Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... Она је музла... Млазеви млека шибају у музлицу... — Шта ти је?!... — Зар мени? — пита она. — Теби, јест!...
Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!... Пусти теле!... Он пусти теле. Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... Спусти се ноћ...