Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сад четири дахије Мемед-ага Фочић, Мула Јусуп, Кучук Алија и Аганлија постану и преко везира почну владати, и што годе они напишу и заповеде, то је везир
Ова Аганлијина војна била је 1802. године. Једанпут оде мој отац четвртом да̓ији у Београд, Мула-Јусуфу, који је наше село Бранковину држао. Он га лепо прими, али му кафеџија у кафи отров даде.
У априлу месецу дође глас да су зворнички паша Видајић и Мула Ножина покупили војску и дошли у Лешницу и хоће Шапцу и Мус-аги у индат.
Тако исто и Реџеп-ага своме стрицу пише: Ако не побије Фочића Мемеда, Мула-Јусуфа, Кучук-Алију и Аганлију, да ће он од Бећир-паше погинути.
— Он: „Јест ли каков мир здјелал?” — Ми: „Он здјелал толко чтоби четири дахије Фочић Мемед, Кучук Али, Мула Јусуф и Аганлија на лодках побјегли низ Донај; за которима наш вожд послал војводу Миленка у Адакале, погубил всја
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Нити воли забаве, ни спорт, ни концерте, ни позориште. „Шетња није за домаћице“. Као мула ћути његов отац за ручком и броји свачије залогаје.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Драле су се — цела их је пијаца чула! А старац је ћутао као мула, Полажући право на три удове Као на сопствену главу и удове!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
слави храбри Карађорђев војвода Хајдук Вељко, који је са шаком Србијанаца бранио Неготин од велике турске војске под Мула-пашом. Ова храбра чета, како је песма опева, подсећа на ону малу чету старих Грка у бици на Термопилима.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
смрт! ГЛАВАШ: Мене?... А знаш ли мене ти?... ИСАК: Са Мула-пашом на Малајници — Давно је било, ал’ сам слушао Моћнога гласа страшну грмљаву; — И данас опет глас ти познадох...
ГЛАВАШ: Са Мула-пашом на Малајници? ИСАК: И с Кара-Фејзом, са крволоци, Што ме насиља бичем троструким Учише њихов куран читати И
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Али ако каква жена ужаснута, увређена, побегне у моју кућу, и иза редова пуних мула, крви, сламе, донесе на свет једно дете и крваву постељицу, ма наказу, без имена, са очима бледим као Завист, ја ћу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
из града сви седам дахија: Аганлија и Кучук Аллја, и два брата, два Фочића млада, Мемед-ага и с њиме Мус’-ага, Мула Јусуф, велики дахија, Дервиш-ага, градски таинџија, старац Фочо од стотине љета; све седам се састало дахија Биограду
Све мека дуката, а све пуста блага лежећега. У нас, браћо, четири дахије, Аганлије и Кучук-Алије, и у мене и Мула-Јусуфа, у свакога има пуста блага, небројена, по двије магазе.
остале дахије, пак на граду бацише топове, на дукате покупише војску, њи четири велике дахије: Аганлија и Кучук Алија, Мула Јусуф, Фочић Мемед-ага; начетверо разд’јелише војску, њи четири кô четири брата, пак на граду отворише врата, и одоше
Прославили су се у боју код манастира Чокешине, 16. априла 1804.“ Ножин-ага — Мула Ножина, родом из Маоче, отишао је пред први устанак из Београда (где се био „побашио и постао господар“) у свој род у
муслимане на молитву мук — ћутање мукадем — господски, старешински муком — ћутке муком се замукла — умукнула мула — господин, велики судија Муса Кесеџија — в. бел. Е, 31 Мусић Стеван — в. бел.