Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
мото — девиза, гесло; мисао (обично цитат) која се наводи одмах после наслова и уводи у идејни свет књижевног дела муза — богиња заштитница одређене уметности или науке, нпр.
Калиопа, заштитница епског песништва; Мелпомена, муза трагичне поезије; Тадија, муза комедије и комичне поезије; Еутерпа, заштитница лирског песништва...
Калиопа, заштитница епског песништва; Мелпомена, муза трагичне поезије; Тадија, муза комедије и комичне поезије; Еутерпа, заштитница лирског песништва... (Музе су Зевсове кћери и било их је девет).
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Призивање детета је обред: оно је њено најприродније оправдање, њена надахњујућа муза, жуђени, замишљени, никад довољно постојећи читалац.
Гружа је синоним за завичај; то је муза која надахњује, дарива, подстиче; она даје и полет, и материјал Нова Ерићева збирка, Славуј и сунце, сачињена је од
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Млого пута оће луда жена ово, оно; ама муж господар у кућн, па не да. ПИЈАДА: Али кад је зена паметнија од муза? СТАНИЈА: Паметна ка ти, да иде гологлава. Ајде, ви девојке повежите се, а жене нек иду гологлаве.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Москаљ мржење — мржња мударствовати — мудровати мудрословити — в. мударствовати мужество — подвиг муса — муза, богиња муселим — обласни управитељ, срески начелник мусулман — муслиман муштулук — добра вест, награда за добру
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Наши геометричари!“, викну бесно Зенодотос. „Они су овај наш дом муза претворили у бакалницу. - Значајна расправа! Ја сам је прелистао. Шест комада папироса!
Сви присутни подигоше се са својих седишта, а Птолемајос Филаделфос одржа овај говор: „Људи науке и уметности! Чеда муза, одабрана војско ума, ја ћу са вама да васпоставим царство Александра Великог!
хтео да прикажем одржи у великој дворани нове зграде библиотекине и да ту дворану украсим кипом краљевим и статуама муза.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
), човек који узима велики интерес на новац, зеленаш. кàмивао, највиши врх на стрмој планини. Клиона, муза заштитница историје. кораб, лађа. коротан, ожалошћен. космички (грч.), васељенски, што се односи на васељену.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Са музама прави брак, Јест блаженство, то зна свак; Кад по кући жена псује, Муза мене тад милује; Кад је жена неочешљана, Муза мени иде сјајна. И кад шешир хоће жена, Муза је с цвећем задовољна.
музама прави брак, Јест блаженство, то зна свак; Кад по кући жена псује, Муза мене тад милује; Кад је жена неочешљана, Муза мени иде сјајна. И кад шешир хоће жена, Муза је с цвећем задовољна. ПОЗОРИЈЕ 6.
И кад шешир хоће жена, Муза је с цвећем задовољна. ПОЗОРИЈЕ 6. САРА, РУЖИЧИЋ САРА: Но, како вам се допада мадамојзел?
САРА: Видите воспитаније? РУЖИЧИЋ: Која њу у восхишченије доводи, јест благодјетелна муза. Ми ћемо непреривно у содружеству богиња и грација бити. ФЕМА: Ја ћу бити с њима пер ту. САРА: Право, право!
РУЖИЧИЋ: Не лармаз. Љубимац муза и грација јест само Аполо. САРА: И ми њине другарице, право, право, право. ФЕМА: Па кад донесу пунча, лимунаде.
ФЕМА: Заповедајте, алабунар. (Отиду.) ПОЗОРИЈЕ 9. РУЖИЧИЋ (сам) РУЖИЧИЋ: Клечи преда мном? Клечи, Ледо, тако муза своје љубимце дижет, тако их славом увјенчава.
Что јест сије? Бурмутица, непотребна мње; не достојит бо високопарјаштему пјевцу бурмут шмеркати, понеже ниједина муза то же сотвори. Сеј сат да будет сопутник мислеј мојих... Но что глагољу?
РУЖИЧИЋ: Розичич остает при свеоему претпријатију постојан. САРА: Немојте правити комедије, мон фрер. РУЖИЧИЋ: Муза моја више за превиспреним трагедијам тежит нежели за тихотекушчим комедијам.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Знаће Босна и Велебит, и об-он-пол скупа, Панонија, коју Сербин из нужде уступа. Знаће гди је моја најпре пропјевала Муза, И њој близо убјежиште желити без труса, Имену ће пјесан мојих разићи се гласи, Читаћу се од множајих нег' на глави
Изображење народу нравствену Моћ даје, јачу груба исполина. Води в согласје ум и серце. Дарове муза присвоји Роду. Свак себи мету силама својима Избери сходну рано, и шествуј к њој Скор.
Аполону свио, као что је скоро равновремено Крупински между Пољаци покривен ранами и славом с поља сраженија у службу муза возвратио се и, витез у војни, пјевац саде голубодушниј, нежним пјеснама серца благомислених земљакиња својих
ову песму, може се веровати да се бар неке његове речи односе и на Радишићеве стихове као што су ови завршни у Причи: „Муза је његова” — пише Малетић — „више размаженом, самовољном детету него богињи каквој подобна.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1886. ГОСПОЂИЦИ Н* Поклоник муза, ја и сада Звуцима лире здравим вас Из околине шумна града Што славом својом дичи нас.
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. 1889. ПЕСНИК Изабраник свештених муза, он тамјан мирисан пали У храму чистоте чедне.
Сад што му драго. Ја баш слабо марим Хоће л' је когод читати ил' неће... Занета силно узорима старим, И моја муза старински узлеће Узлеће смело у светлу висину, Са кратком јопном и у кринолину. 2.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Лутајући по космосу, ја сам се одвикнуо од наше Земље. А моја муза жуди, како то сведочи Ваше писмо, још увек за небеским даљинама. Куда ћемо данас?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
цуи ест, цуи менѕ дівініор, атqуе ос магна ѕонатурум за знак спомена делце ово посвећује Сочинитељ Муза моја љубно теби, мили друже, диже спомен, ал’ је лепши онај спомен ког сам, друже, дижеш себи.
то прејурио, опет се не би млого помогао, јер су сва ова сравненија пређашње романџије преотели (познато је да ниједна муза, ни грација, ни богиња није остала која не би каквом витезу од своје красоте позајмила).
прівілегіум) — повластица, искључиво право ПРИЗВАНИЈЕ — (песничко) призивање (виших сила, Муза), инвокација ПРИЗРЕНИЈЕ — обзир, призрење, гледање на нешто; из тог призренија »обзиром на то«, у овом призренију »у
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Сећам се да сам једанпут, на часу опште историје, добио питање: — Дедер, реци ти мени имена девет митолошких муза? Ја сам према богињама лепих вештина имао нарочитих склоности и трудио сам се, више но иначе, да ту лекцију добро
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Кад бих хтео испричати ноћ лова с ловцем Мâчем на дивље свиње, ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ: требало би ишчупати целу ноћ ту из себе као баснословни мач; настало би крволиптење за