Црњански, Милош - Сеобе 1
Плачући још јаче, она се сети мужевљевог лика и, спустивши главу на јастук, поче у мислима, да га љуби. Беше леп Вук Исакович кад је узе, хладне и глатке коже,
Ослушнула је при том да ли ко иде. Знала је да их од мужевљевог салона деле две дворане. Пошто је прозор био узан, он се немоћно и тешко, као неки оклопник у гвожђу, приби уз зид, да
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
се преселила у кућу свога девера, госпожа Дафина одмах је изабрала место поред прозора, да се ту сита исплаче после мужевљевог одласка на војну: „То место изабра првих дана да се исплаче. Дан и ноћ протицала је ту широка, устајала река.
За тренутак су је занеле познате, присне црте мужевљевог лица. И она их разгледа у некој врсти екстазе. Оно што је најтеже из јунакињиног немог сећања вербализовати, језички