Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Весна је, ипак, неодољиво куцала на врата тог романа. Претворену у високу црвенокосу музичарку, унео сам је у десету главу књиге.
Требало је да се машта, да воли неузвраћено и на крају изврши самоубиство. Кад сам дошао до тога, Весна претворена у музичарку открила је своје карте: она није од оних који се убијају само зато што се то једном писцу тако хоће. Убио сам је, ипак.