Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Саме су ми очи упаљене од несна. Само је срце у овој шупљини. Гле у стаклу: сунце! Жута мрљо, Под којом сам се жего, чистио и прљо! (На некој падини сад у житу, ражи — Једна сама булка моје око тражи.