Црњански, Милош - Сеобе 2
Рик говеда, мук крава, завијање паса чули су се у мраку, а затим и дерњава људи у Подољу, који су се били слегли у Кијев, пред сајам
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
бија поток њени речи, Још мени звони у уву њезин звук, Славуја гласак преумилно звечи Кроз ноћи каде плови бајни мук, Умилно врело жуборећи јечи, Зефира јоште лакокрили пук, Кад њија у вече росни траве стас: Ал' умиљати ј' био
гласâ чу се тад милина, Умилнија нег славка што је пој, И ближе овај долазаше звук Кроз тавносјајне ноћи бајни мук. 49.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
да виђу Призрен! Никола І Петровић Његош: Онамо, 'намо Зец из грма, с пања лане. Фијук метка: мук - Гњилане. С роговима у плетиву оре ђаво Крвну њиву. Цепте стабла, горе влати. Гине крава у појати.
По пуклом слуху још ми цвиле чавли „И свуда сузе капају без мере“ у мук ми зелен, који би да смеље камењар греха, да га смрви, свали у нетрај трајни: звекара да зева кад сврше дело „седам
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Разгледа Мјесец, кад близу пута грудвица бијела пашњаком лута и тужно блеји кроз ноћни мук. „Бе, ја сам јагње, име ми Кудра, гдје ли је моја Мамица мудра, вреба ме шума и зубат вук.
“ „И ја сам лани устао рано да кућу чистим, па прст уганȏ!“ прекиде Ловац настали мук и скиде лук. „А ја се спремам, од бриге венем, кроз кућу нашу да море скренем, да пустим, тако, таласе веће, да
Знали су зашто море се љути, знали шта мисли и када ћути, читали његов мук. Знали су узрок његова гњева, кад страшну пјесму освете пјева из тешке буре хук.
“ ВУК Пожури лија, нечујна сена, паперје меко нога је њена. Док јури тако уз гробни мук, пред њом, на стази, створи се вук. „Грррр, куд журиш, кажи-дер ловцу; можда си, негде, пронашла овцу?
Параграф први, последњи став: старог ће Тришу смазати лав!“ Следи се деда, шума занеме, настаде страшан мук. Одједном, с краја судијског стола, зарежа мрки вук: „У мени, браћо, од беса врије, пресуда ова праведна није!
Одједном ноћни проломи мук вијање страшно — вук! „Мојом планином ко ли то хита, да му запржим чорбу, смотан ће бити ко врућа пита, оде
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Још јуче, крај потока, зелени струк тонуо је у тежак мук: земља је кроз четвртасто, шупље вретено шикнула у зелено и у црвено, на стабљици — таква се ствар десила — нашло
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Добар ће нам бити нових дана стан; И у царству мира, где је сан и мук, Ми ћемо се наћи, као ноћ и дан, К’о драган и драга, к’о ехо и звук.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Глупи те уморио лов По пољу и по добу. И све док живи у дубу Безгласни тихи црв Нека се и твоја крв Повуче у мук. А трубу Младости нек затрубе Други за друге и грубе. О врати се о врати. Ломи се већ твоја трска На ветру.
(На некој падини сад у житу, ражи — Једна сама булка моје око тражи.) Слобода је усамљеност, ал не лечи. О тежи је мук од тешких речи. БЕЗ ЉУБАВИ Кад ће снег из моје главе да престане: Већ ми место срца куца комад целца.
О СЈАЈ СУ САМО ВРАТА КРАЈА Тај мук — да није звук без краја Што свуд сеже Па неки мир са криком веже Ил маглен дух са месом спаја?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Браћо, убијен је Чакаранац! — љутито рече да би смрскао мук, и клону уза сама врата. У глави му звекну реза, шкргутну катанац и по мозгу засекоше речи: — Ех, добога!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Достојанствен, Кнез је силазио низ савску падину а око њега је био мук гомиле и истегнута, лепљива лаж. (Под руским али и турским притиском, Вучић је наредио да се Кнез има испратити са
Песма је престала, ћутање се затезало од многих узнемирености а онда је наишао узвик: — Лажеш! Мук се згуснуо. Неко је, бесомучан, надирао са дна просторије и, у ходу, пробијао зидове туђе устрашености.
Вишњић га је брзо осетио над собом, неки силник, мук је трајао, сабља га је већ тукла, пљоштимице, по лиду, по врату, грудима, није се измицао али се усправљао, силник је
сабља га је већ тукла, пљоштимице, по лиду, по врату, грудима, није се измицао али се усправљао, силник је урлао а мук бивао све дубљи, он лаже, гад, Хасан никад није био слеп, измислио је, нека призна, Вишњић је одмахивао главом, не,
Ушла је у своју собу и заиста угледала Милоша и ту жену. Изишла је, у кући је завладао мук. Милош се повукао у своје одаје а лепа је Петрија постала невидљива.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Да, зима ће брзо доћи, па ћемо за ружних дана сами бити на шкољу, — прекиде мук Марко. А Антица не одговара и неће да у њ гледа. — Било би добро да нас зима заједно нађе, избаци он и не миче се.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тим је путем кренуо и Момчило Настасијевић, и вероватно тако и треба тумачити „белине“, онај тежак мук између речи у његовој песми.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ко распукло звоно плачу зоре ваше, Кô на пиру смрти разлупане чаше, Како пун је страве прошлих ноћи мук! Дани, уставите свој демонски трк!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ГЛУХОТЕ И О не, шапата неспокоју овом, вапаја не. И до неба кад, и пакла, тежи тим срцу мук. О мируј, претешко моје, ками камена мене, мукла стено. ИИ Отврднуло је, уздрхти чудно, превршиће.
Дубље то, болније тим, животом бих те, муклим овим неспокојем рећи, јер смаку до у корен смем. Ал’ мук тобом сам све већи. Глухо те у ноћи ове, у дневи бдим. И на стопу ми тобом замукне ход, и муклу путању грем.
Лек си, болујем те сам. ВИИИ Лек си, дубље тим лека ми не. И лепоти ли мук овај расточења, кротини твојој врело, тајније из мутње ме то на бистрину те забистри тама, на рођај опело.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Једно време владао је мук, а онда су почела ишчуђавања, полугласна шапутања постала су гласнија. Не верујем да је постојао неко на Кули ко се
Толико подао нисам. Димитрије Краткотрајну ведрину и радост сменио је мук, а онда се изненада онде устобочила зла вола и пизма.
“ Застаде. Осврнуо се око себе као да жели да се увери слушају ли га сви. Мук. Чује се само пуцкетање луча. „Многи од њих би можда преживели да је било неког вештог видара да исцели њихове тешке
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
с рукама спојеним низ струк, Пред пољаном, тако румена као да се обавија сном, Ни једним покретом не бих повредио њен мук!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
увод, ИИИ, 2 мрчати — помркнути, потамнети мујезин — онај који са мунаре позива муслимане на молитву мук — ћутање мукадем — господски, старешински муком — ћутке муком се замукла — умукнула мула — господин, велики судија
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
јака Без прамена дима из оџака БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК Био једном један вук И био је збиља добар Миран као мртви мук Питом као неки собар За то нико није знао Мислили су да је зао Имао је дивне жеље Дивно срце у грудима Желео