Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
да је Петраку превршило и он, као гост и стар човјек, нађе се побуђен да га уружи: — Дај се већ једном смири, коњска муво! Шта смо радили? Скупљали мјесечину и дјели у стогове, ето шта смо. Могао си и ти с нама да се нијеси наљоскао.