Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Онда извади иза силава своју мараму, па, убрисавши зној са чела, окрене се својој бледој сенци, своме мршавоме ћатици: — Јеси ли све побележио? — упита га капетан, а ћата понизним гласом одговори: — Јесам, господине!