Дучић, Јован - ПЕСМЕ
чува Урну, што прах драгих покојника крије, Безбожничка рука да је не разбије, И пепео свети ветар не раздува — Музо, зашто и ми не чувасмо тако Срце са пепелом покојникâ мили?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих краву за динар; Ој ти краво, музо моја! А ти коњу, трко моја! А ти вепре, рано моја! А ти овцо, стриго моја! А ти козо, бриго моја!
А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих вола за динар; Ој ти воле, кућо моја! А ти краво, музо моја! А ти коњу, трко моја! А ти вепре, рано моја! А ти овцо, стриго моја! А ти козо, бриго моја!
А да бих још пожив’јела, Ја бих краву подранила: О ти, краво, музо моја! А ти, козо, бриго моја, А ти, овцо, стриго моја, А ти, вуче, бау, бау, А ти, мацо, мау, мау, А ти, гуско,
А јошт’ да бих жива била, Ја бих вола подранила: О ти, волу, рано моја! А ти, краво, музо моја, А ти, козо, бриго моја, А ти, овцо, стриго моја, А ти, вуче, бау, бау, А ти, мацо, мау, мау, А ти, гуско,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ОТАЏБИНИ 332 ЗАВРШНА ПЕСМА 334 ЦЛXИX ПЕСНИК И ПЕСМА 335 АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ УВОДНА ПЕСМА И Хајд'мо, о Музо! Амо милу руку, Младости моје то узглавље меко! дуго нам има до у тиху луку, Острво мира и сад је далеко.
Спокојан поглед по површју баци, Сладосног мира ту ћеш само стећи О, Музо, туда само трепте зраци, И вал се пјени, слатко жуборећи. И снивај само!
чува Урну, што прах драгих покојника крије, Безбожничка рука да је не разбије, И свештени пеп'о ветар не раздува Музо! зашто и ми не чувасмо тако Срце са пепелом покојника мили'?
Она га у небо диже, дајућ' му криоца своја... Музо! Хајдемо њојзи, јер то је сестрица твоја. В. Илић XЦВИИИ ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И, боне, qуо віртуѕ туа те воцат: и педе фауѕто, Грандіо латуруѕ меріторум проеміа. Хоратіуѕ О, ако сам ти икада, Музо, ја Са песмом серпском, земни, угодио (У самој беди с тобом срећан), Варвит ми сладошћу обли данас!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и слатко јечи; У њојзи очајник тражи утешне и миле речи, И њима тугу гони Она га у небо диже, дајућ му криоца своја... Музо, хајдемо њојзи, јер то је сестрица твоја. 1888.
Шуми, ах шуми, с благословом бога Нека нам уши оглуну од тога.“ 7. Обуци, музо, свечано одело, Свечана ј' песма, коју ћу почети; Суморан глас ће бити кô опело, Ил' као уздах, што из груди лети.
Упалићемо буктињу слободе Место лојаних новинарских свећа А њезин пламен није тако мали, Он може, музо, небо да запали! 8.
Но те лектире већ ми душа сита, Сад читам Повјест древних Абдерита. 4. Но почни, музо. Хладна јесен влада, Кроз голо грање влажни ветри бију; Небо је мутно, киша мирно пада, На пустом пољу гаврани се
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
75 КОВАЧ 77 ХЉЕБ 78 РИБАРИ 79 ПРЕД КОЛИБАМА 80 ХАЈДЕМО, МУЗО 81 ВЕЧЕРЊА ЗВОНА 82 ЈА И МОЈ ПРИЈАТЕЉ 85 УГЉАРИ 86 ТЕЖАК 87 РУЧАК 89 ОПИСНЕ ПЕСМЕ 90 НА ЖАЛУ 91 ПОД
1908. ХАЈДЕМО, МУЗО Хајдемо, Музо, из овога круга, Из луде вреве и хуке и праске; Жељан сам лица без лажи и маске, Жељан сам пола,
1908. ХАЈДЕМО, МУЗО Хајдемо, Музо, из овога круга, Из луде вреве и хуке и праске; Жељан сам лица без лажи и маске, Жељан сам пола, дубрава и луга.
Њихов је говор моме срцу лијек И с њима тако провео бих вијек, Па храна била само црна кора. Хајдемо, Музо, из те луде праске, Жељан сам лица без лажи и маске, Жељан сам топле ријечи и збора. 1908.