Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јуришић му исприча. — Не могу да будем паметан зашто је то чинио!... Нисам ни мислио о томе!... Наједаред само ми мрче свест!... Нисам чуо ни пуцња!... — Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. — Где?
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Сила, ваистину! — рече кнез. — Ни крст, ни правда, но сила безакона!... Хајде, попе, даље, е мрче! Пођоше. Али млађи људи наставише разговор.
Прекиде их кнез, викнув: — Ха, ђаво ве позобао и са вашијем принципом, е не видите е мрче и снијег замете! Ха, попе Марко, соколе, шени! Поп убрза корачање, сви остали за њим.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бјеше му, ваљда, пиљак, што ли, упао у опанак па се сагао да га извади. „Ајте људи, мрче!“ викну први коњаник, јер се и она два пјешака бјеху уставили за првијем.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
на један пушкомет, приправе се да га убију, али он имадијаше још једнога друга који му рече: „Бржај, ако Бога знаш, мрче; не ћемо ноћас никад кући доћи,“ а крвник му одговори: „Мени се, брате, душе ми!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
на један пушкомет, приправе се да га убију, али он имадијаше још једнога друга који му рече: — Бржај, ако бога знаш, мрче; нећемо ноћас никад кући доћи, — а крвник му одговори: — Мени се, брате, душе ми, не мили у пусту кућу уљасти зато
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ХАСАН: Сам? КОЛЕБАН: Не беше сам. Са њиме беше женска некака; Кад сам је видô старим очима, Мрче ми свести, свака искрица, Те сам се једва у тој забуни Поруке твоје, збуњен, сећао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Бајонети се зарише у тела. Самртни крици завапише. Један налете на мене, ја се извих и он ми запара шињел. Као да ми мрче свест, занесох се и падох, Таман да ме дотуче и ја управих руке да се ухватим за његов бајонет, кад један мој војник
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Али се моја снага саломи, клонуше руке, а свијест ми мрче, не оста до гласа да ти поруку његову искаже: бјеж’, господару, са свијетлом госпођом, бјеж’!... Јаох, воде!...