Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ама зар попа?... Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?... Зар се и њему мршти чело кад ме види?... Зар је и њему тежак мој бог?... О, Творче милостиви!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Никако да зарасте, оваке ране најспорије зарашћују, одговара Христић, мршти се и удешава ногу... А кад никога нема и кад је расположен он позове жену да седне ту код њега, уз сам кревет, узме
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ (узимајући га): Од кога? СОФИЈА: Не знам, донео један дечко. СПАСОЈЕ (отвара писмо, чита у себи и мршти се. Чита поново и гунђа): Дабоме! Знао сам ја то! Дабоме да сам знао! (Софији.) Је ли ту тај дечко?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Нешто сам сањала, — одговори снаша. Идуће вечери баба их напусти и оде у свој вајат. Сутрадан поранила снаша, не мршти се више но пева по кући као славуј, грли свекрву и тепа јој: „Мила моја, мајчице!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица све више светли очима. Али по неко устане, па све наопачке... Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету. Ко зна шта би му урадила од срџбе!..
Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу. Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука,
Пропе се на прсте и погледа унутра... Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се... О, па она страда!... И она пати !... Па што је долазила овамо... што је дошла?...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји...
До мене се нађе с леве стране Ђокић, а с десне три моје комшије, па Љубиша. Ђокић се често мршти и псује, али опазих да још чешће преза од сваког шушња и густиша.
Кад окрете рачун, — још црње... И тако све до амина. Гледам ја неки пут кришом на њега, а он није да се мршти, но мислим сад ће скочити да потуче и децу и мене. Напослетку узе књигу и стаде да бележи... Ја се већ сав охладио.
А ја гледам из трња како се размахују капци на бисагама по такту његова хода и престављам себи како он стење, мршти се и псује, па опет корача, а бисаге на њему чине: клоп-клоп... клоп-клоп...
Врата црквена затворена; он окрете уз степенице на звонару. Иде лагано, кашљуца, и мршти се, кад опази на степеницама огриске од цигара. Отвори врата и уђе.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” А Хохохонд се мршти, ко да из земље чупа дебеле сонде, И никад не каже Ни „довде” Ни „донде”. Код других није тако.
Ближи се ручак, Одмакô далеко дан, Цврчи цврчак, Сунце корача кроз стан, Сваки час се мршти мамино лице: — Нема ни хлеба, ни Цице! Не може мама више мирно да послује по кући.
Не може мама више мирно да послује по кући. Оставила је поквашен веш, млаз по поду кривуда; Мршти се и крши руке, уздишући, И погледа кроз прозор, незнано куда...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Говорио му је да пише за новине, и шта све он очекује од њега, и видео је да га син не слуша и да се мршти гадљиво, као да гусенице скида с рукава.
Корист ће имати само поп Величко. — Додаде тише: — Ђорђе лумпује? — Ти си се уплашио? — мршти се Аћим. Чађевић ћути и гура руку у дуванкесу.
“ Одговара Аћим крај ханџара: „Бриши сузе, пламен испод стреје, Букни, земљо, и Бог нек се згреје. Гневом мртвих, живе мршти веђе, Па насрни на то мртвојеђе.“ И опет се са катићког крова Зора гласа из црног Прерова... О, преваро!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ти дечаци су једнако високи, једнако смеђи, али један се стално мршти, а други не престаје да се смешка. ЈАСЕНОВ ЛИСТ Треперио на грани лист јасена, смејао се и певао: — Најзеленији
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И сад, ено, онај мршави, високи, за столом украј врата, мршти се и гневи уздржано баш као и његов брат Јеврем кад би, 1841, помислио на Гарашанине, оца и сина, ХаџиМилутина и Илију.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он оштро поздравља команданта, па се нагиње унапред, мршти се, као бајаги позлило му баш тог тренутка, напиње се, пропиње на прсте и трепће. — Дроњо, шта клањаш?
— Дроњо, шта клањаш? Не мрдај, дроњо! Он се крути, успија уснама, забацује рамена назад, и још се више мршти. — Зашто си на рапорту, блесане? И вуче га снажно за уво командант. — Го... го... гос... подине... пуковниче... а...
Он се трза, мучи, час испрекидано уздахне, час зајечи, груди му се надимају, челанце мршти, уснице задрхте, сања. Гледам га још мало, па га остављам да шчепам своју ручну торбу. Спремим се да бежим.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом. Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Не тужи се, не мршти се, — не вермам ти претњу, Ми славимо данас твоју педесету шетњу! Што год има Фрушка Гора намастирска вина У једној
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ЋЕРИМ: Овај пексијан не дође амо да слуша, но да заповједа! ИСАК (говори на уво Вуку и Радаку): Тај што се мршти, Ћерим је, Раде, Погана зверка!... О, знам их ја! Та зар сам мало од њих трпео?...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
На неким лобањама су поломљене кости, или су избушене од куршума. И онај војник граничар мршти се. — Пре неког времена дошло је једно друштво. Муку смо имали да их одвратимо да не разносе лобање. — А зашто ће им?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« (Господична се мршти.) »Оће ли се Амор на мене смиловати да слаткопуна своја крила на нас обоје простре? О, небо, о, судбино!« — и проче.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Све узалуд. Стриц отвара очи, а нови учитељ, стоји ли стоји, и мршти обрве. Дјечак огорчено пљуцне. — Пхи, баш су ми и то неки кићени свеци!