Употреба речи муж у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Мој муж, а ваш пријатељ и сустрадалник, умро је!... И сад је слободан, навеки слободан! Не стиже му хладно гвожђе ни ноге ни

— Зар за њу, за ту сироту несрећну жену, да се људи даве? Та ни муж јој не беше човек! Та да је био, зар не би бољу кућу својој деци оставио?

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

велеречив 108 91 Зец и лав 110 92 Два путника и сикира 112 93 Медвед и пчеле 114 94 Медвед и Циганин 115 95 Жена и муж пијаница 117 96 Кртина и мати њена 118 97 Змија и пила 120 98 Аполон и човек лукав 121 99 Медвед и мајмун 122 100 Ован

„Еυγένεια εστί αρετή βροτοίς. Благородство јест добродјетељ људма”. И паки: Аνήρ άριστος ουκ αν είη δυσγενής: Муж преизрјадни никад није неблагородан”.

Наравоученије „Праведан муж штеди душе скотова својих”, — говори пророк. Ко би рад да га скот служи, а неће да носи о њему могуће попеченије,

Крајња је нужда такова вешт да се њојзи ни правила не могу давати ни закони приписивати. Чесни и разумни муж уме нужду од нужде отличавати, нити сваку бездјелицу за нужду прима.

С таковим мени пријашељство није угодно из којега уста и вруће и хладно излази.”| Наравоученије „Муж двоједушан и двојезичан неисправљен во всјех путех својих”.

„Аνήρ άβουλος εις κενόν μοχθεί τρέχων: |Муж бесовјестан всује се труди трчећи”. Јошт једно: „Кαλώος μεν τρέχουσιν αλλ΄εκτός της οδού: добро трче, али изван пута”.

Ми пролазимо, ал' иду други после нас. Ко не мари за последак, о оном овде није реч. 95 Жена и муж пијаница Жена имала пијаницу мужа, и свакојако се мучила совјетујући га и увјештавајући га се остави пијанства, чрез

лекаром плаћати, рече жени својој да оде у један манастир и да се заветује у свету обитељ дати сто волова ако | јој муж оздрави. „Та мој човече, а да ако бог даде и ти оздрави, гди ћемо ли толику силу волова нађи?

Ови учени и за своје усредњејше отечеству и свој нацији нашеј доброжеланије достохвални муж премудро у реченој књижици доказује: шта су празници, како су постали, како ваља да се разумно празнују, и какова

“ Наравоученије Поштени и истинито храбри муж за срамоту себи вмењава над слабијим своје јуначество показивати. А зверонаравни варварин и над женами и децом своју

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Деспот крај Дунава смишља, у соби пише, и на државном сабору у двору објављује Закон, који, ко живи муж, свакој удовици у Доњем граду, о!, у врећу сипа жито, у сланик со!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

слатки, прави и љубезни земљаци”; и она нас љубезно поздравља пришествијем, и каже, да се и она врло радује што је њен муж своје земљаке видно итд. Сад дâ нам дозвати мајсторе да нам кола оправљају, која за четири дана једва бише готова.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Прозборише још две-три о другим стварима, па се дигоше и одоше. — Муж жена! — рече чича Јездимир полако, пошто одмакоше од куће Мионине. Настао је часни пост. 3има већ превалила.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

срмали-јелек; али она одговори да за ђеду није ни пошла и да ће она ићи своме оцу и искати да јој он купи, јер јој је муж дроња и не сме јој узети ни шиватке док не пита онога старкељу. Арсен се нашао на муци.

— А што ја? — Па је л' ти казала да си јој украла белензуку? — Е, а зар теби није казала да ти је муж дивљи поп? — Па казала је и Мирјани да је се довела из глади! — И Велинци да је родила копиле!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Он леп, висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!

мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!

и ја васпитавам моју кћер Јуцу — вели гђа Сида, а гледа једнако у Перу — боље је да јој кажем сад, него свекрва или муж после!

Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена. Ушао Нића у газдашаг, па га сви у кући поштују, и раде, а њему не даду ништа да ради, а њему веле: »Нека,

— Но, то ће лепо да се сврши! Каже ми баш гђа натарошевица како јој је муж каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о двапут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће

— пита је Сока гркиња. — »А шта знамо — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!« — »Та дабоме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.

Зар нисте то, милостива, знали? Од онда још ја њу не миришем кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видела како је флегматиш и ’ладна била, к’о да је умро какав перзекутор, а не њен супруг!

— О, о, о! Јадна фрау-Габриела! Једна жена! — Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.

И не фалите се како сте живили тамо. — Е, како!... К’о у туђем свету! Није к’о међ својима! Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити. Па издржи крштена душа и то.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

У клисарници становао је клисар и клисарица. Управо клисарица била је прави клисар, а муж њен, неки миран, слабуњав човек, само је копао гробове а остало, што је најтеже: отварање, затварање, чишћење цркве,

А сви су знали зашто она тога, Парапуту, ево већ целога века надгледа, чува. Муж јој, као што у она времена доликоваше јединцима и наследницима богатих очева, тако и њен муж, севдишући и пијући умро

Муж јој, као што у она времена доликоваше јединцима и наследницима богатих очева, тако и њен муж, севдишући и пијући умро рано те она усред целе, велике, чувене куће остала сама са двоје деце.

И зато муж јој, брат му, ма да је волео ту своју жену, развео се с њом, отерао је од себе због њега. Па кад оцу, матери дају

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Дођу у С и уквартирају се код негдашњег Љубиног господара удате кћери. Њен муж Јоца Парковић био је Љубин присан друг, заједно су били калфе.

дала, али мало већем трговцу, и то зато да ако би се она, тојест госпођа Макра, ипак удала, да не буде Паулинин муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштву могла Паулина у прочељу

Због те њене крутости често је госпођа Макра корила, али то се фрајле не хвата. Она зна да јој је покојни муж госпође Макре у тестаменту осам хиљада оставио, па јој ни бриге.

Она мора умрети, ако удовољства не добије. И Рогозић, на перу снажан а спрам воље женине слаб муж, приволи се да против рођене сестре парницу подигне. Сад је за Свилокосића положај тежак.

от Рогозић, — одговори Алка поносно, — а Рогозићка ми је и то пребацила да мени не пристоји носити вал, јер је мој муж трговац, но ја га као немешкиња носим. Бабоња забележи да је Алка немешкиња.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Ипак, ипак, замисли ово: двадесет и три дана од кад смо се венчали. — Верујем потпуно. — Али мој муж неће ићи, ја му недам.

— Мој муж се доста одужио; нека иде ко се није одужио, то би било право. — Одужују се једни исти, и једни исти се не одужују,

Ужасно. А сад ето има неку муку и ту муку крије од своје жене. Па, јел' то муж и друг и пријатељ, најбољи друг и највећи пријатељ? Жалосно заиста.

А зато време огреѕѕе нестрпљиво меље устима: — Е, знате шта, госпа, вели она: да је тај бандист мој муж, не би га мајци никад више засвирао у његову кларинету. Овако би' ја њега.

'' — Госпођо — рече он кад су стали једно према другом до прозора — ја незнам да ли вам је муж икад говорио о мени. Ако јесте, онда вам је морао рећи да од мене нема уочљивијег човека на свету.

Стари казначеј Мијаило, газдаричин први муж, умро 1888. Кад је млад био некад давно носио је он плав фермен, срмом извезен, бињиш и дубоке чакшире са повраћеним

Африка

Она је иначе врло образована, тиха фина дама, доктор је медицине и њен је муж многе своје године посветио црнима. Сви који се умешају у наш разговор сматрају да би уистину било испод сваке

Њему су очи пуне суза. Он не жали, како каже, што су његови без њега, већ себе што је без њих. Кад је човек отац и муж, чак и кад је најобљубљенији, он треба да буде захвалан за сваку нежност коју му кућа поклони.

“ Једна од њих цичи у одушевљењу другој: „мадаме, мадаме, мој муж је мажискил а ја сам пароксизам; а не, мадаме, ви, напротив, нисте пароксизам, ви сте вербал!

имао везе са неком дивном тужном женом, чији је муж нека моћна личност. Жена је била готова да пође за њим, да умре за њега, а он је грубо одгурнуо, и насмејао се још

То је муж најлепше међ њима, неупоредиво лепе и јаке африканске Кармен, сестре Мејове. Њена рамена, руке и груди су нешто од

— Ки етр мари тон се'? (Ко је твој зет?) — Мон се' мон мали, селуи вје ки азиз ала мезон (Моје сестре муж је онај старац што је седео пред кућом).

Кад жена дуже времена не роди, муж оде код било ког сеоског младића и умоли га да ноћи са његовом женом. Одбити, било би неуљудно, а исто тако и сматрати

Питао сам је да ли је сама ту дошла, или је ко послао: — Се мусје мон мали моа дил тоа! (То господ'н мој муж мени казати тебе) — Тон мари блан? (твој бели муж ти рекао). — Моа селуман мали блан (ја имам само белог мужа)!

(То господ'н мој муж мени казати тебе) — Тон мари блан? (твој бели муж ти рекао). — Моа селуман мали блан (ја имам само белог мужа)! — Тоа Бобо?

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА: Ја знам да је дужност жене свога мужа почитовати, но мислим да и жена има право кад зактева да је муж љуби. ЈАЊА: Е, то је лепо реч, то је лепо слово! Оди да ти полубим.

ЈАЊА: Е, то је лепо реч, то је лепо слово! Оди да ти полубим. ЈУЦА: Није само доста устма љубити, него треба муж да пази шта му жена зактева, пак да јој чини по вољи. ЈАЊА: Ама треба и жена да слуша свога господар.

ЈАЊА: Ја сам и код моје матере шешир носила. ЈАЊА: Иди код твоју мати, нека ти купи. ЈУЦА: Ја мислим да сте ми ви муж. ЈАЊА: Немаш доста аљину? Оћиш широко, високо? Ох, женско дугачко коса!

(Ухвати је за руку, пак је истера напоље и забрави како једна тако друга врата.) Проклето Ева, оћи да превари свога муж! (Отвори Фала Богу опет сандук.) Мои красни живот! (Премеће новце, па после устане и протегли се мало.

Шта ћиш ти да радис? ЈУЦА: Има се шта радити. ЈАЊА: Да седиш овде, да се не макниш: да чуваш твоја кућа, знаиш? Кад муж иди по своја посла, добру газдарицу треба да води виршофт... Разумиш што сум казо? Да си не макниш од твоја соба.

Сирото моје Мишко и Галин, нису могли да ми носи живу у Америка, да ми носи мртву. Господар нотариус, ви сте паметно муж што сте ми једна лепа шпекулација казали. Ви мора бити да сте Грк. МИШИЋ (смеши се): То може лако бити.

Ама, знајте, не си сложи нешто. Видите, господин нотариус, ја вас поштуим како једно паметно муж, ама, знајте, имам млада жена, а свет је хунсвутско. Зашто да правим срамота на моја кућа?

(Петру.) Водићеш господин нотариус код шупу да види коњи. Он ће ти показати како треба да си дери кожа. Он је учено муж, зна елински. (Отиде.) МИШИЋ: Ха, ха, ха! Леп ми занат дао! Али, чекај мало, старче, уватићу ја тебе! (Петру.

МИШИЋ: Шта ћу с њоме? ЈАЊА: Кад си нађи. Узмите, господин нотариус молим вас, ви сте једно паметно муж. Катицо, оди овамо. Ево, да будете стрећна. (Благосиља ú.) Катицу је моја добра девојка. Видите, она ћути, она оћи.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Сви су о томе у породици Исаковича знали и сви су јој се, због тога, и смејали. Њен муж је, каткад, говорио – али само у шали – да ће је отерати натраг, оцу, сенатору Стритцеском, у Нови Сад.

Ајде! Ајде! Вриме је! Триба устати. Знаш да ће Павла да воде!“ Она је говорила, као што размажена деца говоре. Њен муж је, међутим, чкиљио, зевао, тако да га она поче, за кошуљу, да вуче.

Извукла је велики, бакрени суд, испод постеље и скиде кошуљу, да се пере. Кад је видела да ће јој муж понова да заспи, она поче да га удара, јастуком, и да се кикоће. Груди су јој се тресле.

Груди су јој се тресле. Њен муж се онда прену, устаде, и, у својој дугачкој кошуљи, бос, пође према прозору, да га отвори.

Његова жена, на то, изиђе из воде, а њен муж поче, у истој води, да чучи и да пере ноге. Соба у којој је прве класе лајтнант Петар Исакович, са женом, становао,

„Море, имао сам цара Давида, за проводаџију!“ говорио је њен муж и уживао у женином гласу. Насамо, то двоје је лудовало, иако су били већ пет година у браку.

Иако су њихове жене седеле, ћућорећи, чак на другој страни чардака, Петрова жена је ослушкивала шта јој муж говори.

Муве су летеле између ње и њеног мужа, али док их је она трпела непомична, њен муж се бранио рукама и трзао, кад би му слетеле на нос, или у уши.

Па и сад додаде: „И то ћу ти ријећ, Петре! Ако Павле оде са овога свита, ја нећу преживјети!“ Кад њен муж то чу, он се трже, разрогачи очи и погледа је, трудећи се да јој ухвати поглед.

“ Обе су жене волеле Павла, као што жене брата воле, али у гласу и очима те младе жене било је нечега што њен муж није могао, ни да опрости, ни да разуме.

Тако је то било. Јединица капамаџије Гроздина, удала се за тог официра радо, а једва је преживела време, док јој је муж био у рату.

Али ни после, Трифун не рече ни речи. А ни госпожа Кумрија не рече му ни слово. Муж и жена, после десет година брака, и љубави, седели су сад на троношцу, као глувонем и глувонема.

Теодосије - ЖИТИЈА

Тај споменути муж, благочастив и богобојажљив, ништељубив, храброшћу и војном вештином сјајан као нико други, и свима добрима на земљи у

закључа као у старини Лију Јаковљеву, да она која је ппе пађала не роди више на време, због чега ју је вређао и корео муж.

Божаствени тај муж, самодржац Стефан благочастиви, када је ово чуо од светога, заједно са свима благороднима, радошћу божаственом

Али епископ треба да је без порока, муж једне у Господу законите жене, трезвен, целомудрен, побожан, странољубац, учитељан, не пијанац већ смотрен, не

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Одмах ћемо целу ствар извести на чисто. Да видимо најпре на основу чега ви тврдите да сте удовица? Ваш муж једног дана наљутио се на вас, напустио је кућу, рекао је да иде не зна где и не зна кад ће се вратити.

И лепо је живела и са овим мужем и живела би вероватно још и даље, али, једног дана, после три године, врати се њен муж жив из ропства. РИНА (претрне, скочи и гледа га право у очи).

МИЛЕ (милује јој руку): Дакле, реци ми, шта је? РИНА: Замисли, мој први муж, муж који је извршио самоубиство дављењем, појавио се, жив је. МИЛЕ (изненађено): Како, како? Жив?

МИЛЕ (милује јој руку): Дакле, реци ми, шта је? РИНА: Замисли, мој први муж, муж који је извршио самоубиство дављењем, појавио се, жив је. МИЛЕ (изненађено): Како, како? Жив?

ИX АНТА, ПРЕЂАШЊИ АНТА (улази): Нема га, ето ти, нема га! РИНА (Милу): Дакле, као што вам рекох, господине, мој муж, и ако би дошао, не би вас могао примити; има извесних брига.

АНТА: То је она што се удала мислећи да је удовица, а кад се вратио муж, њу суд, по потреби службе, без путних и селидбених трошкова преместио из другога у први брак.

РИНА: То би било ужасно; то би била најсвирепија казна! НОВАКОВИЋ: Адвокат вели да би једини излаз био кад би први муж повео бракоразводну парницу, развео се са женом, па се ја после поново венчао са њом.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Био сам сигуран да их читаво Караново чује. Мама је ћутала избегавајући да ме погледа. - Твој муж је изјавио да ме се стидиш! - рекох. - Тата је такође рекао да ме се стиди. - А да ли се ти самога себе стидиш?

Чуло се само дахтање и опет глас мог оца, који је говорио жени да не брине: ово је последње место на коме би је њен муж могао потражити. Била је то, значи, удата жена. Почех да прислушкујем пажљивије.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Лујза ће вам свуд сладити где год хоћете да се с вами састане, па да се више кући не врати. Мој муж неће вам противан бити, јер вас воле; он се због вас са попом инатио! Он зна за то што ја вами сад говорим.

Верујте, он ће се упочетку љутити, ал’ мој муж ће га утишати, па ће одма’ попустити, познајем ја њега, па нит’ ћете ви нит’ она вере мењати.. Шамика мисли се.

, да се с братом дели. Ту је с њом и муж, господар Венцл Свирак. Лепо, мирно су наследство поделили. У вароши У. држе се лицитације на варошки регал на

Црњански, Милош - Сеобе 1

Требала је ту да преживи, са својим ћерчицама, неколико месеци, па можда и година, док јој се муж не врати из рата.

Затим, како се прича да је њен муж, оберкапетан Вук Исакович, одведен из Печуја, везан, у Темишварску тврђаву. Тамо га је барон Енгелсхофен једног дана

Па да је рат у Немачкој већ увелико започео и да њен муж са војском и није у Печују, већ се јавио брату, прошле недеље, из неке вароши која се зове Радкерсбург.

и да је мислила да ће јој он годину дана бити као отац, док се не роди прво дете, па ће јој тек онда постати муж. Осим тога, да је она и овако скоро увек била сама и да је много проплакала.

Па и то, да она плаче сад, сваке ноћи, јер има зле снове, и да јој се муж јавља, као мртвац, у страшном облику жаба, звери, и пацова.

Вруће крви, и чулна толико да су је хватале главобоље, она је остала потпуно хладна у овој кући, где је муж остави да га чека, преваривши је при растанку и осрамотивши је пред целим светом, бојећи се њених суза, дреке и

Осећала је да је сама. Никакве извесности, да ће јој се муж вратити. Са својим дивљим људима, коњима и псима, са својим великим трбухом, био је отишао далеко, тако далеко.

Овамо не може ући, као ни његов слуга, матори Ананије, који му спава увек на прагу. Брат му је далеко и, као тај муж, далеко је и њен очух, ћосави Христодуло, који му још увек дугује за неки дуван.

Вода, тршчак, песак, небо, све је то било далеко. Па и тај Земун, који је желео да све сазна, и њен муж који се можда неће ни вратити. Она је била ту, близу. У кући све легло. Заспало.

и бедној, уплашеној и замишљеној, учинило јој се да је заспала, баш када угледа, под прозором како јој иде по води муж, сав обливен крвљу и мокар; необучени и неочешљани Вук Исакович, са огромном батином у руци, која је допирала до

Заплака, заплака тако јако да јој се скоро учини да плаче са уживањем. Да јој је дошао муж, она би му била рекла зашто је то учинила.

Плакала је над самом собом, као што је то, уосталом, од неког времена, откад јој је муж био нагло оронуо, често чинила. Жалила је себе неизмерно.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“¹² Девојци која чезне за удајом свакако није свеједно ни то каквог ће друштвеног статуса бити њен будући муж (сиромашан или богат, удовац или момак, стар или млад, које професије итд.).

Пошто је попије, муж постаје слеп за све женине љубавне пустоловине, као мртвац на чије је очи био стављен бакарни новчић.

) у обредима и басмама чији је циљ да се на магијски начин осигура муж. Још непосредније и очигледније ову јаку унутрашњу везу између жеље за удајом и жудње за породом открива подударност

Ево једног примера: „Жена узме чанак с водом, и стане под какву греду, или под кутње рогове, где пада црвоточина, а муж њезин чим тешким удара у греду или у рог, те истерује црвоточину; она пак, кад у чанак макар најмања трунка црвоточине

У Заплању, рецимо, муж и жена који сумњају да немају деце због враџбина подметнутих на свадби, да би са себе скинули ове чини, купају се у

⁴ Негде се верује да још прве брачне ноћи, пре него што младенци легну у постељу, муж треба да раскопча на невестином оделу свако дугме, копчу и везицу, да се не би жена мучила на порођају.

Или, у истом, шабачком крају, каже Милићевић, чине и ово: „Муж се раскорачи с раздрешеним гаћама, држећи свитњак од њих у руци, а породиља — жена његова — три пута му се кроз ноге

држећи свитњак од њих у руци, а породиља — жена његова — три пута му се кроз ноге провлачи, и при сваком провлачању муж је свитњаком бије по крстима.

Породиљу која се мучи на порођају муж мало понесе, па каже: „Ја ти бреме натоварих, ја га и стоварам.“¹⁸ При порођају, породиља у Хомољу се крсти и говори:

Ако се прво ухвати за уста, родиће женско, ако се прво ухвати за нос, родиће мушко.“³⁶ У крушевачком крају муж метне својој трудној жени мало соли под јастук, па ујутру пази које ће име прво споменути: ако спомене мушко име,

У Поповцу верују да ако је муж за време женине трудноће одебљао жена ће родити мушко, а ако је смршао, родиће му женско дете.

Извођењем магијских ритуала и придржавањем табу-прописа, породиља и њен муж стичу психичку сигурност и илузију да чак и у овој кризној, опасној ситуацији, коју реално тешко могу контролисати,

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

— одговори кад су га запитали кад је стигао. – А колико остајете? – Не знам. Можда до јесени... – Фино — рече муж. — А где сте се сместили'? Жена и не сачека одговор: – Ми смо у »Либертасу«! Целе ноћи нисмо ока склопили!

– Можемо код мене на пиће... — рекла је жена. – Како? — упита човек. – Муж ми је на путу. Положио јој је длан на колено док га је возила у малом фијату. – После... — рече жена и повуче руку.

Проналази његову девојку и води је на кафу. Говори јој да је њен муж стар, болестан, неодговоран и да ће пропасти ако је напусти. Она га је, каже, створила.

И онда... Па, ја често, знате изгубим живце и почнем да вичем да бих постала глумица или нешто слично! И онда мој муж почиње да се смеје као луд: »Ти да постанеш глумица? Ти? Ма немој, молим те!

– Опа! – Шта сад, опа?! И да нађем батаљон љубавника. опет те не бих стигла! »Ваш муж није тренутно овде! Хоћете ли да оставите неку поруку?« Смеју ми се сигурно иза леђа...

Већ нас гледају попреко. Већ се свашта шушка наоколо. Али шта? Господин је увек на путу. Опростите, мој муж је морао неодложно...

— Ипак, знате, кад само помислим да је неко од њих, тим истим рукама . . . — Не, не... — размишљао је њен муж тонући све дубље у столицу. — Овај наш пре робије сигурно није био конобар! Баш бих волео да знам шта је био!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Мати је дуго плакала и прва приложила свој прилог: сто дуката. Ујак је дао другу стотину, а она и муж трећу. Нека се Јанко не брине, биће још, само боже здравља!

А сад да се лијепо поразговоримо као прави муж и жена, кад се тиче цпеће њихова дјетета, а вријеме је већ пошљедње да се ово тршава!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ОТАЦ МАТИ КУМАЧА У другом одјеленију МЛАДОЖЕЊА ПРОВОДАЏИЈА ДЕВОЈКА ОТАЦ МАТИ ТЕТКА У трећем одјеленију МУЖ ЖЕНА ЊЕН ОТАЦ МАТИ ПРОВОДАЏИЈА ОДЈЕЛЕНИЈЕ ПРВО ПРОСИДБА УГЛЕД 1.

Проводаџија је као восак, то јест, што слепљује ствари, које по себи не стоје. Кад се муж, то јест, са женом свађа, онда вичу: Бог убио, то јест, оног, који нас је свезао, а пре су молили да их свежем.

МАТИ: Пропада, богме, господару! Ако се нигди не пази, то се пази код нас, и ја, и мој муж непрестано код млађи; а сирота девојка и не види нам се од посла. Чудим се како се не разболи.

(Јасно.) То је чудо да никада неће, то јест, да каже колико кад профитира. МАТИ: Такав је и мој муж; једва и мени каже, а камоли ком другом. Него све се тешка, канда нема ни пребијене крајцаре.

ДЕВОЈКА: Е, благо да! Море, док си девојка, бар знаш што живиш; а кад се удаш, богзна како ће те муж држати. КУМАЧА: Е, мани врагу, опет је боље кад си удата! Своја си госпођа и себи радиш. А овако код оца...

) „Колико година имате?“ ДЕВОЈКА: „Лепа је ствар тајну чувати.“ МЛАДОЖЕЊА: „Зашто каже жена: мој муж; а муж за жену: моја госпођа?“ ДЕВОЈКА: „Узмите се на ум“. МЛАДОЖЕЊА: Аха! То значи: жена је у кући господар, јелте?

) „Колико година имате?“ ДЕВОЈКА: „Лепа је ствар тајну чувати.“ МЛАДОЖЕЊА: „Зашто каже жена: мој муж; а муж за жену: моја госпођа?“ ДЕВОЈКА: „Узмите се на ум“. МЛАДОЖЕЊА: Аха! То значи: жена је у кући господар, јелте?

ОДЈЕЛЕНИЈЕ ТРЕЋЕ ШЕСТ НЕДЕЉА ПОСЛЕ ВЕНЧАЊА УГЛЕД 1. (Соба мужевља) МУЖ (седи иа прегледа један протокол), ЖЕНА ступи ЖЕНА (трчи к њему): Откад те нисам видила!... МУЖ: Има читаво по сâта.

(Соба мужевља) МУЖ (седи иа прегледа један протокол), ЖЕНА ступи ЖЕНА (трчи к њему): Откад те нисам видила!... МУЖ: Има читаво по сâта. ЖЕНА (загрли га): Слатки мој Светозаре! МУЖ: Бежи, видиш да имам посла.

МУЖ: Има читаво по сâта. ЖЕНА (загрли га): Слатки мој Светозаре! МУЖ: Бежи, видиш да имам посла. ЖЕНА: Ти си мој медени Светозар. МУЖ: Одлази, кад ти кажем.

ЖЕНА (загрли га): Слатки мој Светозаре! МУЖ: Бежи, видиш да имам посла. ЖЕНА: Ти си мој медени Светозар. МУЖ: Одлази, кад ти кажем. ЖЕНА: Мило ми је кад сам код тебе, знаш? МУЖ: Знам, знам; само ме остави.

ЖЕНА: Ти си мој медени Светозар. МУЖ: Одлази, кад ти кажем. ЖЕНА: Мило ми је кад сам код тебе, знаш? МУЖ: Знам, знам; само ме остави. ЖЕНА: Шта ћемо данас куавти? МУЖ: Кувај што оћеш. ЖЕНА: Ал’ шта ти радо једеш?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Превара за превару (1842), Волшебни магарац (1842), Симпатија и антипатија или чудновата болест (1842), Џандрљив муж (1847). Судбина једног разума је лично разрачунавање са једним противником.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ 71. „Ал' муж старац, моје злато!“ Нагло госпа реч привати, Па га глену умиљато, За руку га белу вати: „Крај таквога дуге ноћи,

Па се у коб њему крену: „Сад се иде“ — виче — „стари? Тако ли се за ме мари?“ 138. „Па ти си муж?“ — Ово штене У мало ме не раздера! А ти, а ти, куку мене“ — Тако с' госпа на њ раздера, Скочи преда њ, ногом лупи.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

где ће беговица, па још Пинторовићка, замисли, старо господско колено, стара лоза, због једног аге, па нек јој је и муж, из госпоштине у планину да потегне! Е, па, ево јој садево! Има одма д идеш, да кажеш да ми се губи из куће!

ЈУСУФ: Какав му је камен у темељу, то ти још не знаш. Знаћеш кад видиш ко ће јој бити муж. Бег себи тражи зета који ће, прво, теби да буде на утук, и, друго, који ће га пред санџакбегом подупрети.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Чекај ти! ... И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге на ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола. Отпоче да лупа на кухињска врата.

Ох, а шта тражи? (Ма да је знала.) Што је не оставља већ једном? А да каже мужу — не сме. Јер, какав јој је муж, и крв би потекла... А овамо опет с њиме се виђа; говоре, он јој долази, и муж јој не зна зашта је све то...

Јер, какав јој је муж, и крв би потекла... А овамо опет с њиме се виђа; говоре, он јој долази, и муж јој не зна зашта је све то... куд ће јој душа и тело на оном свету?... Грешно је то, грешно... Мајко Богородице!

Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — напослетку, поврх свију, он, муж њен. Око крста би упаљене свеће тихо гореле. Лелујали би им се њихови лаки пламенови.

Била је боља. А овде код Анице било је и свирача. И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново. Имала је и девера и свеће, поклона.

Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача. А тамо јој и муж био отишао, и, на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међ њих, чак у чело.

На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или обратно муж јој према браћи да је као према шурама. Не. Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа.

Даље? Ништа не зна до кад се у зору пробудила и скочила. До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели.

! — заплакала се. — Нане, нане... — грцала је тако стојећи укочено и цептећи од страха, да је било муж или ко из куће не види, не чује где плаче.

И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла. Истина с муком, тешко, али ипак навикла се.

Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као у накнаду за то, гледала је да бар она, кућа, муж, све буде као што треба.

В После годину дана умре јој муж. То је још више уплашило. Од страха није знала за себе. Испочетка није га толико, од срца, жалила.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Они исти дан кад је млада царица шћела родити, пође јој муж у лов, и у томе она роди два сина златнијех руку и трећу ђевојку златне звијезде на челу.

Потом маћеха навали на свога мужа да се крава она закоље; муж је изнајприје жену од тога одвраћао, али најпослије кад се жена није шћела оканити, пристане и он на то, и каже јој да

Чекаћу макар било три дана, докле га не сахране. Кад жена у кући каже то мужу полако, муж јој рече нека иде попу те му каже да је он умро, већ нека га носе у цркву, око које је по брду било и гробље, неће ли

Јеврејин даде кадији триста гроша и отиде кући. Послије Јеврејина уђе код кадије муж оне буле што је прегажена и потужи се кадији на кмета како му је жену турио и ударио те је мртво дијете побацила.

— Би, зашто не би, ја идем сад управо тамо. Онда Туркиња отрчи тамо ђе јој се муж био скинуо од врућине, те узме кесу с новцима и штогод буде новаца у њој да Ери, да понесе Муји.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ Садржај ЏАНДРЉИВ МУЖ ИЛИ КОЈА ЈЕ ДОБРА ЖЕНА 1 ДЈЕЈСТВО ПРВО 3 1. 4 2. 5 з. 8 4. 9 5. 13 6. 16 7. 18 8. 19 9. 21 10. 26 11. 28 12.

224 ПОЗОРИЈЕ 2. 227 ПОЗОРИЈЕ З. 228 ПОЗОРИЈЕ 4. 231 ПОЗОРИЈЕ 5. 232 ПОЗОРИЈЕ 6. 233 ПОЗОРИЈЕ 7. 234 ЏАНДРЉИВ МУЖ ИЛИ КОЈА ЈЕ ДОБРА ЖЕНА ВЕСЕЛО ПОЗОРИЈЕ У ТРИ ДЈЕЈСТВА ЛИЦА: МАКСИМ, марвени трговац СОФИЈА,

Овде сам ја господар. ЈЕВРЕМ: Вараш се. У кућевној регименти жена је полковник. Генерал муж издаје истина заповести, али тек жена командира, и цео полк познаје полковника за господара.

Јес чуо, Максо, буди и ти једанпут човек. МАКСИМ: Ја сам човек, али ти си моја злосрећа. СОФИЈА (плаче): Кад муж не уважава чест своје супруге, како ће тражити да ју други почитује. (Одлази.

КУМ: Зашто; ако жена свога мужа милује. МАКСИМ: О, пуца им срце. Зато се свака убила, кад јој је муж умро. НИКОЛА: Као и ми за женама. МАКСИМ: Бар се не деремо као оне, и не варамо свет.

Море, што год чини, чини од страха, или за корист; то добро упамтите. Или се боји; да ју муж не бије, или да се не разболи и не умре, па неће имати после откуд да живи, или кога да мучи.

МАКСИМ: И ти нећеш да се за мене жртвујеш? СОФИЈА: То би јошт лепо било: муж да краде, а жену да срамоте. МАКСИМ: Али ти рече да си ми верна. СОФИЈА: И то би била лепа верност.

Та су времена, чини ми се, прошла и, као што велиш, да се жена заклела мужу, тако се ваљда и муж заклео жени. МАКСИМ: Слушајте, слушајте, како јој иде језик! СОФИЈА: Нека слушају.

МАКСИМ: Оће ли се јошт каква луда наћи да определи награду, који је најбољи муж? СВЕТОЗАР: А зашто то? МАКСИМ: Само да видимо како ће се жене у лагању надметати.

Па смо опет ми криве. Ако ништа друго, а оно смо љуте: „Аспида, брате!“ А кад гдикоји муж дође сутрусан кући, кад се скита и троши, а жена сирота гладује с децом, онда је то добро.

Верујте ми, да мужеви нећеју, не би се ниједна белила. МАКСИМ: А кад муж каже да се не кува ово и ово, зашто се то кува, пасја веро? СОФИЈА: Друго је јело, а друго је белило.

СОФИЈА: Друго је јело, а друго је белило. Оно је нужно, а ово не само излишно, него и шкодљиво. СВЕТОЗАР: Али кад муж не зна да се жена бели? СОФИЈА: Како позна сваку другу, само своју не може?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА: Тако, јошт ме гризи и једи, доведи јошт кога да ти помогне. Зашто ми ниси ти, као муж, избирао, него си напустио да ме други варају. Оћеш да изгледам у њој као додоле. ТРИФИЋ: Па добро, немој је обући.

СУЛТАНА: Добро, обуци је, иди као шљокавица по вароши. Мислиш, не осећам ја шта ти мислиш? Ти си муж! Други би љусно од једа кад би видио да му је жена незадовољна, а он се јошт радује. ТРИФИЋ: Ти си право дете.

ТРИФИЋ: Ти си право дете! СУЛТАНА: Ти си... ти си... последњи човек на свету. СРЕТА: Хе, хе! Што јој нисам ја муж! СУЛТАНА (полети му у очи; Трифић је задржи): Пуштај, или сад ћу и теби очи ископати!

СУЛТАНА: Није, чекаш док ме тко не попљује, пак ће онда добро бити! Срам те буди! Ти си муж! Док нисам новце донела, била сам и лепа и добра, а сад сам неваљала, сад ти нисам по вољи.

) Дед, сад? СУЛТАНА (цичи, отимајући се): Што не могу угурсуза да уморим? СРЕТА: Угурсуза? Јесам ли ја твој муж или угурсуз, а? (Туче је.) СУЛТАНА: Помагајте, помагајте, оће да ме убије!

Чујте, жене, моју песму, то вам каже Срета Да је жена брзоћудна од сто ока беда. Децу треска, слуге бије, муж сирома ћути. Док и њега у буџаку невоља не смути.

СРЕТА: Ха, ха, ха! Љубезни мој, милостивом господину љубезни мој, ти, поздеру женски! СУЛТАНА: Он је мој муж. СРЕТА: Ха, ха, ха! Ето видите, господине, сад да и човек не вошти! Поганијо женска, вуци се кући.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

килограм, све од муке и нервозе, клопајући све више и више, из несреће и досаде, јер вам је нека будала казала да се муж хвата на клопијановић — ђавола се хвата на то бућкало!

раскрсницу код Лондона и како срећно проразе кроз забрањена светла, потрчавају кроз ваш живот, док вам ваш рођени муж спава испод растворених новина преко лица, а ви не знате шта бисте учинили са овим суботњим, тако дуго очекиваним

— упитао је плашљиво патер фамилиас. То је да човек начисто пошизи, на часну реч! Муж даме у астрагану изгледао је као и сви остали мужеви дама у астрагану, без којих би се тешко могла замислити

Следе размишљања о томе како треба да изгледа Анин будући муж и нека успутна размишљања о другим стварима, које никада неће сазнати они што су пре времена напустили читање ове

— Баш ме занима ко ли ће то бити? — пита се матори. — Молим? — каже расејано маман. — Мислим, ко ће бити тај њен муж? Маман изиграва коцкицу леда: — Баш ме брига: биће то њен муж и готово! — Онда, остаје још једна ствар...

— каже расејано маман. — Мислим, ко ће бити тај њен муж? Маман изиграва коцкицу леда: — Баш ме брига: биће то њен муж и готово! — Онда, остаје још једна ствар... наставља матори. — Како ће ме звати?

Кола нису луксуз, него потреба —каже тата. (То, њен муж!) човек је, док лупиш дланом о длан, изван града, у природи! За тај новац „Форд“ је сасвим пристојан аутомобил.

Није што је наше, богами! Само је, каже, несташна! Шта ћете! У њеним годинама ... Мој муж каже: не треба оптерећивати дете, али ја мислим да је боље да одмалена стекне навике.

Плажа је одмах испред куће. Не скидамо по читав дан костиме. Све чисто и врло јефтино. Богами! Мој муж свако вече попије целу чашу вина.

„Јесте ли били у хотелу 'Југославија'? Врло је пријатно, И јефтино. Ево, баш прошле недеље мој муж је попио ... шта је оно попио? Чекајте, имам записано! Сок? Јесте, сок! А ја сам узела принцес-крофне.

Нека нова вештица процвркутаће вам још с врата да је старог „Занусија“ ископао њен муж лично на тавану своје прабабе Антиквитет! „Они сељаци нису ни сањали шта имају на свом рођеном тавану!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: А ја теби кажем: гледај твоју кућу и економију, па кад стечеш, и твој муж буде исте памети као што си ти, онда можете ићи куд вам је драго. 4.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Изгледа ми лепо то што радите. — Радим по једном угледу који ми је дала маркиза. — Ви радите за маркизу чији муж има ловиште на Мањем? — А не, то је њен син који има тамо ловиште. Стари маркиз је умро још пре но што сам се родила.

Киша почиње крупним, ретким капљама. Муж и жена одлазе по нове џакове. Тада се кроз језерску траву појављује друга барка, црвена.

— Ова се барка враћа на острво; тако ћу вама уштедети труд. Хтео бих да вас замолим да узмете за пиће. За то време муж и жена су већ у чамцу и ми полазимо. — Хвала, господине, и довиђења. — Довиђења и хвала вама. — Добар провод.

Занима се за рибе. Можда је дошао због бацања нових младица у језеро. — Како сте га довели? — Мислим да га мој муж већ давно познаје: ваљда из Толеда. — Хоћете ли да видите собу, господине? Ми тек треба да вам је спремимо.

Њен муж, крчмар, био је човек мали, мршав, црвен и узбудљив. Он је у свом оделу изгледао као у опреми за гњурање; чакшире су

Је ли, Марија? — О да, мој муж је осећао да нешто ново наилази, ал̓ није умео да изрази. — Ја сам, кад су још они пре почели против отаџбине, викао;

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Цветне беху ливаде под орасима манастирским где ходих са матером својом пре но што ме одведе муж мој зимски. Међу чобанима подземља живим: куле су овде високе и војске многе и драго камење зелено и деца

Што нам то раније нису рекли да жене ништа не може да замени ни лахори ни језера ни срне сваки муж сад има астму и евнуси чак ојађени греду о нека нас заједно са женама погребу!

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ТРИФУН: Па како си ког ђавола навикла кад га ниси имала? САРКА: Мој први муж спавао је као топ, бог да му душу прости, али други будио ме је по неколико пута ноћу; прави будилник.

То није отмено. САРКА: Па није, дабоме! Ето тако, због неког шапутања, мене мал' није отерао први муж. А зар би то било отмено да ме је отерао? ТРИФУН: Још кад би ви знали шта они шапућу? ГИНА: А ко ће их знати.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

па ја и она — муж и жена!... Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене! Хе, али ...

Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе... Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.

Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо... Дај, вељу, да видим нашу »млâду« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.

Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену !« Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и

само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин... Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се

Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо !

— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?... Хо-хо-хо!... Ала би то био муж, бре!.. — Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад? Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо ?..

!... узвикну он зачуђено, али му глас дрхташе од љутине. — Шта си тамо радила? — Под крушком онде... Гледала шта мој муж ради са...

Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне... Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...

Љубица је сад први пут виде изблиза. Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој : муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Хитропреља - преља која хитро ради хлађенац (кладенац) студенац, ограђени извор храбар - заручник, младожења, муж Чаршија - трг, пословни део града, трговачка четврт чауш - старешина над неколико војника у турској војсци, водник

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: Муж вам је био мајор? СИМКА: Артилеријски! ВАСИЛИЈЕ: Је ли погинуо у овом рату? СИМКА: Није, умро је од запаљења

ЈЕЛИСАВЕТА: Не памтим кад сам чула онакве изразе! СИМКА: Утопила је живот у оном кориту! ЈЕЛИСАВЕТА: А муж због ње утопио живот у флаши!... Шта и да раде деца из таквих бракова, него да изађу на улицу и да пуцају?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У њему је очај, у њему што презриво одриче љубав свему, свему. ГОСПОЂИ X. Не помаже ни муж, ни дете, ни гласовир. За вас је у греху мир. Бити несретан мало више или мање све је једно.

Ни уметност није више опасна. Ко има талента, пише лепо и паметно љубавне драме. Она, он, и муж. Понегде умешано једно ловачко одело, или ма шта што публика воли; иза завесе свира виолина, а при крају, под старост,

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Како не разумете?.. Врло проста ствар. Тај богати трговац, муж те госпође о којој говоримо, нема с њом деце. Разумете ли? — Разумем.

— Та она досад није сликала ништа; али, ко зна, може се очекивати успеха. С њом ће ићи и њен муж, мој пашеног; и он је изабрат за државног питомца. То је врло озбиљан и вредан човек; од њега се можемо много надати.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Ово је соба за спавање, објасни ми директор. Они имају још једно овако одељење за кујну и ручавање. Госпођин је муж наставник В ранга, али је већ заслужио, својим умешним и скромним држањем, повишицу, и њу ће скоро добити.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА: (изненади се): Због жене?... (Прекрсти се.) Ама шта говориш, човече и пријатељу, зар те мој муж гони због жене? СИМА:... Реци му: није човек крив! Једанпут-двапут што је испребијао жену, то толико.

Реци му: није човек крив! Једанпут-двапут што је испребијао жену, то толико. А ко ће је и испребијати ако неће муж? ПАВКА: Ја не знам о чему ти то говориш? СИМА: Ама, ево шта је. Одбегла ми, знаш, жена.

ДАНИЦА: Е, па и ја откад сам се испросила. ПАВКА: Прво и прво, ако си се испросила, он ти није још муж, а друго, и да ти је муж, не би му твоја одбрана ништа помогла да буде посланик.

ПАВКА: Прво и прво, ако си се испросила, он ти није још муж, а друго, и да ти је муж, не би му твоја одбрана ништа помогла да буде посланик. ДАНИЦА: Па биће он посланик и без моје одбране.

ДАНИЦА: Ја само кажем да ће он бити посланик. ПАВКА: Ако је до ината, кћери, упамти: мој муж мора бити посланик. ДАНИЦА: Па нека буде, ако може. ПАВКА: Биће, боме, ја ти то кажем!

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

УГЉЕШОМ Малије икони, и велик дар, имушти и пресвети образ Владичњи и пречистије Богоматере, ихже велик и свет муж дарова младому младенцу Угљеши Деспотовићу, јегоже и неосквршња се младахта преставише ва вечније обитељи, тело же

УГЉЕШОМ Мале иконе, но велики дар, кој имају пресветли лик Владичин и пречисте Богоматере, што их велики и свети муж дарова младом младенцу Угљеши Деспотовићу, којега неоскврњено млађахног преставише у вечне обитељи, а тело се предаде

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

свом овом грдном мјешавином опет умна сила торжествује; не пушта се да је зло поб'једи, искру гаси, а змију у главу. Муж је бранич жене и ђетета, народ бранич цркве и племена; чест је слава, светиња народња!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро. Сигурно муж њен нешто скривио. Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га

Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио. И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.

А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сâм звао, из куће им никако није избијао. Поносио се што им је род, што може

да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.

Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише

преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељено и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио. Софка оде у кујну да Арнаутину скува кафу.

не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити: — А што си јој узимала? Што толико парче, готово пола тепсије да ти дâ?

А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш. Што му ти не говориш? Него — муж ти је! Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...

) Уста немаш, језик немаш. Што му ти не говориш? Него — муж ти је! Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...

На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он

на чисто да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога свеједно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...

Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали. Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

касно). Пошета миш по рафу па обори сунђер те ми разби главу. — Казала Сарајевка кад је муж, дошавши из чаршије, нашао у постељи болесну па је запитао што јој је. Пошто, Влаше, кокош?

“ као да муж не осјети да је она слаба вида, него да рече да она њему врача; али он опази шта је, па јој рече: „Минуло је мене

“ Нема болећега. — Некаквој болесној жени падне на ум усред зиме на букову мезгру. Кад јој муж каже: „Бог с тобом, жено! откуда сад букова мезгра? Сад букве пуцају од мраза“, она му одговори: „Е мој чоече!

“ ЈЕРИНА И ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ Народ ужичког краја верује да ни Јерина, позната као „проклета“, а ни њен несрећни муж деспот Ђурађ Бранковић нису умрли, него због почињених грехова за свог живота везани су једно за друго „леђа у леђа“

ЖИВОТИЊАМА ПУЖУ (да пусти рогове) 1 Пусти, пужу, рогове, Да хватамо волове, Да оремо долове. 2 Пуж, муж, пусти роге ван, Да ти кућу не продам Старом деду за духан! 3 Пуж, муж, пусти баби рогове!

2 Пуж, муж, пусти роге ван, Да ти кућу не продам Старом деду за духан! 3 Пуж, муж, пусти баби рогове! Ако нећеш пустити, Ја ћу тебе убити, На зеленој трави Секиром по глави!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

— „Би, зашто не би, ја идем сад управо тамо.“ — Онда Туркиња отрчи тамо, ђе јој се муж био скинуо од врућине, те узме кесу с новцима, и штогођ буде новаца у њој, да Ери, да понесе Муји.

” Она јој одговори: „Невоља ме, мајко, натерала.” па јој приповеди како је страдала, како је муж проклео и како иде по свету те га тражи, „па сам” вели „дошла питати твога сина, не би ли ми могао он зањга што

| Сутрадан у вече опет тако, и тако за седам вечери. Кад би осмо вече, она каже мужу да он успе свињама да једу. Кад муж успе, и пустивши свиње кад види како су измршавиле, стане жену грдити што их није хранила, већ их тако упустила да

Питај је хоће ли ми дати једну да се смирим.” Муж онда отиде жени у кућу, те јој каже све шта је и како је, а она кад то чује, дотрчи к валову да види свекрву, па кад

испод главе по сто цекина, зачуди се и треће јутро кридимице украде мужу | педесет а педесет остави му; али кад јој се муж пробуди и не нађе пунане сто, кидише јој тако да је погуби, те она од страха баци нањ оне цекине а он падне у

притрче обоје и цар и шћер к њему и почну га љубити и у кућу водити мислећи цар да му је зет а шћер му да јој је муж.

зачуди се овој њиховој љубави, досјети се да су га узели на мјесто брата, те се и он стане показивати као да је њезин муж и царев зет.

По том маћеха навали на свога мужа да се крава она закоље; муж је изнаприје жену од тога одвраћао, али најпослије кад се жена није шћела оканити, пристане и он на то, и каже јој да

Кад муж њезин отиде, она ти богме у та исти час дозове слуге и нареди им да сјутра зором одведу ову сироту ђевојку као у прошет

После некога времена измоли се она да иде да види свога оца, муж је пусти, и она се обуче сва у злато, па дође к оцу.

не ћеш ти сама тако ићи, одмах сутра и моја ће кћи.” Кад у вече дође јој муж, а она почне му говорити: „Знаш шта је, човече!

Чекаћу макар било три дана, докле га не сахране.” Кад жена у кући каже то мужу полако, муж јој рече нека иде попу те му каже да је он умръо, већ нека га носе у цркву, око које је по брду било и гробље, не ће

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“ (Јак. 1, 2-4) „Јер блажен је муж који претрпи напаст, јер ће, када буде искушан, примити венац живота, који спреми Господ онима који га воле.“ (Јак.

15 О постављењу еклисијарха А за еклисијарха треба да постављате брата, изабравши га по речи Давидовој: „Блажен је муж који се боји Господа, коме су омилеле заповести његове!“ (Пс.

(И Тим. 2, 4) Јер када је дошло време јасно, овај брижљиви муж сву света овог славу и част ни за што не сматраше, и красота живота овог као дим му изгледаше, а Христова љубав

(Приче 1, 8) ,Сине мој, сада послушај мене и блажен бићеш, јер блажен је муж који послуша мене и човек који путеве моје сачува. Не мешај се са безумнима. Заишти премудрости, да поживиш.

његов крст узев последова му, засађен у дому Господњем процвета као финик, као кедар ливански умножио си чеда своја, муж жеља духовних, јер се као чудотворац јави, Христа Бога моли непрестано за све нас!

И потом „Приђите, да се поклонимо“ три пута, и тако ПОЧНИ „Блажен муж“ са разумевањем, а не брзајући. И окончавши прву катизму, затим Алилуја три пута, затим „Свети Боже“, „Пресвета

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

СКИТНИЦА: Требало је да се венчамо четрешесте. ИКОНИЈА: Не знам шта да вам кажем! СКИТНИЦА: Муж јој био предратни поднаредник. Умро у Немачкој, у заробљеништву. ИКОНИЈА: Стварно не знам.

ИКОНИЈА: Ма какав манијак, будало! Кажи ми ко ти је отац! ЈАГОДА: А и то ти је посебна прича! Мами умро муж у заробљеништву... ИКОНИЈА: У Немачкој? ЈАГОДА: А мама кувала на некој економији.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Нека ти је жива, здрава! Па, како је, дао Бог, већ израсла, ушла у године, нека се са срећом нађе и каква прилика, муж... ЈОВЧА (плане): Каква »прилика«? Какав »муж«? Ко за њу муж?! За мене нема зета!

ЈОВЧА (плане): Каква »прилика«? Какав »муж«? Ко за њу муж?! За мене нема зета! ВЛАДИКА Толики је, најбољи, од кад тражили, а ти не даш, и не даш. Како да нема?!

ЈОВЧА (плане): Каква »прилика«? Какав »муж«? Ко за њу муж?! За мене нема зета! ВЛАДИКА Толики је, најбољи, од кад тражили, а ти не даш, и не даш. Како да нема?!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Почео сам сматрати еп ископе и мирске свештенике као праве мирскога народа пастире. Како би ми дошла на ум имена муж и жена, женидба и удаја, у свему тому представљао би се у мом уму чин родитељски, у ком чину упажавао би[х] највећу

Павла није ли православна наука, да епископ, како год презвитер и дијакон, не само може, но да мора бити једне жене муж? „Подобајет, подобајет (вели сосуд избрани) епи[с]копу бити јединија жени мужу.

Митрополит смирнејски Неофит, иначе благи честни и добродетељни муж, но по нешчастију православан даже до сујеверја, равно 15 година мрзио је на њега, нити га је у све то време пуштао у

Ови добри и благи муж не само с великом пријатностију и љубовију то што ја просим дозволи ми, него, као да смо се от сложенија мира

Али ако први муж дође? Ако дође, томе ласно има лекарство. Нек узме себи другу, пак нек је боље чува. Ал’ ако не дође, какво ћеш онда

Млада, | здрава телом и разумом, прекрасна до удивљенија, поштена и благонаравна. И овој будући и трећи умрео муж, више се удати не може. За правду божју!

За правду божју! Што је жена крива ако се случи да јој три мужа умру; што ли муж, ако му три жене не живу? Јесу ли они владетељи живота и смерти и могу ли друг друга од смерти избавити?

пође у комшилук к једном од први[х] трговаца на обед, а ја останем с учитеље|м При ручку сазнам да ови словесни муж доста добро латински разумева и у својој библиотеки избранејше на овом језику списатеље има.

И она би сваки дан по један сат што гречески читала, који језик она и муж њен весма љубљаху. И тако би се проводило време до обеда, то јест до два часа по полудне.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Стипан и Бакоња пођоше. Муж и жена стајаху у дворишту докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу. ИВ УВОД У НОВИ ЖИВОТ Бакоња и Стипан

Трећу најезду сачињаваху: Галица, муж јој, Рора, Кљако и Цонтрона. Ти дођоше испред Божића. Бакоња се веома бојао да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

НЕ ПРОНЕСОШЕ КРОЗ ШПАНИЈУ ФЛОР Не пронесоше кроз Шпанију флор. Ал носили су црно срце у грудима. Твој син и твој муж као бор и бор Нестварни беху: тек сенке међу људима.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А. не би смела ни да му каже: жена говори само кад је муж пита и кад су у кревету. Руке јој опуштено, лако лупише о црну даску. Једва је дочекала да се врати.

Мати је била домаћин куће, а он је увек био њен слуга и воденичар. Као да јој није био муж и чочек.“ Сетио се разговора између његове мајке и њене сестре. Дошла је у госте и заноћила.

досетила и с једним младићем, дућанџијом из Паланке, кад се нико није надао, свршила посао, јер је схватила да је муж крив што немају деце. Полако је подигла главу, пажљиво се загледала у мајку и рекла: „Нећу да знам.

“ Да ли је она живела са Аћимом? питала се Симка, гадила се мајке и слушала. „Бог зна да ту је муж јаловак. Зашто онда да се патиш кад си здрава и лепа?“ Симка је хукнула, откинула тиквин цвет и згњечила га прстима.

Нека буде као Василије’!“ А он, Аћим, увек се стидео кад је она помињала Василија. Кад су јој рекли да јој је муж и домаћин погинуо, није веровала.

и гостима је говорио: „Овде је живео Василије Јовчић, дугогодишњи старешина преровски, Карађорђев четовођа, а први муж моје покојне мајке Кате. Ето, погледаш ове две куће И видиш колико је само за један човечји век узнапредовала Србија.

Мој Василије за земљу није жалио главу. На десној сиси имао је рану дужу од судланице. То је био муж. Зобницу си могао да обесиш о чукаљ на његовом лакту. А ви сте сви слаботиња, гладнице и творови што туђе глођете.

И земља је женско, јер је ору, сеју, заливају, и она рађа. И цвет и трн. Ако. Она је увек жена без срама а муж јој сунце. Иако јој сваког пролећа долази исти, целог марта се стиди да навали и притисне на њу.

мутњикавом жилом Мораве, сва се утисну у раширене очи, а меке јагодице прстију пређоше по неуштрошеној нежности. Муж је давно подерао и појео земљи кошуљу, па је сву масну, дебелу и мокру оставио ветровима да је оперу, осуше и

Земља се нудила удовички разгољена у пожуди, чуо је како шкргуће, шапће тепање, и како се кикоће полудела од чекања, а муж сунце се облацима стидео. Николаје презирао цмољу а мрзео бестидницу.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

« — Данг, банг! — учеста Ђаволак да баца чичак. Ај, како се град комешао! Већ је сусед на суседа ударао, син на оца, муж на жену! »Да ми је да рођаци ово виде!« уздахну Ђаволак. Више нико ништа није радио.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Истина, пред крај био се јако нагомилао. Почео је чим је схватила да младић који је тако обично изгледао, њен муж Милош Обреновић, има необичну унутарњу снагу. Та се снага чинила опасна а највише се откривала у његовом погледу.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ „А први ђак у разреду“. „Чујте, пилићи моји“, рече им мајка, „овако је то било. Онда је умро и мој други муж, ваш отац“. „Зашто је умро?“, запиташе они.

“ „Терам, милостива госпођо, своје властито име у лаж“. „Е, кад је тако, разумећемо се врло добро!“ Њен муж ми са поносом показује укоричену писанку која лежи на писаћем столу његове лабораторије.

Овде не влада исти бог као онде доле, већ једна богиња; то је царство госпође Лавоазије. Њен муж врши ту само дужност министра финансија који има да се брине за набављање новца.

Јер док се њен муж повукао у своју собу за рад да онде за своје посетиоце спреми свој научни извештај, поведе ме његова супруга у свој

Мој муж га, у том смислу, ужива већ преко двадесет година“. „Такав позив несумњиво је везан са великом административном делатн

„Сигурно. Ви немате појма колико посла, главобоље и неугодности има мој муж у томе, истина врло лукративном, звању“. „То могу да предочим врло добро“.

„То могу да предочим врло добро“. „Мој муж је, као што сте можда већ чули, и управник фабрика шалитре и барута. Од када је он, пре петнаест година, то постао,

“ „Шест стотина хиљада ливри“. „Онда мора да имате и леп приход од њега“. „Не бог зна шта јер мој га муж искоришћава више за научне циљеве но за материјалну добит.

„И као земљоделац, Ваш муж је научник и експериментатор“. „И мисли при томе увек на опште добро. У томе циљу основао је Задружну штедионицу и

„Чуо сам да Ваш муж, поред све своје научне делатности има и великих административних дужности као члан Академије наука!

Већ од година окупљају се академици, кад год затреба, овде у нашем стану, на саветовање. Поред тога мој муж је пре четири године, а преко своје воље, постављен за директора Академије.

„Ваш муж се, дакле, држао постранце свих збивања јавности“. „Да. Већ у самом почетку револуције поништени су уговори државе са

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Шта хоће ова напаст од жене? Ја њој ништа нисам казала, она нека ћути. — Јест — дода њен муж. — Где путује женско само? Да си моја ја бих те убио, рђо куса...

— Торбе су наше — циктала је жена — а мој муж је старешина еснафа. — Честитам, о честитам! — узвикну студент као да је јако тронут. — Жено!

— Без увреде, господо, — заврши трговчева жена „дискусију“, јетко и журно прикупљајући ствари, док је муж отворених, влажних уста још несвесно гледао у нас.

Је л' предратна костобоља?“ А он ме вуче за капут, показује главом на Николу који је задремао и вели: „Ви знате муж последњи види. Ето и он. То је судбина сваког мужа.“ После ми је показао једнога господина врло услужног и досадног.

— ви јадници, ваше муке нигде? — .Ја, ми тако: данас јесмо, сутра нисмо... А, овај ... твој муж где је, је л обвезник он? — мени јадној, заробили су га, проклети да су. Не знам, јадна, ни где ни кад.

Изгледаш озбиљан, прави правцати муж. Баш имам осећање да сам жена озбиљног човека, да сам заштићена, потпуно заштићена.

Има само једна ствар, наравно, ти ћеш ми увек рећи где си наумила да проведеш своје послеподне. Зар не? Јер муж треба да зна где његова женица, углавном, проводи после подне.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Звао сам је бабом. Понекад је дадиљи силазио у посјете муж, окошт, тамнопут сељак из планине. Био је то човјек од кратког разговора и крте гесте.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Када свекрва оде да тражи хаљине, вјештица ће: — Бога ти, султанија, милује ли те како муж? Султанија се зачуди, па ће јој: — Бога ми, милује, ама ми је за чудо оклен ти знаш да сам ја султанија.

Она јој одговори: — Невоља ме, мајко, натерала, — па јој приповеди како је страдала, како је муж проклео и како иде по свету те га тражи — па сам, вели, дошла питати твога сина, не би ли ми могао он за њега што

притрче обоје и цар и шћер к њему и почну га љубити и у кућу водити, мислећи цар да му је зет а шћер му да јој је муж.

зачуди се овој њиховој љубави, досјети се да су га узели намјесто брата, те се и он стане показивати као да је њезин муж и царев зет.

могао излијечити краљеву кћер, ево има неколико дана да је ослијепила, а удавала се је досада пет пута, али јој сваки муж прво јутро осване мртав. Ко излијечи, даје краљ што год узиште.

Потом маћеха навали на свога мужа да се крава она закоље. Муж је изнајприје жену од тога одвраћао, али најпослије, кад се жена није шћела оканити, пристане и он на то, и каже да ће

— Рекавши то, остави боцу. Свеђ је муж жени говорио: — Сада ћу ја твоју вјерност видјети. Жена је међутим шутјела.

Свеђ је муж жени говорио: — Сада ћу ја твоју вјерност видјети. Жена је међутим шутјела. Када је дан освануо, оде муж у дрва, а жена остане код куће.

Када је дошао њезин муж, опази да је враг у боци и да му је жена вјерност одржала. И од овога времена су живили у највећем складу.

Када кадија пребра Бошњу те му нађе паре, још се више увјери да је он заиста њезин муж, па му одузе све паре и даде дединици, те она оде рахат деди, а Бошњо сиромах опет махајући шака. Шта ће?

Чекаћу, макар било три дана, докле га не сахране. Кад жена у кући каже то мужу полако, муж јој рече нека иде попу те му каже да је он умро, већ нека га носе у цркву, око које је по брду било и гробље, неће ли

Жена му одговори: — Оно је мој син. — А гдје ти је муж? Ил̓ је некуд отишао или је умро? — Не знам, брате. Отишао је у свијет да зарађује, па не знам или је жив или је

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

То се врло допало старијој госпођи. Господин, њен муж, распитивао се о земљорадњи и гајењу стоке. На сва питања сам спремно одговорио позивајући се на оца као на свој

” У Панчево су по мене дошли моја старија сестра и њен муж. Када смо се приближили Идвору, замолио сам их да пођу заобилазним путем и да ме проведу кроз идворске пашњаке и

” У Панчево су по мене дошли моја старија сестра и њен муж. Када смо се приближили Идвору, замолио сам их да пођу заобилазним путем и да ме проведу кроз идворске пашњаке и

Била је то млада жена у брђанској ношњи, а играла је веома добро ”игру мача.” Муж јој је свирао у гајде, ходајући напред - назад, шепурећи се, како то само брђанин може.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Ето, од невоље. —Јеси ли удата? — упаде друга у реч. —Јесам, душо. Ово ми је син, и главом на њ показа. —Како те муж пустио без себе? — шалио се старешина. —Човјеку се десила несрећа: болан је, — изрече жена и загледа се у ватру.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Е, немој тако да кажеш. Знам, причала ми је госпа Ната, каже: криза, а мој муж министар, па ништа, миран, убио га бог, као да није криза, а ја, несрећница, збунила се као нико мој; те трипут солим

ДАРА: Па јест, само кажу морао је да те узме. ЖИВКА: То теби ваљда твој муж каже. Боље би било када би он пожурио да нам јави шта је ново. Али, дабоме, он се завукао негде у кафану. (Сети се.

Од чега си га разрешила? ЖИВКА: Рекла сам му да од данас није више твој муж. Ето ти, је л' разумеш сад? ДАРА: Како?!... А зашто? ЖИВКА: Зато што се јавила једна врло лепа прилика за тебе.

Мени не треба, и да знаш, од данас није више мој зет. ДАРА: Ал' је мој муж! ЖИВКА: Тако ти бога, зар ти одиста не би напустила ту вуцибатину?... ДАРА: Само у случају кад би знала да ме вара.

ЖИВКА: Па то ви као да хоћете да кажете, кад чиновник има малу плату, мора да буде веран муж. Е, то није истина! ПЕРА: Па не кажем мора, има их дабоме и са малом платом па се опет некако спомогну.

Е, па, ево, кћери моја, дошао је час да се својим рођеним очима увериш. Твој рођени муж налази се овога часа у соби код Анке наше и то у рђавој намери. ДАРА: То није истина!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

може - под условима о којима ће се касније говорити увеличавати овако: „он, отац јој, ефенди Мита” или „он, покојник, муж, његов отац ”. 75 И готово да нема критичара ни тумача који ову појаву није сматрао случајним производом невештине.

страх: „Софки онда би јасно да се она зато оволико препала што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо (муж у Турској - Н. П. ) неком кућу продао”.

]”. 119 Касније, када јој је муж умро, кога није волела, и остала јака љубав према Ити, коју није смела ни пред собом признати, она у постепеном

Дотле, наиме, покоран, по варошким мерилима узоран и Софки предан муж, Томча се истог часа преобраћа у њеног страшног мучитеља.

Одмах после свадбе, наиме, Аници муж Мита наређује да све што узме, чиме се послужи, мора вратити где је раније било.

Ташана - после мужевљеве смрти такође не сме мењати кућни размештај предмета: све мора остати како је било док је муж, својом вољом, несметано могао управљати.

Таква је главна јунакиња Нечисте крви, такав је њен отац ефенди Мита и муж Томча, али су у извесном смислу такви и други важнији ликови.

/ са једним тајанственим осмехом”; (2) „Било јој је равнодушно да ли ће то, / на неки начин, / дознати чак и муж, / тамо, / негде, / далеко, / у свету”; (З) „Празно је дакле било, / пред њим, / заувек, / и узалудно, / за њим, / све

две овакве реченице: (1) „Било јој је равнодушно да ли ће то на неки начин тамо негде далеко у свету дознати чак и муж”; (2) „Било јој је равнодушно да ли ће то, на неки начин, дознати чак и муж, тамо, негде, далеко, у свету”.

тамо негде далеко у свету дознати чак и муж”; (2) „Било јој је равнодушно да ли ће то, на неки начин, дознати чак и муж, тамо, негде, далеко, у свету”.

је прирок „дознати): „Било јој је равнодушно да ли ће то на неки начин тамо негде далеко у свету дознати чак и муж”.

је пак тај замисливи поредак био преокренуо овако: „Било јој је равнодушно да ли ће то, на неки начин, дознати чак и муж, / тамо, / негде, / далеко, / у свету”. Слично се може поступити и са првом наведеном реченицом.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Калудрани су били у граду једне суботе и на тргу сазнали од чудно задовољних Арнаута да се њен муж. а њихов сељанин Милоје Красић потурчио.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

МИТАР: Шта, та покондирена тиква! А шта јој је отац и муж био, нису ли поштени мајстори били као и ја? Ајде ти са мном, па само нека дође по тебе, пребићу јој обадве ноге.

МИТАР: Шта се замотаваш, погани једна! Ја ти смрдим, а како ти је било кад си коже газила? — Зар ти није муж доста новаца оставио, него и ствари да залажеш? (Извади сат и бурмушицу.) Шта си имала шиљати ово код мене?

Петровић, Растко - АФРИКА

Она је иначе врло образована, тиха фина дама, доктор је медицине и њен је муж многе своје године посветио црнима. Сви који се умешају у наш разговор сматрају да би уистину било испод сваке

Њему су очи пуне суза. Он не жали, како каже, што су његови без њега, већ себе што је без њих. Кад је човек отац и муж, чак и кад је најобљубљенији, он треба да буде захвалан за сваку нежност коју му кућа поклони.

“ Једна од њих цичи у одушевљењу другој: „мадаме, мадаме, мој муж је мажискил а ја сам пароксизам; а не, мадаме, ви, напротив, нисте пароксизам, ви сте вербал!

имао везе са неком дивном тужном женом, чији је муж нека моћна личност. Жена је била готова да пође за њим, да умре за њега, а он је грубо одгурнуо, и насмејао се још

То је муж најлепше међ њима, неупоредиво лепе и јаке африканске Кармен, сестре Мејове. Њена рамена, руке и груди су нешто од

— Ки етр мари тон се'? (Ко је твој зет?) — Мон се' мон мали, селуи вје ки азиз ала мезон (Моје сестре муж је онај старац што је седео пред кућом).

Кад жена дуже времена не роди, муж оде код било ког сеоског младића и умоли га да ноћи са његовом женом. Одбити, било би неуљудно, а исто тако и сматрати

Питао сам је да ли је сама ту дошла, или је ко послао: — Се мусје мон мали моа дил тоа! (То господ'н мој муж мени казати тебе) — Тон мари блан? (твој бели муж ти рекао). — Моа селуман мали блан (ја имам само белог мужа)!

(То господ'н мој муж мени казати тебе) — Тон мари блан? (твој бели муж ти рекао). — Моа селуман мали блан (ја имам само белог мужа)! — Тоа Бобо?

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Јер знади, душо, твоје маћехе Пређашњи муж је био... Кулиза! СПАСЕНИЈА: Кулиза?... ГЛАВАШ: Јесте, он Кога се грозом народ спомиње!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Старија има око двадесет и три године, удата је, муж јој је на фронту, а млађој је седамнаест година. — Ова млађа — причао ми је — прави нам велику сметњу.

— А пре Гренобла? — Били смо у Паризу. — Ви сте са родитељима овде? — Да, овде су мој папа и мама. Наш брат и муж де мадаме Паулетте налазе се на фронту. Зашли смо у парк, који је био пуст.

Али сад се појавио и трећи... Па бар да је белгијски официр, помислио бих да је Полетин муж, или њихов брат. Али Француз!... Био сам очајан.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

) Код мога мираза и толиког блага, Узех рђу на врат и великог врага.“ Муж, сиромах, ћути, пак се тек обзире, Што скорије може навлачи чакшире, Једва чека, јадан, тек да добро сване, Лети без

Много препона имаћеш даљном ти На путу. Храбри с’! Борбом се твори муж. Над вама штит мој! Много човек Тајних врагова у себи носи. На стране с’ тужи, несрећним али га Све чине своји.

штехер леп, Краткога је вида Кад огледа џеп; У цркву оклева И на пети звон, У глави јој сева Да је то бонтон. Муж је боје мрке Носи палето, Радо суче брке Кад пун види сто, О лутрији снева, Сваку игру зна, А код посла зева Од

“ Преславна Сербије, кто тја прослављајет, зјело величајет, отвјешчај на сије? „Викентиј, муж преизбрани, вожд от Бога мње послани, митрополит славни.

— Боље јест во пустој земли или у рогљу крова живити нежели с прекословноју и гњевливују женоју купио у дому. Јеја муж принужден јест чрез ју стидитисја, и когда кто јему о неј представит, тогда јего весма опечаљајет.

Злаја жена содјелајет печалноје серце, и прискорбноје лице. — Тогда муж не имјејет увеселенија о неј, и тако всјако дјело јему досадно бивајет.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Чита.) „То је порука, Којом Бајазит, скоро свемоћан, Венецију ти тресе свирепо...“ Ох, Венецијо! Што нисам муж? Да бојним мачем спасем зидине, У којима ти стара тврдица Независности скупу светињу Слабомоћнима чува прсима...

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти би, — Ал’ никад ја!... ЈЕЛИСАВЕТА (насамо Ђурђу): Тако, ха! Буди муж!... ШУЛОВИЋ: Моли га и ти, светла госпођо! ЈЕЛИСАВЕТА: Ја молим — ви’ш! МИЋИЋ: Хвала, госпођо!

КРАЈИШНИК: О, господару, не задрхта од силе турске ниједно дијете црногорско, а ђе ли муж?... Али је са Турцима и Станиша с Орловићи. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Доста је сад — одлази! (Крајишник одлази.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Па и онда не знам шта ће им. Да читају ваљда из „Кувара” како се праве пуслице и мушкацоне. Ту је муж, па ако му се једу пуслице, а он нека прочита жени како се праве. АНЂА: Право кажеш!

XВИИИ АНЂА, затим МАРИЦА и ПРЕЂАШЊИ АНЂА (појави се усплахирена на вратима): Човече! Ако си муж, ако си отац и ако си власт, а ти помажи! КАПЕТАН: Ама, какав је то лом? АНЂА: Поразбија ти ћерка све по кући!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

У Америци, муж Т. А. Л. фон Јакоб-Талфи, Едвард Робинсон, чувени професор теологије, држи у Њујорку предавања о српским народним

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу,

баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао. Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. — Како? — насмејано, срећно питао би их он.

Оде казујући да ће у цркву тога села. Село је близу. Одмах иза долине. Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побеже.

— Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Њиме се опасује ведрица о Ђурђевдану (СЕЗ, 14, 63). Обичај да се, ако муж и жена немају деце а желе да их добију, пред сношај муж маже 6. л.

Обичај да се, ако муж и жена немају деце а желе да их добију, пред сношај муж маже 6. л., има свакако за циљ да се одагнају зли демони који сметају зачећу (ЗНЖОЈС, 7, 179).

ујутру, пред кућним вратима, загризе и према првоме који туда прође закључује каквог ће занимања бити њен будући муж (іб., 467; Сцхнееwеиѕ, 137). На Божић ујутру баци девојка ј.

сваки дан помало гризу до Бадњега дана, и оно што остане, баце у цркви међу момке, па на кога падне, тај ће јој бити муж (ЗНЖОЈС, 1, 245).

На кога падне ј. коју баци девојка, тај ће јој постати муж, упор. познату народну песму: »Бацала Тода јабуку: На кога падне јабука, Онога Тода да љуби« (Вук, 1, 394. В.

Кад девојке преду к., па у које цури пљувачка између прста, биће јој муж пијаница (іб., 148). Док жена има кудеље за предиво не сме јој прела ‹= преслица› остати без к.

Водом ,гасе̓ коске жене које тада, по народном веровању, ,горе̓. Муж покојници подигне благовремено споменик, а гроб убусају (хумку ограде зеленим бусењем)« (СЕЗ, 70, 1958, 516).

Морави, кад умре млада жена, у њен ковчег, кришом од њене родбине, стављају жути цвет женке — »да би се њен муж оженио« (СЕЗ, 70, 1958, 498). Карамфил. Међу називима недостаје: каранфил. Код Вука (Рјечн.

У пределу Јањ, да се жена не би облизнила, ни она ни њен муж не смеју да поједу читав лешник »близнац«, него само пола (ГЗМ, н. с., 26, 1971, 45).

Ћипико, Иво - Пауци

— запишти наново жена. — Ча је ово настало? ... Грабе један испред другога... А ча ће мени остат'? Муж ми немоћа јема годину дан'... Ух! Ча је ово дошло? — Не бишете се дужит'! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац.

— Право ми је кад сам луд! Ма продаћу до трса, док до свога дођем! Хоћу, вируј! — Продаћете, а муж ми се за вас криво клео... Не спомињите се...

— Куд је коза? — осорљиво пита рубач. — Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... — То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Погледај их: зар их сам бог није одредио једно за друго? 3ар не видите да никакве туге у њој нема што јој муж одлази на опасан пут са кога се можда ни вратити неће?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Од свију Будиних слугу што храбро падаше тамо, Муж плашљив и слабе душе, Бен-Касим, одбеже само. У кршном Тибету доњем, где Лхас весело цвета, Он је, у горкој тузи,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

у колевци, на другој, вишој, као дечак, на трећој као младић, на четвртој као зрео човек, а на петој, највишој, као муж са својом породицом. Ту је претстављен на кулминацији своје снаге и развитка.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Није нико, већ он, он, дедо, он, покојник! МИРОН Како: »он«, »покојник«! Покојни твој муж? Не разумем!... (Досетивши се): Ама да га много не сневаш? Да ти у сну често не долази, не досађује, љуби те, грли?

ТАШАНА (неугодно): Не то, дедо! Није то! МИРОН Па онда тек сад ништа не разумем. Он, покојни твој муж, а опет није он! Сада тек ништа не могу да знам, Ташана!

« И то, то ме закла, обезуми. Казах јој истину. Док јој је муж био жив, ја сам био сигуран да нећу на њен образ ударити; али, од кад је остала удовица, сама, слободна, не бих могао

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Не изгледа рђаво ни мајстор Коста, али је његова боља половина велику сенку бацала на њега. Варошица зове њега „џепни муж”, а њу „весела удовица”, и сви чекају да виде ко је кога боље преварио.

Ристана лежи у воденој болести и дићи се неће. Сека је родила мртво дете, не осећа се најбоље, муж њен пише да би добро било да је неко одведе до оног блата где се некад лечила. „Ко да је води!

За сандуком је ишао одбор читаонице. Кућу је дошао да прими и прода Секин муж. Он је отишао на гроб мајстор Костин, и дао мало уредити и оно што је још било Ристанин и Срећков гроб.

У гробници, сем госпа Ноле, случајно, сами мушкарци, наравно и њен муж, гос-Тоша. Около наоколо, по гробљу, а богами и подаље од паланке, расејани су гробови оних што некада беху везани за

на обронку, у јевтинијој и тешњој гробници, лежи сестра госпа Нолина, лепа Јулица, и с њом њен „Маркиз”, њен средњи муж, други од тројице.

Трећи муж Јуличин, Марко Поповић-Срба, још је доскора живео на последњем остатку гос-Тошиног салаша. Живео је некадашњи лепотан

Заиста је госпа Нола сарађивала. Муж јој реферише, она или одобрава главом, или не одобрава укрштањем или пуцкањем својих јаких прстију, и онда следују

Госпа Нола је за то време рекла сама себи шта је тамо у соби чека. Не дозивајући никога, ушла је. Муж њен, разбијене лубање, лежи на поду мртав. Уста зачепљена, поцепан, изгребен. Јулица се кроз несвест трза и јечи.

И немам на шта да га трошим. Имање одбацује само мало мање него док ми је муж живио. Поплаћам све што морам, и остане доста. Четворо деце имам сад, али, ето, ниједно од њих ништа не кошта.

се показала жена са ситним али ужасно упорним каприсима, и с мало увиђавности за оправдани ред у кући који је њен муж хтео завести.

Зачас, нестало све. Муж на војној вежби назебао, и умро; живица око куће затрњала; излупани прозори замузгани и пуни паучине; удовица довела

Не може човек да зна како је то, и зашто. Зашто је од ветеринара Васе, који је био вредан и добар човек, и добар муж, и отац; и од Паве која је била понајбоља жена у варошици, зашто је од њих остао овде свега незаконити син фрајлин, а

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

се само дотле у браку живи док је мужу или жени по вољи, а како им се не свиди, они се раставе, и на овај случај муж мора узети девојку, а жена младожењу. Госпожа Мигрен: »То је земља!« »Молим, г.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Јесу ли сунце и месец муж и жена? — Зашто жене немају бркове? — Учи ли магарац школе? — Ко је натакао волу рогове?

Тако, на пример, ја сам морао поставити питање јесу ли сунце и месец муж и жена, вероватно, на основу тога што сам запазио да муж — сунце — није никад ноћу код куће, а жена — месец — није

пример, ја сам морао поставити питање јесу ли сунце и месец муж и жена, вероватно, на основу тога што сам запазио да муж — сунце — није никад ноћу код куће, а жена — месец — није опет никад дању код куће.

ипак на неки начин мора да објасни цифру 100, коју смо морали научити, и узе овако да је тумачи: — Један је, рецимо, муж. Је л' тако? — Тако је! — одговара разред хором. — Ова прва нула, то је рецимо његова жена, је л, тако? — Тако је!

И то је недовршена мисао, која се означава са неколико тачака.... Или увуче се господин код младе жене кад јој муж није код куће и таман млада госпођа села у крило разнеженоме љубавнику, а неочекивано наилази муж.

младе жене кад јој муж није код куће и таман млада госпођа села у крило разнеженоме љубавнику, а неочекивано наилази муж.

Ја сам већ од првога сусрета био заљубљен у ту женицу и био сам необично срећан кад год би ме муж позвао да их посетим.

и она мене радо гледа, јер, кад год бисмо остали тренутак два сами, она је бивала много љубазнија према мени но кад је муж био присутан.

Но ни муж није био мање љубазан; напротив, он ми је поклањао нарочито поверење и показивао ми се врло искрен пријатељ.

— Ви не можете да ме разумете! — наставља он. — Па да, мало чудно изгледа да ја као муж, али... Мени у том тренутку паде на памет да ме је овај нарочито завео на усамљене стазе, да хоће да изазове моју

вас ногама, затим ћу вам разбити песницом нос и ишчупаћу вам прамен косе, колико отприлике у бесу један праведан муж може ишчупати; узећу ваше панталоне као корпус деликти, а вас, онако у гаћицама, избацити из куће.

— рече она мирно. — Уосталом, ја сам то већ очекивала. — Очекивали сте? — преплаших се ја да јој није штогод муж говорио. — Да, прочитала сам ја то из ваших очију, из вашег понашања, из свега. — А?...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Бежала је пред навалом. Тамо негде око Призрена нађе мужа и придружи се њему. Али уз пут их нападну Арнаути. Муж погине, и више од пола батаљона. Њу ране. Остатак батаљона се једва спасе.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Гледа је муж и рођеним очима не верује: вршњакиње јој се смежурале као орахова мезгра, а она од јутарње звезде сјајнија!

У оку снахе, па сина виде Лепотица прво чуђење, па прекор. Уздахну Лепотица, а у зору првога снежног дана умре муж. Ни у сну, ни на јави није могла да заборави његов поглед. »А ти?« — питао је очима. »Шта ја?

— Није ти забаван нови муж! — рече Јежица Хоботници. — Боље да си Главатог Угора одабрала! — Боље да никог није изабрала!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

) Зар ја тамо? За Асана, у село, у Бању? Тамо? И ја ње гова, Асанова? (Бесно.) Зар он мој муж? Он? Ох! (Гризе руке. Поводи се. Спази кмета, бесно пође к њему.) Шта ћеш? Кога чекаш? Чекаш да ме однесу, воде?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

А ако би јој умро муж, она би с великом муком подизала децу, „на преслицу и десницу руку“, или би се преудавала против своје воље и умирала

Неке стајаће речи су особина песничког језика: господар (м. муж), бабо (м. отац), љуба (м. жена), чедо (м. дете), двори или кула (м. кућа), дојка (м.

типични сижеи, који најпотпуније изражавају феудално гледање на свет и најбоље агитују за одржање феудалног поретка (муж на свадби своје жене, поход, сусрет, победа, верност жене итд.

бел. Е, 1 војно — муж Врачар — у доба И устанка поље више Београда, данас део Београда вренгија (кула) — кућа начињена по европски (на

: босански (или травнички) паша, биоградски, итд.“ пашалук — област пашина пашеног — муж женине сестре пексијански — нечист, незнабожачки пенџер — прозор перишан — сребрн накит перни буздован — буздован

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Избави моју душу од неправедних уста и од туђина поштеди свога раба да би непорочан остао; и приточник муж скоројезичан, скоро пада у зло и смрт и живот у језику стоји!

шњиме то јагње за трпезом сећаше и са шњиме јеђаше и пијаше и на крилу му спаваше (сву ту налику указује како се муж живи са својом женом).

Таквих си их досад петорицу променила, а и сад тога шестога што имаш, није ти прави муж, него неваљало ш њиме се држиш. А није ти венчат с тобом...

запиташе Христа за сваку кривицу отпуштати своје жене: А ако ли се која с туђином затече и ухвати се, не тек да је муж пусти него и на улици с камењем да се побије.« То, рекоше, тако у закону пише нам се учинити.

Гаврил Архијереј пророк Захарија Јелисаветин, муж твоје рођаке, добро за то знаш да кад он не поверова мојим речма те изарад тога онеми.

о њој и кано младожења обриче јој се, кано свештеник опрашта и кано овца коље се, ка млад момак чува у поштењу, и ка муж храни је и одева и штеди је.