Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Можда тај велики божји суд неће никад ни доћи да свирепим судијама мога мужа суди?... Ах, поштовани сустрадалниче мужа мога, то би била страшна неправда!
Можда тај велики божји суд неће никад ни доћи да свирепим судијама мога мужа суди?... Ах, поштовани сустрадалниче мужа мога, то би била страшна неправда! И онда ћу ја са двоје моје сирочади подићи глас свој и викати: „Насиље! Неправда!...
Убише ми мужа, подмукли пси, а ломну снагу брата мога изрешеташе куршумима, опет из потаје, опет подмукло! Проклетници!
“ „То је Стана Чукурова“, рекох му ја, „то је кћи оне жене што је покушавала да отрује свога мужа, те је због тога све доскора била на робији“.
Па баш да јој је мати три мужа отровала, она мора моја бити!“ Ја сам га одвраћао од тога, али све узалуд! Он се решио да је узме, и то још оно исто
Мати је њена покушавала да отрује мужа... То се за ћерку није могло рећи, а мени се опет чинило да у њеноме оку гледам суд у коме се некоме отров спрема.
Не прође дуго, па се и архимандрит указа. Жена, која је свога мужа тровала, диже се и, скоро метанишући, приђе калуђеровој руци.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко не мари за последак, о оном овде није реч. 95 Жена и муж пијаница Жена имала пијаницу мужа, и свакојако се мучила совјетујући га и увјештавајући га се остави пијанства, чрез које дан о дан потире не само дом
до једнога лисичјим трагом ходи, и у свим вам што вас је год слаб се находи ум, ибо на језик гледате и на реч шарену мужа, а на дело никакво што бива не сматрате.” Но ово што ћу сад рећи добро знајмо.
Жена мудра и добра окренуће мужа свога на добро, ван да је сасвим скот; а зато она која је паметна гледа за кога ће поћи, и мужа себи жели и верна
мудра и добра окренуће мужа свога на добро, ван да је сасвим скот; а зато она која је паметна гледа за кога ће поћи, и мужа себи жели и верна друга, а не луда ветрењака и цифраша.
и напредујући, из простоте и детињства нећемо доћи у варварство, које је много горе од детињства, но у возраст мужа совершена и украшена разумом и добродјетељију, и заслужићемо место међу славним и просвештеним нацијама Европе.
Илијаду: „Άνδρα μοι έννεπε, Μούσα, πολύτροπον, ος μάλα πολλά πλάγχθη, πολλών δ΄ ανθρώπων ίδεν άστεα και νόον έγνω: Мужа ми | кажи, Муса, многоискусна, који је весма много странствовао, многих је људи видио градове и ум познао”.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.
КАЗНА Народ се састао у шуми да суди жену која је изневерила мужа, преварила и љубавника, и убила његово дете у утроби. Маховина је блистала у сунцу. Грлице су певале у грању.
Преконоћ, дигну се домаћин и његова жена, задане путника и узму му торбу. Ни жена није познала свог некадањег мужа. Али је псето познало свог некадањег друга. Оно му је дуго лизало стопе, и урлало над њим с пиштањем и са сузама.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Таз ис унмеглих! Та цело село само о томе говори... — Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа натарошевица мужа. — Ја..., баш ништа — вели г. натарош.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Клисарица, ма да је била слободна, ипак ово јој је било најтеже. Ако јој није било ту мужа, она би скупила њих, просјаке, и заједно с њима ишла би и извлачила из гроба тога што се био завукао.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Уочи дана дође госпођа Перса са оцем у О. и уквартира се код трговкиње госпође Цифрићке која је Персине заове мужа некакав род, а сестра од тетке госпође Јелке Сириџићке, којој је сестру Савку Љуба оставио.
Од седам јагма не зна коју да бира. Ваљда неће најлепшу, већ најбогатију. Срећна Мица, она доби мужа по срцу! Прошле фашанге, Мица се удаде, Алка остаде.
су још и то додале да је Алка Мицу грдила свакојако, да је раскошна халапача, галантна кокета, да упропашћује мужа и још којешта што се не да исказати.
То је иста кришка која је улогу играла у процесу. Марко умре, а Мица остаде вечита кокета — без мужа. Сиромах Марко! Таква глава, па вечит мученик, у кући женин роб.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А за све време разговора она је са оном дрхтавом и страсном нежношћу која мути ум, стезала мишицу свога мужа и пркосно тврдила да ће бити само оно и онако како она буде хтела.
родитеље, и онај стид порасте још више кад у сузним очима жене опази понос и радост што стоји поред рањеног И живог мужа.
— Ја знам ту вашу особину и волим је. — Добро. На кога се односило оно мало час? На вашега мужа, је л' те? — Да на њега. — Ви му се, дакле, просто подсмевате, пред једним његовом добрим другом?
И друга плаката стоји, другог мужа газдаричиног Младена. Умро 1903 на Благовести. Капетановао он годинама по разним срезовима и носио неку ђуду као
Африка
Имаће врло старога мужа али ће зато имати на себи више ђердана кориа но иједна њена другарица. За даровима младожењиним ступају без ритма у
Никоме неће пасти на памет да дете није правога мужа, чак ни томе младићу. По схватању примитивца, преноћавање са женом је исто тако један детаљ у извршавању многобројних
Дете је директан продужетак онога који је све те ритуале извршио; мужа који је потражио младића, не младића који је послужио мужу.
(твој бели муж ти рекао). — Моа селуман мали блан (ја имам само белог мужа)! — Тоа Бобо? — Моа селуман Бауле, моа нон клеве бус, моа нон полте фелиас (ја сам једино из племена Бауле, не бушим
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: О, лепо! Тако си почитуи свога господар? ЈУЦА: Ја знам да је дужност жене свога мужа почитовати, но мислим да и жена има право кад зактева да је муж љуби. ЈАЊА: Е, то је лепо реч, то је лепо слово!
Сваком је слободно метути, и на коју девојку срећа падне, добија сместа младог мужа и толике новце. ЈАЊА: Хе, хе, хе! Пак после, кад си не милуи, да си вучи за косу!
Тако сви, који су најмање воспитани, раде. ЈАЊА: О, тако ради! Да зови нотариуса на свого мужа! И јошт’ да му кради десет форинта! Откуд десет форинта? Ајде подај ти, де, кад кажиш! ЈУЦА (слегне рамени).
ЈУЦА: Шта? Зар сам се ја удала да му гледим ове зидове и да ме с бурази рани? Моја драга, кад немам мужа по вољи, бар да се по вољи носим. Он да није узео официрску кћер. КАТИЦА: Немојте, слатка мамице!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је лом официра у Петроварадину, док се није удала, а сад је, поред лепог и младог мужа, показивала неку чудновату наклоност према Павлу, коју није крила и у којој није било ничег скарадног.
Тако се онда десило да се жена Петра Исаковича, тог јутра, прва будила и да је почела и свог мужа да буди. Петар је лежао, полеђушке, на постељи, са рукама извијеним над главом, и обрвама извијеним над склопљеним
Њој се није ишло у ту далеку, страшну, хладну, земљу, куд су већ хиљаде сународника њеног мужа отишле, и као нестале, у мећави.
Она је лет мушица пратила, својим зеленим очима, као да су стреле. Муве су летеле између ње и њеног мужа, али док их је она трпела непомична, њен муж се бранио рукама и трзао, кад би му слетеле на нос, или у уши.
Па шта?“ Као умилно сикћући црни лабуд, Ана се подиже и раширивши црну кринолину, устаде. Погледа мужа оним својим црним очима, под сраслим обрвицама, а Ђурђе хтеде нешто да каже, али само одмахну руком.
“ Варвара, сад задовољна, на руци свога мужа, вукла је за рукав Павла: „Бијежаћеш, кажеш, а од тог ми се сердце ципа! Бојим се, убит ће те!
Кад су попили каву, госпожа Кумрија погледа, испод ока, свога мужа, мрачно, као кроз громове и муњу. Трифун је сад био раздрљио груди, на којима је имао ожиљак од сабље, а пребацио
Пушио је и ћутао. Сирота жена, која је кроз два‑три минута имала да отпутује, а знала да мужа неће више видети, месецима, виде сад јасно, како је Трифуново лице огрубело и уморно.
Док су је њене јетрве још волеле, у Варадину, оне су јој, каткад, од шале, облачиле хусарски мундир њеног мужа и госпожа Кумрија претварала се онда у стаситог, лепог, официра.
виде, на горњем седишту – на месту које се тада називало „посто буоно“ – госпожу, која је била много, много млађа од мужа. Могла је бити тридесет година. А била је права лепотица, црнка.
Упадљива је била, код госпоже Божич, сетна непомичност њеног лица. Ни глупе шале, ни вика, па ни псовке, њеног мужа, на том лицу више нису остављале никаквог трага.
Госпожа Евдокија, међутим, погледа Павла, мило, па му рече да не треба придавати никакву важност шалама њеног мужа. Она је на те глупе шале, каже, већ одавно навикла. У браку су већ шеснаест година!
Теодосије - ЖИТИЈА
А младић се дивљаше оцу својему што толику висост војводе потруди с младим благороднима, и стиђаше се да у лице мужа погледа, јер се због њега много потрудио да дође у туђу земљу.
А младић разумевши чврстину одлуке овога мужа, рече к њему: — Ако хоћеш, љубазни мој, ти би ме могао оставити на миру, и знам, како си моћан, да можеш стићи и
Колико је похвала по свакој добродетељи овога мужа сада ми није могуће говорити, јер би се продужило време повести. Много, дакле, минувши, као апостолу рећи ћу
прослави Бог слугу својега, оца мојега, бићу позван од вас, и доћи ћу и ја“ — дивљаше се пророштву и вери и смелости мужа, и проричући будућу на њему обилну благодат, овако говораше: — Биће са многима водитељ ка богозвању, Добро ће пасти
од ученика својих, Арсенија јеромонаха, кога тачно познаваше да је више од других украшен безлобношћу и правдом, као мужа у свему преподобна, који се увек боји Бога и који заповести његове брижљиво чува, служећи са свима епископима свету и
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
НОВАКОВИЋ: Па да, признајем и сам да је то ситница, али, ипак, непријатно је то свакога јутра подсећати ме на првог мужа. РИНА (грлећи га, слатко се смеје): Боже мој! Боже мој! Никад ми није ни на крај памети пало, а ништа лакше... (Звони.
разуме се: деформисан, али је утврђено да је шест недеља у води, тачно толико колико је прошло од нестанка вашега мужа, затим иницијали на кошуљи били су иницијали вашега мужа и ми смо га свечано сахранили.
у води, тачно толико колико је прошло од нестанка вашега мужа, затим иницијали на кошуљи били су иницијали вашега мужа и ми смо га свечано сахранили. Ви сте ишли за сандуком, а и ја сам био на погребу.
РИНА (седне резигнирана): Дакле, говорите! АНТА: Та Савета Томић изгубила је мужа у рату. Погинуо је и сахранили га тамо на фронту.
АНТА: И разуме се, други брак је одмах пао, јер Савета није била удовица када се удала за другог мужа. И она је морала да се врати првом мужу. РИНА (узбуђена, бледа): Господине, да ли вас ја разумем?
АНТА: Видео сам га! РИНА (цикне престрашено): Кога? АНТА: Њега! РИНА (очајно): Кога, забога? АНТА: Вашега првог мужа. РИНА: Ово је ужасно, ово је мучење на које ме стављате! Зашто, зашто сте дошли да ме мучите; ко вас је послао?
РИНА: Посаветовати. С ким ћу се врага посаветовати кад ево пола сата звоним и тражим свога мужа, а њега нема у канцеларији; отишао је бог те пита када, а још није стигао.
РИНА: Ја? АНТА: Па да, јер ви сте у ствари његова жена. РИНА (притрчи и зграби чврсто мужа): Милане, је л' истина што тај господин говори? НОВАКОВИЋ (збуни се): Ја не знам. (Анти.
СПАСОЈЕ: То је ваша ствар! ПАВЛЕ: Не само моја већ и моје породице. Зар се жена, супруга, неће обрадовати повратку мужа за којега је мислила да је мртав? РИНА (буни се и крије иза Милана).
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Она ни најмање није изгледала као жена која има сина високог два метра, две кћерке и мужа директора. Питао сам се зашто је баш њега изабрала? Са својом златном косом, она је могла да изабере кога год је хтела.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Бирташ одмах седне на коња, те управо у село по молера. Нашао га баш у цркви где мала. Када је молер чуо каквог мужа има малати, обрече да ће одмах сутрадан доћи, само нека му кола пошаљу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сва уплакана и уплашена да јој се неће вратити, љубила је мужа, без стида и несито. Била је постала љубоморна. Сумњала је да ће се свезати са свима Фриулкама и Венецијанкама.
Жене официра, Немице, трговачке кћери, много млађе од ње, Гркиње, затим све жене пријатеља свога девера и мужа и све њихове кћери; једну дебелу Туркињу којој су висили очни капци и која беше при заузећу Београда пребегла, па чак
Затим и то, да је њенога мужа волела жена принца Виртемберга, који је становао ено у оној великој згради, у Београду, где је сад Паша.
Чинио се као сасушена слика и прилика њеног мужа, скоро нечујног хода и корака. Ако је икада, при тој неприлици са девером, осетила пожуду, осетила је за мужем.
Никада досад она није била изложена пожуди, нити је ико, осим њеног мужа, био тако крај ње, у близини. Да јој се ово десило друге, или треће године, она би била умрла од стида и срама,
да пупи и мирише, са зеленим падинама брда и светлих, пролетних небеса, удисала је тада млада жена, први пут, свог мужа, као отрована.
Жао јој није било што је мужа изневерила, али јој се смучило, видевши како се, при томе, ништа не мења. Ноћ је била провела са рођеним девером, али
Госпожа Финка Диаманти исприча свега како је један коњ, од оних што су се давили, насрнуо, на обали, на њеног мужа, који је био истрчао да спасава дављенике, а нарочито свог ортака Аранђела Исаковича, о чему је цео Земун причао.
Вриснувши најпосле пригушено, она пред завесом спази и трбух, огроман трбух свога мужа, његова уста и очи и нос, цео његов лик на белом чаршаву, крвав, са прекланим гркљаном, и црни клобук, што је лебдео
, итд. Нарочито је наглашено да те Србе жели, још једном, да види Принцеза Мати, која је по смрти свога мужа живела повучено, код свога сина.
Видевши га лепо израслог, и младог, чешће, пред вратима свога мужа, приметила је ускоро како је задивљено, чежњиво и уплашено гледа. Гледа, као да је с неба сишла.
Била је уверена да је тај млади официр њенога мужа, кога је често замишљала као вођу разбојника у планини, смртно заљубљен у њу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“⁸ Девојка која жели да сазна какав је изглед њеног будућег мужа (момка), најчешће извесним разноврсним магијским поступцима настоји да га призове у сан или да му лик угледа у
Ову жељу у патријархалном друштву, разуме се, девојка може да оствари само ако најпре пронађе мужа. Да је збиља љубавна магија у тесној вези са жељом да се добије пород, сведоче нам већ поменути симболи плодности,
¹¹ У Босни, а и у другим крајевима, „жена која не рађа налије воду у чизму свога мужа који се вратио с пута, па попије ту воду“.
¹³ У неким рецептима за плодност наглашава се заједничка улога мужа и жене у справљању лековите мешавине коју би нероткиња требало да попије.
²⁸ В) Поред табуа и чини у магији којој је циљ осигурање плодности жене и мужа, често се користе извесни поступци којима се тај циљ постиже на заобилазан начин — уклањањем, поништавањем чини за
Будући да се најчешће сумња да је неко бацио чини на жену или мужа, врше се бројни поступци да се они ослободе ових чини.
Такође је веома позната и следећа басма коју невеста изговара на венчању, пошто прво у себи зовне мужа: „Колико ти у глави зубова, онолико ти родила синова.
Када жена после порођаја не жели да рађа за извесно време, „ваља да узме гаћник свога мужа и да га на онолико места завеже, за колико година жели да не роди.
Осим труднице и њеног мужа, у овој врсти гатања значајну улогу има и неко од њихове деце. Тако, на пример, пази се шта ће оно прво рећи: ако каже
у свадбеним обичајима симболично је лишавало невесту њених митских моћи, чиме се означавало да се она ставља под власт мужа.
На наслеђе се полаже нарочито много при избору жене, односно мужа. У овим пословицама често се испољава и једно својеврсно елитистичко схватање (нпр.
Док су још девојчице, оне су под влашћу оца, а када се удају, оне су под влашћу „свог човека“, мужа. У српској патријархалној култури други важан принцип хијерархије (осим мушко — женског односа) јесте однос старији —
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нешто страшно чудно, тужно и лепо. Распитивао сам се. Млада жена има мужа који је страстан пецарош. Млади човек има жену која не воли старе филмове из Кинотеке.
дружите, ви једноставно морате летовати — таква су правила игре у коју сте запали, па сад седите у колима поред свог мужа на цести што води ка мору. Колико сам вас пута сусрео последњих година!
Ви сте она уморна дама која се сада вози поред нервозног мужа и потпетицом притиска педалу непостојеће кочнице, а мисли: »Где ли се дело оно Попово поље, оно бескрајно Попово поље
– Зар не видиш да смо стари? Не смемо да се напрежемо. За то време возачева жена чисти децу од блата и проклиње и мужа, и ауто и пребрзу вожњу: – Можеш ли да покрећеш главу? Хајде, пробај! Можеш ли? Је л' те јако боли? – Не боли...
Имаћете мужа који три дана не свлачи пиџаму без дугмади...« – Господе! – Молим? — пита келнер. – Ништа, ништа... — каже сигурна
– Опет! О, боже, како увек приметиш кад хоћу да запалим цигарету? Није јој нашао посао, али јој је нашао мужа. Тек кад дође до развода, средовечни мушкарац сазнаје с ким је живео све ове године.
– Ја. у ствари, уопште не желим да постанем глумица! Погледали су је запањено. – Имам две кћери и мужа и ... па добро, рецимо, срећан брак! Уопште нисам амбициозна, знате.
Она неће проћердати свој живот као њена мајка, остављена од мужа, напуштена од родбине, од свих, она неће морати да се скрива због неплаћене кирије, она ће бити неко, па макар морали
и што морам да трчим оној идиоткињи са два разреда гимназије по лед за пиће, и што дворим оног моржа од њеног мужа и трпим његове простачке вицеве...
– Ниси јер сам те ја упозорила! И шта? Имам, наводно, кућу на селу, коју не могу да видим очима; имам мужа... – . . . кога не можеш да видиш очима! – Децу која су већ сама себи довољна.
« – Ти си погрешила професију: требало је да постанеш глумица! – Ја сам погрешила мужа! – Како ти већ не досади та иста једна стара плоча коју обрћеш годинама? – Не претичи!
Матавуљ, Симо - УСКОК
У даљем разговору дознаде да се Мргуд три пута женио: прву је жену пустио, јер бјеше нероткиња; другу оте од жива мужа, њеког Ћеклића, и због те отмице погибе му брат. Она му роди Рака и умрије на пречац.
Али се кнез тек тада издера: — Ха, Јанко соколе! Хај, Јанко!... Јанко зајеча на кревету. Домаћица стаде умиривати мужа, а њих двије с лучем отидоше к рањенику.
Она одмахну главом. Он настави: — Ни ја нијесам, али сви други јесу. Крстиња диже главу и у чуду гледаше мужа. Најзад проговори: — Па и кад би то било, зар је то разлог што хоћеш домазета!?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Ха, ха, ха! А плачу ли кад им иначе ко погине или умре? Видите: жена... она ће добити другог мужа, или ће се дичити што је удовица за народност погинувшег јунака; мати...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И Доситеј Обрадовић је са разлогом хвалио овог »ученог и достахвалног мужа« и његово »усердњејше отечеству и свој нацији нашој доброжеланије«. АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ Рођен 1753.
наслов Три виле или грације, апологија кнеза Милоша и другог устанка, и Троєебратство то єсть родъ, путъ и народъ мужа (Београд, 1844). Од тих радова Сербианка, Сербијада, како се првобитно звала, долази на прво место.
Милићевић, Вук - Беспуће
Послије су јој казале злобне неке њезине другарице да је њезина мама рђава женска, да је побјегла од мужа с неким лајтнантом који је квитирао: с једним трговачким путником који заступа неку фирму из Граца.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
137. Стоји госпа, не миче се, Још подуже мужа глену... Тад ка трска затресе се. Па се у коб њему крену: „Сад се иде“ — виче — „стари? Тако ли се за ме мари?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
он утјешити и забринуту матер која дође да види има ли гласа од њезина сина, разговорити снашицу која се пропитује за мужа, а данас, ево, смирује ожалошћена дједа коме је унук без питања одмаглио у бригаду, па се, рђа, и не јавља.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Хасанагиница се држала обичаја... ХАСАНАГА: Па јој до тих обичаја стало више него до рањеног мужа? Ајде, молим те! Друге су могле да прекораче и јаруге, и стид, и обичај! И такву ти љубав — можеш је џукцу о реп!
Можда чак и пред везиром! Не бој се, он Хасанагиници неће бирати мужа по лепоти, или по не знам чему, него по томе од какве ће му бити вајде. Што њему већа вајда, теби штета.
Да ти не стрепиш да Хасанага може да се предомисли? Ниси ти мени тражио мужа, него себи код санџакбега потпору! Зато теби сад ваља Имотски кадија. Немој да се лажемо, кад знамо!
А шта би на то кадија? Да није неприлично, мислим лично за њега, да са свадбом свраћа код жениног мужа? Знаш ти какав је свет. То може да се протумачи. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Кадија присто. Сад долазим од њега.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Кола су ишла. Он им се поче приближавати. Ено већ виђаше Тоду како разапела сунцобран, наслонила се на мужа, а овај је обухватио и пригрлио руком...
— Тодо! — шану он. — Их, та доста! — чу се оштар, пун гнушања глас њена мужа који се, намрштен, чисто зазирући од његова гадна изгледа, окрену косо и не гледећи га, баци му динар. — На! Па сад!
— Не, Николо! Сладак, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог. Молила си га, вила се око њега и заустављала га. — Ја! Што? Кој ми што може? А ти?...
Срамота је! — — — — — — — — — — — — — — — — — У НОЋИ На њиви је седела Цвета и очекивала мужа, Јована, да доведе воду, те да натопе дуван, што су још прошле недеље засадили, а никако до сад „навáдили“.
Одједном она чу бâт људских корака који јој се приближаваху, и после разабра глас свога мужа. — Ето, на! — говораше он некоме. — Погле, брате мој: целе године суша, ни капке воде да падне...
А остале је пецкају, питају: да ли је скоро снивала мужа? због кога истрчава? Па да би шала била већа, почну је дирати за Марка.
Само она није смела њега, Миту, да оплакује, јер стид је да млада жена пред светом жали мужа, а нарочито да му набраја његове добре особине.
Она га и не гледа, кука, нариче. Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље. Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа...
А за тога човека, мужа, чула је да је из горње махале, дакле из најбољег дела вароши, да има кућу, да је терзија, али да не ради у дућану,
То јој је било неугодно. Али је још више уздрхтала кад је видела мужа. Тек сад га је први пут сасвим видела. У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим
У том јој најстарији брат запева. Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета и говорио му, певајући и нудећи га да пије: — Пиј, Мито... знаш, брате... прва радост, па сам ти...
од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој: — Скоро ће доћи... — Ко? — тргла се она. — Та он! Побратим! Тај срећник. Срећан ли је он!
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Ко не зна да житељи чрногорски, далматски, херцеговски, босански, сервијски, хорватски (кромје мужа), славонијски, сремски, бачки и банатски осим Вла(х)а, једним истим језиком говоре?
На другом месту нећу изоставити прилику за описати на шире овога слванога мужа; овде само толико назначујем да он епископом будући, француски језик изучио, преизрадну библиотеку с многим прошком
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
те ноздрве узвијене? те зар очи испијене? па те уши — тај незграп? Иста слика, бог и душа, на самрти њена мужа, исти зелен, бледи вап!
Тако ми до не простире путе, Ѕанта Мариа делла Ѕалуте. у нас је све к'о у мужа и жене, само што није брига и рад, све су милине, ал' нежежене, страст нам се блажи у рајски хлад; старија она сад је
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он јој одговори: — Низашто, само онако. Али жени не буде то доста, него салети мужа да јој каже зашто се насмејао. Он се стане бранити: — Прођи ме се, жено, бог с тобом, шта ти је? Не знам ни сам.
Потом маћеха навали на свога мужа да се крава она закоље; муж је изнајприје жену од тога одвраћао, али најпослије кад се жена није шћела оканити,
ГОБЕЛА У КАО А ДРУГА ИЗ КАЛА Жена Премудрога Соломуна загледа се у некака другога цара, и намисли да остави првога мужа и да бјежи овоме другоме; али никако није могла да се украде, јер ју је Соломун врло чувао; зато се договори с овијем
Кад тамо, а то жена са слугама сама у двору, а цар отишао у лов. Кад жена опази својега првог мужа, она се поплаши, али га опет некако превари, те га у једној соби затвори.
чувај се мога коња (па тебе штапом преко ногу) — то ће рећи: чувај се да те не ожеже онако као што је и првог мужа ожегла. МАЈКА Биле двије сестре дјевојке, па им испане срећа и некако се брзо удају једна за другом.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Ето што значи: ако је дошло до тога, да се морамо тући, онда ћу ја искати од ње помоћи. МАКСИМ: Свог мужа столицом? СОФИЈА: Боже сахрани! Жена треба мужа да почитује; само не треба ни он да се заборавља.
МАКСИМ: Свог мужа столицом? СОФИЈА: Боже сахрани! Жена треба мужа да почитује; само не треба ни он да се заборавља.
МАКСИМ: Е, мој куме, лако је бабу: али младу, па јошт ако је много млађа од мужа — ту је невоља. КУМ: Бре не говори; што су старије, све су горе.
Па куд ће и она? Јеси ли видео, кума Мито, Гризелду? КУМ: Ее, богме! Таква жена код таквог мужа! Треба и кума Максима да водимо у театер. МАКСИМ: Треба, треба, зашто се и онако мало троши.
НИКОЛА: Заиста би имао. МАКСИМ: Па шта је било? КУМ: Како се жена за мужа жртвовала. МАКСИМ: Шта, шта? Може бити у позоришту, али у свету тога чуда нема.
МАКСИМ: Шта, шта? Може бити у позоришту, али у свету тога чуда нема. КУМ: Зашто; ако жена свога мужа милује. МАКСИМ: О, пуца им срце. Зато се свака убила, кад јој је муж умро. НИКОЛА: Као и ми за женама.
МАКСИМ: Па шта је радила та ваша Грезилда? КУМ: Најпре је жртвовала рођено дете за љубов свога мужа; затим се на захтевање његово раставила од њега и страдала као нико њен; најпосле се сама жртвовала за њега.
МАКСИМ: Ниси ли ми се у цркви заклела? СОФИЈА: Јесам, али не да изгубим моје поштено име. МАКСИМ: За мужа треба све да учиниш, зато си жена.
Жена је у кући млађа, то свака паметна треба да призна, и као таква дужна је уважавати и почитовати свог мужа, њему покоравати се и за старијега држати.
Ево мој би Макса баш истину казао. МАКСИМ: То би заиста. Тешко би слагао. СОФИЈА: Више се од мужа не може захтевати. МАКСИМ: Оће ли се јошт каква луда наћи да определи награду, који је најбољи муж?
СВЕТОЗАР: Заиста, тетице Софија, ви нисте ни најмање накићени. СОФИЈА: Ја мислим да кићење за жену, која има свога мужа, није ни најмање нужно. СВЕТОЗАР: Али бар данас.
МАКСИМ: Да мужа одалачи столицом. КУМ: Или да му лете тањири око главе. СВЕТОЗАР: Но, второ, ни она жена није добра, која по кући
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Оћеш да изгледам у њој као додоле. ТРИФИЋ: Па добро, немој је обући. СУЛТАНА: Видиш красног мужа, како би он тео да никад нову аљину не обучем. Баш ћу да је теби успркос обучем! ТРИФИЋ: Добро, обуци је.
СТЕВАН: Истина, кажу људи, курјак длаку мења, а ћуд нигда, а жена мужа мења а нарав ретко. Но, код милостиве госпође сасвим је другојачије. Чисто се и у образу променула.
(Смотри Султану у постељи.) А гле ове? Ето, како нема мужа код куће, све је наопако. Пело, ти ваљда чекаш повојницу? (Дрма је појако.) Море, ти!
СУЛТАНА: Та разумеш ли српски, не разумео дабогда никога, ја нисам твоја жена. Сам је пакао морао мога несрећног мужа научити да ме теби у руке преда. Али ће га скупо ова шала стати. Мучићу га као змија, док му живот не исисам.
Море, знаш ли да ћеш за овај поступак у гвожђе доћи? СРЕТА: А знаш ли ти да жена треба да бојитсја својега мужа? СУЛТАНА: Ја сам ти сто пути казала да нисам твоја жена.
СРЕТА: Први пут и јеси луда. док си била паметна, тога није требало, а сад оћеш мужа са шанови. (Прети јој песницом). Курјачко семе, ја ти морам то лудило истерати из главе, макар ти цркла.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
ко би опрао толико брда прљавих тањура у животу и начисто упропастио руке, ко би тако мирно гледао свог рођеног мужа како после ручка хрче као тенк у рикверцу, ко би пристао да у свом рођеном граду нема станчугу, а имају је сви они што
Плату, вечеру, пролеће, летовање, зиму, да проври ручак, да се угреје пећ, матуру, па факултет, па мужа, па децу, па унуке, па кишу, па сунце, па да престане ветар, па да отплатиш кредит, па да ти се очисте досадни гости
То нек одмах избије себи из главе! — Па добро, а како ти уопште замишљаш њеног мужа? Матори за тренутак тоне у дубоко размишљање: — Стварно не знам! — Хоћеш ли да ти га ја опишем? — Мислиш да можеш?
Наручила је ручак за себе и за мужа. Пекиншку патку на бамбусовом лишћу, морски краставац у соја-сосу и птичја гнезда на кантоншки начин.
— на шта је историчарка почела да ваља да је код њеног мужа, ваљда, „амплитуда ексцикације у зависности од функције климе и емоционалмог статуса ...
му се састоји у томе да из све снаге лупа по сиротој писаћој машини, као управо креира, јер, за име бога, маман има мужа — Писца! Систем: док ми блебећемо — лова цури! Бакутанер набацује слатку, уштиркану капицу и белу кецељу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Језера сува - небо измакнуто. СУБОТА І Зелена, жива, Субота је кристал: уз зверку звер је, женица уз мужа, уз крда стада.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Синко, ја сам ти дао совета; ако се по њему не узвладаш, сам ћеш бити крив. А ти, гиздушо, чувај твога мужа, и баци те врашке твоје румане, зашто од њи не можеш се најести, а то је најнужније, знаш ли?
Нисам распитала да л’ је то баш у моди. АЛЕКСА: То је љубов лицемјерна; него у Мадриду што сам видио да жена свога мужа увек пољубити мора, кад седају ручати или вечерати, то је леп обичај. Тако ћу и ја свободу узети у присуствију татице.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Ију, још ће ми изнети да нисам била кадра. А по чему нисам била кадра? АГАТОН: Па ето, имала си два мужа па ништа. САРКА: Имала сам, то је истина, али шта сам ја крива што нисам имала кад? Шта сам поживела са првим мужем?
САРКА: Јесте, јесте! Ето, нисам то хтела никад да вам говорим, али кад сам остала удовица од првога мужа, насртао је на мене. И ја му кажем: Како можеш, пријатељМато, тако што и помислити кад смо род? – а знаш шта он каже?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пришао сељанки, са стране пута, и чујем разговор. — А удата си... па ти тешко без мужа... — Е... — Слушај, на првој раскрсници, хоћеш ли и ти да останеш са мном? — А што ћу ти? — Знаш... страх ме...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа... Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу... Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен хистеричан врисак...
Госпођа Зорка им, каже, причала... Видиш ти како је оштра! Не жали мужа, него га сама брука... Како је лепо овде, гледај !... Овај намештај, па разне ситнице, звонце...
Зато не оде родитељима, и ако се спремала досад. Нека, боље је да чува кућу. Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Кад си пре и њега стигла да пригрлиш? СИМКА: Њега? ГИНА: Мужа вараш са Секулом, Секулу с глумцем! А с ким ћеш сутра глумца преварити? ФИЛИП: Мајко!
Играо сам Астрова у Ујка Вањи. ЈЕЛИСАВЕТА: Ја сам у Три сестре играла Кулигина, Машиног мужа. ВАСИЛИЈЕ: Код Шекспира дувају буре и воде се борбе, крв се слива с точка на точак, брекћу машинерије које раде на
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ову чашу оној жени што је допратила мужа и насмешила се једним осмехом који не могу да вам опишем, господо, јер не личи на осмех Ђоконде.
Лусиа Рајцес (из Лемберга) толика је лепотица, да се свет скупља да је гледа кад из воде излази, као Анадиомену. Мужа су јој били убили у Сибиру. У октобру, сви већ знамо да од испита на Академији неће бити ништа, и да долази нешто ново.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Предвече се врати жена кући и запрепасти се кад код куће нађе, место мужа, некакву грдну птицу. — А-а-к-ко си ти? — замуца жена дрхћући од страха. — Ку-ку! — одговори пекар.
— А-а-к-ко си ти? — замуца жена дрхћући од страха. — Ку-ку! — одговори пекар. Жена познаде мужа по оним његовим зеленим, пакосним очима. — А шта је то с тобом, куку мене-е!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
меродавну одлуку да је у браку са својим мужем родила двоје деце, која одмах постају законити наследници њеног богатог мужа.
али се рачуна због те одлуке скупштинске да та госпођа има два детета, и тако је престао рђав живот између ње и њеног мужа. — То не разумем — приметим, иако чак не беше учтиво да то кажем. — Како не разумете?.. Врло проста ствар.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
се једна лепа, млада женска главица и потом указа се и цела »персона« нове капетанице, која придржавајући се за раме мужа скочи с кола.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
сва се у лицу зарумени (Ко кад се стави превише ружа): „Јој, куку ли си јадној мени, Ја губим могућност да стекнем мужа!” „Тешко је, ал и лепо било волети, И слатко у срцу носити плам! Сад остајем пуста, ко на голети Ветровној дрво!
Нека говори ко шта хоће: Од дивота што их живот пружа Једини лек од самоће Жени доноси близина мужа. Ал к мени касно дође то воће И због тога сам одједном тужна...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А што у Туркиње, у неверу? Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв. Пију оне човека!
И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле. Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.
да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по
донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.
задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете! Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.
је, што ето и она већ мора да се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа кога није ни знала и који је био још дете. И то она, она!
смешећи се, мислећи да се зато крију што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа. А међутим, Софкиним одласком, жене и де— војке као да се сасвим ослободиле.
би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа. Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.
свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.
Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали. Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.
Софка би се дизала. С муком би распремала постељу. Затим би узимала мужа к себи, јер није хтала да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је неко
Софка би се дизала. С муком би распремала постељу. Затим би узимала мужа к себи, јер није хтала да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је неко више штеди и жали.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— По трбуху. 6 Питали Циганина: — Ко ти је највећи душманин? — Празна торбица. 7 Питала Циганка мужа: — Чији су ово силни коњи? — Наши. — А ко ову силу оседла? — Богме, сваки свога.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
КАД СЕ АРЧИ НЕК СЕ АРЧИ. 213 18. ЖЕЂА И ВИНО. 214 19. УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО. 215 20. ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА. 216 21. ЗА ШТО СЕ СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ ЗОВЕ БОГОНОСАЦ. 217 22. БОНИК И БОЛЕСТ. 218 23. ГРЈЕШНИК И ЛУДИ ИСПОВЈЕДНИК. 219 24.
ј. чувај се да те не ожеже онако, као што је и првог мужа ожегла. ИВ. ЕРО И КАДИЈА. Чувао Еро кадијна говеда, па имао и своју једну краву, те ишла с кадијиним говедима.
Он јој одговори: „Ни за што, само онако.” Али жени не буде то доста него салети мужа да јој каже за што се насмејао. Он се стане бранити: „Прођи ме се, жено, Бог с тобом! што ти је? не знам ни сам.
Она је после носила оно дете пуне три године, и на послетку јој дотужи па науми тражити свога мужа. И тако начини гвоздене опанке и гвозден штап па пође у свет.
покаже јој што јој је његова мајка поклонила, и рече како је сунце послало да пита месеца није ли он где видео њезина мужа.
Она допусти у мисли да мужа опет опоји, али он дознавши од слугу шта је и како је, метне у вече под браду сунђер, те уњ саспе оно пиће које му
Ова царица разболи се и кад види да не ће остати, него да ће умријети, зазове мужа цара, и сузе ронећи, на четири ока рече му: „Ево се приближила пошљедња ура моје чаше, и ја ћу умријети приђе но трећи
Када га пар угледа, ухвати муштулук шћери говорећи јој: „Ево ти мужа!” Она истрчи, и видећи ђевера који бијаше исто као брат, као да си јабуку разрезао по наполи, а видећи истога коња,
Кад је било к вечеру, пођу лијегати, и жена га као мужа зовне шњоме да леже, но он тек што леже, извади сабљу и стави је између себе и ње.
По том маћеха навали на свога мужа да се крава она закоље; муж је изнаприје жену од тога одвраћао, али најпослије кад се жена није шћела оканити,
није могла своју пасторку колико крв на очима виђети, и много би је пута шћела убити или ђе обестрвити да је од свога мужа смјела.
” „Макар куда,” одговори жена, „одведи их у планину, па их остави у планини, што им драго.” Најпосле наврати мужа те јој рече да ће сутра одвести децу у планину и онамо их оставити.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Потом, опет, овакво правило дајем да бива: да се окупе игуман светог овог манастира са свом братијом и да бирају мужа богобојажљива који је подобан живети у ћелији у месту том.
Остави ми манастир у малом и скромном изгледу, у којем ми отиде, и првог игумана, преподобног мужа Методија, са још деветорицом монаха.
Јер сâм Бог зна, а ни од људи није утајено колики подвиг његов је био за нас и за људска незнања овог блаженог мужа, господина нам и учитеља, који има Соломонову премудрост, Давидову кротост, Јосифову добру нарав; свима диван и
(Лк. 2, 40) А после овога свега учини да свима јављено буде овог премудрог и дивног мужа дело, благословивши свет свој, остави владавину њему од Бога дану и сва мноштва своја изванредна и различита, Христу
А блажени отац наш и ктитор господин Симеон, одлазећи постави игумана овом месту светом, изабравши преподобног мужа, именом Дионисија јеромонаха, и предаде му бринути се и снабдевати стадо Христово, које је у месту овом светом.
И скупивши ту црнаца довољно, и постави неког преподобног мужа по имену Методија монаха. И све, пак, на задовољење манастира и оних који живе у њему управивши, проведе ту осам
павши на лице његово, плаках горко дуго часова, и уставши, благодарих Богу што сам такав крај видео овог преподобног мужа.
покој прешао, заветом оставивши манастир мени грешном у скромном неком стању, у којем ми отиде, и неког преподобног мужа, по имену Методија, са још четрнаесторицом монаха.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Улази иследник) ЈАГОДА: Знаш ти шта говориш? ИКОНИЈА: Колко синоћ, пито за Вукосаву! Причо и за њу! И за мужа у Немачкој! И за ту економију! И кување! И да је остала у другом стању! И да не каже: шишмиш, него: шишмиш!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
) Кучка, па није могла да чека, дочека мужа... Ох! (Пада ничке по јастуку, шакама стиснутим у песнице грчевито гужва и кида јорган, плећа му се тресу од очаја и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
деце, не могући сама теготу куће носити, а притом и млада будући, две године по смрти оца мога пошла је за другог мужа; но у овом фтором браку весма је сирота несрећна била.
пребивао (и да се прежња росијска и турска не заче војна јошт би[х], може бити, три) и да сам онога божественога мужа, новога | греческога Сократа, то јест учитеља Јеротеја познао! Њим милостиво примљен био!
Жена, јоште здрава и млада, следователно за рађање људи. Питам је, зар не може другог мужа наћи. Каже ми сирота уздишући: „Нашла би[х] ја давно себи мужа, али, веле, да црква не допушта.
Питам је, зар не може другог мужа наћи. Каже ми сирота уздишући: „Нашла би[х] ја давно себи мужа, али, веле, да црква не допушта.
и у Смирни очима сам мојима гледао да црква и патријарси за много мањи узрок дозвољавају женам за другога поћи мужа.
И овој будући и трећи умрео муж, више се удати не може. За правду божју! Што је жена крива ако се случи да јој три мужа умру; што ли муж, ако му три жене не живу?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Колико и колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи пилад. А рекосмо попријед да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче!
за разлог да отац нема коња који би се могао испоредити са Теткинијем и Срдаријевим, али њекако и Осињача бјеше уз мужа. Бакоња мораде попустити, те се договорише да ћаћа добро урани и да их чека на Великој оштарији.
Све је село знало да је он пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина намисао, и да ће довести мужа, у уљештво. Брат о томе није ништа говорио, иако су га често питали.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим виде и спусти поглед: то су белези Василија, првог мужа његове мајке. Кад се враћао из бојева, у софру је ножем урезивао убијене сопственом руком.
Молићу се Господу и дале за тебе, дете, јер световна дела твојега свекра Аћима и мужа ти Ђорђа нису до сада била Богу угодна...
“ — „Ништа му не фали. Мушко је, и слуша. Кад смо сами, он ме још увек зове газдарица. А мужа треба имати или јунака или слугу.“ „Моја мати је и дажбине плаћала и кмета бирала.
Касније, кад му се рука охладила, Никола је мирно рекао: „Није кривица до тебе.“ „До кога је кривица?“ „До мужа ти, Ђорђа. Ноћ је, немамо шта да се лажемо.“ „Откуд Ти то знаш? Срамота, у твојим годинама...
Мати је умрла с домаћиновим јатаганом под главом. Првог мужа она је до смрти звала „мој домаћин“. Једном Му рекла: „Јатаган мојега домаћина има да се чува у овој кући док год
Та шкрбава удовица, Аћимова снаја, што су јој мужа убили књаз-Милошеви момци јер је књазу узду и оглав украо, те је Ђорђу старим млеком отровала младићство, узимала му
Откако је спустио на кревет, малаксалу и без свести, ноћи проводи уз њен кревет. Болесна и немоћна, без мужа и свекра у кући, она је први пут припала њему: може поред њених ногу да седи докле жели и да је гледа колико хоће;
Па мог оца Луку — повиси глас. — И Турчин је случајно убио Василија Јовчића, првог мужа моје матере. Случајно сам се тако и ја родио. Могао сам да се не родим.
По ваздуги дан седела је она под старим дудом, једва је имао неколико живих грана, и гледала мужа, лицем њој окренутог. А он кроз раскрвављене зубе протнуо језик и руга јој се. Није ни јела ни воду пила.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
А најмлађи Кнез, Михаило, још дечак, није му био дорастао. Изиграна Кнегиња стала је на страну свог мужа у изгнанству. (Учинила би то и иначе, јер је био поражен.) Почела је да припрема његов повратак.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Рука ми немарно превлачи врх жица Ал' срце... срце... оно на Вас чека! „Та забравите прошлост, дужност, мужа! Дођите амо, лепа млада жено! И у мојим груд'ма жар млађани тиња, И моје је срце чежњом опијено.
„Дођите амо, лепа млада жено, Да сркнете љубав сред ноћнога мира! Не бојте се ништа! Јер има далеко Од Вашега мужа до Кривога Вира!“ --------------------- И престадоше звуци виолине, Као да чекају шта ће бити сада...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Остала њена деца, из њеног другог брака који је склопила три године после смрти свог првог мужа са пречасним, нажалост већ умрлим, Варнавом Смитом, парохом нортуитемским, нису јој у том погледу правила никакве
Неусиљено се разговарамо док не стигну остали посетиоци. Она ми прича о научничком раду свога мужа и својој помоћи при том његовом послу.
Та амбиција и жеља определила је и госпођу Лавоазије на ону делатност којом је стварно потпомагала рад свога мужа и улепшавала му живот.
моју руку, одведе ме за онај сто, нареди да се између Лагранжа и Лапласа смести једна столица за мене, седе поред мужа и дозволи Монжа да седне до ње. Остали гости окупише се, стојећи око нас.
даље: „Године 1792, када је Народна скупштина приступила изради новог устава, зажелео је покојни краљ, који је мога мужа врло ценио, да се њему повери једно од министарстава, али се Антоан не могаде одлучити да се прими те дужности, убеђен
седници Конвента успела је да одмах после тога уђе у тамницу где су генерални закупци били ухапшени и да обавести мога мужа шта се догодило. Он и сви остали ухапшеници били су начисто да ће бити погубљени.
Целокупно имање закупника узела је држава, па и књиге, списе и апарате мога мужа, а и све хемикалије. Улазна врата нашег стана запечатише, а мене стрпаше у тамницу, а затим на улицу.
Само једна једина верна душа дође ми упомоћ: из Арсенала отпуштени некадашњи послужитељ мога мужа“. „Масело!“ „Ви га се сећате?“ „Како да не!“ „Он ме исхранио зарадом својих вредних руку“. „Честити човек!
Стадох рачунати. „Осамдесет дана после смрти Вашег мужа?“ „Јесте. Да је преживео тих осамдесет дана, био би и сада у животу“.
„То је Лагранж врло лепо изразио. Дан иза погубљења мога мужа рекао је Деламбру: „Један једини тренутак био је довољан да се та глава скине, а можда неће бити довољно ни стотина
Посећујем често његов гроб и китим га цвећем. Како би ми драго било када бих могла да посећујем гроб мога првог мужа; китим га цвећем и росим сузама!“ „Али његов лик носите у своме срцу“. „Догод сам жива!
Озлогласио је мога мужа за реакционара и допринео колико год је могао његовом погубљењу. А када је с термидора дунуо други ветар, Фуркроа је
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Жена, која је мрдала уснама и са некаквим упрепашћеним изгледом, као да стоји над амбисом, плашљиво поглéдала у мужа, процеди: — Па могла би' једно крило.
је пронашла и мене па се умири, док се жена јуначки напрезала да ревносно издржи огромну слоновску тежину тела свога мужа. Без сваке воље за разговор, мој увређени друг и ја покушасмо да спавамо.
шкргутала је зубима и крвожедно гледала у жену, која се после ових речи попуштања била повукла иза широких леђа свога мужа, па јој је добацивала разне увреде на француском језику (као „рита“, „камила“, и др.
Ето и он. То је судбина сваког мужа.“ После ми је показао једнога господина врло услужног и досадног. „За време окупације био овде председник општине и
које би се иначе без опасности преболело, доведе ево у питање живот оба бића, сав неисказано слатки сан ојађеног мужа.
— Радости моја, ја само тебе волим, само тебе! Па удеси онај израз жене што се налази поред мужа, а на себи осећа туђ поглед мушкарца.
„Остави се, кажем ја, јер као паметан човек хоћу да стишам ствар, смири се, кажем, уместо да се дичиш што за мужа имаш човека јаче интелигенције и ретко духовитог...“ „Ти духовит?
Ја смело тврдим да у свету, да у васиони нема мужа кога је једна жена икад толико наружила, коме је икад једна жена толико увреда у лице бацила као моја жена мени.
Ако Бога знате јесте ли ви Србин? Јесте ли ви син ове земље у којој је жена до јуче излазила натрашке из собе свога мужа, свога господара, свога Бога? Јесте ли ви човек?
Ја сам, међутим, рекао: — Видиш, ова јадница не може да преживи свога мужа. Ја не могу то ни да замислим. Ја мислим даће се опа убити.
— Како да се не сећам, сећам се врло добро Колете од Розена, њене плаве косе бачене у мртвачки ковчег мужа, стола постављеног за двоје, дописивања с оне стране гроба...
полуотворена уста, пољубац који му је она вратила лудо, како је то сјајно описао Доде, поред самога саркофага њенога мужа, у гробНици, на чијем мермерном зиду беше исписан стих Саламите: Љубав је јача од смрти, и док је птичица једна риђе
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Човјек се пита: је ли било вриједно труда? Капа обожаваног мужа пуковника (покошеног, сасвим невојнички, од каквог проваљеног слијепог цријева) виси за вјечита времена на чивилуку у
сам чудној оптичкој опсјени: крајем ока, попут неке моуцхе воланте, замјећивао сам голог Лакат браде — педаљ мужа, с припасаним пријапичним фалусом из античких игара гдје се шета кроз странице својих књига, онако као што се за
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
СТЕЧЕ ПАМЕТ, НЕЋЕ СЕ ОЖЕНИТИ 340 ЂЕВОЈКА, МАГАРЕ И БАБА 341 НЕМА БОЛЕЋЕГА 342 ЈУНАЧКО СРЦЕ 343 ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА 344 БАБА И ЂЕД У ЛОВУ 345 БАБА И БЛАГОВИЈЕСТ 346 БАБА И СМРТ 347 СВЕТИ АРАНЂЕО И БАБА 348 НАЗИРЕМ 349 ХУРИЈЕ И
Он јој одговори: — Низашто, само онако. Али жени не буде то доста, него салети мужа да јој каже зашто се насмејао. Он се стане бранити: — Прођи ме се, жено, бог с тобом! Што ти је? Не знам ни сам.
Кад је мени бог дао, што ја не бих сиротињи? Жена као жена, е, бива, оно и треба да послуша мужа, оде доље па сврати стару, а свекрви рече да јој донесе захире и хаљине.
Она је после носила оно дете пуне три године, и напослетку јој дотужи, па науми тражити свога мужа. И тако начини гвоздене опанке и гвозден штап, па пође у свет.
покаже јој што јој је његова мајка поклонила, и рече како је сунце послало да пита месеца није ли он где видео њезина мужа. Месечева јој мајка одговори да се мало склони за врата, јер ће сад доћи месец љутит и уморан, и она се склони.
Она допусти у мисли да мужа опет опоји, али он, дознавши од слугу шта је и како је, метне увече под браду сунђер, те у њ саспе оно пиће које му
Када га цар угледа, ухвати муштулук шћери говорећи јој: — Ево ти мужа! Она истрчи, и видећи ђевера који бијаше исто као брат, као да си јабуку разрезао по наполи, а видећи истога коња,
Кад је било к вечеру, пођу лијегати, и жена га као мужа зовне с њоме да леже, но он тек што леже, извади сабљу и стави је између себе и ње.
Потом маћеха навали на свога мужа да се крава она закоље. Муж је изнајприје жену од тога одвраћао, али најпослије, кад се жена није шћела оканити,
Видећи то, почне се мислити: би ли отворила, не би ли. Сада пође руком боцу отварати, сада опет — бојећи се мужа — устегне руку, док је не свлада женска зналичност и отвори боцу. Док она отчепи боцу, одмах излети један лијеп младић.
Уљегох у њу и нађох двије ђевојке. Једна скочи па ме узе за руку и рече: „Благо мени, ево за ме мужа!“ па онда окрене се мени и рекне: „Чуј! Немој никад о свом девлету говорити, овђе ће ти бити лијепо.
ГОБЕЛА У КАО, А ДРУГА ИЗ КАЛА Жена Премудрога Соломуна загледа се у некака другога цара, и намисли да остави првога мужа и да бјежи овоме другоме; али никако није могла да се украде, јер ју је Соломун врло чувао.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Кад сам сазнао да би ми један од послова била мужа крава, одбио сам. Према српским обичајима мужа крава је само женски посао.
Кад сам сазнао да би ми један од послова била мужа крава, одбио сам. Према српским обичајима мужа крава је само женски посао.
је она представљена у српским народним песмама о Чучук Стани, жени Хајдук Вељка, која је подстицала свог херојског мужа да пре погине него допусти знатно надмоћнијим турским снагама да пробију источну границу Србије, коју је он бранио у
припадам овој земљи; да имам идеалну америчку жену која ме је, опет, уверила да и ја живим животом идеалног америчког мужа, да имам одличан посао у великој америчкој установи и велике наде да ћу све око себе задовољити.
Ћипико, Иво - Приповетке
И, онако испрани, осути посолицом, миришући на морску свјежину, уз вјечито кркоћење валића, играли би се „мужа и жене”. А дотле би стока им над њима, испод жбунова, у присијенци пландовала.
Други то опазише, па се почеше ругати, вичући на вас глас: „Антица је нашла мужа!” Она их зачуђено погледа и пође у кућу.
што ради оно младо чобанче што се с њим иза купања, у заклоници, на испрану жалу испружена, с ногама у мору, сиграла „мужа и жене?” Чула је у селу да пише да му је у Америци добро, но свеједно да жуди повратити се.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Стегла сам их крвнички, бојим се ишчашиће се, али ако, толико могу за мога мужа да учиним. ДАРА: Ох, боже, кад би се то десило...могао би онда и Чеда... ЖИВКА: Таман, као да је Чеда прва брига.
ЖИВКА: Саопштила сам му да је под данашњим даном разрешен дужности. ДАРА: Какве дужности? ЖИВКА: Па дужности мужа. ДАРА: Ја те ништа не разумем. Откако си министарка, ти све неким званичним језиком говориш. Од чега си га разрешила?
ДАРА: Ама, оставите се ви младожење. Питајте ви најпре пристајем ли ја да напустим мужа. ЖИВКА: Па кад није за тебе прилика. ДАРА: А био је, је ли, прилика кад нисам била министарска ћерка?
АНКА: Ју, какве класе? ЖИВКА: Ама није, помела сам се. Добићете повишицу плате и натераћу мог мужа да вам из Класне лутрије да хиљаду динара на привредне циљеве. АНКА: Ала би то лепо било!
АНКА: Ал' још једанпут да вас замолим, госпођо, да не испадне после као да сам ја преотимала мужа младој госпођи, па на мени да се скрхају кола. ЖИВКА: Ама, казала сам вам, не брините.
ЧЕДА: Па добро, шта си ти казала мајци кад ти је говорила о удаји? ДАРА: Рекла сам јој да сам удата, да имам мужа, и да га не мислим напуштати. ЧЕДА: А шта ћеш да кажеш њему? ДАРА: Коме њему? ЧЕДА: Па Никарагуи?
Али сам ја наваљивала и нисам му никако дала мира, па сам чак натерала и свог мужа те га је он окупио. Да, да, и он га је окупио. (Пауза.) Него, знате шта, друго сам нешто хтела да вас замолим.
ЖИВКА: То што ти кажем, дошао је као проводаџија, да ме проси. ДАРА: Зар код живог мужа? ЖИВКА: Замисли! ДАРА: Где се може жена код живог мужа просити? ЖИВКА: Ти сад па опет навијаш на оно.
ДАРА: Зар код живог мужа? ЖИВКА: Замисли! ДАРА: Где се може жена код живог мужа просити? ЖИВКА: Ти сад па опет навијаш на оно. друго је оно за тебе. ДАРА: А што, кобајаги, друго? ЖИВКА: Зато...
ЧЕДА: Па ипак, мислим се нешто, само како ћемо да се опростимо оне вуцибатине? РИСТА: Кога? ЧЕДА: Па њеног мужа, тај нам много смета. РИСТА: Како, зар вам није казала госпа Живка?
Тамо, ако се коме просиоцу допадне удата жена, он је проси без обзира на то што она има живог мужа. Такав се случај десио ових дана у кући мандарина Си-по-по.” (Говори.
Зар не видиш да је направила лудницу од куће? Остави то што тебе удаје крај живог мужа, али и она се распалила, и она има љубавника. ДАРА: То није истина! ЧЕДА: Ама, читао сам својим очима љубавна писма.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али тај пад Софкин на крају романа, када је полупијана и од бахатог мужа Томче раздражена па остављена грешила са хотимице одабраним глувонемим слугама, пре је последица него што је узрок , и
6 А уз њега иде и израз лица, суза на Марикином лицу чим је препознала пријатеља свог мужа. Има Станковић једну кратку приповетку, Нушку, која је - можда више од других - с краја на крај проткана динамиком.
збуњеног понашања која затим следи заправо је слика потекла из ћеркиног доживљаја мајке у тренутку кад јој од мужа пристижу ретки гласи.
ће нам се тек при крају романа обелоданити: да Софка није само удата у сељачку кућу, ни само за од себе двапут млађег мужа, него је и свекру продата.
није дете, него велики, одрастао, свој човек”149 чиме је, очигледно, у исти мах активирана и узрасна супротност између мужа „још детета” и двапут старије Софке.
Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево, и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње. А бар да се њоме заврши, него се, ето, продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.
није издржала притисак наметнутих јој забрана, прекршила их је упустивши се у интимне односе с блиским пријатељем свог мужа. Код ње је тело однело победу.
Исакович се, док је био у личној служби њеног мужа, толико био занео лепотом младе принцезе да је то она морала приметити.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Уосталом, кућа јој је била насред села, сасвим уз друге блиских рођака њеног мужа. Скромна планинска кривача, покривена сламом до земље и ограђена плотом, без иједнога прозора.
Не дај, дадо!.. Турчин!.. На детињу вриску Богдана се плаховито прену и спази надно куће, недалеко од врата, својега мужа. Збунио га синовљев поклич и стао укочено као ступ. Ни да коракне напред, ни да изрекне какву реч.
У неко доба Богдана се подиже и протрља очи. И виде да је свему крај. Приђе и још једном погледа мужа. Тога тренутка јој постаде јасна стара истина да се с овака пута тешко кад ко враћа. Саже се и узе сина.
Уозбиљена као каква древна увређена госпа, бацивши љутит поглед на мужа, она прође кроз гомилу и клече покрај Јаблана, па поз– навши му преко лица арнаутски рубац, плахо га секну и баци, а
И жена Арнаутка за црном срамотом својега мужа. Поткошена, као по срцу ударена, као да иде за истин– ским носилима. Па се љуто отимље и снагу јој као огањ обу– зимље
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Сад се ваљда жеље ваше већ умириле.“ — Али жена, ал’ бољарка кâ да не чује: Она посла својег мужа у коњушнице, — Посô ће му од сад бити коње тимарит’.
Госпођица сутра ће га наћи, Јер, верујте, данас нема каде. Зар не знате, данас је венчање, — Ох, стекла је мужа богатога. С Богом!“ — С Богом! — Ето то сан спио. Чудан санак, јест’ тако ми Бога!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Право, право! (На уво.) Али оће ли младожења какав дар добити? ФЕМА: Алабунар, од мога покојног мужа остало је доста ствари. (Начини смешан комплимент и отиде.) САРА: Но, како вам се допада?
Ваљда што си служила? Срам те буди! Обајгоро једна, лепу си ми чест учинила, и целој фамилији. Добила си красног мужа, пак га ниси знала чувати, него си га донде чангризала и јела док се није здоксао. ФЕМА (Сари): Син сунзер, сер тузер.
ФЕМА: Ах, и три дана бити без карактера, млого је, а камоли три године. МИТАР: У Паризу свака госпођа има по два мужа. ФЕМА (јако): Ох! (Сасвим тихо.) Ох! (С једном терцом више.) Ох!... Либри прудер, води ме у Париз, води ме у Париз.
(С једном терцом више.) Ох!... Либри прудер, води ме у Париз, води ме у Париз. Видиш како ноблес живи? Ах, по два мужа, разумеш? По два мужа, ах, ах, а кукавне просте? МИТАР: Е, оне имају по три. ФЕМА (дуго га гледа): По три?... Мужа?
) Ох!... Либри прудер, води ме у Париз, води ме у Париз. Видиш како ноблес живи? Ах, по два мужа, разумеш? По два мужа, ах, ах, а кукавне просте? МИТАР: Е, оне имају по три. ФЕМА (дуго га гледа): По три?... Мужа?
По два мужа, ах, ах, а кукавне просте? МИТАР: Е, оне имају по три. ФЕМА (дуго га гледа): По три?... Мужа? МИТАР: Питај сваког који је год био у Француској, па ће ти сваки то исто казати.
ЈОВАН: Адиес, Жутов. ФЕМА: Ја ћу мало у колиби да живим да могу после прећи у двокатне куће. ЈОВАН: Еј, красна три мужа! Шта неће учинити!
Петровић, Растко - АФРИКА
Имаће врло старога мужа али ће зато имати на себи више ђердана кориа но иједна њена другарица. За даровима младожењиним ступају без ритма у
Никоме неће пасти на памет да дете није правога мужа, чак ни томе младићу. По схватању примитивца, преноћавање са женом је исто тако један детаљ у извршавању многобројних
Дете је директан продужетак онога који је све те ритуале извршио; мужа који је потражио младића, не младића који је послужио мужу.
(твој бели муж ти рекао). — Моа селуман мали блан (ја имам само белог мужа)! — Тоа Бобо? — Моа селуман Бауле, моа нон клеве бус, моа нон полте фелиас (ја сам једино из племена Бауле, не бушим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Знате... не знам како да вам кажем... Уосталом, ви и сами увиђате... Ја сам удата жена. Али између мене и мога мужа постоје извесни неспоразуми. Има већ годину дана како се нисмо видели. — Он је на фронту? — Да.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
негда славних Греков, Мрачећи их славу бивших златних вјеков В којих сја славјаше јунак за јунаком, Мудростију разума, мужа мишцом јаком; Онде, велим, није ни зими ни сн'јега, Ни ледене р'јеке, ни клизава брега, Онде всегда царствујет
Ви које сте без Србина к'о без листа ружа, И тек Србља шчастљивити све желите мужа, Ви ћете се радовати, уживати сласти Имајући свог супруга, будући у власти, И љубови мили залог, грлити свог сина, Док
335—9, у посебном морализаторском чланчићу О злој женје, где ју је описао овако: „Бог благочестиваго мужа сохранит да не возмет жену каја себе всегда украшајет и лепаја, кладкаја словеса давати и с својими рјечми ласкати
Лепаја жена без наказанија јест јакоже свиња со златноју пантликоју, трудољубива жена јест чест мужа својего, но љенива јест чир в кости јего.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Сва Венеција зна му садржај — Јер сва Венеција очи упире, У овом, по њу кобном времену, У тврди престо Ђурђа, мужа твог!... ЈЕЛИСАВЕТА: (чита): „И кунем ти се мојим пророком Да хоћу крвљу твога народа, Пучине морске пену бојити...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Песма о Мајци Југовића херојска је трагедија мајке која храбро подноси смрт свог мужа и свих својих синова, до тренутка кад се душевни бол преобраћа у физички, када патња прелази све границе издржљивости,
Певач прво пушта младу жену да одмах у њој позна, по бурми, руку одрасла човека, Дамјана, свога мужа, да би мајци оставио дуге мучне тренутке присећања (Окретала, превртала с њоме,/ Пак је руци тијо бесједила:/ "Моја
Стојана, подстакнута стварним историјским догађајем, уклопљена у интернационални образац о повратку дуго одсутног мужа кући на дан када му се жена преудаје (образац који је своје најславније остварење добио у Хомеровој Одисеји).
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. Увек кад год би отац што заборавио
Код саме Јованке такође одлазила. И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће. Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.
Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу. Само још то је требало! — Она, синко! Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците! То је.
На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој. Седи прекрштених руку, скупљених колена, нагунтан минтанима, клонуо, слаб, испијен.
изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа... И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже!
Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена,
Тамо наиђе на мужа њена. И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га:
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
; Вук, Посл., 2187; Софрић, 74). Неверна жена тражи од мужа да јој донесе »са в. јабуке« (у приповетки, СЕЗ, 41, 492). Чим в.
, 65). Новорођенче првих 40 дана купа се у води у којој су потопљени к., босиљак и чубар (іб., 97). У односима између мужа и жене к. се употребљује у враџбинама да би се сачувала љубав и мир (етимолошка магија: мајка или сестра дају к.
словачкој народној песми обраћају девојке (пошто су се рано под њом очешљале да би им коса расла): »Вŕба, вŕба, дај мі мужа...« (Андреј Оелицхерчíк, Словенѕкý фолклóр, Братíѕлава, 1959, 62). Глог.
песми народној (Вук, Пјесме, 1, 645) објашњава дилбер Анђелија како је (служећи се и етимолошком магијом) приволела мужа да је не отера иако му није родила дете: »Како би ме отерао Павле!
Ћипико, Иво - Пауци
Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му. — Пусти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... Младићи се осмјелише и наста весео смијех.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
У тој мржњи иде дотле да говори како је сама крива што је још увек девица. Каже: не подстиче довољно свога мужа. Ледена госпа − тако је зове. Ледена девица. Забундала се јер јој је хладно.
Ко зна да ли је баш постојала нека ква властелинска кћи, таква нека успаљена госпођица коју је брижни отац чувао за мужа иза дебелих зидова па је од Дадаре није могао сачувати, јер је тај окачењак, тај успаљени клипан нашао пута и начина
ће се збунити, почети да се правда и да говори како она све то чини из захвалности због тога што јој је калуђер спасао мужа од сигурне смрти, а она му ето сада враћа истом мером, показујући своју предусретљивост и добро срце.
Говорила је како она неће дозволити да добротвора њеног дома, човека који јој је спасао мужа од смрти, кољу ти дивљаци, а да њена војска седи овде у безбедности иза дебелих зидова и да одбија да било шта учини
Пресамитићу се као покајник. Гледаћу скрушено пред ноге. Рећи ћу јој да се не брине, да је видар њенога мужа здрав и жив, да му је пријатно. Ради свој посао. Ставља своје чудотворне мелеме на отворене ране.
Па да, све је редно: жена је дочекала свога мужа, посула га млаком водом да се окупа од прљавштине и крви, извадила из ковчега чисто рубље, помогла му да се пресвуче и
Трећи поменуше Јелену. Имала је времена, рекоше, да обрлати свога маторог мужа. Увалила му је дупе у крило, провртела се на његовим увелим јајцима, потурила му воћкицу, драшкала га длачицама по
Извлачила би се, тако, Мара ноћу из постеље, пазећи да не пробуди четворо ситне дечице и мужа Букару, излазила напоље где би је чекао Дадара под раскрошњеним дудом и бацала му се у наручје.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1890 ПОСТАНАК ЉУБИЧИЦЕ Јунона, дојећи сина на своме облаку плавом, Осети над главом својом глас свога љубљеног мужа И поглед обрати горе. Високо над њеном главом Шарена дуга се пружа. И Арес с осмехом стоји.
Она се стидела јако, Зашто да презре мужа и брзо посрне тако? И ради кравара јадног?!... Кметица очајно скочи, И просто пољаном јурну, покривши рукама очи.
Кметица подиже главу, Једва се помаче с места кад слатку угледа јаву, И мужа над собом спази. И онда, захвална Богу, Трже се, и обви руке око његових ногу И очи подиже к небу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
А његова ћерка Елза, удовица Вегенерова, посветила је све своје деловање васпитању своје деце у успомени свога мужа.
Она је у сарадњи са Вегенеровим пратиоцима и служећи се путним дневником свога мужа, издала велико дело о његовом последњем путовању на Гренланд.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
баштован-пиљар и горди таст најбогатије куће САРОШ, певач, мухамеданац али домородац, присни друг Ташаниног покојног мужа ПАРАПУТА, просјак, блесаст, полулуд, тако звани »Божји човек« МАНЕ, Грк, кафеџија АРСЕНИЈЕ, клисар Миронов БЕКЧЕ,
А ти си према мени толико добра, толико мила била. Ниси ме од свога мужа одвајала, већ си ме, као брата, заједно с њиме чувала, дворила и неговала. Жалила си ме као свога рођеног.
САРОШ Не певам ја по поруџбини, по ћефу вашем. РЕШИД БЕГ (увређен): Па, Сароше, певаше ти по ћефу Ташанина мужа, у хришћанским кућама. Тамо ти било милије, него ли код нас, и у нашој вери. САРОШ Нема ту наша и ваша...
Тако. Као девојка: Ташана, лепа кћи газда-Младена. Као удата, чак ни жена свога мужа, него Ташана, снаја хаџиСтевана. Када сам била грљена и љубљена, опет не као Ташана него као венчана жена.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Пише, зове, али сам не долази. Једног дана Ристана опреми мужа на пут. Требао је остати у Будиму, два, три дана, а остао је недељу дана. Ристани мило.
по гробљу, а богами и подаље од паланке, расејани су гробови оних што некада беху везани за госпа Нолу, или за њеног мужа, или бар за имање њеног мужа.
од паланке, расејани су гробови оних што некада беху везани за госпа Нолу, или за њеног мужа, или бар за имање њеног мужа.
њеном мајком, узећу је на бригу као своје дете, не могу пустити да добра и лепа девојка остане луда, и вуче батине од мужа целог века. Јачи део живота госпа Нолиног био је живот удовице.
После сам се још — наставља госпа Нола — удала у ову ситу и масну земљу, и за матора мужа, па, шта ће друго, заволела сам јести, и потхранила снагу да бих каруце могла вући.
Али Милици његовој драга његова лепота, драга јој његова гиздавост, потегне и ради, двоструко, кришом од мужа ради и по туђим кућама, и Бошко се понавља као нико у варошици. Уто се родила Станојла.
За мало више од годину и по брака, а Петрова жена је сахранила мужа, крстила ћерчицу, и вратила се родителима. Паланка сад поче да назире авет раздеобе имања.
Узела је у администрацију све велико и разноврсно имање свога мужа, земље, људе, жене, децу, стоку, новац, купце и продавце, посреднике, адвокате.
Тако је пресекла мужа свога када се, по доброти, по доколици, а и по гордости, почео мало рано заносити плановима о миразу Јуличином, о
И највећи сам кривац ја, по томе што сам много желела честитог доктора Мирка Јулици за мужа, и себи за сина. Погрешила сам много, али у доброј намери. Шта ћете, нису све памети ни у једној глави, па ни у мојој.
Љути ме што Срба може све да заборави, а ето и ја могу... Оца сам запамтила највише из доба кад више није ваљао; мужа су ми убили; једина сестра ми је полутуђа, а ја се држим и заборављам...
Паланка је врила. Прота је говорио о антихристу, свет о сотони, бабе су палиле свеће. По други пут је Јулица од мужа прешла у стан своје помајке и сестре, сада са дететом.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Кад се жена, која је после дуговремене кавге и свађе од мужа отишла, ходатајством добри пријатеља опет мужу поврати, није ли то крпеж што кућу држи?
А тенерис ассуесцере мултум ест. У детинству се мора учити онај који је рад сентенцију славног оног мужа који је при погледу непријатеља први бацио оружије и почео бегати, цели свет уверењем тресући: Дулце ет децорум ест
(Овај пољубац опет није тако несносим као пољубац каквог Јуде издатеља, или каквог назови пријатеља, или жене која мужа на очиглеце вара, или мачке која миша на помиреније зове.
— Има и такови суза које онда истом извиру кад највећа пакост или љутина срцем човека овлада, или кад жена не може мужа по вољи за косе да очепа; даље, кад жена код постеље болесног свог супруга цвили, и проче; ове се сузе зову: сузе
Доста да би свака њојзи подобно, а може бити јошт већма плакала кад би таквим начином будуштег мужа изгубила. У највећој њеној нужди, коју је сад први пут као при првој просидби искусила, она би се јамачно бедног свог
« Сваком лонцу заклопац; премда има и такови жена које, не сматрајући што нигда уста не заклапљу, опет желе мужа вечно заклопити. — Но да дођемо к нашој Чимпеприч.
праве да је биографију једног магарца тако исто трудно написати као гођ меру љубови једне жене која је четири мужа променила. Међутим да не помисли тко да ми, житија славни магараца пишући, оригинално пишемо.
Истина, наш стари рукопис каже беседа долази од беса, будући да се често и бес с беседом дружи, и мужа до беса доводи, који је пређе при беседи »бре, седи« говорио; даље, да уста долазе од уставити, као да је нужно уста
Госпожа Мигрен: »То је земља!« »Молим, г. списатељ, је ли жена обвезана једног мужа имати, или — та ви ме разумете.
Тако, дакле, чине они који се гладе у браку срећу достати. Девојка се сирјеч глади да будуштег мужа по образу глади, а мушко опет да своју жену по леђма поглади, премда се често случава да ни мушко нит’ женско није
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја јој ту љубав нисам смео да изјавим, бојећи се да ме не би исмејала, а бојећи се донекле и њенога мужа, који ми је био необично одвратан.
Ја сам још увек са чуђењем посматрао овога чудноватога мужа, који настави: — Да бих лакше добио бракоразводну парницу и, да би се ова решила у моју корист, мени би необично био
Ми ћемо се, ја и ви, споразумети и ја ћу, рецимо, отпутовати. Све са већим дивљењем слушао сам овога чудноватога мужа. — Е, сад долази оно што је најглавније.
О, више него то, ми смо пред бракоразводном парницом. — Исти почетак као и код њеног мужа. — Верујем — настави она — да вас то изненађује, јер вас буни то што се ја и мој муж иначе лепо опходимо.
И откуда долазим ја да се на мојим леђима расправља њихов брачни спор? Јер, као што видите, пристао ја уз мужа или уз жену, предстоје ми увек једне батине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Бежала је пред навалом. Тамо негде око Призрена нађе мужа и придружи се њему. Али уз пут их нападну Арнаути. Муж погине, и више од пола батаљона. Њу ране.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Не иде, већ трепери. Помишљајући на мужа и малог сина сама се сопственом ходу радује, кад, наједном, као укопана застаде Лепотица и сенка јој пређе преко лица:
— Сад си мој! — узвикну Хоботница. — Откад сам трећег мужа прогутала не прија ми удовички живот! Чу ли ико Белутково опирање!
Једино Белутак није јео, није говорио. — Баш си досадан! — рече Хоботница, већ уверена да се залетела у избору мужа. — Баш никакав! — одлучи Хоботница да и четврти пут постане удовица. Али, сети се како је Белутка стекла и намршти се.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
САЛЧЕ (вије се, љуби Арси колена, ноге): Не то, газдо! Руку, ногу да ти целивам! Још није она за мужа! Млада је, капка, дете, тек на свет прогледало... Ох, аман, газдо! Неће она више да пева! АРСА Жива више — не!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
По туђини лутô и све кера гањô. Мојој драгој беше досадно зацело, Па ти она скроји венчано одело, И кô мужа нежно загрли цвет мио — Момка што је глупљи од свих глупих био. Како ли је мила, лепа, моја драга!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Одисејева Пенелопа годинама дању тка а ноћу растура, те тако одбија просце и чека мужа. Још су жешће у својој верности Дамајанти и Савитри из Махабхарате.
је, свакако, најсветлији лик верне жене у читавој светској књижевности: својом верношћу она побеђује чак и смрт свога мужа.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
започео ту цркву правити, кад виде је како се сасма била Богу угодила и посветила се је с телом за велико чудо код мужа и у царству будавши, међу толиким калабалуку.
има пак сиромашка човека (видите како мудро пророк суд изводи, те цара именова бољарином, а онога официра, женина мужа, Урију, нарече сиромахом).
Поче искати да јој дâ напити се те такве воде. На то већ хоће Господ да је улови. »Иди, рече, дозови овде и свога ти мужа којино бољу памет од жене има и већма се у свачему може осетити.« А она одрече како је удовица и нејма свога мужа.
« А она одрече како је удовица и нејма свога мужа. Ал' о свему вешти зналац, исказа јој ту њен живот какав је. Право, рече, то говориш како вам закон Мојсеов заказује
Право, рече, то говориш како вам закон Мојсеов заказује да нејмаш свога ти венчата мужа. Таквих си их досад петорицу променила, а и сад тога шестога што имаш, није ти прави муж, него неваљало ш њиме се
И она му плачући проговори те му рече: — Ја имам свога мужа, трговца, ама је до конца спао у сиромаштво. Прометао се је и трговао које својим, које и с туђим, ал' је више туђега
извади кесу с дукати и одброји јој то пет стотин дуката, те даде и поклони јој то да искупи од дуга из тамнице свога мужа.
Многа и свога јој мужа вала да храни, јоште бијена и корена, претуцана н прогоњена; нити има кога послетка добра, или на што верна поуздања.
истргни од глобара обеђенога, не изнемажи на суду, буди сироти меште оца, сиротама мешто матере им, удовицама мешто мужа. Пише се да удовичке сузе преко божијих дланова теку и вика пада тужна на тога тко ју је расцвелио...
Која најлепше другу коју види жену одевену, костоломи свога мужа и кори да и њојзи онако рухо пореже. А да је и која жена, него једна хавет и угурсуз, не опраничина!
укоризни вадећи се натрашке испитује форму своме томе рођењу те му то рече) Ал' како ће то мени случити се, кад ја за мужа не знам? О, ангеле, чудим се ја твојим тим речма где ми зачнуће указујеш и рођење не по завичају људскоме, сврх натуре.
Девојка А по чему могу ја то сазнати да би се на мени те твоје речи извршиле, кад сам ја девојка, и за мужа не знам, нит' сам с ким венчата, нити ми је ко томе воље а ни које жеље имам. Ја сам раба мога ми створитеља.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година. Остала је рано удовица. Имала је мужа којега је волела и обожавала јер је и телом и душом био лепота од човека. А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.
Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!
Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно. Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?
— одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... Измећарка нећу сам!... Сал при мајку хизмет ћу да чиним... — И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона. — Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’... — Код Манчу ли?
своје, неке „Беле Веле“, како су је сви звали, а која је, по оном да „медвед најбољу крушку уграби“, имала цмољу мужа. Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!