Јакшић, Ђура - ПРОЗА
добара, уверисмо се да имамо на расположењу толико пара колико овакој сорти људи треба да једно вече заборави беду и муку свакидашњега живота. Мој предлог беше, наравно, за швајцарски сир.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
да престане од зла и неправде, и да не привлачи на душу своју са неколико минута живота вечно срамотно име и савише муку.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сирома старац дуго је имао љуту муку са мном, док ме је научио полагано и разговетно читати. Зато вам препоручујем где вам буде дужност о детињој се науки
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Тако ето теку та два Цинцарина. Ћир Трпко вели да је све стекао »сос муку, сос зној и сос рачун«. Сваки »ћир«, макар се он звао Трпко, Трајко, Ставре, Дине, или како му драго, тече и уме да
— Море, муку ти мучимо! — рећи ће Ђилас. — Е?... А што? — упита Страхиња одбивши један дим. — Та остали смо без воденичара —
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Можда га муче свакојаким мукама ти бездушници! Ја морам журити!... — Па немој ти тако. — Не пристајте ми на муку. У мени крв кључа од беснила... Ја на очи не видим од муке... Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!...
— Шта се ради? — Брука! Први наши меци памет им пореметише. Хтело је прснути куд које. Паше су муку имале док су их примирили. Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па опет: пљус! — Гори си од те марве! — рече учитељ. Павао се испријечи: — Немој-де ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла! Знам ја тебе добро који си ти! Учитељ зачкиљи очима: — А који сам ја?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ни у друштву не пази шта говори, изражава се просто, те она мора да црвени пред светом. Ужасно. А сад ето има неку муку и ту муку крије од своје жене. Па, јел' то муж и друг и пријатељ, најбољи друг и највећи пријатељ? Жалосно заиста.
Ужасно. А сад ето има неку муку и ту муку крије од своје жене. Па, јел' то муж и друг и пријатељ, најбољи друг и највећи пријатељ? Жалосно заиста.
— Ја или она, па коју више воли. Обадве не можемо, а није она него сам ја вид'ла муку око њега од ово лицно. Рано, госпођо, остао без оца, сами видите: како данашња деца то не признају, а она гуја уме
Африка
Одједном осећам такву муку од врућине, сунца, светлости, мириса на суву рибу, уља од палме, чекања и љутње, да имам утисак да ћу се одмах
види код сваког белца да ни тренутак не буде изложен сунцу; затим сећање на малу сунчаницу коју сам имао на броду и на муку од које се умало нисам онесвестио у Боакеу, биле су ми довољне да се истински уплашим од онога што ме сад може снаћи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павиљон су, сапери, били украсили сунцокретима и гомила се беше стиснула све до те леје цвећа. Они у првим редовима муку су мучили да се одупру леђима, онима што су гурали позади.
Али, кад дође вече, навали опет да му да, да сиса! Његове ујне муку су мучиле да га заговоре. А деда му даваше по коју ситну парицу да га залаже. Мајка му се бранила, да не сме, од Гоше.
Грех је велики, кад муж жени, која му је родила шесторо, наноси такву муку. Није чудо што је Кумрија напустила кућу и вратила се оцу.
На још већу муку шпијуна општине, у Токају, који су те росијске официре пратили, и, са обале, гледали како се Исакович праћака.
Теодосије - ЖИТИЈА
гнев, Бог трпи такве покајање њихово очекујући, а ако они и опет остану непокајани и не обрате се к њему, још грчу муку себи спремају, као и овај о коме сад слушате, како Бог својим судом страшну смрт изврши на њему.
Црњански, Милош - Сеобе 1
По смрти очевој, кад се на дуже састадоше, водио га је за собом као праву муку Божју. Вук је био постао и пијаница и блудник и кавгаџија страшна, а беше отежао као неко буре.
Куће и кућишта заборавише, на жену и децу више нису мислили, а своју муку и зној осећаху све јаче. Би им мрско да живе и мрско да се сећају својих на дому.
Неспретни, мада беху већином стасити, они нису били трупа којом се показивао на парадама. Муку је мучио са њима и на прегледима, па ипак их је сваки пут понова искао.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
и обилазио уснулу Каленића пијацу, завидећи смртно свима што су, умотани у топлу ћебад, спавали, не знајући за његову муку. Београд се, дакле, мора увек освајати из почетка.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Њихове жене, сестре и кћери, што под бременима понизно иђаху за њиховим стопама, приказиваху муку живовања, каквој тешко да има једнаке на свијету!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Оца ми је, јаој, прогутала мачка, Једноставно је несрећна животињица која би, да може, управо тако оплакивала своју муку.
Тек темељна промена, која би се састојала у кидању свих односа, веза и обичаја, могла би да разреши њену муку. Лиричар завичајне беде и невоље, Ћопић је везан за сељаке онакве какви су, какве их је у детињству видео;
од Природе: и морална начела, и упутства за свакодневни живот; Природа га кажњава и награђује, а он јој све предаје, и муку и радост, и живот сам, све до последњег дана, до сахране на Михаилића брду.
Превелика осећајност нарушила би игру, унела у њу муку и беспомоћност, заносе и падове, психологију. Осећања се у дечјим песмама јављају у неутрализованом стању, онолико
Милићевић, Вук - Беспуће
на којој су одрасли њихови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци, сахрањујући у њу све своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из које су се родили генерали који су заборављали и своје куће и свој језик и своју народност,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Радисав обично звао кад би га био — онда можемо слободно рећи да му је овај један у овој гомили више бриге и већу муку задавао него свих осам девојчица из оне друге гомиле. Син му је био ђак.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Наш Стојан грдну претурио муку, И злато узе злотвору из руку, Још њему душу из недара трже, А грешно тело на земљицу врже, Срдашце њему могло б'
Та што ће ружа без сунашца свога?“ То млада рече, лати га за руку, У оку сјајном ону љуту муку, А руку њојзи стиште Стојан мио, Па вако оде говорити тио: „Да, ја се спремам, ја ћу некуд поћи, И то скоро, јоште
То теби милост, то ти Стојан пречи...“ — И она мучи и угуши муку Те пусти њему ону белу руку, Са врата скиде неке амајлије, Те проговори ове речи тије: „А оно узми бар то од
4. Једна бака виде муку, Мудра беше, мудро поче, Истрже му штап из руку, Још повика: „Не дам, чоче, Не дам тужна лонац' груват, Та у што
“ викну мати, А ћи мора послушати. 66. Своме драгу стисну руку, Па около глену бела, Могаше јој видет муку На очима, шта ј' је тела; Шта је, да је, већ се не да, Јера мајку веће згледа. 67.
96. Још он брже нагна руку Ка срдашцу разгрејану, Да придржи слатку муку, Ма већ оде — он уздану: „Ох, зашто се тако брго Из прелепа санка трго!“ 97.
Да олакша слатку муку Утрже јој лепа пупка, Она тужна уздисаше, Ма с' одбранит не могаше. ИИИ Кâ сунашце он јој сину, Засени јој очи
јако, Доста амо још ће бити друста, Побратиме, све сокола пуста, Дивну помоћ покрени за нама, Да злотвору удвојимо муку, Да удримо тим орлушинама, Да збијемо зубе мрком вуку, Да скрамо роге пасје вере, Што нам оће срце да пождере.
“ Вељко беше онај витез пусти, Да уграби јање из чељусти, Та ономе, брате, турску вуку. — Ал' сад амо, да му видиш муку.
Ол' Турчину оли, Силан, Вељку, А ја идем онамо Недељку. Ох Недељко чини Турком муку, Већ погуби ... Зуку; Ал' ето ти на њег' Абдул-бега, У Турчина нема га бољега; Три Србина већ на земљу свали, Па
Њему Халил сруби десну руку, А Урошу другу даде муку, У колену ногу му сломио Пушком малом, та Бог је убио! С обе стране има доста јада, Онде бојак, онде јунак пада,
Овај паде, а ето Милете, Пробио се кроз Турке до Цвете, Бије јунак, чини Турком муку, Проби, разби, па Цвету за руку И диже (је) на својега зека, Па одбија Турке од себека.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
! Није зелен? Пази ти ње! Ја се с вуцима родио и одрастао, читавог вијека с њима муку мучим, а она ти ту... о туру би тебе требало овим штапом, па да се једном научиш памети.
сиједи старчић — чаробњак који живује у врбику понад воде, увијек будан — спреман је у свако доба да саслуша свачију муку. Можеш му се повјерити отворено и без зазора, као најрођенијем.
На ту дједову муку и бруку, испричану повјерљиво и са снебивањем, Вучина зарза гласно и задовољно као изуларена парипина.
— Гле, он још мене и кори — гунђа дјед и прелази на своју муку. Прича брат-Сави о своме Ниџи и његовој пјесми. — Маријана, Маријана? — преслишава се Сава.
Згранут и пресрећан, гледао сам и слушао двије разракољене старчине како муче моју рођену дјечју муку и бране се и довијају мојим лукавствима и лоповлуцима.
— Добро јутро, пиле бакино. Баш добро што сам погодила собу с цурицом, лакше ћу јој исконтати своју муку. — Шта је, бако, каква је тебе невоља доћерала?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
и тиме да и саме њих не понизе. И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.
Ита, и сâм видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
род человечески и које чине да човек на човека мрзи, један другога хули, гони, удручава, озлобљава, проклиње, у вечну муку шиље и врагу предаје; а што је најгоре, под именом вере и закона, преваћајући и толмачећи закон свој по злоби и по
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Ништа зато, казуј ми само своју муку, и алах ми је свједок да ћу ти помоћи. На то му путник све исприча, како га је ханџија преварио и како му је кадија
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
награду јави, не знајући за тајну коју сам вам саопштио, како га запитају колико је учио, одма почне описивати труд и муку која је с науком скопчана. ДОКТОР: Ако је то, ја могу показати сведочанствима да нисам учио ништа.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Морам да вам признам, и данас осећам нешто као благу муку када ми нетко спомене те декоративне кафане на гласу! Њихови власници мисле да је довољно поређати неке блесаве
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам... И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
луду твоју, Који су те татом звали; Али има узданицу У ту твоју мудру главу, Да је не ћеш бандунати, Ни осталу муку твоју, Којуно си ти мучио Од ђетета маленога; Ни сиротну ђецу твоју Без наставе и науке, Без целива и грљења И
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ТОМАНИЈА: Па ваљда Секулу познајеш, мајка си му! ГИНА: Како могу да кажем да га познајем, када муку којом га муче не познајем? ДАРА: Досад га нико никаквом муком не мучи! Треба њима Секула жив и здрав!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
завлачећи прсте у густу разбарушену косу, као да би хтео почупати те власи, као да би са тим ишчупао из корена и сву муку што му је пала на душу па га дави, сажиже...
Прота је удовац, а поп Сима се раздвојио са својом женом онако међу собом, на леп начин, а већ Цуца мучи муку две године. Поп Петар има добру жену, али за њега причају свашта...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«.
ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана. Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким.
Шта се нас тичу они тамо?! Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу! Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! — Тако је! — прихватише сви сем Сретена. — ’Ајд’мо!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Јутрос, када нам допаде руку, Ваља наплатити сву ону муку! Велики догађај управо почиње, Позивам Поморавље и Подриње, Бајину Башту, Зворник и Тузлу Да у јавној продаји
(И с њима три таште, и три таста) И у замишљању страсном, врућем Да ублажи понижење, умањи муку, Замишља како танким прућем Шиба Магду, Јошу и Вуку, Док му ја, пишући спев, шапућем: „Пази, Авдо: жене се више не
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Не могаше човјек нигда знати ал' је згодни али је ваљасти, ал' је мудри али је љубавни! Шест путах сам с њим на муку био ђе прах гори пред очи јуначке и ђе главе мртве полијећу — јошт таквијех очих гвозденијех ја не виђех у једнога
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе. И она је са собом била одавно измирена.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Све је у муку и у миру гробном. Брзо ли наде ископне и старе! Ту, где је скоро била борба љута, Лешеви кóња и топовске каре,
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Мт. 11, 29) Јер, шта је друга истина, јављена кротким и смерним срцем, ако не — храбро подносити сваку муку и себи вазда наругати се. Истинито исповедање је узрок толиких добара.
Какав ли ћемо његов глас слушати, праведницима ли које прима у царство небеско, или грешницима које шале у вечну муку?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ТАНАСКО: Бога Па ти ми мога! први пут сад имаш своју рођену муку! Призови се! Први пут сада имаш нешто од чега можеш нешто љуцки да учиниш! Разумеш? Не разумеш?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
више тражи | свет и светске ствари него мирски људи, и што је јошт најгоре, неправедно иште и тражи туђ труд, зној и муку без сваке срамоте. желећи и иштући.
Сав свет да ти рече да ће бог у вечну муку и у вражије руке предати оне који једу у среду и у петак рибу и месо, немој му веровати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Чуше како крцну кокот на пушци. Брна стаде помагање. — Јере!... Јуре!... Баре!... Шимета! Јесте ли ми браћа! За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте да се крв пролива... Ајме! ајме! у-ју! јо!... Стипане, Стипане, немој дите!...
; „же“ значи: јест итд. Сунце бјеше одскочило три копља кад стигоше ка ријеци. Стипан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?“ — вели фра-Брне.
врну натраг, мислећи о лијепим црквеним службама уз пост, замишљајући сама себе кад буде велике недјеље пјевао „Муку господинову“ као и лани, а пролетњи мирис буде допирао с поља.
цурас толле гравес — понављаше Срдар међу наступима силног смијеха. Фра-Тетка стрча низа стубе. — Доста, за муку Исукрстову, фра-Јакове! Шта чиниш? Оћеш ли да убијеш човика?... А ти (обрнув се Бакоњи), зар мораш све приповидати?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Она је домаћин, а не Аћим, који на странку и политику растура његову муку. Па ја сам се поносио њоме. У околини нема чувеније домаћице ни газдарице од ње.
Мени припада трећина. — А колико је зарађено у овој кући откако си ти отишао из ње? Хоћеш и моју муку? И то је братски! — Ја, Ђорђе, тражим само оно што ми по закону припада. — Закон?... Ја сам закон! Све је моје.
Ти си... од вечерас, ти си... мртав за мене. Један за другог ми више не постојимо! По муку, једно псето лаје из села. Аћим се стресе. Ја више не постојим. Ја сам ишчупан, хтеде да викне.
— Све ћу Вукашину да дам, све! Теби у инат. Нека господа проћердају моју муку. Вукашин ће појести моје имање. Појешће ме. И гроб. И он... Због тебе!
Нисам заслужио да ме истераш из куће, да не платиш муку... И још столицом завитла на мене. Што ме само не удари! До под мишке набио бих те у земљу.
Није јој замерао што пуним сном спава; он је рођењем осуђен на муку, а она живи на његовом хлебу само као сведок. Прсти су благо облетали око чврстог зрна на левој дојци, колено је било
Жели једну своју животињку која ће његову муку растурити. Такву животињку. А њих Толико има на земљи да ће ускоро и њу почети да једу. Само је њему не да Бог.
Себе си женио, а матер је још била жива... Радио сам више од сваког мученика на земљи. Моју муку трошио си на Вукашина и политику. Трпео сам и ћутао. А ти си галамио по зборовима и читао новине. Има право Вукашин.
— Још нису отишли — рече Никола. — Ко је то пуцао онолико? — поново осети муку и сети се Паланке. — Државна сила. — Је ли војска? — у Прерову, као чавке, црнеће се жене.
Баш их брига за њега. Они ће да уживају његово богатство и муку. Хтео је зид, корак широк, зубима да изгризе и само једну ноћ да остане у Прерову.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
То је још више ужасну. »Малишан је тако безазлен, тако леп! Боле да ја и ту Муку сносим!« девојчица уздахну и заклони брата иза својих леђа, а чичак удари у њу. Је ли могуће?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Тако и ове вечери: Вишњић је стигао до на крај песме и, по муку у којем је постојао само његов глас, знао да је освојио и те моћне, наједном омекле и осветљене Турке.
Седамнаестог дана више није ни певао: пуштао је да му и лице, и руке, и гусле натапа, у страшном муку, тај дажд што је надолазио и од неба и од земље.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Казао ми је и којој странци припада и зашто је огорчен противу њенога вођства, које муку мучи са његовим и присталицама, који чврсто стоје уз њега, опозиционим ставом.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
да лупа ногама као дијете, и да се у томе још иживљава и ужива, ако то за њега мјесто занатског ужитка представља муку као за фригидну жену загрљај — с њим је готово.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Но сад је лако. Овај ће проказати остале. — Хм, богме ћете имати муку са њим. Не знаш га какав је паксијан... Мучно да ће он што одати.
Тако сам ти једва муку истерао. — Виде ли је чија је? Где се нађоше? — Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.
Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште. Жандарми одмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој
Ћипико, Иво - Приповетке
Силни излијев радости махом баци у заборав сву муку и невољу. —Фала, брате! — пуном душом говоре младоме суцу, а њега та ријеч потресе до у душу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
реактивира дуго слагано колективно искуство и памћење, као и да се то искуство и памћење преломе кроз духовну муку и стрепњу нашег савременика.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА (узме писмо): Риста! ЖИВКА: Кој' Риста?... ВАСА: Па тај, де, Никарагуа. ЖИВКА: Само ми он још треба на ову муку. Шта хоће, бога ти? ВАСА (чита): „Поштована госпођо Министарка.
Где је облака, ту ће бити и грома. Зато ја, благо мени, да се склоним. Не волим да вам стајем на муку; знате како је, свакоме је лакше кад сам подноси оно што га снађе.
'Ајде, идите кући, идите, нећете ваљда до краја да ми стајете на муку. Идите и немојте, ђаво да вас однесе, да ме оговарате, јер, ко зна, данас-сутра могу ја опет бити министарка.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Најзад се кроз ову не само психичку и не само телесну, него кроз целовиту психосоматску муку пробија нова временска раван из дубине јунакињиног памћења: „А сећа се свега. Било је на три дана пред Ускрс.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кад трговци сиђоше на пут н окренуше поново низ Вардар, иначе ћутљиви Демиш окрену се Спаси шаљиво: — Ама на овуј муку није баш рђаво кад се неко наш потурчи, а што велиш? — Скрши врат, протестанту ни један!
Премда је работнике увек добро плаћао и тачно подмиривао, боље обезбеђивао и издашније хранио, опет је муку мучио при сређивању пола, нарочито при брању винограда. У Ораховцу је било могућно свако насиље осим присилне работе.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Дању ради, ноћу ради Да одбије муку глади Што кâ црна авет слеће На шесторо сирочади. А кад зима стегну јача, Ветар, цича, непогода, Она мишља: шума
Теби цвеће није цвало Кâ што није ни твом другу. Да ли прашташ овом свету Вашу муку, вашу тугу? Над слабачким твојим телом Анђô смрти давно с’ врзô; Ћури те је срце вукло, — Ал’ што оде тако брзо?
Петровић, Растко - АФРИКА
Одједном осећам такву муку од врућине, сунца, светлости, мириса на суву рибу, уља од палме, чекања и љутње, да имам утисак да ћу се одмах
види код сваког белца да ни тренутак не буде изложен сунцу; затим сећање на малу сунчаницу коју сам имао на броду и на муку од које се умало нисам онесвестио у Боакеу, биле су ми довољне да се истински уплашим од онога што ме сад може снаћи.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Али, човече, ти ни пушке немаш. Видиш да та твоја крнтија није сад низашто. — Ја, издаде невјерница у најтврђу муку. Али, господине, ја као еспапим ово је бој — ватра је.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Добра воља, Добра браћа — Ти донесеш вина; Само, само, неправо ти Кад пробудим сина. Бре муку му, Нек устане Моје чедо јарко, Сад му бабо Мисли да је Краљевићу Марко, Па би сину Да улије Све своје
Кад полете сузе оку, Она стисне, па им крати; На вечну те муку меће, — Да јој платиш тренут среће. XXВИИ Та, дабогме свака рана Има своје биље, — А мене је очарало Моје —
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— добаци командир из мрака. Таса хитро штуче у помрчину. Насмејао сам се. Командир ми приђе. — Од почетка муку мучим са њим. Али је остао исти... Вечито је у покрету. Његов је дух немиран и стално нешто измишља.
И онај војник граничар мршти се. — Пре неког времена дошло је једно друштво. Муку смо имали да их одвратимо да не разносе лобање. — А зашто ће им? — запита наш вођа. — Тхе!... Кажу, за успомену.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Как' древо исдше, утроба више писати дуже не дају сузе молитву. Услиши једну, Венус, последњу чашу и муку: на њени руку скончати! и при постељи сице зацвели: „Уви мње сама, што без Адама остају!
Ја на браву душем, да откинем руку, Која, примерзнувши, терпи страшну муку; Но что већма душем, то њу већма вуче К себи злобно гвожђе, а кум-Глиша хуче. — Забога, помагај!
Сен да грлим, чезне што м’ из руку, Пакосни ви рад’ ји зар гледате Несрећног и превареног муку? Слутног јесте ли ви предчувствија, Ображен’ја пророчествујушча, В’ображен’ја ил’ сте последствија Спавајушчег
подлој страсти, Да с’ осветим за грдну пакост Вуку, Премда то стоји сад у мојој власти, Но ономе ћу задат смртну муку Кој’ њега учи да све упропасти, А кад већ змија остане без главе, Тад не треба нам за лек боље траве.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Али где је земља лепа? Где је степа?... Ој, Козаче, бојни брате, Познајем ти тешку муку И по песми и по звуку, По узвику и јауку, Што задршће са усана Као жеља усијана...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Залапи гроза на стопе Богу где остале. Много те, мајко, болело рад ово тиха пребола. О, мало ли је за муку твоје утробе. То божјак да не родим сина у овој грози од искони, кад ходи он.
Из пакла овог за зраку некуд раја. Из греха да је неко свет. И муку овом, и мутњи, да није краја. За благослов тај на веки, на веки клет.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.
Бели се постеља му. Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
) сву муку и болес̓ и погану поганицу!« (СЕЗ, 65, 1952, 253 и 259 ид, Поповци). Купус. У сну »купус брати — обогатићеш се« (СЕЗ,
Ћипико, Иво - Пауци
Препун и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило. Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућа.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и твоје жуто лице, мој проклети јахач је гракнуо, стегао ми бутинама слабине и ја сам морао даље да теглим своју муку. Кажем: муку, јер мука је и била.
Кажем: муку, јер мука је и била. Знам да је ти, имењаче, нећеш признати јер одиста на небу би било претесно за два мученика Димитри
О тај луди руб, та ивица, брид с чије оштрице се отискујеш или у раље смрти или у слуз, муку и досаду. Најзад сам горе.
Његово је било да се брине око болесника, да их лечи и излечи, а Димитријево да искористи туђу муку и невољу. У почетку сам се свађао с њим, говорио сам да је брука, греота и срамота пити крв тим јадним несрећницима,
очне капке, набрао кожу на носу, између обрва би му се појавиле две горке усправне боре као да трпи неку несношљиву муку. Онда би намрштио чело и тиме натерао капке да се размакну и открију уморне и од неспавања црвене очи.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Где је степа?... Ој Козаче, бојни брате! Познајем ти тешку муку И по песми и по звуку, По узвику и јауку, Што задркће са усана Као жеља усијана… Певаш песме тужне, миле, Од
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ако би се ипак десило да малакшем, душом или телом, верујем да ће ми Бог дати смрт брзу, да и ја не станем Јулици на муку... А у цркву не долазим просто зато што сам немирна. Ниједно место ме не држи. Једнако ходам.
Једног дана, Косовац доби по лицу и рукама неке сасвим необичне пеге, осети несвест, муку, умор. Јуначки је неко време трпео, и све порицао, од страха да не разудари глас по варошици, и стигне до оближњег
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Дигни се! Не плачи! Слузу не пуштај! Стегни срце и трпи! Бидни човек; а човек је само за жал и за муку здаден! (Диже а сузе му теку, капљу по рукама.) Ајде! Иди! КОШТАНА (подиже се уплакана): Куда?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сву муку твоју, напор црног роба, Појешће силни при гозби и пиру... А теби само, кô псу у синџиру, Бациће мрве...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Цвили јунак Милош од Поцерја, цвили Милош како љута гуја, јер се Милош није научио подносити муку и невољу; цвили Милош како лута гуја, привлачи се на пенџер таваници, те он гледа јунак по сокаци, не би л' кога знана
Таде паша говори Михату: „О Михате, турски душманине, ђе се мука код главе нагнала, па та мука глави не помогла, и ту муку опалила муња! Ђе се глава код муке нагнала, а та глава муци не помогла, и ту главу посјекли крвници!
пјевачи) многи пјевају и не мислећи шта, и знаду редом само пјевати, а казивати не знаду (с такима сам ја кадшто имао муку).
„Али кад се с Милијом састанем“, — вели Вук — „онда ми се тек радост окрене на нову тегобу и муку: не само што он, као и остали готово сви певачи (који су само певачи), није знао песме казивати редом, до само певати,
Завршни стихови: „Ђе се мука код главе нагнала, па та мука глави не помогла, и ту муку опалила муња! Ђе се глава код муке нагнала, а та глава муци не помогла, в ту главу посјекли крвници!
И нека пропадну људи који из страха или слабости нису у стању да ублаже или отклоне неки животни терет (муку)“. Међутим, Лалевић мисли друкчије: „Кад се нађе (нагна) имање, благо, стока (мука) код главе (тј.
па власник (глава) буде у невољи, у животној опасности, а имање (мука) му не помогне да се избави, дао бог да ту муку (имање, замуку, ствар) опали муња!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кад они у засипној дубини земљаној прегоравајући свој живот много се забаљају а ја што наћи, ја и ништа (а толику муку и дангубу подносећи им) — да колико паче одвише нама о светоме писму ваља да је забава, што нам је подражије од сребра
страна својевољно и без обзира стрчавали се тамо људи не хајући путем ни за свој живот, а камоли другу коју тугу и муку не би за оно снаходно се благо прегорели? (Што но је и то временом истрошљиво те и опет нестане га.
О НЕЗАХВАЛНОСТИ ПРЕМА УЧИТЕЉИМА Свеџбајте се о томе: како то коме за тешку муку да није, да ко прихвати к себи које из маечка сироче, те га ка за свога рођена сина узме држати; лепо га пази, храни и
1741. Није у јелу, него у делу. Боље с миром жити него с чиром бити. Паси се, а и пази се! Мрак има муку зашто је без видела. Ко се куне, сам себе веже и нејма га ко одрешити. Ашчија чорбу дели, а Бог срећу.
Високо су ваши носови... Не стоји поштење у узрасту. У крпи завиту бритву ношаше... Прва ласноћа последњу муку доводи. Не плашта се... своје сенке. Ко на сунцу стоји мрак не може га обимити.
И опет штогод повише поизвуче себи млека. Матери је то за муку тужно, што јој дијете гмежди повлачећи узалуд празну сису, али што да чини?
не приспори, ама крошто их и с једним не промета се, него зарину га у земљу и изеде га рђа, зато би осуђен и свезано у муку турен. То се од бога и од људи иште не мало, много ли што издавати, ама не рђавије од своје имовине приносити.
А сад сам ка нека врло злочеста хороспија прогоњена. Је ли вам за муку овде стојећи стиском у суху за слушање? Ама из тога је души ласноћа, а то не може бити да би вама досадније било
богатства ништа не понесе одовуд него пуст и пометен од свега се отрже и свега се лиши, сам велико скенџе и несносну муку тамо патећи. Доиста је свашто што је год меснато ка и трава.
И није им то за муку. Ја ми ли, к небесним сабором и горњим певачем, што око самога небеснога несвиђена цара и бога састало се поју славећи
ћу вам дати кишу у њејзино доби, и земља ће вам издати из себе свој пород да једете ваш хлебац до ситости, и вашу муку што сте радили и трудили се, јести ћете од њега.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам? — Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем... Оно моје брљиво дете... Манча де...
Њекња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија. Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку. Причаше ми човек све... Сал што не плаче кол’ко му жал дође и тешко! — Е, е!
Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако. А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече; кабает! Ете веће две године и повише!...
бата Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи’ једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!
— узвикну Јевда када Таско заврши Петракијеву причу. — Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?! Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџијске куће што си кутају од свет...
— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо! Што гу пуштисмо?! Оће да ни напраји нику муку и резил! А лудо је, лудо — па сто оке је, лудо!
К’смет! — вели Дока. — Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана. — Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла! — Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.
Има нешто! Има неку муку! Али шта је то нешто, и каква је то мука, — то нико у тој гомили не знаде да каже... ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА Ту је описано