Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зашто је злату које је лажно — знаке људма дао бог, а мужу с чим ваља зла разазнати никаква белега не стоји на телу”.
Зато надлежи добро знати да богатство, власт и господство прекрасне су вешти у оном паметном и добродјетељном мужу који их употребљава како на своју тако и на свога отечества ползу; а у ономе се опорочавају и осуђују који их има само
Дође, вели, змија, и облести Еву, а ова са свом неисказаном својом љубовију к мужу свому, прелаштена будући, препасти и њега.
Наравоученије „Ала, мој човече," — вели гдикоја жена мужу своме — „да су ми онаке хаљине, ништа већ не би' желила!” Но у тому се љуто вара.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И док се жена у њиховој сенци, гола као из воде, гола на обе плећке, пробуђена сунцем из неба месечевог мужу сеновитом до дна перунике отвара, из долина, и с врхова брда, из градова и села, из столарских радњи, с
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Хајдемо-те одавде! — рече капетаница. — Овде је несрећа, а ми... — она погледа у обе ноге своме мужу и у пуне обрашчиће свога детета... — ми смо, хвала богу, срећни и пресрећни!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак. — Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...
Само »јесте« и »није«, па ни речи више да бекне. Сачувај, боже, такву какву каквом мужу који се бави науком, па му треба да се разговори и разгали мало... — О, пардон — прекиде Пера и скочи са столице.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— О, заборавили смо, одма’ ћете и’ добити. Гледићка отрчи мужу и јави му. Овај одмах дође Чекмеџијићу, па га зове у једну собицу насамо, дâ му написати квиту да је примио, те
ердељски је тањир, са обе стране може се јести, дакле не верујем му; јер то није ни лепо, окренути леђа, а сад опет мужу твом досађује. Кад то Мица изрече, настаде кратка почивка; Алка се смеши па одгонетне: — Јест, право кажеш, Мицо.
Африка
Жена је била готова да пође за њим, да умре за њега, а он је грубо одгурнуо, и насмејао се још мужу у лице када је овај хтео начинити скандал.
директан продужетак онога који је све те ритуале извршио; мужа који је потражио младића, не младића који је послужио мужу. Оплођење је дело мађије, а физички сусрет је један од услова да се мађија збуде.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Говорила је монотоно, као да гуче и као да је свој глас пажљиво слушала. Уосталом, она је мало говорила мужу, само га је гледала.
Није јој била пријатна ни помисао да остари, и умре, међу шизматицима, у туђини, али није хтела да мужу противречи, и – што браћа нису знала – да ма шта против Павла каже, или учини.
јетрвом, са којом се добро слагала, седела, леђа у леђа, на клупи, у провидној муслинској, лакој хаљини, смејући се мужу, кога су читави ројеви мушица нападали. Она је лет мушица пратила, својим зеленим очима, као да су стреле.
Његова жена је на то упозоравала своју јетрву и кикотала се мужу. Груди су јој се тресле од смеха, притезала је врпцу шешира, који јој је био спао, а била је по свом обичају пребацила
Крај све те веселости, у тој жени било је и жалости. Она је, преко чардака, довикивала свом мужу: „Ајме, Петре, што кукате? Није сиромах Павле дите! Па да не зна шта ради!
А куд ћу ја са дететом на сиси?“ Ђурђева жена, Ана, која је сад лежала у крилу своје јетрвице, кад то чу, окрете се мужу, добацујући: „Ђурђе! Да не дираш у моју јетрвицу. Ја ћу да ти судим. Шта кукате? Није дете на твојој сиси.
Кад то помену, смејући се, жена Петрова опет врисну. Павле се окрете њеном мужу и рече: „Што си, Петре, доводио жене? Видиш да је анђеоско срце у твоје Шокице. Што да ме гледа оваквог?
И сама реч, Росија, чинила јој се као проклета. „Можеш“, довикнула је, пред свима, свом мужу. „Можеш, у ту, твоју Росију, али сам!“ Па је чак почела и да се кикоће, као луда.
Мора бити да је код жена много успеха имао? Павле је, међутим, и не погледа. Честита јој, каже, на срећи, на мужу, на деци, на кући. А што се тиче њега, он је, каже, несретан.
Госпожа Евдокија рече да, међу онима који се селе у Росију, она има неколико рођака, и да је, и она, мужу, говорила да би било најбоље да и они крену са њима.
Госпожа Монтенуово, међутим, још увек је лепа. А велика протектриса, њеног Божича. Божич се на то љутио. Кад жена мужу нема да пребаци ништа друго, она га, каже, прогласи за старца, па виче, што ће старцу дјевица.
прошавши у корак пред капијом сенатора, предао узде Павлу, а Ђурђе, нежно, убацио у кола младу, она, као дете, узе мужу бич и швићну ајгире. Коњи побеснеше, а слуга Рашковичев испаде из кола.
Теодосије - ЖИТИЈА
Предлажемо реч о мужу, не пишући о њему оно што није, ни да га многим похвалама више укоримо него похвалимо; већ, ако и оно што јесте једва
И опет те прослављамо са Оцем и Светим Духом, сада и увек и на векове векова, амин!“ Пророштва дар на мужу видим, и његов дар од Бога хвалим, а смелост његова и вера у Бога задивљава ме и ужасава.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
). Женски клашненик или зубун зове се „ресачка“. „Мужене“ (жене) се називају само по мужу или „стопану“ и брзо изгубе своје девојачко име.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
И она је морала да се врати првом мужу. РИНА (узбуђена, бледа): Господине, да ли вас ја разумем? АНТА: Узмите мало воде, узмите, узмите!
Адвокат потврђује да је мој брак појавом првога мужаа одиста анулиран и да се моја жена мора вратити своме првом мужу. РИНА: То би било ужасно; то би била најсвирепија казна!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Па говорите шта сте ради. У оно доба у пурђерском животу жена мужу је говорила са „ви“, па ака се случило да у каквој отменој кући жена мужу каже „ти“, тој кући нису најбоље пророковали.
У оно доба у пурђерском животу жена мужу је говорила са „ви“, па ака се случило да у каквој отменој кући жена мужу каже „ти“, тој кући нису најбоље пророковали.
Тада би господар Софра рекао: „Који се мужу пред женом потсмева, тај није кући пријатељ, тог не треба више примати”. Седне госпођа Сока.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ујутру је виде како лежи, сва врућа, разрогачених очију од љубавног напора. Увече је чу, кроз зид, како говори и тепа мужу, одвлачи га рано у постељу.
Требала је ту да дочека и свој трећи порођај, јер беше у трећем месецу благословеног стања, што признаде мужу тек пред полазак.
Иако је њен однос према свету био тако прост и обичан, земаљски, однос њен према деверу, као и према мужу, није био ни тако обичан, ни тако прост, већ прилично надземаљски. Тако она са девером није говорила.
О младости, која је прошла. О животу, који је за њу тако тежак. И, сузним очима, о мужу који је више, изгледа, не воли и који је, можда, никад није ни волео.
Иза њих, све је било само једна непрегледна раван бескрајног, прљавог снега. Тако је мислила о мужу госпожа Дафина, изнемогла од плача, умало не заспавши опет. Трзала се тек од студени што јој се увлачила у постељу.
јој смешан и зато поче и она да га посматра, као што се посматра, из прикрајка, маче, кад му се баци клупче конца. Мужу је рекла да га сматра дететом, мада је Исакович изгледао, у војничком оделу, непомичан, као цепаница од читавог хвата.
Зато је једног септембарског дана, у подне, када беше пошла мужу, који је баш исплаћивао неке Грке, вичући толико да се чуло кроз две дворане, видевши Исаковича, застала и вратила се
тим војницима, од којих је знала лично само Исаковича, најстаријег из Дунавског полка, који је служио њеном покојном мужу у Београдском граду.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У истом крају Србије „неке жене пазе, па кад им мужу није до сношаја, оне га силом нетерају, и држе га за десно уво и говоре: ’Задржа, закачи! Задржа, закачи!
⁶⁹ После порођаја, у неким местима, ако породиља не жели да има деце више година, она мужу, када га шаље попу по „зламење“ за новорођенче, каже да успут седне на онолико места за колико година жели да нема
³⁷ Занимљиво је да се верује како се и на основу неких знакова који се појављују на мужу, за време женине трудноће, може предвидети пол детета.
Ако је мужу већи десни брк, она ће имати мушко дете, а ако му је већи леви, имаће женско.³⁸ На неки мистичан начин у вези са
своје куће, те да новорођенчету пупчану врпцу завеже црвеним концем, а потом да дете кроз прозор протури и дода свом мужу.
³³ Жена у Србији је „слуга и мужу и његовим родитељима“, пише Светозар Марковић. У многим нашим крајевима супруга је готово потпуно и у свему потчињена
У многим нашим крајевима супруга је готово потпуно и у свему потчињена не само мужу, већ још и више његовој мајци, тј. својој свекрви.
У нашој патријархалној култури жена прихвата свој инфериорни положај, а властиту потчињеност мужу на безброј начина ритуално и јавно демонстрира.
супруга вербалним и невербалним понашањем исказује своју ниску социјалну позицију, респект и понизност према свом мужу.
на мужа, један извештач из Херцеговине даје следећи веома карактеристичан, сликовит и језгровит опис: „Жена је своме мужу покорна, тако да на само један поглед кривим оком сва стрепи, ћути кад муж виче па макар она и имала право, не смије
Ако би се жена успротивила мужу, макар и била у праву, он је може псовати и тући а да за то никоме не одговара. Ако му не роди сина, муж је може
(невеста), она у туђој кући има, током прве године, најнижи статус — труди се да свима угоди, пре свега свекрви и мужу. (Она прва устаје, а последња леже, мора да слуша све укућане, а свекру и мужу да пере ноге.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Вама је викенд, није њој! Сад ће она то! Није то ништа! Боже, што вам је овде лепо! Баш кажем мужу: они знају зашто живе! А ми — стално на путу, све по хотелима. Могли смо за те паре кућу да подигнемо!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Нека се Јанко не брине, биће још, само боже здравља! Затијем писаше о себи, о мужу, о дјетету, стотину ситница, које су бјегунцу биле тога часа најзнатније на свијету.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
) УГЛЕД 2. ЖЕНА, ПРЕЂАШЊИ ЖЕНА: Шта ми помаже седити у кујни кад мије све овде памет? (Мужу.) Кажи ми, молим те, зашто си тако невесео? (Метне му руку на раме.) МУЖ: Остави ме да радим.
МУЖ: Видим како си воспитана. ЖЕНА: Већ, каквом сам мужу пала у руке, заборавићу и оно мало што сам знала. МУЖ: Камо среће. ЖЕНА: Дабогме, ти би јошт желио да умрем.
УГЛЕД 4. ОТАЦ, ПРЕЂАШЊИ ОТАЦ: Шта је то, децо, ви као да се свађате, јао, јао! МУЖ (оцу): Гди су новци? ЖЕНА (мужу): Гди је капа? ОТАЦ: Ког врага, шта је то? МУЖ: Јесте ли ми при прстену обећали да ћете ми новце, кад оћу, положити?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Паја с ћураном. То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— А што ти не једеш? — питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш. — Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — мужу жена треба најбоље да дâ... Она може и после, што остане од њега, да једе.
Опет ће доћи. Ох, а шта тражи? (Ма да је знала.) Што је не оставља већ једном? А да каже мужу — не сме. Јер, какав јој је муж, и крв би потекла...
Стојан, као увек, само стао пред њим. — Нека — одговори му — Могу и да стојим. — Седи до мене, седи ко што приличи мужу, домаћину! — И реч „домаћин“ нагласи. Стојан је покорно ћутао и није сео. — Седи и говори!
Зато она плачући поче да нариче о некој својој сестри, која је била одавно умрла, а њему, мужу, Мити, да поручује, моли га: кад ту њену сестру тамо на ономе свету нађе, он, као старији, зет јој, да је чува, штити
А друго? Ништа није знала до саме свадбе, венчања. Венчали су се. Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба. Али опет је била боља.
На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или обратно муж јој према браћи да је као према шурама. Не.
Осећала се као да је са свију страна нешто опкољава, стешњава. А о њима, тамо, у башти, нарочито о мужу, није смела никако да мисли. А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ...
Она га је несвесно одгледала. Чула је, како га заустављају, а он неће. Глас му сув. Чу како мужу јој у шали добаци: „Ти заустављаш, а овамо једва чекаш да останеш сâм“... Затим узе свираче.
томе је налазила као неку утеху. И заиста, толико је радила, чистила, намештала, трудила се да угоди мужу. Све до ситнице угађала му, не из љубави, већ више као од страха да нема за шта да је грди, говори јој, приближује јој
Толико је била вредна, готово лудо, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба. — Де, де...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Како бих ја оставио тако свога побратима! Чекаћу макар било три дана, докле га не сахране. Кад жена у кући каже то мужу полако, муж јој рече нека иде попу те му каже да је он умро, већ нека га носе у цркву, око које је по брду било и
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НИКОЛА: Та богме, ако ти почнеш на њу ху, бу! наравно да неће; јер жена чини што чини, само из љубови к мужу. МАКСИМ: О, будаласти мисли! Жена мужу да учини што из љубови!
наравно да неће; јер жена чини што чини, само из љубови к мужу. МАКСИМ: О, будаласти мисли! Жена мужу да учини што из љубови! Море, што год чини, чини од страха, или за корист; то добро упамтите.
МАКСИМ: Верујем, верујем, само сам доживио да се и други увере. СОФИЈА: Ако ти мислиш да је добра жена она која мужу помаже да зло чини, то се вараш. МАКСИМ: Ниси ли ми се у цркви заклела?
Та су времена, чини ми се, прошла и, као што велиш, да се жена заклела мужу, тако се ваљда и муж заклео жени. МАКСИМ: Слушајте, слушајте, како јој иде језик! СОФИЈА: Нека слушају.
СВЕТОЗАР: Но, второ, ни она жена није добра, која по кући лупа, праска, слуге и слушкињу грува, мужу не да ни писнути, итд. КУМ: Е, то није ништа, него да сте мене звали, да вам ту точку напишем.
СВЕТОЗАР: Но ни она жена није добра, која живи ко Циганка, откида од уста млађима и мужу, и не да ништа јести. МАКСИМ: Каква је то луда пресуда?
Јер жена удата нема се ником другом допасти, него својему мужу. КУМ: То је тако. СВЕТОЗАР: Но ни она није добра жена, или, што је све једно, добра газдарица, која је неопраница,
Зена кад поџе у цркву, метне капу, инаце носи сесир, или иде гологлава. СТАНИЈА: Гологлава, тешко њојзи и мужу јој, што не бије. ЉУБА (Милану); Видите, господине Милане, како Моја мајка лепо суди, да ме бијете.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
огледало посвећује се Крас и лепота славуја јест љупкост славујева гласа, Крас и лепота Жене јест њена њежна тихост. Мужу је сунце она, дома звезда, а дечици Мајка, С њоме рајска срећа, с њом задовољство цвета.
Без ината, кавге, распре не може дан проћи. Ау, ау, ко ће мужу кукавцу помоћи? Пело, нестало је ћириша, гледај да скуваш мало. СУЛТАНА: Шта је то ћириш?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
После пола сата, он је лично сервирао сироту пудлицу у соја-сосу дами и њеном мужу, јер је разумео да они желе баш своје псетанце као предјело, да би прошли с мањим рачуном.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Послала сам их по уље, — рече жена а њене очи говораху: „Знам да је то немогуће, али, када би се могло, да кажеш моме мужу да ја нисам низашта крива и да треба да ме воли. Не иди још!“ — Нећу још легати, — рече Пипо гледајући у страну.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала... О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану !...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
би их брала, брала, задевала их у косу, плела од њих венце и њима обвијала главу и врат и бедра своја па их давала и мужу. И они би се заједно радовали цвећу и радовали се животу, хвалећи Бога. На земљи у оно време беше вечито лето.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Вели: тучем је, а није, бога ми! Јест, дигао сам руку, није да нисам! Ал' онако два-трипут, као што и приличи мужу; ал' није, да кажеш, душмански. Па она сад каже: досадило јој, и отишла од мене, као да ће негде наћи боље.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.
Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и
А све то стога што се сутра удаје, иде мужу. За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна. Али када виде да се све свукле, готово све
Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нека кадгођ и женски дан дође! — Рекла је жена мужу, кад је карао и био што се била један дан опила. Неко пољем — неко морем, неко водом — неко гором, неко у гроб — неко
Слути, слуто, наслутићеш. — Приповиједа се да је казала жена мужу кад јој он рекао да она иде по рђаву путу, па кад је он послије ухватио у том послу, а она стала кривити њега зашто је
“ 2 Једна врана куса Прелетела Овче поље И украла Гргу свилу, И напрела мужу гаће, И деверу кошуљицу, И свекрви прегачицу. Смоква, Локва, Дивиња; Потркушо девојко!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
| Сутрадан у вече опет тако, и тако за седам вечери. Кад би осмо вече, она каже мужу да он успе свињама да једу. Кад муж успе, и пустивши свиње кад види како су измршавиле, стане жену грдити што их није
Нова краљица видећи прво и друго јутро да њезину мужу освиће испод главе по сто цекина, зачуди се и треће јутро кридимице украде мужу | педесет а педесет остави му; али кад
видећи прво и друго јутро да њезину мужу освиће испод главе по сто цекина, зачуди се и треће јутро кридимице украде мужу | педесет а педесет остави му; али кад јој се муж пробуди и не нађе пунане сто, кидише јој тако да је погуби, те она
Ова жена све је волела своме детету, а на оно двоје пасторчади мрзила и свакојако их мучила. Најпосле рече мужу: „Чујеш, човече; ја ове троје деце више не могу гледати, него их води из куће, или не ћемо ни нас двоје заједно хлеба
како бих ја оставио тако свога побратима? Чекаћу макар било три дана, докле га не сахране.” Кад жена у кући каже то мужу полако, муж јој рече нека иде попу те му каже да је он умръо, већ нека га носе у цркву, око које је по брду било и
Досјети се сиромашица жена, али сврх свијех јада не казује мужу да не буде више трлабуке. Кад чује муж за несрећу, стане лелекати колико да је главом погинуо, па одмах опет к оној
лелекати колико да је главом погинуо, па одмах опет к оној пророчици, а она када дође, сјети се што је, али ништа мужу нешће казивати, него опет жену му покара и сјетује да посан сега бољи опаз има.
Гледајући жена ждралове рече мужу: „Види, човече, како онај ждрал напред лети, оно је баш мој!“ „Није, жено“, рекне човек, „оно је предњак и старешина
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Јер ко послуша речи, а не чини заповеђено му, такав је сличан мужу који гледа лице своје у зрцалу: јер позна се и оде и одмах заборави какав беше.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
као што знаш, кад ми даде оне паре да отворим дућан, трговину, ја од тих пара одвојих и дадох и њему, моме зету, њеном мужу, његовом оцу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Подобајет, подобајет (вели сосуд избрани) епи[с]копу бити јединија жени мужу. Која је наука православнија и благочестивија од јевангелија Спаситељева, која обличава и укорава лицемерне и дуге
Онаковом добродетељном мужу ласно је било венац похвале саставити, ибо сав пут живота његова био је покривен с цвећем благонаравија и добродетељи.
весма фалио и да је похвала његова неложна. „Праеѕертім”, речем ја мужу њеном, „убі де прандіо ѕумендо агітур, неміні цедо”, то јест: „Навластито гди је о ручању посао, ником не уступам.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Има, крижа ми, готово пун бардак! — рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се. Сви прснуше у смијех. Осињача истрже мужу суд из руке, преручи комињак, па оде к бачви. Сви повукоше душу у се, те се чуло како млаз шиче.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Прекор мужу загубио се у тмуши страха кад су ушли у ћелију оца Методија. Човечуљак с великом косматом главом, која се за танак
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Видела сам их. Својим очима видела сам Татагину децу! Жена даде знак мужу да оде и провери. Овај позва суседа и пође Татагиној кући.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Још се у 1813, години великог пораза, препричавао одговор који је млада Љубица Обреновић дала своме мужу, војводи Милошу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
место у средњем од намештених престола, десно од њега седе његова сестра, и супруга у исти мах, слична по лику своме мужу и брату, бујна хладна лепотица; лево од краља седе његова ћерка из првог брака, принцеза Береника, нежна, али лепо
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Имала је она израз из кога се јасно видело да о своме мужу и мисли и брине и да га се јако прибојава. Осети се, дакле, на Јаћиму јасно оно врло нестрпљиво узбуђење, и да се у
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
борба с годинама, и часови бескрајне пустоши, и панични страх пред старошћу и самоћом; и можда сан о времешном мужу, ћелавом чиновнику-удовцу, о скромној кућици с повртњаком, негдје на крајњој периферији, и о залијевању рајчица у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Како бих ја оставио тако свога побратима? Чекаћу, макар било три дана, докле га не сахране. Кад жена у кући каже то мужу полако, муж јој рече нека иде попу те му каже да је он умро, већ нека га носе у цркву, око које је по брду било и
Гледајући жена ждралове, рече мужу: — Види, човече, како онај ждрал напред лети, оно је баш мој! — Није, жено, — рекне човек — оно је предњак и
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Чим би пуковник ставио на мој тањир неки повећи комад, тетка би га зграбила и узрујано се обратила мужу: ”Пази шта радиш. Нико је веома нежног здравља.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- Коста, мој верни мужу, довела сам ти сина твог кога си волео више од свог живота и чије је име било на твојим уснама када си последњи пут
- Коста, мој верни мужу, довела сам ти сина твог кога си волео више од свог живота и чије је име било на твојим уснама када си последњи пут
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
С тим да одужим дугове, а после... ЖИВКА: Даро, кћери, мени мркне пред очима. Кажи твоме мужу нека каже: да или не, иначе ћу га гађати столицом! ДАРА: Па кажи, забога! ЖИВКА: Да или не? ЧЕДА: Да! ЖИВКА: Шта?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
глас који исповеда флуидно субјективно стање: лични став и процену, осећање двостране одговорности према мужу и ћерки, мајчин понос колико и опрез.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Преплашено дете одмах затражи да спава, те га мајка положи иза огњишта, па ни речи не говорећи испече мужу каву, једну и другу, и постави му совру да вечера. Али се утом нешто присети: — Пићеш мало ракије?
коракну неколико корака, учини рукама по муслиманском обичају последњи поздрав покојнику, па се нагло окрене својем мужу: — О, Каримане Кошутане, допусти ми да прекршим обичај и рекнем ти неколико речи; родила сам ти пет синова и мислим да
једно зрно у овој љутњи за њоме пуштено не би одговарао ни обичају ни њеном роду: тешко међу људима проговорила жена мужу. Зато га брзо уведоше у млин, да се И То зло не би догодило.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ја сам онај који млого реди казујем да жене за тајне не маре, да млого не говоре и да мужу за љубав и живот свој жертвују; једним словом, ја сам поета или стихотворец, и на моју заповјест таки ће тигри и
Петровић, Растко - АФРИКА
Жена је била готова да пође за њим, да умре за њега, а он је грубо одгурнуо, и насмејао се још мужу у лице када је овај хтео начинити скандал.
директан продужетак онога који је све те ритуале извршио; мужа који је потражио младића, не младића који је послужио мужу. Оплођење је дело мађије, а физички сусрет је један од услова да се мађија збуде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Укратко. Вертер воли младу жену, а и она такође њега. Али она крије своју љубав, јер жели да остане верна своме мужу, ма и привидно. Вертер је и даље воли сентименталном љубављу. Најзад се убија.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ретко се налази да се са мирази У садашње време жена с мужем пази. Јошт није ни зора зачела светлити, Жена мужу почне јутрењу читати: „За какву ја голу, јадна, шипку пођох! И у какву кућу, несрећница, дођох! (Кукавице сиња!
Свак дрво хвали плоду по доброму; Чест онда мужу то насадившему. Астреје спутник, проста, знатна Славом Аспазије в дружбу водиш.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Светиња! ЈЕЛИСАВЕТА: У свету, кнеже, Где светлост влада умом човечјим — Нежност је женска мужу светиња!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Другом адету Овде ћеш ми се, сунце, учити.
Па и тог анђела!... Е бог те убио! И на сунце је отров прснуо, Јелисавето, звездо дивотна! Опрости мужу, прости човеку!
Ах, Ђурђе!... Ђурђе!... Толика жртва Што сам на олтар вреле љубави Бешчувственоме мужу поднела — Па?... И опет, кнеже, морам питати: Где су ти оних десет стотина Што си на начин ’нако свечани Пред
близанци, Што блудна жена, срце човечје, С јараном својим — црним ђаволом — Незакониту љубав проводећ Изневереном мужу изроди?... А човек луда!... Храни копилад!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца,
Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену. Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија од
— Како? — насмејано, срећно питао би их он. И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова? Слуша ли те? — Слуша, слуша, бата-Младене!...
Бог Господ! Бог! И ако је Бог! Бог нареди да се пати, мучи. [Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.] Понекад се устумара.
[После Младенова настојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.] Младен осети како би баба чак више волела да он то учини, да
Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече јој: — Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
прућа крстићи (ЖСС, 177; СЕЗ, 32, 108; Караџић, 3, 125). Венац испод кога ће се на Ђурђевдан водити овце на мужу веша се о л. грану (СЕЗ, 16, 136). Л. шибљика има изванредну моћ (упор.
Љубичица има своју улогу у етимолошкој магији: и жена даје своме мужу, и девојка своме суђенику, љубичице да би је увек љубио (у народној песми: Врчевић, Помање, 31; ТРЂ, ННЖ, 3, 118).
и носи у млекар (СЕЗ, 32, 1925, 372; ГЗМ, 6, 1894, 660). На бачијама, пред општу мужу, чине се разне враџбине да би овце дале што више млека; поред осталог, запајају се водом у којој је преноћила м.
Н. је врло популаран у [етимолошкој] љубавној магији. Невеста доноси своме мужу у кити цвећа невена, да би венуо за њом (народна песма, Вук, 1, 645; Врчевић, Помање, 32). Ако девојци никне н.
корен (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 191). У народним песмама спомиње се како невеста доноси своме мужу киту милодуха, да би се миловали (Врчевић, Помање, 31; ТРЂ, ННЖ, 3, 118. Етимолошка магија!). С.
Ту се прича како је снаја, из мржње према заови, заклала рођено дете и мужу рекла да је његова сестра учинила, и он је жени поверовао и наредио да му се сестра растргне коњима на репове.
645) једна од девет биљака којима се чине љубавне чини: »Чубра цвећа — да ме добро чува«, тако се хвали жена која је мужу у првој вечери дала деветоро биље (етимолошка магија). Ч. се баје против »власца«, тј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То нису они рогови које је та неверна супруга натицала своме мужу на главу, него су они само оптички ефекат густе атмосфере планетине.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Знала је у браку с Бошком за две ствари свега: за велики рад у кући, и за ретко страсну љубав према мужу. За Бошка је одбегла била, родила му сина пре времена, па је и сахранила то дете љубави пре времена.
Сем свега другог, филијала тамо доле није добро стојала. Талијанка се вратила, тобоже оболелом мужу, а стварно, после потрошеног „мираза”, вратила се на рачуноводство своје пасторке.
) Друго, госпа Нола се брзо сама ухватила у свом удовичком ачењу, и тргла се у пуну своју свест и снагу. Мужу није дизала нарочит споменик, а на свекров је дала уписати само име и презиме, и године рођења и смрти.
Он није више у гробници сам; али нема више никога да запали кандило ни Јулици, ни њеном трећем мужу. Чак је и кокетна и лепа поп-Томиница у гробу.
И ја сам почела мужу да идем чешће на гроб... Отидни на гроб Тодору Лазарићу; а на мој, како хоћеш. Право да ти кажем, и ја се овде осећам
Марија Стефана Влаовића имала је право да мужу казује шта опажа у кући и на имању. Имала је свој сто у цркви, није стојала за степен ниже крај мужевљева стола и кад
Закидала би, у критичном моменту, нешто у праву и своме мужу, и пасторкама, и госпојама у вароши, и господи која су јој се удварала, и самој себи.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Кад се жена, која је после дуговремене кавге и свађе од мужа отишла, ходатајством добри пријатеља опет мужу поврати, није ли то крпеж што кућу држи?
господична, тамо толико држе на брак колико ми на аљине, то јест у месецу се само дотле у браку живи док је мужу или жени по вољи, а како им се не свиди, они се раставе, и на овај случај муж мора узети девојку, а жена младожењу.
леп, око којег се оне (и саме белилом излепљене) као мува око свеће несмислено лепе, не сматрајући што је жена таквом мужу донде само красна, док се од ње може вући асна, сирјеч док се њене лепе банке по његовим рукама лепе.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
појео да би му могао наследити престо, или како је Њено Величанство Краљица Папарука одсекла главу своме седамнаестом мужу и узела осамнаестог, те га начинила краљем под именом Сисогора И.
„Да сам ја само мало мислила, не бих одиста пошла за тебе“. — вели млада жена своме постаријем мужу. „Нисам, брате, мислио, а да сам мислио, не би ми се десило то и то“, — жали се онај који не може да поврати оно што
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Не окрете се добро — а син у момка израстао, мужу седина чело покрила. А она увек иста: ниједне боре на лицу, ниједне седе у коси, лаконога и насмејана као сунчани
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Играчица је многим људма жена, а не истом једном мужу, и доиста зло је грешно и пакостно с таквом женом поганом мужу своме уједно лежати.
Играчица је многим људма жена, а не истом једном мужу, и доиста зло је грешно и пакостно с таквом женом поганом мужу своме уједно лежати.
Како ли да га одсечеш и фрљиш од себе, те сакат останеш за ругу? То је један заказ како мужу тако и жени штоно у притча мудрост вама женатим заказује, те вели: »Источник, то јест кладенац, бунар ли му, нека је
Друга је беседа к жени и друга к мужу, обашка је световање бољаром и набашка к сиромаши, веселу и брижну; — не једно је здрав и болестан, ђипан и килав,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Мане узе руку и поведе на игру младу, лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност. Заиграше.