се опрема да се поврати, а завлаче, јер никоме није мило остати код мрца: рађе би се повратили својим кућама.
Зове га и дрма, али Илија се не одзива, не отвара очију, већ му дуге трепавице мирно леже на блиједоме лицу, као у мрца, а капци су му једнако тамномодри. Окупише се око њега радници.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
То је храм тајанства и гробница тужна За огромног мрца, кô наш ум бескрајна, Тиха као поноћ врх острвља јужна, Мрачна као савест хладна и очајна.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и рекао: »Да будеш као овај цвет црвен и јак« (Софрић, 16). »Кому свет мрца пред очима, да пије семе божурово пређе сунчева истока и да га носи код себе и у воде и на свако место добро је«
има понекад значај култа. На Косову, кад се тисовина унесе у кућу, морају да је предворе две младе девојке »као и мрца« (Венац, 14, 610).
Ћипико, Иво - Пауци
Журе се и ћуте. Раде је пред њима, води их ка мјесту. И, дошавши, поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.
Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради. — Вели, — каже старјешина да закон не да у мрца дирати док комисија не дође... Треба да неко у варош пође!...
Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи. Мати им била код мрца у соби. Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше. Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Кола чекаху Пред болницом: једна за доктора, друга за мрца. Ноћу сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам. Да сам у ноћи, и у животу и свуда увек сам, ја знам, ја знам.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Та ми, зовући се и видећи словесни људи, а гори од марве! О УКОПУ Зло је и шалу, смех ли код мрца проводити и пјанчити ждерући. Голема је то грехота и безочство. Прилично је то свадби, а не тужењу плачном.