Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ну опасуј мукадем-појаса, и припацуј свијетло оруже, ето к нама Страхинића бана, сад ће твоју главу укинути, сад ће мене очи извадити“.
“ Ја кад зачу Туре Влах-Алија, како ли се Туре придрнуло, те поскочи на лагане ноге, опасује мукадем-појаса, а пињале остре за појаса, и ту бритку сабљу припасује, а све врана коња погледује. У то доба бане пристасао.
Кунари, високој планини; а на ноге црвене чакшире, до колена у срму облите, од колена златом извезене; па опаса мукадем-појаса, а за појас девет самокреса — сви у суво заливени злато, а покрај њих ножа пламенита, а на бедро сабљу
како у сокола; из ковчи су синџири од злата, на синџирим’ ситне титреике, што ђевојке носе о гр’оцу; опасао мукадем-појаса, за појасом девет даницкиња све у чисто заљевене злато; о бедри му сабља окована, на сабљи су три балчака
има двије литре злата, забурмано, па се одбурмава, те њим Влашче пије вино ладно; па обуче токе позлаћене, опаса се мукадем-појасом, а за појас двије пушке мале: у златан су калуп саљеване, а међу њих јатагана златна; а на главу калпак и
увод, ИИИ, 2 мрчати — помркнути, потамнети мујезин — онај који са мунаре позива муслимане на молитву мук — ћутање мукадем — господски, старешински муком — ћутке муком се замукла — умукнула мула — господин, велики судија Муса Кесеџија —