Употреба речи мудријаш у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— А како ћемо сутра започети? — Сад ћу вам одма’ казати. Само, Софро, немој да мудријаш; само онако учини како ти ја кажем, па ће све добро бити; немој да ми кажеш: ја то нећу, ја то не могу.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Погледај само ко ли га јури! Видиш ли за њим страшнога брку! Шумом се шуља лукави Ћосо, мудријаш тешки, нема му мјере.

Завлада мир... А ноћник онај који се крио Мудријаш лисац главом је био. ИИ Над шумом зора лепезу шири и љетни освит у собу вири.

Тренутка истог Мудријаш — пљес! — обори Пијетла ко земљотрес, за тили часак свршио борбу, Пијетлића смота у стару торбу.

— обори Пијетла ко земљотрес, за тили часак свршио борбу, Пијетлића смота у стару торбу. Мудријаш хвата стазицу пријеку кроз маховину, простирку меку, чуљећи уши, тихо пјевуши: „Пијетлићу драги с батака два, у

Ах, то је, чик, погоди! — Подмладак пионира! Најзад, за једним трагом, просута пера свијетла; прошао мудријаш лисац, однио — бабина пијетла.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности