Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сиромах отац! Ко зна о чему је мислио, чега ли се сећао? Да л’ мојих ил’ својих мука? Или је, можда, сажаљевао цело колено што се у трећој десетини деветнаестога века изродило?...
Баш сам се ових дана гледао у огледалу“, рече, сиромах „ал’ као да нема прилике да ћу те много мучити“. „Каква мука, брат-Обраде (оцу ми беше име Обрад), каква мука, човече? Само дај, боже, здравље, а ласно ћемо за то!...
„Каква мука, брат-Обраде (оцу ми беше име Обрад), каква мука, човече? Само дај, боже, здравље, а ласно ћемо за то!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Млого којешта почињу, а ништа не свршују; ако ли што кад и сврше, а оно не ваља, па залуду им мука. Зачињу и рађају неке главе премноге ствари сваки дан, но чемује све то подобно?
Свак му вели: „Или куј, ил' не мрчи.” Сам прави, пак сам поквари: залуду му мука. Чини као поп Муждало кад служи, помиње свога села поглаваре, а како изиђе из цркве и дође с њима у крчму, а он их
Боље је што не знати него наопако и зло знати. Сви учени људи врло добро знаду колико је мука, и да се на стотине година време изискује, за искоренити из једнога целога народа нека луда сујеверна и человеческому
Кад дођем на брег Нила, дочекате ме ви и признате ме опет за свога султана. После толиких страданија и мука што сам искусио, задајем вам моју веру: нећете бољега од мене у целом Египту наћи”.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
бог сису нудим ђавољим устима нек је и зло, само да није ништавило, нек је и грех, само не јаловина, нек је и мука, само не пустиња!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Познајемо и сами да нас од зулума бранити не можеш без војске, а војске без новаца држати не можеш. Али је велика мука и невоља што новаца у сиротиње нема, нити се откуд добити може, а ако упустимо јаничаре видинске на овако сиромашну
Он га лепо прими, али му кафеџија у кафи отров даде. Мој отац кад до пола филџана попије, мука га у̓вати, остави филџан и једва у свој квартир дође.
” Види да ми је умор и мука досадила, хвала му, узе те ми све изопира, намести да се суши. Дођемо на Дунав, пређемо у Србију.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад му, ваљда, додија мука, а он ти заокупи ћурке тући, оне опет њега... Деца ударила у алакање и у смех, да се поизврћу. И Сима се стаде смејати.
— Јес, богами, право велиш! Него као шта би? — Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад! Да је нешто за децу онако лепо... — Да спремимо једно прасенце мало? — А јок! То неће бити у реду...
Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче. Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!
— О, богами, и ти си готово газда! Гледај ти шта је он накупио! — зачуди се газда Милун. — Та нек није само мука узалуд! — рече момче. — Море, ту баш није узалуд! А која ти је то капа данас? — Ово је четврта, газда! — Четврта!
3нам ја шта је служба и мука најамникова. — Ама јес', газда, тако је! — прихвати Среја — само ја бих најволео да није то ни писано.
Није ни то! Већ почеше Зарожани да губе сваку наду; не могу наћи — сва им је мука узалуд! Хајде да виде још једну јаругу. Истина, подалеко је, али кад су већ пошли — што му драго.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је горео и без сунчеве топлоте. Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... Дуго је лутао.
Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на yцијано гвожђе... Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га yгyши...
Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...” И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... Гнев прекипео.
— Мука сам се намучио, мој попо, мука!... И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити
— Мука сам се намучио, мој попо, мука!... И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!... Дан-ноћ у страху..
— Мука сам се намучио, мој попо, мука!... И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!... Дан-ноћ у страху...
— Свршио је!... — рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. Диже се запевка. Жене излетеше у авлију да и свету објаве. — Еј, весели Алекса! — рече Јова.
Како би било да се овај народ врати својим кућама? — Па да видиш, побратиме, добро!... Овако се, богами, много мора мука поднети без крова и крува... — И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. — Па да се разговоримо са војводом!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука. Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање.
Иде сам по дворишту, а све прислушкује код капка. Али поши, како која недјеља, све горе. Мука, истина, гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу, и често је хвата несвјестица.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Докле? Докле му опет не дођу лутке! Ту човек не уме да буде доста паметан, — вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека! И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Имаш, батин, имаш. — Почне брат да га храбри и уверава. Па од мука, јада, гледајући га таквог, заплаче се над њим.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Паулина свира, а Љуби је мука. Волео би се онако с њом разговарати. Срећа што је фрајла скоро довршила, јер је већ Љуба хтео да моли да даље не
Ипак Миливој Алку сваки дан посећује, из цркве испод руке прати. Мица кад то види, онај дан не може да једе, мука јој, мора да узме „хофманише тропфн”, Хофманове капљице. Бабоња, кад је чуо да је умро Јефта, ражали се.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
После се оженио јер је веровао y, после свих мука, попуно заслужен угодан, миран и радостан живот. И све је отпочело слатко и дивно. А сад шта?
Стоје оне ту склупчане у живу рану коју неки оштри нокти чупају и кидају и сва та сума неиздржљивих мука и хиљаде других због којих пати ова моја кукавна душа, бије ме и убија неким тежим маљем него све њих заједно Јер сви
Црњански, Милош - Сеобе 2
и великог града, Гарсулију се учини да је цео свет био сведок његовог кукавног бекства и зато му, од беса, припаде мука. Био је одбацио шешир и раскопчао копче око гркљана.
Та селидба у Росију нису официрска посла, него спас за све њих, из беде, из јада, из насиља, из понижења и мука. Нека не псују мајку Исаковичима! Није то измишљотина Исаковича, него, како им је Ђурђе рекао: референдум!
Павле се сећао да је тај њихов хусар пуцао, на геометра. И да је Трифун много мука, око тога, имао. У лудом сну, међутим, Исакович сад уђе у Махалу, где му сто гласова довикиваху да су они, Исаковичи,
Исаковичу, кад му је то речено, поче да се, у глави, врти. Баш су, каже, они, Серби, несретни! После толико мука, ето, у Бечу, место Бестушева, наилази на Немце, Прајсе, који их не воле, а налази их у росијском царству и росијском
Нема страха, ни паклених мука, за онога ко се покаје, на самртном часу! Све му се прашта! О себи рече да, ето, њега, нигде не прате сузе женске, уз
Остали су, крај свих мука, и опасности, били гласан и весео млад свет. Исаковичу су прилазили нерадо, па и кад би му пришли, пришли би му, како
Да је остала, њој би можда било тешко, али би се, брзо, Трифуну таква мука досадила, а она Махалчанка би од таквог замешатељства била, брзо, побегла.
Ето то ти је свет. Мене самог мука подузе, дебели, видев колика је у Карпатима сиромахом несноснаја бједа.“ Ђурђе му се, кад је о том причао, смејао.
Лежала је као у несвести, рвала се са бабицом – коју је Ђурђе био у Кијеву нашао – и урликала је од мука, полумртва.
Теодосије - ЖИТИЈА
Најпре ти реци грехе своје — рече — да се оправдаш. Од великих је мука лек исповедање грехова и бежање Од њих, „Јер исповедићу“, рече, „против себе безакоње своје Господу, и он је опростио
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
лакат Весну која је нешто читала у углу, а она рече да се није десило њему, он је на путу у Београд прошао како треба. Мука је у томе што је још на железничкој станици сазнао да сам избачен са часа.
Помислих на Јапанце који пишу читаве књиге о трешњиним и кајсијиним цветовима и би ми помало мука од тога. Ја о нечему као што је кајсија не бих могао да напишем више од пола стране.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Када се сасвим опоравио, иду Чамчи у канапу, па једнако га о том путу запиткују, па мука му је док исправи оно што је Чамча њему на реванш дометнуо. Госпорад Софра прегледа дућан, механу, подрум и све.
Каткад пуна штала коња, а још и у авлији има их. Кад нема хране, онда је мука. Откуда ће Пера за толике коње храну набавити! Сечка, трава, детелина, све то није доста.
Црњански, Милош - Сеобе 1
и ужасно за мозак госпоже Дафине, коју је, при самој помисли на онај његов страшни ожиљак од сабље, препадала мука. И иначе, каквог је то уопште имало смисла што му беше жена?
куповања накита, поклона, сукања, дуката, без тог вечитог тужакања, мољакања, плача и јадања, без брига и мука са њима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(К-Љ, НБ, бр. 234) — Коме није вијека није му ни лијека. (Вук, бр. 2443) — Мука душе не вади, но суђени дан. (Вук, бр. 3118) — Није коме је речено, већ коме је суђено. (Вук, бр.
променом спољних околности, да изменимо ток нашег живота, само је привид јер, суштински гледано, он је већ одређен („Мука душе не вади, но суђени дан“; „Тко се родио за вјешала, од пушке не гине“; „Ако враг није разбио колијевку, разбиће
каже: „Образ цене нема“; „Човек све дава за образ, а образ ни за шта“; „Поштењак — вјековњак“; „Гора је брука него мука“ итд.
Изразито фаталистичко схватање људског живота видљиво је не само у многим народним пословицама („Мука душе не вади, но суђени дан“; „Дај ми срећу, па ме стави у врећу“), већ и у резултатима нашег истраживања, добијених
„Мука душе не вади, но суђени дан“. Зависно од степепа слагања са појединим од ових тврдњи, испитаник се опредељује за једну
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У септембру се пријавих за војску. Господе, шта све нисам чинио само да се домогнем Европе! Колико мука, низашта! И ево, сад сам овде, а Европа је, кажу, на умору.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пошто кнез отиде, Саво ће: — Читате ли ви српски? — Читам, али писати не умијем! — Научићете ласно! Мука је то што је језик у нашим књигама више руски него наш овај обични, како народ говори!
Помагај, медиче, ако знаш шта је мука! — Што би, кнеже?! Говори, ако си божји, како ти не бих помогао!? — Ево шта је!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Свет који се може објаснити и деци једини је несумњиви свет; остало је узалудни метафизички вапај, тескоба и мука духа. Уметност је одувек тежила изражавању и сликању тог, незаобилазног, поједностављеног света.
Детињство је мука и ропство, напор и лишавање, дубока обесправљеност. Те тако и када, истовремено, пролазе једним путем, дете и дечји
Селачка мука толика је да чак и просјаци од ње зазиру. Један просјак овако умује: Ајд, ајд, мучи, болан, боле је и вако нег о
Аргументи и наводи из два осуђена текста разрађени су у памфлету Мука с речима, штампаном у Независним издавањима 1977. године.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Тхе — слеже шеф раменима — шта ћеш, тако је то у овом свету! — А, ми ћемо се већ понети мало по новинама. Мени мука да одем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику... е, па писмен сам, фала богу, толико.
Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено! — Море, каква крв! — вели Јова. — Друга је мука овде! Мала плата, а скупоћа велика, а поштен човек не може да аванзује.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
би чедо, Јер да теде, могаше ме једном Руком својом задржати ледном, Та кад оно у Води неука Доватила та самртна мука, Кад се вода нада мноме склопи, Ој Дунаво, ти ме не утопи, Ти ме диже, привати обала, Зато теби до небеса фала,
Каткад стаде, па се маши бради, Осмену се те ми је поглади, Па трч' даље, јоште зазвиждука, Ао брате, да големи мука!
горицом крила — Ох гњеван је, ал' не са ветрине, Не са пљуска и те грмљавине, Давно све то јунак савикао, Ал' му мука што је забасао: „Севај, муњо!
Паде Русто, паде Сулејмане, Збунише се Турци на све стране, И пре Срб им пуно удри мука, Ма сад тек им обрте нерука.
Коњик ближе — ох сад га познаде, И мучнија мука га спопаде, Позна Мирка, слугу Рајковога, Ма какав је за милог му бога: Вас у крви, а сетнога лица, Једва свога
грђе, Све их Србаљ опасује тврђе, Удара им са стране свакоје, Понајљуће где је Радивоје, Ту је покољ, ту без нада мука, Дршће Турком и срце и рука, Сваки види е све већ пропаде, Ма се бију — ал' заш не и Раде?
И љута га нека мука прима, Дохвата му срце у недрима, У срцу се страшне буде змије, Гледа Цвету — Боже, закрили је!
без обзира, Оде причат витешку невољу, Један вели: хиљада их има, Други вели: није већ стотина, Ал' сва, кардаш, мука заман ти је, Кад их пусто олово не бије.
Аца теби те у помоћ ома; Један итац вешто, те у главу, Крвца лопну у зелену траву; Па да те ово не избави од мука, Веруј, брате, ја би и утука.
својом вечерати седе, Ма њима, с' ето никако не једе; Све једно друго да привати нука, Ал' јести не да нека тешка мука; Још шалу чешће он збијати пође, Ма ова шала од срца не дође.
оправи се, лати се оружа, Још дешто њему тужно злато пружа, И расташе се, не би ни јаука; Ма беше, брате они ти(ј)и мука.
63. Ал' ме стрина пустит не те, Јер јој бија десна рука, „Остан', рече, остан', дете!“ И ту беше љута мука; Ал' ја плачи, моли, гони, Те с' најпосле стара склони. 64.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Рђак један — корио га је дјед изболованим гласом — шта он зна шта је своја мука. Предомишљао се драги бог би л начинио говече ил чељаде, па тако испао брат Сава.
Дође ти некад шешир да накривиш (ако га имаш) и да запјеваш како већ умијеш, а некад ти опет мука припадне, па би да пљунеш и окренеш натраг, иако ни тамо немаш куд, јер си, око све прилике, добрано забрљао куд си
— Е, мој рођаче, не знаш ти каква је то мука кад стане сат, ти си био и остао сељак. — А ти си ми грађанин, пази, оца му! — сасвим се разбуди Бориша.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
наш прости српски језик, једну књигу која ће се звато «Савеш здраваго разума», на ползу мојега рода, да ми није залуду мука и толико пуотовање.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' не чујем оног звука, звонке јеке, мамна гука, што у светлиј' њених друга: Гласи мука и покаја, шапат јада, сузни бризи, неодољних уздисаја бројанички, свети низи; старе славе сетна хвала, а скорањих
нове наде, што их наша звезда знаде; већ пођите до јавора, побратима оног бора, што га стужи и цацyши неисказом вељих мука Косовкина бела рука, те је њему рука мала грдне јаде завештала; а кад гуслар по њим гуди, из јавора јаде буди, из
— Кога такне Твоја рука, око Твоје ког просука, биће вредан тога струка, тога лица, тога гука, тих милина и тих мука, биће вредан, како не би, — благо Теби! Благо Теби! Шта ћу више?
Несрећна главо! — Сад си ми лена: болом си греху зазора дала, свака ти мука стотину зала са душе цепа; Свака кумбара храмове зида, свака ти капка из боних груди године тешке лакоме блуди с
У томе жару ала је лепа! Болом је греху зазора дала, свака јој мука стотину зала са душе цепа. Румен пожара сећа те стида.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И ЊЕГОВ ШЕГРТ 105 КРАВАРИЋ МАРКО 109 ВЕЗЕНА МАРАМА 119 ДВАНАЕСТ МРВА 126 КО МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ 129 ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ 132 ПЕПЕЉУГА 135 ТИВТИЗ И ЏОМЕТ 139 ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА 143 ПРАВДА И КРИВДА 145 СРЕЋА И
Тада их благослови анђео и остави онде, те су срећно живели до свога века. ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ Био један сиромах човек, па се прибије у некаква богата човека да служи без погодбе.
Затим они зажегу 'ајдучке дворе, говорећи: — Нека гори ђавоља мука! — и крену се на пуг. Кад дођоше близу града, рече војник своме другу: — Ја не смијем у град, јер нијесам им'о
Онда се дигну сви заједно, еда би како увели тету у њезину кућу; али им залуд бјеше мука, јер им јарац свакоме одговори као и зецу.
22. КО МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ: Све као под 3. 23. ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ: Све као под 3. 24. ПЕПЕЉУГА: По сећању из детињства, како је упамтио да се причала у Тршићу (Јадар),
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУМ: То би, али не зна зашто; него само цичи од љутине; јер је за злу жену највећа мука, кад нико неће да пристане с њоме у свађу. НИКОЛА: Па шта је после било с бабом?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И тако, када једна Београђанкица, после свих мука, најзад успе да стекне свој дом, децу и мачку и таман кад мало одахне и седне да пије кофијановић, њена деца морају да
Ескивирајте их баш у оном тренутку када, после не знам колико мука, најзад позајме неку бедну гајбу и кад им падне мрак на очи; кажите да вам се баш те вечери гледају излози или какву
“ Толико ми је било мука од свих тих будућих журналиста, да сам типу, када је дошао ред на мене, издекламовала следећу изјаву: „Највише бих
Сви су толико озбиљни да те спопадне мука! Ако баш желите да се сликовито изразим, осећала сам се као земља у саксији када је, ради улепшавања града, окаче о
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Алекса! АЛЕКСА: Да те ђаво носи! (Напрасно изиђе.) МАРИЈА: Ах, ја опет морам за њим! (Одлази.) МИТА: А ја? Толика мука само за један ручак, и то је магарећи посао! (Отиде.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Одједном — гледај! Триста му мука! Ето ти пред нас рогатог вука! Репина дуга за њим вијуга...“ Распричан Мачак преде без краја и преко луле немарно
Маршира, цупка, скакуће живо, кад преда њ — Андрић Иво! Ех то је мука и малер прави, јуре га писци у сну, на јави!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Изгледа као да су се мртви ослободили мука. Али је мучно посматрати онога јадника кога је зрно ударило у главу, па му позади вири парче мозга.
Ето, овај... и ја сам оставио жену... Како да ти кажем, ни мени није лако, а велиш мука је и теби, па баш нам ништа не би фалило... — Видим да си ђаво... — На своја места!
— Не дам никоме ништа! — развика се командир. — Па, бре, људи, зар је мени мало мојих мука, него и администрацију да водим ноћас?
Однекуд са десне стране терају пешаци буљук заробљеника, који весело машу, јер су се најзад и они спасли мука. Само официри, по свој прилици мађарски, гледају мргодно, покушавајући да и сада одржавају неку дисциплину међу својим
Јер ту је граница и крај наших мука. Командант ме тада позва и нареди да најхитније кренем ка једном селу у близини Дунава, да одатле избијем на неко
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Нисмо могли све одједном да дигнемо, рече кмет. — Прирез није био покупљен, допуни га Богосав. Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба. Тако ће бити и с вашом квартирином.
»И зар све одједном да пропадне, сва мука моја!... Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...
Прикачи га на груди да види како стоји, али мука : нема у школи огледала!... Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.
Другом приликом опет увреба и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути: — Свака ти се мука брине о светињи школској!... Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.
се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.
као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу ... Да се живи !... да се живи !...
— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено. — О, па ја нисам ни стоти део испричао.
Бога ми, не знам... Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она. Мука!... Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.
А после... биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања... Љубица се показа на испиту необично пргава.
под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света. При издисају беше сама Љубица.
Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања. Али докле ће се вечно страдати ?... Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кад ја видим свога драга очи, Ев’ умријех, ево душа скочи. Кад му видим руку у мишици, Пане мени мука на зличици.
Колико је по гранама кука, Тол’ко било на Јовану мука! Колико је у рукаву жица, Толико га уд’рило стр’јелица.“ 120.
Колико је на јаглуку веза, Он’лико ми допаднуо свеза! Колико му на јаглуку кука, Он’лико ми допаднуо мука, Што је мене младу преварио, И са срећом мене раставио! 214. Девојчице ружичице, Ружо румена!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДАРА: Ако је умро, бар је умро као човек, за свету ствар! И бар се на частан начин решио мука! А, ако је признао, значи да је укаљао образ, и да му тек сад предстоје најгора мучења!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И кад тада останете насамо имаће твој мужић грдних мука. ДОСАДА О, како ти је име гадно, ал дивна судба, драго моје јадно.
Ову чашу онима што су се превијали на тим постељама, од мука. Младићима кршним и лепим који су мирисали на јодоформ, на мирис што личи на маскот, који радо употребљавају наше даме.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
трпе, жене проклињу час кад су пошле, а деца, као деца, наравно, плачу, јер не појме како ће се богато наградити та мука и бол. На превелику срећу и радост свију, вођи се ништа није десило.
Трице! То ми је бакалин, као да га не знам! Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац. Изеде ме свака мука!” Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане. Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: „И он гвожђар!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше
— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо. Ова неће овога, она онога, па мука.... Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка. Ја се сагох и једва га познадох.
То га је много плашило. Обично су га такви проналасци коштали много тешких мука, али их је он јуначки савлађивао... А девојке су срдито пућиле румена усташца, окретале леђа, жалиле се милим
Чело му се намршти, очи јаче засијаше, цело лице доби сувише љутит израз. А мука у грудима мори и гњави, и да овако траја дуго — полудео би.
Поче да шушти сухо лишће под ногама, но ми удвостручисмо опрезност, те сиђосмо тихо и лагано. Али сад беше мука пењати се уза страну.
А ја ћу се већ чувати што боље могу. А и шта ћеш му: младо је, и зелено, и бесно, није још видело шта је мука. Нека га, дâко се опамети. Још му она војачина и бес ври по глави, али ће се умирити, сигурно.
Не знам ништа, ни где сам ни шта радим. Стаде нешто да ме запиткује, а ја, онако збуњен, муцај, врдај — сто љутих мука! Поче испит. Бадава, одмах опазих да сам пропао. Ђаци из трећег разреда сричу као букварци... Зло, па то ти је!
Скочих с постеље, обукох се и одох лекару... И ево ме. Ко је мислио да ћу се после оноликих јучерашњих мука данас овако весео враћати од Преосвећенога!... Та ја ћу сутра добити епитрахиљ и добру шумску парохију.
— Нећу казати... нећу! ... жива ми тетица!... шапће дете и непрестано обилази око мајке... Ала је ово мука велика ! Нешто је на срцу мори; она већ неколико пута отвара уста и гори жељом да викне...
— Баш добро што си дошла! Глиша ми оде, а и онај враг се одскита, па већ ме мука увати саму. — Добро је што си сама, бар ћемо се слободно разговарати, а и онако сам имала нешто да ти кажем.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Добар је као оруђе, али никако као иницијатор. Нема ништа од Миће, другога морам тражити. Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново!
А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука! А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе!
А што би он џабе јео, боже здравља! Ама кмет несам, господине, па мука! — Па сâм си крив што ниси. Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам. Јер овако се више не може, баш не може!
— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. — Треба наћи човека. — Треба, господине, ама мука за човека. — Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. — Нађе ли га!? Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило!
« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу. Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.
И ја сам та сорта! Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! А гости слушају и гуркају се. Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” УЗРОЦИ НЕСАНИЦЕ Човека између колевке и гроба Прате многе невоље и порази, Ал посебна је мука и тескоба Чекати сан који не долази! Испод главе потуривши дланове Чекаш га, а он се некуда измако.
Дивље гуске у сумраку оштру зиму најавише: Дође време кад је свако сам са собом понајвише. Свачија ме мука мучи, на душу ми све утиче: Како ти је у планини залутали сад путниче?
Његово потомство данас пије Соса-Солу испред Стамбол-капије, А праунук — мука ти да га видиш! — Пита га: „Wхо аре yоу? До уоу спеак Енглисх?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Но оног часа кад ја склопим очи, Тад све ће са мном засвагда умрети. Ох није живот рђав што је беда, И невоља, и мука духу, нити Што нам судбина вечно заповеда А прохтеви нам никад нису сити, Но заборав је, Госпо, сав и свуда, Заборав
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ти си нејак, знаш ли, у Црмницу, а Турцима пред кућом Црмница. Криву клетву на дом не понеси, јер је мука с Богом ратовати!
Кад бој чујем у Прогоновиће¹, те ја потец' са оном дружином. А кад тамо, мука и невоља! Ударило двјеста харачлијах, потурице, љута Арнаута, на крваву Радунову кулу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
У грлу јој стао плач. Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука што су због њега претрпеле, да проплаче: — Тато, тато мили! Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.
Јер, када се већоволико преплатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука! И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.
да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже. Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СВЕТКОВИНА Сишли смо с ума у сјајан дан, Провидан, дубок, — нама, драга, знан, И светковасмо оцепљење то Од мука, сумње, времена и сто Рâна, што крваве их вређао је свет, — Љубави наше плав и нежан цвет.
Сетно се небо облацима мрачи. Лудост, весеље! Рака! рака! рака! Вај! кога покров покрио је бели! Зар мука није исцрпено врело? О, куку! куку!
Историја славе, полета и пâда! Промичу понос, милосрђе, вера, Полет и љубав, и храброст и нада; Луд ветар мука наше жеље тера Пределом мртвим умрлих балада.
Али оних што иду одавде Пуни стрепње и страха и мука Ретко кад се мисао дотакла: Да си излаз из животног пакла, И утеха, и велика лука Вечног Мира, Истине и Правде.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Милица, кучка је ли?“ запитаће сердар. „Вјере ми и не памтим кад сам је видио!“ „Ја знам рашта је мука женскијема да дођу. Страх је сваке да се не заплаче, кад прекорачи овај праг, а то не би лијепо било!
“ рече Петар Цеклињанин. „Ха, богами, то је! Таман је то тâ но и мени би мука исказати!“ рече Спасоје. „Некате љуђи, пребродио сам ја све!
Да је онако из далека, ама из далека, да почнем! Постидјеће се, па...и мени је мука... Онако, да покушам... А оставимо па ћу у јутро с Јоком...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
најчешће и памте по том свом најзначајнијем делу (Нека иде на славу свете Госпође, Около бого, у кућу ђаволе, Права се мука не да сакрити итд.).
— Човек без порока није човек. — Ко људе не слуша, ни човек није. — Тешко је човека наћи, а лако познати. — Мука је до човјека доћи, а од њега ти је лако. — Добру човјеку све добро стоји. — Смрти се не бој, но зла човјека!
— Паметан полако иде а брзо дође. — Не дај умље за безумље. — Мука учи памети. — Шупљу главу ветар носи. О НАУЦИ — Наука је једна мука, а одука двије.
— Не дај умље за безумље. — Мука учи памети. — Шупљу главу ветар носи. О НАУЦИ — Наука је једна мука, а одука двије. — Учећи другога и сами себе учимо. — Без муке нема науке. — Пример је најбољи учитељ.
— Ког су змије (гује) уједале (клале), боји се и гуштера. — Невоља (кудељу) танко преде, а далеко снује. — Ниједна мука довека. — Невоља танко преде, а нужда уводи у сваке нити. — Зид руши влага, а човека туга. — Туга, невољи друга.
— Тко не пати, не ужива. — Не пада снег да помори свет, него да свака зверка покаже свој траг. — Тврда мука кад дође на човека, ваља да трпи док скапље. — Да не да бог онолико мука колико се може трпети.
— Тврда мука кад дође на човека, ваља да трпи док скапље. — Да не да бог онолико мука колико се може трпети. — Крпеж и трпеж по свијета држе. — Трпен спасен. — Најпречи су комшија и кошуља.
— Ко хоће да га други људи поштују, ваља најпре сам да се поштује. — Гора је брука него мука. — Туга се не лечи срамотом. — Ништа боље од поштеног имена. — Поштено име не гине. — Поштење се не крпи лепотом.
— Ко се у бари удави, оном друго море не треба. — Једна (је) смрт, а сто узрока. — Живи кадгод, а мртвац никад. — Мука живети, а жао умрети. — Свакоме злу смрт је лек. — Нико се смрти није отео. — Не бојим се смрти, него зла живота.
— Није коме је речено него коме је суђено. — Данас везир — сјутра резил. — Сваком ће своја доћ’. — Мука душе не води но суђен дан. — Што мора бити, бити ће. — Што ријека доноси, ријека односи.
Никад зао на горега неће; Врана врани очију не вади. 5) ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ Синџир гвожђе мука је велика, Дȁ велика мука на јунака; Тавница је гора од синџира, А зла памет горе од обоје, А зла жена горе од све
Никад зао на горега неће; Врана врани очију не вади. 5) ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ Синџир гвожђе мука је велика, Дȁ велика мука на јунака; Тавница је гора од синџира, А зла памет горе од обоје, А зла жена горе од све троје.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
НЕМУШТИ ЈЕЗИК. 45 4. ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА. 47 5. СТОЈША И МЛАДЕН. 52 6. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ. 56 7. ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ. 58 8. АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН. 60 9. ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. 63 10. ОПЕТ ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. 65 11.
(Златна јабука и девет пауница), 5. (Стојша и [ВІІІ] Младен), б. (Ђаво и његов шегрт), 7. (Права се мука не да сакрити), 8. (Аждаја и царев син), 14. (Ко мање иште више му се даје) и 39.
7. ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ. Био један сиромах човек, па се прибије у некаква богата човека да служи без погодбе.
” На то зет рече: „Онака је вечна мука на ономе свету. Шта си још видео?” Шура настави даље: „Видео сам село све весело.
рођења пође негђе изван куће и заборави снимити с грла они запис, и не би се ни тадар досјетила, него јој дође некаква мука у дроб, те она трчи дома и теке дође, изби дијете мушко мртво и лаком главом не даде.
Онда се дигну сви заједно, еда би како увели тету у њезину кућу; али им залуд бјеше мука, јер им јарац свакоме одговори као и зецу.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Јак. 2, 19) А знај, љубимче, да страдалницима припада част и слава, а леним и непотребним по упокојењу телесном мука вечна.
(Јак. 2, 19) А знај, љубимче, да је за пострадале част и слава, а за лењиве и непотребне после покоја телесног мука вечна.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Лашње је живити с једним народом којега језик не знамо, (премда и то није малена мука), него проводити све своје живљење с људма који[х] својства, нараве и ћуди не познајемо.
Многа старост, труд и мука потребна је за от[х]ранити и до савршена возраста довести чада своја. А осим тога, коликим бедствованијам и болестима
А да исповедам сву правицу, моје самољубије мени је шушкало каткад у уши, да мени моја мука неће залуду остати, но кад се посветим, да ћу чинити чудеса.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А ти знаш ко ме навеја да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде! А ја не би никад сам на ту мисâ дошâ, никад!... Дакле, смилујте се боже и свети Вране, меника гришнику!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
стоји, лампа право, увис дими, тешка глава жуљи му врат; Ђорђе долази себи: у кафани је, много је пио, обрукао се, мука му је... — Ико, све истерај напоље. Кафеџија једна дочека: — Фајронт, господо!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А кад буде, па ту мука мине, Кад слобода као сунце сине, Кад се крвца опере студенцем, А јунаци овенчају венцем, Српске земље оките се
И ценећ' значење својих светих мука, Без лире, без гласа, исповести твоје, Зашто ниси срце прогутала своје, Као Белерофон, гордо, без јаука! Ј.
СВЕТКОВИНА Сишли смо с ума у сјајан дан, Провидан, дубок - нама, драга, знан; И светковасмо оцеплење то Од мука, сумње, времена, и сто Ранâ, што крваве их вређао је свет Љубави наше плав и нежан цвет!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
када је тачно напола осветљен. То премеравање пошло ми је зе руком после много мука, а помоћу астрономског инструмента што га пред собом овде видите“.
Из свих земаља Европе похиташе сви они под заставе Тилија да се користе тим правом. Сада, после толиких мука и одрицања, куцнуо је тај одавна ишчекивани час.
За то је и његова нова апаратура била недовољна. Он мораде после дугих мука, тешка срца, обуставити та испитивања и одложити их до бољих времена. Остао је, бар неко време, без занимања.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он одмахну руком И дубоко уздахну. — Знам, побратиме. Али да ми ..је само та мука! — Ја видим, ја осећам да имаш крупнијих брига — рекох. — Зашто ми се не повериш?
! С крајњим напрезањем подизао сам Николу, отомбољеног, млитавог, опуштеног и тек после неописаних мука успео сам да га положим на постељу у истој оној соби у којој смо разговарали оне вечери, на два дана пред његово
га све стварније осећам у глави, па сам устао, сео за сто и одлучио да озбиљно размислим о крају ових нечувено ужасних мука. Као и многи други, помишљао сам и ја често да се убијем, али никад озбиљно.
звуке неке шиштаве испуштају, док му руке бесно млатарају, те се више не зна да ли се још радује, или га је тешка нека мука и жалост обузела. Распомамио се Јаћим, да се сав тако рећи у бићу своме променио и у својој садржини преврнуо.
му се минути чинили читави дани, па му се тешки капци затварали од страшнога умора, који га је, после много издржаних мука и неспавања, савладао.
тако нешто да ни сам, кад би га питали, не би знао да каже шта би и како би више волео да се сва ова многогодишња мука најзад заврши.
Осуђеник је убио жену, затим њеног љубавника, по повратку с фронта, после издржаних мука. Извршио је он ово убиство у афекту, због понижености, сазнавши о срамном неверству жене у чије наручје је летео и
Колико нас је пута само, усред највећих мука, насмејао гледајући га како се као клупче котрља и усиљава с муком да одржи равнотежу по несрећном терену који смо
к... како Милош стеже. И ту, на том месту, и у тој напетости, а тек што је Лепир на крају оних немогућих мука изговорио последњу реч стиха стеже, Вук (да ли случајно или доиста унесен и потпуно предан својој улози — не зна се),
Погледај добро, ох погледај. Осмејак овај обасјава сву отменост моралних мука што их је поднео човек тај. Загледај добро.
слика ова у мојој души неутољиво горућим подстреком свих жртава, као света ватра, у најљућим оним часовима изгнаничких мука, и кап рођено место, које сам мрзео, не осећах ни толико колико земљу у којој сам ону незаборављену и толико горку бол
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То су оне љепоте које сликарима и скулпторима знаду задати стотину мука. Умијеће ока да погледа, умијеће уста да се насмијеше.
Али они су били ненасити мог свједочења и мојих мука, и трудили се да ме подсјете, да разбуде моје успавано памћење, да из њега ишчепркају и оно чега у њему никад није
егзистенције, као и осјећај њене испразности, извор својих илузија као и својих разочарања, својих радости и својих мука, свог поноса и свог стида (оног особитог стида што живимо, који каткад зна да тако одређено завлада нама).
Ипак, кад бих, у неком хипотетичком паклу, морао да бирам између муке беспрекидног друштва и мука беспрекидне усамљености, мислим да бих, још и данас, изабрао ове посљедње.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. — Оно знаш... мука је то. Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.
— Шта ти говориш!... — плану Ђурица. — Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори. Прва је мука: где ћеш је?... Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... — Каква власт!
— Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. — То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.
као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лида трагове ужасних злочина, мука, уздисаја... И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Не прође много времена — е, шта ћеш, свашто на своје вријеме — када цар некако за то сазнаде, и би му велика мука: није шала така брука у царском двору.
На то зет рече: — Онака је вечна мука на ономе свету. Шта си још видео? Шура настави даље: — Видео сам село све весело.
Онда се дигну сви заједно, еда би како увели тету у њезину кућу; али им залуд бјеше мука, јер им јарац свакоме одговори као и зецу.
Кад хаџиница опази Бошњу гдје онако немилице пуши дуван, рећи ће сама себи: „Ономе је човјеку бели некакова велика мука док онолико пуши“, па спреми слушкињу те јој зовну Бошњу.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Покидани, растурени сви листови из живота: Бесно их је разбацао по прошлости ветар мука; Још ја стојим, кржљав израз свих болова и страхота. Живи сведок силних страсти, неуспеха и јаука.
У тренуцима када ветар мука Оде нечујно преко моје главе, И појаве се сан, дубине звука И мелодијâ — тад пријатне јаве Опколе мене, и тад моје
Изгубљени људи и столећа, Као речи, к'о облици звука; Изгубљене песме и пролећа, Борбе, страсти и завичај мука. У баштама мирног заборава, У поднебљу умрлих опела Женска коса и лепота спава Са тишином и шапатом јела.
Свирала је. И таласи звука Продираху тамом и животом: Пробуди се свет рођених мука И болова; потом Душе наше Заплакаше За срећом сиротом. Душе наше Заплакаше И плакаше. Да ли дуго? За век цео?
С престола тајни и снова и звука Ја сам се наш'о посред ниских страсти; Под небом црним од ропца и мука Ја сам се наш'о у земљи пропасти С престола тајни и снова и звука, Ја сам дошао без бола и жуди Ту, где за небо нико
Пет векова влаге, тамнице и мрака, И мука на коцу са именом Бога, Пет векова срама, уз проклетства многа, Пет векова нада, пет векова рака — И да опет дође
И док стара поноћ носи моје дане, И док ланац мука стеже и окива, Бол, падања и потреси да саране — Моја глава на твом крилу нек почива.
Ћипико, Иво - Приповетке
Од несташице смочних јела чисто се пред очима блешти а колена клецају. Па ипак, уза све то, најгора је мука што се нешто мора јести, ако се и не добива.
Не чује се него јецање и кукање мајке и сина. Најпослије Јурка се разбере; дотужи јој Цветина мука. Стаде па је диже и теши. —Погибе! Јадна ти сам до бога! — очајно нарицаше Цвета. —Хвала богу! А да коме ћемо?
— јави се први стари рибар. —Мртав је, понови њих неколико, једва дочекавши живу ријеч. Па сви наједном тргоше се из мука: слабији се крсте и богу моле, а јачи се договарају како да Марка из мора извуку.
Чини му се да увијек ово великих дана, на успомену мука Исуса Назаренина, југо овако силно дува. И поред покајничких мисли, силно га потреса ово „си россо пассионато” и љуто
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Речи тек потом долазе. Али са доласком речи и започиње прави творачки чин, мука и радост конкретнога вербалног отелотворења: речи јесу и нису „тон“ и „звук“, оне прихватају „композицију“ и
природног) језика. У њима се, наиме, не осећају напор и мука изрицања, односно напон од укрштенога опирања и одобравања у природноме језику.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
То Му је ваљда последњи узмах, јер је остарио. Пред полазак је оставио завештање, да његова мука не би отишла у ветар. Деце нема, па је све оставио народу. Зато и треба овај подухват да му донесе највише зараде...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
их мирно међ’ типе остале За прилике друге, велике ил’ мале; И кад већем руља очи с гроба скида, Где патничких мука стоји пирамида; И кад су свечани хорови умукли, Одежде, стихире пратиоци свукли И одали цару што се мртвом даје И
У ропско доба мајка га роди — Али га роди српској слободи. На муке пође без стрâ и стрêпа: Мука га створи омирски слепа. Тад’ се не могло дизати школа: Једина школа — осећај бола. Од куда књига под стȅгом мрака?
Богатство је мило, драго (Но и туђа има зноја), А патњама, невољама Нема краја, нема броја. Зимом иде мука многа, Нема свако крова свога. Богаташи рујна лика, Сећајте се бескућника!
Која те мука шиба Да звезде пребрајаш, А не видиш што ј’ близу Пред твојим ногама?“ Та брзоплетна мудрост Није пропала, Свету
Здравица ће с’ чути Нечувено дрска; Грчевита рука Пехар ће да смрска. Просуће се мука Дуго задржана... — Ох, зар нема без тога Свету бољих дана!!? КАД ВЕЋ МОРА...
Помолила риба главу и пре позива: „Где си, старче? Реци шта је, да с’ не дангуби.“ Старац вели: „Ето шта је, — мука, невоља: Мојој баби није доста славе бољарске, Она б’ хтела царску круну, — ето, то ти је.
И од тог мораш помоћи да тражиш! Мука ти додија па полетиш мрежи, И у томе зверу мислиш наћи брата! — „Имаш ли срца!“ — Он се накостреши. „Шта ће ми срце?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Анчице, Анчице! (АНЧА донесе ватру, и почне кадити.) ФЕМА: Ах, Анчице, како ми је зло, подузима ме мука. Дај мало сирћета под нос. (Анча јој донесе.) ФЕМА: Тако, сад ми је већ лакше.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: Тако те хоћу, стара чивијо! (Тура нож у корице.) ЈАЊА: Боље да се и нисам родио, Нег’ ова мука!... Ено и момка! Сад, Раде, сад! (Порфирије долази.) ПОРФИРИЈЕ: А што се дереш толико, хе?
РАДАК: А ти, момче, Би л’ мало цујке сркнô, уморен? ПОРФИРИЈЕ: Да ти је наздравље!... А баш би после оваквих мука лепо пристајала!... Е, да ми се откуда истекар родити!
РАДАК: Ту, богме, беше мука одиста! ИСАК: Те каква, Раде! ВУК: Док се луга не докопасмо!... А, вере ми, и ту нас гонише све до мокролушких
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Дај ми руку, да је стиснем... Јер кад стегне смртна мука, Кад затишти љута рана, Мелем биће ова рука. ХХХ Да је мени шевче и голупче, Да се дики у санак увуче, — Да ми
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Колико сам могао видети кроз пушкарницу, цео плато био је покривен лешевима наших и бугарских војника. Да вас мука спопадне. Било је лешева од пре десет дана. Повремено дуне ветар са врха и нанесе кужан задах.
Смрад да угуши. Готово бесвесно батргам по оним мртвим. Хоћу да повраћам... Мука ми. „Вуци ме!“ — довикнух једноме војнику. Он ме дохвати за руку и готово изнесе. „Ура!“ Ура!
Паде ми на памет Груја. Тај се, вала, ослободио мука. Војник застаде. — Одавде можете комотно. Ево је саобраћајница.
Бар да је војник поред мене. Сетих се Грује. Њега сада носе у позадину. Ослободио се мука. Лежим на кревету и сасвим изненада присетих се излагања командира о својим војницима.
Све је недостижно и несхватљиво. На нашој осматрачници завладала тишина. И посилни се чак притајили. Обузима ме нека мука. Хтео бих да изађем, али наићи ћу на Луку. А ја му се покорити нећу. Међу нама је све свршено.
Путовали смо три дана. Али мени је још првога дана припала мука... — Сељак, није навикао на аутомобил! — дира га Лука. — Волео бих да видим тебе, бато.
Читао сам некада Толстојево „Васкрсење“. Сви смо се ужасавали због мука изгнаника које су спроводили у Сибир. Цивилизовани свет је протестовао, и тај Сибир је као неко оличење људских патњи
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кол’ко дана у години осване, Толико је тешких мука за мене Што не могу с тобом бити, Чарне твоје и љубити Очице. Нека дува хладни ветар северни, Ја ћу опет свагда бити
Сладак је одмор после тешких мука, Кад злоковарства изгњечи нас рука, Ил’ судбе игра, пуна горка једа, Дух изуједа.
Ал’ беседи Сабља-момче: „Залуд мука, Цвет-девојче, Залуд нега и понуде, Ја ти нећу преболети. Ето иде страсни петак И велика суботица; У петак ћу
Суботић ИЗ „БЕЧКИХ ЕЛЕГИЈА” ИВ ГРИНЦИНГ Даше ми само два проводат девојчета млада: Ил’ је ту срећа већа, или је мука тежа! Влас се таласа једној к’о златне повесмо свиле, У друге гори око, сунца електарска зрак!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— ЈЕЛИСАВЕТА: Па?... Капетане! КАП. ЂУРАШКО: Па: „Латини су лукави, Јуначка мука тишти лисицу...“ Противници ти тако говоре.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Изволи, господине, да га повргнем на земљу? Тежак је кô млински камен, сапрела га моја крвава мука и сиротиња! Изволи господине? Судац: Изволим, изволим, Давиде. Спусти га.
Судац: Како, како? Давид: Све полако... Судац: Човјече, не разумијем те! Давид: Мука је мене и разумјети, јер сам врло ћошкаст чојек.
Ја нијесам крив што ме драги Бог так'ог створио да у једном сату двадесет говора започнем, а ниједног не довршим. Мука, жива мука је мене, главати господине, разумјети! Судац: Ја те не разумијем, али ће те разумјети један други господин.
Мука, жива мука је мене, главати господине, разумјети! Судац: Ја те не разумијем, али ће те разумјети један други господин.
Ћипико, Иво - Пауци
Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри. Болесник јечи, а кад му мука дотужи, с натегом надигне се на руке, и испијеним очима, као да нешто изгубљено тражи, лута му поглед по кући, па,
Ето, све ча ваља бижи у Америку... Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Остајао је упоран и после страшних мука на које су га стављали. Неки чак са дивљењем говоре о његовој постојаности. Ако је то збиља тачно да се тако храбро
Пропламсаји ноћашњих мука што их измисли душа, наиђу каткад као сев или одблесак муње, но зачас буду протерани кад очи наиђу на призор ове
Кажем: муку, јер мука је и била. Знам да је ти, имењаче, нећеш признати јер одиста на небу би било претесно за два мученика Димитрија, па
Ако ти се нос одвикао од људског воња па ће ти се у трбуху узбуркати мука од оштрих мириса Доротејевог биља и ракије, Матијиног свежег малтера и боја и од мога зноја, немој ни силазити, шта
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
То је, можда, израз дубокога бола? То су, можда, речи које клетвом звоне? О, колико снова, надања и мука Заривено лежи у камењу твоме, Што их сруши смрти оружана рука У данима славе, у помаму своме! И ти јоште живиш!...
И криве њезине гране, Наказно пружене горе, кô израз паклених мука, Од суве, самртне жеге усамљен источник бране. Некад је на ово место по стази, зараслој давно, С крчагом на рамену
И криве њезине гране Наказно пружене стрше с изразом паклених мука, Кô да ме последњом снагом од мисли очајних бране. 1892.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Када је то, после великих мука и напора успело, дадоше их начисто преписати. Доведоше вештог једног краснописца и предаше нас њему.
Тек после великих мука и лутања, доспе у Праг где доби, као царев астроном, астролог и алхимичар, достојан положај. Цар му поклони дворац
Ту су међусобни односи већ знатно компликованији. Заиста, математска анализа има сто мука да их пречисти. Тај деликатни посао је предмет проблема трију тела, великог и славног проблема којим сам се и ја некад
Станковић, Борисав - ТАШАНА
НАЗА (понизно Решиду): Бех на аву, припаде ми нешто тешко, нека мука на срце, па искочих на двор да се охладим. РЕШИД БЕГ Ти на аву? Ти твоју фараонску циганску крв да охладиш?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али дописивали се скоро више никако нису. Једне зиме окашљаше јако обојица. Тоје била велика мука, и уједно последња прилика да се с ретком оданошћу пазе. Код Срећка је дошло запаљење плућа и није издржао.
Да није било других мука, живела би ваљда сто година. Станојла Перчинова видела је Тошу Лазарића, старог момка, свега једаред пре него што ће
Буде и смешно. Гробар — пет кућа је назид'о за пет синова, али му жао и мука што ја стојим и не може да шчисти ону килу пшенице у своју торбу.
и та луда реч се пре фрау Розе никад није чула у нашој варошици. Чудовиште од жене, и она баш измислила „обожавање”. Мука човека да узме! — Све је то лепо, али ја вас питам: куда то води? Залудила је Роза потпуно оно красно дете.
Влаовићи, то је наш клавир и наша музика, зар још не знате, не знали, дабогда, никада ништа више, па да се мука сврши што пре!... Хоћемо ли се ми још дићи, мама, то те ја питам, и то ми кажи! Јосиф је био прави господин и уметник.
Све млади људи, радни људи, способни људи... Од душевних и телесних мука, Мија се за неколико дана стопио у дете од седам, осам година.
А полициски писар, први комшија Ракин, такође не може да се сети Тацита. „Хо, жива мука! а да се питаш: зашто?” Градић остаде без нарочитог угледа можда и отуда што лежи преко пута Балкана, тачније, према
— Знали су, знали! Сладак је живот од дуката, и знаш то и ти! Мука свакојака да дукат тражиш, мамиш, молиш, зовеш, насилујеш, а кад га већ имаш, онда још ваздан бриге да постане м ој, м
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
То склањање нам је задавало нарочите главобоље. Сећам се, нпр., мојих мука да научим пети падеж од именице пас. Сви остали падежи ишли су којекако, али пети падеж једнине (покојни звателни)
Разуме се да ми нисмо учили само помоћне глаголе. Било је и других мука и невоља. Професор би нам, на пример, задавао сваке недеље по двадесет речи, које смо морали научити напамет, и да смо
Пуних седам година ја сам се, мада ме је то грдних мука стало, уздржавао да пишем песме, па ипак сам једног дана подлегао ономе нагону по коме се човек радо враћа своме
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
98 ЖИВЕ ЛЕШИНЕ ОСТАЈУ 101 СМЕЈАЛИ СМО СЕ ГЛАДНИ... 106 НА ИВИЦИ ЖИВОТА 115 КРАЈ МУКА... 120 САН ИЛИ ЈАВА 126 ОСТРВО СМРТИ 133 У ФРОНТ!
Спаса им нема. Па зашто им још за живота не бих смео одати посмртну почаст... А мртви су ослобођени мука. Остају живе лешине за нама и никад стићи неће. Сутрадан западосмо опет у глибовиту долину.
И ћуте!... Умиру, свесно, као да им је угодно што се ослобађају мука. Изгледа као да подједнако жалимо једни друге. Не знамо ни имена места, ни планина, ни целога овога краја.
— Тако је, побратиме. Италијански берсаљер. Загонетка иде од уста до уста, па се, и поред свих мука, смеју официри и војници на рачун својих спроводника... КРАЈ МУКА... Дан је сунчан и топал.
КРАЈ МУКА... Дан је сунчан и топал. Пењемо се полако уз једну косу, по којој маслине расту. Чуде се војници гледајући дрво па
Валонско пристаниште... Крај наших мука... Васкрсење. Нови живот. А пред морем огромна пешчана равница, по којој јуре аутомобили. Војници оживеше.
А тамо има хлеба, постеље. Зачусмо хујање аеропланских мотора. Ама зар и овде, на последњем прагу, после толиких мука и патњи? На сваком другом месту гледали бисмо равнодушно. Али се чинило ужасно погинути сада. Луди страх обузе људе.
После две године рата, тешког прелаза преко Албаније и мора, огромних мука и патњи, стајали су војници као изгнаници пред вратима своје земље... Тамо иза оних планина налазило се њихово огњиште.
Лица су била потамнела од преживљених мука. Изнад завојишта сретосмо војнике, који су носили мртво тело једног официра. По еполетама видимо да је капетан.
Он нас и не погледа. Ваљда му је доста и његових мука. Лука при прелазу потока скиде шлем са главе и замочи га у воду, па га онако мокрог стави на главу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тако је скоро извесно да онај осмех на лицима породиља, после довршених мука, долази и од чудног задовољства - и ако изгледа невероватно - њиног тела.
је птице малаксале на гнезду, Која ни сама не може више погледати ту звезду, Толико на сваку светлост препадаше јој мука.
О светлост, светлост, која са детињства потече; присуствовах црвеним таласима до неба. Из моје крви врелина и мука на њу су сванули. Али лажи, али преваре. Али одгађања. Признајем ипак: Побеђен сам!
но што је деци месо опорих јабука, Борову љуску проби водено зеленило И од плавих масница винских и од избљуваности мука Опра ме, растурајући далеко котву и крмило.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Други су сада пред њим узмицали. Престаде изругивање и гурање, али читање и писање и даље су за дечака били права мука. Речи учитеља зујале су као мушице око његових ушију: чуо их је, али није могао да разуме.
— просу Варалица три дуката пред себе, нека не брине трговац... Живот је овај пун мука! Зар он, до јуче срећан, ноћас не проклиње своју судбину?
само што не заплака, кад крај самог свог уха чу да поток сам са собом разговара како свака река има обалу, а свака мука лек! — Захвати воде и умиј се! — рече талас и доплива до младићевих ногу.
Како не схватају небеске лепотице да бити заљубљен у цело Звездано јато није ништа мања мука но бити у рату с читавим светом?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Он, ако оде тамо, или све на мртво име испребија, или и сам с њима заседне, па онда још већи лом, још већа мука. А пандура ако пошаљем, они га избију; а већ полицају ни да погледају. ТОМА Власт!... АРСА А ја шта да радим?
И доведоше је! Сад, шта ћу? ТОМА (плане): Па убиј! Зар за њих, Цигане, јоште мука? Па ја, у турско време, по десет од њих да на један куршум нанижем, па још тада око да ми не мрдне, а камо ли сада...
И руке на горе да дигнеш, косу на све стране, те као она, Реџеповица да си. Али да ме не гледаш, јер много мука ће ми падне. Она, Реџеповица, ће ми се упије у памет и ће се разболим. Боловаћу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Овдје у болу срца истрзана Ја носим клетве свих патња и мука, И крв што капа са душманских рука, То је крв моја из мојијех рана.
И вече све ближе Стиже И расте. По граду гомила блуди, Врева и хука: Упоред иде срећа и мука, Суза и смијех; Чедност и гријех Једно уз друго стоје, И све се комеша чудно И врви.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на бесним коњима, као слободне и пуне луде, и ишла за тим светлим узорима — из окршаја у окршај, кроз огањ свакојаких мука, преко својих и непријатељских лешева, падајући и опет се дижући — ка једном једином и неизрециво драгом и огромном
човеку изгледали наивни и отужни, овде — над главом поносите каде која је уверена у победу мучитеља и жељна туђих мука као гласници победе сиротиње раје, и у оваквој јачини поетског изражавања, не само да не умањују него увећавају
ће бити шићар за хајдуке; ако л' бере љуте мартолозе, који носе струке на рамену, о појасу маче оковане, ту ће бити мука за хајдуке.
Зло ти вино напокње било!“ Ја кад бане књигу проучио, мука му је и жао је било: у образ је сјетно, невесело, мрке брке ниско објесио, мрки брци пали на рамена; у образ се љуто
А кад бану мука досадила, тада бане ријеч проговара: „Љубо моја, — тебе бог убио! — које јаде гледаш на планини? Но ти подби један
Мој ујаче, да од бога нађеш! Ако мене штогођ биде тамо, каква мука у весељу твоме, јал’ погинем, јал’ допаднем рана, чекај, ујо, онда јаде грдне; ел ја водим ђеце под барјаке породице
мора четр’ест конака, а водимо мила сина мога, сина мога хитра ђувеглију, ал’ су њега красте нагрдиле, и сина ми мука оборила, грднијега у сватове нема; а ја, браћо, јесам говорио на просидби, кад снаху испросих: што доведем кићенијех
ће бити шићар за хајдуке; ако л' бере љуте мартолозе, који носе струке на рамену, о појасу маче оковане, ту ће бити мука за хајдуке“.
“ Проговори Сењанин Тадија: „Видите ли, моја браћо драга, какова је мука на хајвану? Још је већа мука у Турака кад нашега увате јунака.
“ Проговори Сењанин Тадија: „Видите ли, моја браћо драга, какова је мука на хајвану? Још је већа мука у Турака кад нашега увате јунака.
говори до себе ђеверу: „О ђевере, Мандушићу Вуче, зазор мене у те погледати, а камоли с тобом говорити; ал’ нагони мука на невољу: кажи куму, кажи старом свату, нек уставе суре бедевије, нек угасе свирке и поп’јевке, уз јелике прислоне
Говори јој Мустај-беже Лички: „Сестро моја, Хајкуна ђевојко, није л’ бог дô мука одминула?“ „Јесте, брате, милом богу вала!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
НЕ НОСЕ НИ ЧАРАПЕ Стварно је најбоље дићи нос Па ићи бос ИЗА ПРВОГ УГЛА Иза првог угла Неки ђаво чучи Нека мука чека Да човека мучи Иза прве горе Па у другој гори Чека нека мора Да човека мори На животном путу Па иза
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
грижа, брига, зима, врућина, печа, умор, сиротиња, глад, жеђа, голотиња, босотиња, кавге, бојеви, укор, срамеж, мука. Понајпосле — незнана смрт, мирна, зла ли. Мртвим пак у гробу смрдљиво раструњење. То је свима последња издата част.
се разуме о том послу цар, заповеди онамо да имаду тога Анатолија довести свезана пред њега у Цариград, и тамо га на мука уморише.
И с већега много згрешивања бољма се клонећи ушчувају. Да се поизмичу од оних тамо вечних мука. Каде смотре Исус одпослане му под Ђет, растркљану се по себи с бегом чету, разадре на себи своје хаљине и паде од
Ал’ допосле кад се већ раширише, не здржаше те им право пароле, него их многе на мука поморише, кињише, затвораше, бише, глобише, добро им изотимаше И до конца оголузнише хришћане који се не ктише турчити
Кому је овде зло, тамо још нагоре иде. Богат овде и тамо, а сиромах овде и тамо, мука овде а мука и тамо.« Из добра у добро, иза зла у горе зло допасти та то би била човеку два поштења, кому пак две муке,
Кому је овде зло, тамо још нагоре иде. Богат овде и тамо, а сиромах овде и тамо, мука овде а мука и тамо.« Из добра у добро, иза зла у горе зло допасти та то би била човеку два поштења, кому пак две муке, штоно ни по
Која им је тешка мука, ко ли што од њих пита и истеже да им је несносни јарам о светскоме старању? Једна глава, једно грло, суретина одело.
Ама прво браћо сами себи зазиремо истежући се и тефтишећи. Расматрамо се подобре што је наша права мука, што ли није. Одашта мислимо што Богу на дар давати и за душу делити?
Не по роду свакад јунаци на гласу врсни и бољари поштени излазе! Хвалилац злу, горе мука подпада паче злочинца. Сит гладну не верује, ни пијан трезна почитује.
Сваки крив бежанац боји се. Смртна је сеча свакоме наблизу. Похабљен се и испира, а не прав и чист. Веће већа и мука тамо чека. Своју недоскутицу и заборавио, бринући се за вилајет! На живот, срећу и добро здравље!
свету ка несвесни и незнано се скитају и по суху и по води, те им је ум за мором и на крају света, а смрт за вратом и мука вечна пред ногами. Куд их памет и њихова воља ка ветар и талас заниха, туд и пристану.
мучи, ако би пуно око њега стајало жуберећи људства, он за њих у сну не зна — таква ти је самоћа освем људи та вечна мука.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!
Тој ти је, Јевдо, што каза’, отоичке, наш к’смет!... — Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој! Неје, две ми очи! Ако што неће да ме питује; ако, бата-Таско! Та што да ми је па за тој?
фукара! Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!“ Ех, много данас мука па за дућан!... А питујеш ли: што си има у дућан?...
Е, што да ти не давају девојче?! Кој су они, што су па они побољи од теб’?!... Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да гу украднем и даднем, ем сас какав
Има нешто! Има неку муку! Али шта је то нешто, и каква је то мука, — то нико у тој гомили не знаде да каже... ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА Ту је описано како је тетка Таска донела у 3амфирову
Врана врани очи не вади... Тешко сиротињи! Лако је њему, него мука је нама — мени и теби, и ономе тамо брату, — и показа на зајмодавца Љубисава — мука је поштеним људима!...
Лако је њему, него мука је нама — мени и теби, и ономе тамо брату, — и показа на зајмодавца Љубисава — мука је поштеним људима!...
уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, — али је Србија за фукару слободија, па мука! Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.
и ти пантиш онеја речи!... Чорбаџијско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?... Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори! ... Слушај што ти зборим...