Употреба речи мукла у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Сви су зидови покривени огледалима која су мукла од јесењег дана. У свима се њима огледа стас једног плавог властелина из портрета у крупном оквиру, у једном углу.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

А Петак жално: Падај, пчело краја, „На крило изгубљеног раја“. Клопара точак климавог устројства. За мукла горја замичу колица земаљског тока.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

). Ова свикла соба већ ми на гроб личи. Пода мном је даска: глатка, мукла, крта. Свака ствар је сама у својој тишини. Сама ми је рука — лева, сама десна. Саме су ми очи упаљене од несна.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Ушао би у какву мрачну вежу, обазрео се око себе, па турио руку под кошуљу и опипао: чинило му се да мукла набухлина из дана у дан расте.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

И до неба кад, и пакла, тежи тим срцу мук. О мируј, претешко моје, ками камена мене, мукла стено. ИИ Отврднуло је, уздрхти чудно, превршиће.

Ћипико, Иво - Пауци

Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака. Узбуђене његове мисли лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Биће то нешто друго. Послије проласка сљедећег авиона, опет негдје према Дрвару заори мукла грмљавина. — Авиони негдје бомбардују! — весело рече Николегина, који наиђе изненада путељком кроз кукурузе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности