Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А не би се ту могао испилити какав нововјерац, ил тако нешто различито, à? — избечи се бркати наредник Мунижаба. — Сјећаш ли се само колику је узбуну по свим овим селима дигао онај чича с Међеђег брда који је, тобож, устао из
— Аха, ту ли смо, Раде Ћопић, изображен у форми свеца! — загуди наредник Мунижаба и тако исколачи очурде и маче брковима да би престрашио читав црквени одбор, али, богме, и не прекаљеног Саву, који се
— Аха, кажем ли ја — нововјерац! — опет се ишчакари Мунижаба. Украдени Вилсон и краљ Александар пронађени су сакривени у поткровљу Савина свињца, и то је био довољан разлог да
У јабучару, у хладовитој сјеници жандармеријске станице, сједи уврх стола бркати командир Мунижаба, родом из Лике, а с обје стране уоквирују га његови потчињени.
Хе-хе, у жандара бјеше мудра глава, ухватише Чаругу гдје спава. Мунижаба уврће брк и мученички пуше: — Дедер, Ђурајица, окини већ једном, теби та работа иде од руке.
Да и не помињем његово величанство, које исто тако ... Мунижаба брише вјерноподанички хладан зној и хукће: — Вала, да ми је знати ко то дозвољава да се свакој рђи у селу даје
Ево га најзад у сјеницу с крвавим сикирчетом у рукама. — Које добро, господине водниче? Мунижаба испод ока погледа оно сикирче и отпухну: — Зло и горе, мој Ђурашине.
— Стој! Стој у име закона! — развика се Мунижаба. — Каква је то пјесма, а? Мислиш ти да се овдје саставља антидржавни летак, је ли?
— само погоди куд не треба. — Чујете ли ви ово? — строго се поиспрси Мунижаба. — И још он мени петља и лаже да није наверсао ону спрдачину против краљевске владе. Он и нико други.