Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А ја још имам снаге. И десет ноката биће ми доста да зарадим мир кога немам и кога овде никад нећу имати. Утом мршавко устаде и подиже чашу: — Меѕѕіеурѕ, мангонс ет бувонѕ, цар демаин ноуѕ моурронс!
Никола је изгледао страшан. — На колена! — грмео је он млатарајући се — нек ог-луви и чо-век и Бог! Мршавко подиже главу и свечано испружајући кажипрст у таван, упаде: — И Југославија... Ду реѕте, је м' ен фоуѕ!
— Леѕ преміереѕ ѕеронт лес дерниереѕ ет лес дерніереѕ ѕеронт леѕ премиерес — бунцао је и млатарао се мршавко. — Нећете, нећете — потпомагали су га и остали и Цигани ме заглушише крештањем...
— Је л', дакле, на један оџак? — прекиде ме студент. — Аттендез! Цонтинуез ѕеулемент, ѕ' ил воуѕ плаîт! — пиштао је мршавко. — Не упадајте, чекајте... Нема, дакле упадања? — заграјаше остали.